Reči svetogorskog starca nas podsećaju da prava molitva i ljubav prema bližnjem počinju oslobađanjem srca od osuđivanja, jer samo tada u nama može zasijati toplina Božje prisutnosti.
Svet, obuzet užurbanošću i stalnim osuđivanjem drugih, sve više gubi osećaj za tišinu duše i prisustvo blagodati. U tom bezglasju duha, reči starca Pajsija Svetogorca zvuče kao tiho, ali moćno podsećanje da ne možemo osećati ljubav Božiju dok u srcu nosimo osudu bližnjeg.
Starac Pajsije Svetogorac je govorio:
- Zbog osuđivanja odstupa blagodat Božja sama po sebi, i pojavljuje se hladnoća u vašem odnosu sa Bogom. Kako ćete se onda moliti? Vaše srce se pretvara u led, u kamen. Osuđivanje i kleveta su najstrašniji gresi; oni uklanjaju Božju blagodat više od bilo kog drugog greha. "Kao što voda gasi oganj", kaže Sveti Jovan Lestvičnik, "tako osuda gasi Božju blagodat."
Kako osuda utiče na dušu
U svakoj osudi krije se senka gordosti, a u svakom praštanju zrno Vaskrsenja. Starčeve reči nas pozivaju da pre nego što izreknemo sud, pogledamo u sopstveno srce — jer tek kada se odreknemo osuđivanja, vraća se toplina blagodati.
Praštanje kao put ka Božijoj prisutnosti
U očima pravoslavlja, čoveku nije dato da bude sudija, već da bude svedok ljubavi. Samo tako led u nama može postati svetlost, a naša molitva i odnos sa Bogom prožeti istinskom toplinom i milošću.
Čitanje Jevanđelja za 21. četvrtak po Duhovima
Shutterstock/Oleksandr Yakoniuk
Jevanđelje
Poslanica Svetog apostola Pavla Kološanima, začalo 252 (1,24-29)
24. Sada se radujem u svojim stradanjima za vas, i u svome telu dopunjavam što nedostaje Hristovim patnjama, za telo njegovo, koje je Crkva, 25. kojoj ja postadoh služitelj po ustrojstvu Božijem koje mi je dano za vas, da u potpunosti objavim reč Božiju, 26. tajnu sakrivenu od vekova i pokoljenja, koja se sada javi svetima njegovim;
27. njima Bog htede pokazati koliko je bogatstvo slave tajne ove među neznabošcima, koja je Hristos u vama, nada slave; 28. kojega mi propovedamo urazumljujući svakoga čoveka i učeći svakoga čoveka svakoj mudrosti, da bismo pokazali svakoga čoveka savršena u Hristu Isusu. 29. Za ovo se i trudim, boreći se po njegovoj moći koja u meni silno dejstvuje.
Jevanđelje po Luki, začalo 41. (9,7-11)
7. A Irod četverovlasnik ču šta on čini, i beše u nedoumici. Jer neki govorahu da je Jovan ustao iz mrtvih; 8. a jedni da se Ilija pojavio; drugi opet, da je vaskrsao neki od starih proroka. 9. I reče Irod: „Jovana ja posekoh; ali ko je taj o kome slušam tako nešto?” I nastojaše da ga vidi. 10. I vrativši se apostoli ispričaše mu šta su učinili. I uzevši ih otide nasamo u mesto pusto kod grada zvanog Vitsaida. 11. A kad narod saznade, pođe za njim, i on ih primi i govoraše im o Carstvu Božijem i isceli one koji trebahu izlečenja.
Kada sumnjamo u sve što nas okružuje, od hrane koju jedemo do vazduha koji udišemo, reči Svetog Pajsija o veri i Božijoj zaštiti bude nadu i podsećaju nas da se istinska snaga nalazi u pouzdanju u Gospoda
Hrišćanski asketa, teolog i svetitelj upozorava: svaki siromah koji pokuca na naša vrata nosi poruku s neba. Onaj ko kaže „Bog će dati“ i zatvori srce, možda je odbio Božiju milost koja mu je došla u liku brata u nevolji.
Veliki duhovnik sa Svete gore iz 20. veka nas podseća da svaka tuga nosi svoju svrhu; kroz molitvu i predanje, pravoslavlje pretvara teške trenutke u put ka istinskoj slobodi i miru.
Dok svakodnevica vuče na sve strane, pouka igumana manastira Vitovnica nas podseća da mir nije u okolnostima, već u unutrašnjem predavanju Bogu – lek koji danas svi traže, a retko nalaze.
Ajete iz sure Eš-Šura (42:52 53) podsećaju da Božija objava može otvoriti srce, usmeriti dušu ka Pravom putu i osvetliti odluke čak i kada ljudsko znanje nije dovoljno.
Reči svetogorskog starca nas podsećaju da prava molitva i ljubav prema bližnjem počinju oslobađanjem srca od osuđivanja, jer samo tada u nama može zasijati toplina Božje prisutnosti.
Postavka "Dokumenta Srpskog Siona" otkriva priče o duhovnom životu, političkim izazovima i kulturnom nasleđu Srpske Crkve, ističući ulogu Karlovaca kao duhovnog i kulturnog centra.
Na praznik Prepodobne mati Paraskeve, u hramu na Dobroj vodi služena je arhijerejska liturgija, a vernici su u istom danu proslavili i prvu slavu fondacije "Sveta Petka“.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Sveti Pajsije Svetogorac objašnjava kako pojanje tropara oslobađa dušu od teskobe, donosi spokoj i pomaže da se prevaziđu iskušenja svakodnevnog života
Dok svet trči za trenutnim zadovoljstvima, ovaj veliki učitelj Crkve nas podseća da pravi plod dolazi samo onima koji strpljivo slede Božiji ritam i poštuju prirodni ritam duhovnog života.
Veliki ruski svetitelj iz 19. veka objašnjava da kada podignemo srce ka Bogu, čak i najveća tuga gubi snagu, a spokojstvo postaje živo iskustvo prisustva Božije ljubavi.
Ruski jeromonah sa prelaza XIX i XX veka podseća da galama i povišen ton otvaraju vrata duhovnim iskušenjima, dok tišina i smirenje jačaju unutrašnju snagu i približavaju nas Božijoj milosti.
Tuga može da postane duhovno korisna ako čoveka vodi ka pokajanju, smirenju i molitvi, ali može i da postane pogubna ako ga odvede u očajanje i beznađe.
U besedi za 21. sredu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako Božja pravda nadilazi vreme i prostor, a pravednici iz večnosti vode nas kroz iskušenja i otkrivaju smisao života.
Na blagoslovenom mestu gde se spajaju Dunav i Sava, patrijarh srpski služio je liturgiju i predvodio litiju do kapele Svete Petke, pozvavši vernike da se saberu u veri i Hristovu reč postave kao temelj života.
Od molitava za zdravlje i porodičnu sreću do isceljenja koja se prepričavaju generacijama — žene širom Srbije svedoče kako im je Sveta Petka vratila snagu, veru i mir u srcu.
Uz svetlost sveća i miris tamjana, verni narod se okuplja da prinese darove, osvešta slavske kolače i pokloni se moštima najpoštovanije svetiteljke u srpskom narodu.
U saopštenju koje odjekuje kao opomena Mitropolija crnogorsko-primorska poziva na razboritost, smirenost i vraćanje temeljnim hrišćanskim vrednostima, ističući da je nasilje uvek lični, a ne kolektivni greh.
