Reči svetogorskog starca nas podsećaju da prava molitva i ljubav prema bližnjem počinju oslobađanjem srca od osuđivanja jer samo tada u nama može zasijati toplina Božje prisutnosti.
Svet, obuzet užurbanošću i stalnim osuđivanjem drugih, sve više gubi osećaj za tišinu duše i prisustvo blagodati. U tom bezglasju duha reči starca Pajsija Svetogorca zvuče kao tiho, ali moćno podsećanje da ne možemo osećati ljubav Božju dok u srcu nosimo osudu bližnjeg.
Starac Pajsije Svetogorac je govorio:
- Zbog osuđivanja odstupa blagodat Božja sama po sebi, i pojavljuje se hladnoća u vašem odnosu sa Bogom. Kako ćete se onda moliti? Vaše srce se pretvara u led, u kamen. Osuđivanje i kleveta su najstrašniji gresi; oni uklanjaju Božju blagodat više od bilo kog drugog greha. "Kao što voda gasi oganj", kaže Sveti Jovan Lestvičnik, "tako osuda gasi Božju blagodat."
Kako osuda utiče na dušu
U svakoj osudi krije se senka gordosti, a u svakom praštanju zrno Vaskrsenja. Starčeve reči nas pozivaju da pre nego što izreknemo sud, pogledamo u sopstveno srce - jer tek kada se odreknemo osuđivanja, vraća se toplina blagodati.
Praštanje kao put ka Božjoj prisutnosti
U očima pravoslavlja, čoveku nije dato da bude sudija, već da bude svedok ljubavi. Samo tako led u nama može postati svetlost, a naša molitva i odnos sa Bogom prožeti istinskom toplinom i milošću.
Čitanje Jevanđelja za 21. četvrtak po Duhovima
Shutterstock/Oleksandr Yakoniuk
Jevanđelje
Poslanica Svetog apostola Pavla Kološanima, začalo 252 (1,24-29)
24. Sada se radujem u svojim stradanjima za vas, i u svome telu dopunjavam što nedostaje Hristovim patnjama, za telo njegovo, koje je Crkva, 25. kojoj ja postadoh služitelj po ustrojstvu Božjem koje mi je dano za vas, da u potpunosti objavim reč Božiju, 26. tajnu sakrivenu od vekova i pokoljenja, koja se sada javi svetima njegovim;
27. njima Bog htede pokazati koliko je bogatstvo slave tajne ove među neznabošcima, koja je Hristos u vama, nada slave; 28. kojega mi propovedamo urazumljujući svakoga čoveka i učeći svakoga čoveka svakoj mudrosti, da bismo pokazali svakoga čoveka savršena u Hristu Isusu. 29. Za ovo se i trudim, boreći se po njegovoj moći koja u meni silno dejstvuje.
Jevanđelje po Luki, začalo 41. (9,7-11)
7. A Irod četverovlasnik ču šta on čini, i beše u nedoumici. Jer neki govorahu da je Jovan ustao iz mrtvih; 8. a jedni da se Ilija pojavio; drugi opet, da je vaskrsao neki od starih proroka. 9. I reče Irod: „Jovana ja posekoh; ali ko je taj o kome slušam tako nešto?” I nastojaše da ga vidi. 10. I vrativši se apostoli ispričaše mu šta su učinili. I uzevši ih otide nasamo u mesto pusto kod grada zvanog Vitsaida. 11. A kad narod saznade, pođe za njim, i on ih primi i govoraše im o Carstvu Božijem i isceli one koji trebahu izlečenja.
Kada sumnjamo u sve što nas okružuje, od hrane koju jedemo do vazduha koji udišemo, reči Svetog Pajsija o veri i Božijoj zaštiti bude nadu i podsećaju nas da se istinska snaga nalazi u pouzdanju u Gospoda
Hrišćanski asketa, teolog i svetitelj upozorava: svaki siromah koji pokuca na naša vrata nosi poruku s neba. Onaj ko kaže „Bog će dati“ i zatvori srce, možda je odbio Božiju milost koja mu je došla u liku brata u nevolji.
Veliki duhovnik sa Svete gore iz 20. veka nas podseća da svaka tuga nosi svoju svrhu; kroz molitvu i predanje, pravoslavlje pretvara teške trenutke u put ka istinskoj slobodi i miru.
Dok svakodnevica vuče na sve strane, pouka igumana manastira Vitovnica nas podseća da mir nije u okolnostima, već u unutrašnjem predavanju Bogu – lek koji danas svi traže, a retko nalaze.
U besedi Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za četvrtak 3. sedmice po Vaskrsu otvara se pitanje koje ne nudi utehu, već suočavanje sa silama koje nadilaze ljudsku prirodu.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Prepodobnog Simeona Persijskog po starom i Svetog prepodobnog Jakova Ispovednika po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svetog Pija V, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Od dovratnika do vitrine, neke navike u rasporedu svetinja potiču iz pogrešnih tumačenja, a prema učenju Crkve, mesto koje im dajemo otkriva koliko razumemo njihovu pravu ulogu u svakodnevnom životu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Bez miksera, bez čekanja i bez raskoši, ovaj recept čuva duh porodičnih okupljanja i dana kada crkveni kalendar dopušta da se radost podeli i kroz desert koji nije postan.
U vremenu sve češće ravnodušnosti i pucanja porodičnih i društvenih veza, jedna misao sa Svete gore otkriva mehanizam koji tiho razgrađuje ljubav, pripadnost i odgovornost – od doma do otadžbine.
U kratkom savetu svetogorski podvižnik objasnio je kako jedan naizgled običan trenutak prolaska pored bolnice postaje ogledalo našeg odnosa prema patnji, zahvalnosti i sopstvenoj savesti.
Reči velikog duhovnika 20. veka otkrivaju kako naši svakodnevni izbori, misli i osećanja oblikuju unutrašnji raj ili pakao – i kako mir, strah i ljubav već sada žive u našoj duši.
U besedi Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za četvrtak 3. sedmice po Vaskrsu otvara se pitanje koje ne nudi utehu, već suočavanje sa silama koje nadilaze ljudsku prirodu.
Od dovratnika do vitrine, neke navike u rasporedu svetinja potiču iz pogrešnih tumačenja, a prema učenju Crkve, mesto koje im dajemo otkriva koliko razumemo njihovu pravu ulogu u svakodnevnom životu.
Dok je javnost gledala glamur, iza zatvorenih vrata vodila se tiha borba za starateljstvo, pravo na izbor i detinjstvo oslobođeno uticaja kontroverzne verske organizacije kojoj je bivši suprug glumice Kejti Holms ostao veran.
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
U razgovoru koji nadilazi uobičajene novinarske priče, otac Dimitrije govori o smislu praznovanja, o radosti koja ne prolazi i o tome zašto se Vaskrs ne objašnjava, već prepoznaje u životu, odnosima i svakodnevnim susretima vernika.
Desert iz hercegovačkog kraja nastaje spajanjem voćnog namaza, brašna i vode, zatim se kratko peče i preliva toplim šećernim sirupom, čime dobija prepoznatljivu tamnu aromu.
