Reči svetogorskog starca nas podsećaju da prava molitva i ljubav prema bližnjem počinju oslobađanjem srca od osuđivanja jer samo tada u nama može zasijati toplina Božje prisutnosti.
Svet, obuzet užurbanošću i stalnim osuđivanjem drugih, sve više gubi osećaj za tišinu duše i prisustvo blagodati. U tom bezglasju duha reči starca Pajsija Svetogorca zvuče kao tiho, ali moćno podsećanje da ne možemo osećati ljubav Božju dok u srcu nosimo osudu bližnjeg.
Starac Pajsije Svetogorac je govorio:
- Zbog osuđivanja odstupa blagodat Božja sama po sebi, i pojavljuje se hladnoća u vašem odnosu sa Bogom. Kako ćete se onda moliti? Vaše srce se pretvara u led, u kamen. Osuđivanje i kleveta su najstrašniji gresi; oni uklanjaju Božju blagodat više od bilo kog drugog greha. "Kao što voda gasi oganj", kaže Sveti Jovan Lestvičnik, "tako osuda gasi Božju blagodat."
Kako osuda utiče na dušu
U svakoj osudi krije se senka gordosti, a u svakom praštanju zrno Vaskrsenja. Starčeve reči nas pozivaju da pre nego što izreknemo sud, pogledamo u sopstveno srce - jer tek kada se odreknemo osuđivanja, vraća se toplina blagodati.
Praštanje kao put ka Božjoj prisutnosti
U očima pravoslavlja, čoveku nije dato da bude sudija, već da bude svedok ljubavi. Samo tako led u nama može postati svetlost, a naša molitva i odnos sa Bogom prožeti istinskom toplinom i milošću.
Čitanje Jevanđelja za 21. četvrtak po Duhovima
Shutterstock/Oleksandr Yakoniuk
Jevanđelje
Poslanica Svetog apostola Pavla Kološanima, začalo 252 (1,24-29)
24. Sada se radujem u svojim stradanjima za vas, i u svome telu dopunjavam što nedostaje Hristovim patnjama, za telo njegovo, koje je Crkva, 25. kojoj ja postadoh služitelj po ustrojstvu Božjem koje mi je dano za vas, da u potpunosti objavim reč Božiju, 26. tajnu sakrivenu od vekova i pokoljenja, koja se sada javi svetima njegovim;
27. njima Bog htede pokazati koliko je bogatstvo slave tajne ove među neznabošcima, koja je Hristos u vama, nada slave; 28. kojega mi propovedamo urazumljujući svakoga čoveka i učeći svakoga čoveka svakoj mudrosti, da bismo pokazali svakoga čoveka savršena u Hristu Isusu. 29. Za ovo se i trudim, boreći se po njegovoj moći koja u meni silno dejstvuje.
Jevanđelje po Luki, začalo 41. (9,7-11)
7. A Irod četverovlasnik ču šta on čini, i beše u nedoumici. Jer neki govorahu da je Jovan ustao iz mrtvih; 8. a jedni da se Ilija pojavio; drugi opet, da je vaskrsao neki od starih proroka. 9. I reče Irod: „Jovana ja posekoh; ali ko je taj o kome slušam tako nešto?” I nastojaše da ga vidi. 10. I vrativši se apostoli ispričaše mu šta su učinili. I uzevši ih otide nasamo u mesto pusto kod grada zvanog Vitsaida. 11. A kad narod saznade, pođe za njim, i on ih primi i govoraše im o Carstvu Božijem i isceli one koji trebahu izlečenja.
Kada sumnjamo u sve što nas okružuje, od hrane koju jedemo do vazduha koji udišemo, reči Svetog Pajsija o veri i Božijoj zaštiti bude nadu i podsećaju nas da se istinska snaga nalazi u pouzdanju u Gospoda
Hrišćanski asketa, teolog i svetitelj upozorava: svaki siromah koji pokuca na naša vrata nosi poruku s neba. Onaj ko kaže „Bog će dati“ i zatvori srce, možda je odbio Božiju milost koja mu je došla u liku brata u nevolji.
Veliki duhovnik sa Svete gore iz 20. veka nas podseća da svaka tuga nosi svoju svrhu; kroz molitvu i predanje, pravoslavlje pretvara teške trenutke u put ka istinskoj slobodi i miru.
Dok svakodnevica vuče na sve strane, pouka igumana manastira Vitovnica nas podseća da mir nije u okolnostima, već u unutrašnjem predavanju Bogu – lek koji danas svi traže, a retko nalaze.
Govoreći o mitarstvima, veliki srpski svetitelj upozorava da čovek pred večnom istinom ne odgovara samo za dela koja su drugi videli, već i za reči, namere i skrivene izbore koje je nosio kroz život.
Devetogodišnji Marko i njegova majka, u blagoslovenom stanju, stajali su u redu pred svetinjom, a onda je dečak napustio kolonu da pomogne nepoznatom detetu koje je plakalo.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
U trenucima kada problemi deluju nepomirljivo, pouka svetogorskog starca pokazuje da se izlaz ne nalazi u sili, već u smirenju i unutrašnjoj postojanosti koja menja ishod.
U jednoj od svojih pouka Svetogorac otkriva gde počinje gubitak unutrašnjeg mira i zašto se upravo tu krije prekretnica između rasutosti i molitvenog spokojstva.
U vremenu sve češće ravnodušnosti i pucanja porodičnih i društvenih veza, jedna misao sa Svete gore otkriva mehanizam koji tiho razgrađuje ljubav, pripadnost i odgovornost – od doma do otadžbine.
Govoreći o mitarstvima, veliki srpski svetitelj upozorava da čovek pred večnom istinom ne odgovara samo za dela koja su drugi videli, već i za reči, namere i skrivene izbore koje je nosio kroz život.
Devetogodišnji Marko i njegova majka, u blagoslovenom stanju, stajali su u redu pred svetinjom, a onda je dečak napustio kolonu da pomogne nepoznatom detetu koje je plakalo.
U crkvi Uspenja Presvete Bogorodice jubilej je proslavljen kroz liturgiju, zvuke hilandarskih pojaca i sabranje koje je pokazalo duboku vezu ovog prostora sa svetogorskim nasleđem i živim predanjem Crkve.
Arhimandrit Jefrem poručio je da prisustvo Časnog Pojasa nije slučajno, govorio je o „milion poklonika“, zavetu kneza Lazara i duhovnoj vezi koja ostaje i posle odlaska svetinje u Vatoped.
Na Vračaru, pred odlazak Časnog pojasa Presvete Bogorodice, emotivni prizori i molitvena tišina obeležili su ispraćaj koji je, uz suze patrijarha i sabranost vernika, zatvorio 17 dana hodočašća kroz Hram Svetog Save.
Sa grčkog ostrva Spetses stiže recept za skromno, a ukusno manastirsko jelo koje u jednostavnim sastojcima čuva duh molitve, mora i tišine Istočnog petka.
U Ježevici, nadomak Čačka, srednjovekovni zidovi i živo narodno sabranje stapaju se u istu priču, od predanja o 1330. godini do današnjih okupljanja vernika i praznika koji i dalje pune manastirsku portu.
U besedi za 2. nedelju po Duhovima, Sveti Nikolaj Velimirović pokazuje zašto se i najveće znanje gubi bez pravog početka i kako se tek tada otvara prostor za istinsku mudrost koja ne zavisi od količine informacija.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
