Jedan od najvećih crkvenih učitelja objasnio je kako se ova unutrašnja slabost ne zadržava samo na čoveku koji je nosi, već se širi i na njegove odnose.
U jednoj kratkoj rečenici izgovorenoj gotovo usput, u pohvali koja nije bila upućena nama ili u tuđem uspehu koji se prebrzo poredi sa sopstvenim neuspesima, javlja se nevidljiva napetost koju je teško priznati, a još teže sakriti. Lice ostaje mirno, ali se unutrašnji ton menja. Umesto radosti zbog drugog, pojavljuje se osećaj gubitka, kao da nam je nešto oduzeto. Upravo tu počinje zavist - tiha, ali uporna duhovna deformacija koja menja način na koji gledamo ljude oko sebe.
Na to stanje, koje se često ne prepozna odmah, odgovara jedno od najoštrijih upozorenja hrišćanskog predanja, sadržano u učenju jednog od najvećih propovednika Crkve - Sveti Jovan Zlatoust. Njegove reči ne ostavljaju prostor za ublažavanje zavisti, već je prikazuju kao unutrašnje razaranje koje najpre pogađa onoga ko je nosi.
- Nema ničeg goreg od zavisti. Onaj ko zavidi, želeći da pogubi drugog, (duhovno) pogubljuje samog sebe. Oči zavidnikove su pomračene od žalosti. Zavidnik živi u neprestanoj smrti, sve ljude smatra svojim neprijateljima, čak i one koji ga ni na koji način nisu uvredili. On čak tuguje kada drugi ukazuju čast Bogu, a raduje se onome čemu se raduje đavo. Neko je stekao poštovanje kod ljudi? Ne zavidi mu, jer to nije (istinska) čast. Neko je poštovan pred Bogom? Potrudi se da mu postaneš sličan. Ali ti to ne želiš. Zašto onda, uz to, pogubljuješ sebe? Zašto odbacuješ i ono što imaš?
Ako nisi u stanju da mu se ugledaš i učiniš neko dobro, zašto onda činiš zlo? Ako ne možeš da mu budeš sličan po trudu, onda si, u krajnjem slučaju, dužan da se makar raduješ zajedno sa njim, da bi iz tog zajedničkog radovanja imao duhovnu korist. Jer često je dovoljna i sama dobra namera da bi čovek primio veliko dobro od Boga.
Prorok Jezekija veli da su Moavci bili kažnjeni jer su se radovali nesreći Izrailjaca (Jez. 35, 12). A bilo je i onih koji su se spasli zato što su tugovali zbog tuđih nevolja. Ako oni koji tuguju zbog tuđih nevolja imaju neku utehu, onda još veću utehu imaju oni koji se raduju tuđim počastima. Ako smo dužni da sastradavamo sa onima koji trpe Božju kaznu, tim pre ne treba da zavidimo onima kojima se ukazuje čast. Zavist je ljuta zver, nečista zver, zlo koje čovek sam sebi nanosi, porok za koji nema opravdanja, uzrok i majka svih zala.
U ovoj oštroj duhovnoj dijagnostici zavist se ne prikazuje kao prolazna slabost, već kao stanje koje menja čovekov odnos prema drugima i prema sebi. Zlatoust ne govori samo šta je zavist, već i šta ona postaje kada se u čoveku učvrsti.
Poslanica Svetog apostola Pavla Rimljanima, začalo 81 (2,10-16)
10. a slava i čast i mir svakome koji čini dobro, a najpre Judejcu i Jelinu; 11. jer Bog ne gleda ko je ko. 12. Jer koji bez zakona sagrešiše, bez zakona će i izginuti; a koji pod zakonom sagrešiše, po zakonu će se osuditi. 13. Jer nisu pravedni pred Bogom oni koji slušaju zakon, nego će se opravdati oni koji ispunjavaju zakon.1
4. Jer kad neznabošci nemajući zakona čine od prirode što je po zakonu, oni nemajući zakon sami su sebi zakon; 15. oni dokazuju da je u srcima njihovim napisano ono što je po zakonu, pošto svedoči savest njihova, i pošto se misli njihove među sobom optužuju ili opravdavaju, 16. na dan kada Bog uzasudi tajne ljudske po jevanđelju mom kroz Isusa Hrista.
Jevanđelje po Mateju, začalo 9. (4,18-23)
18. A idući pokraj mora Galilejskog vide dva brata. Simona, zvanoga Petar, i Andreja, brata njegova, gde bacaju mrežu u more, jer behu ribari. 19. I reče im: „Hajdete za mnom i učiniću vas lovcima ljudi.” 20. A oni odmah ostaviše mreže i pođoše za njim.
21. I otišavši odatle vide druga dva brata, Jakova Zevedejeva i Jovana brata njegova, u lađi sa Zevedejem, ocem njihovim, gde krpe mreže svoje, i pozva ih. 22. A oni odmah ostaviše lađu i oca svoga i pođoše za njim. 23. I prohođaše Isus po svoj Galileji učeći po sinagogama njihovim, i propovedajući jevanđelje o Carstvu, i isceljujući svaku bolest i svaku nemoć u narodu.
Svetitelj ukazuje da uslišenje molitve zavisi od unutrašnjeg stanja čoveka, pre svega od trpljenja i ljubavi prema bližnjima, jer upravo oni otvaraju ili zatvaraju put Božijem odgovoru.
Veliki pravoslavni duhovnik iz 19. veka podseća da bez poslušnosti Bogu nema ni večne bliskosti, čak ni među najbližima.
Umesto uobičajenog unutrašnjeg otpora, svetitelj opisuje neočekivan pristup i ukazuje da se izlaz ne nalazi u pojačanoj borbi, već u smirenju koje prekida napad i menja njegov pravac.
Svetitelj i čudotvorac opisuje kako su ga uvrede i klevete, umesto da ga slome, naučile slobodi, smirenju i ljubavi oslobođenoj potrebe za ljudskim odobravanjem.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog sveštenomučenika Atinogena po starom kalendaru i Svetog mučenika Kalinika po novom kalendaru. Katolička crkva obeležava spomendan Svete Marte, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznati veliki praznik.
Jedan od najvoljenijih pravoslavnih svetitelja ostavio je savet za trenutke kada nas obuzmu strah, nemir i unutrašnja borba.
Eparhija poručila je da se poklonička putovanja u manastire radi molitve i bogosluženja ne mogu izjednačiti sa turističkim programima.
Podrhtavanje tla jačine 3,8 stepeni po Rihterovoj skali osetio se širom Atosa.
Tokom posete Podgorici i Nikšiću, patrijarh srpski istakao je da Sveta Liturgija prevazilazi sve podele među ljudima.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Jedan od najvećih svetitelja pravoslavlja ostavio je snažnu pouku o trenucima kada vernik ne sme da se povuče pred pritiskom ljudi, već da sačuva vernost Bogu i onome što smatra svetim.
Veliki svetitelj otkrio je zašto posledice preljube ne počinju tek kada istina izađe na videlo, već znatno ranije.
Veliki svetitelj pravoslavlja upozoravao je da ljutnja ne povređuje samo druge ljude, već zarobljava i onoga koji joj se prepusti, a u njegovim rečima nalazi se put ka smirenju i duhovnoj slobodi.
Jedan od najvećih svetitelja pravoslavlja upozorava roditelje da se prve godine ne mogu vratiti i objašnjava zašto ono što dete tada čuje i vidi često postaje temelj njegovih budućih izbora, navika i odnosa prema dobru.
Jedan od najvoljenijih pravoslavnih svetitelja ostavio je savet za trenutke kada nas obuzmu strah, nemir i unutrašnja borba.
Podrhtavanje tla jačine 3,8 stepeni po Rihterovoj skali osetio se širom Atosa.
Jerej Hrama Svetog Jovana Šangajskog u Batajnici suočava se sa najtežim iskušenjem nakon povratka bolesti njegovog deteta, a za hitnu transplantaciju matičnih ćelija u Italiji potrebno je obezbediti 250.000 evra.
Predavanje u Kotoru otkrilo je kako su obrazovanje, vera, porodična biblioteka i majčin dar za stvaralaštvo uticali na čoveka čija su otkrića promenila tok moderne civilizacije.
Na mestu gde je Stefan Uroš IV Dušan Nemanjić prvobitno sahranjen, nakon manastirske slave služen je parastos prvom srpskom caru.
U porti manastira, nakon svete arhijerejske liturgije episkopa Teodosija, održan je program posvećen srpskoj kulturi i tradiciji, a umetnici su pesmom podsetili na duhovno nasleđe Kosova i Metohije.
Episkopa raško-prizrenskog Teodosija u drevnoj zadužbini cara Dušana dočekali su iguman Mihailo sa bratstvom i vernim narodom, nakon čega je počela sveta arhijerejska liturgija.
Posle dugog iščekivanja i brojnih iskušenja, supružnici su u svetinji pronašli utehu i nadu, a vest koju su ubrzo dobili zauvek im je promenila život.
Jerej Hrama Svetog Jovana Šangajskog u Batajnici suočava se sa najtežim iskušenjem nakon povratka bolesti njegovog deteta, a za hitnu transplantaciju matičnih ćelija u Italiji potrebno je obezbediti 250.000 evra.
Nepoznati počinioci ispisali uvredljive poruke na verskim obeležjima i izazvali požar kod crkve Svetog Jakova, dok iz poznatog marijanskog svetilišta poručuju da neće biti osvete.
Istinita priča o nestaloj majci, očajničkoj potrazi i usrdnoj molitvi koja je porodici vratila nadu u trenutku kada je izgledalo da je sve izgubljeno.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
