Reči svetogorskog starca nas podsećaju da prava molitva i ljubav prema bližnjem počinju oslobađanjem srca od osuđivanja jer samo tada u nama može zasijati toplina Božje prisutnosti.
Svet, obuzet užurbanošću i stalnim osuđivanjem drugih, sve više gubi osećaj za tišinu duše i prisustvo blagodati. U tom bezglasju duha reči starca Pajsija Svetogorca zvuče kao tiho, ali moćno podsećanje da ne možemo osećati ljubav Božju dok u srcu nosimo osudu bližnjeg.
Starac Pajsije Svetogorac je govorio:
- Zbog osuđivanja odstupa blagodat Božja sama po sebi, i pojavljuje se hladnoća u vašem odnosu sa Bogom. Kako ćete se onda moliti? Vaše srce se pretvara u led, u kamen. Osuđivanje i kleveta su najstrašniji gresi; oni uklanjaju Božju blagodat više od bilo kog drugog greha. "Kao što voda gasi oganj", kaže Sveti Jovan Lestvičnik, "tako osuda gasi Božju blagodat."
Kako osuda utiče na dušu
U svakoj osudi krije se senka gordosti, a u svakom praštanju zrno Vaskrsenja. Starčeve reči nas pozivaju da pre nego što izreknemo sud, pogledamo u sopstveno srce - jer tek kada se odreknemo osuđivanja, vraća se toplina blagodati.
Praštanje kao put ka Božjoj prisutnosti
U očima pravoslavlja, čoveku nije dato da bude sudija, već da bude svedok ljubavi. Samo tako led u nama može postati svetlost, a naša molitva i odnos sa Bogom prožeti istinskom toplinom i milošću.
Čitanje Jevanđelja za 21. četvrtak po Duhovima
Shutterstock/Oleksandr Yakoniuk
Jevanđelje
Poslanica Svetog apostola Pavla Kološanima, začalo 252 (1,24-29)
24. Sada se radujem u svojim stradanjima za vas, i u svome telu dopunjavam što nedostaje Hristovim patnjama, za telo njegovo, koje je Crkva, 25. kojoj ja postadoh služitelj po ustrojstvu Božjem koje mi je dano za vas, da u potpunosti objavim reč Božiju, 26. tajnu sakrivenu od vekova i pokoljenja, koja se sada javi svetima njegovim;
27. njima Bog htede pokazati koliko je bogatstvo slave tajne ove među neznabošcima, koja je Hristos u vama, nada slave; 28. kojega mi propovedamo urazumljujući svakoga čoveka i učeći svakoga čoveka svakoj mudrosti, da bismo pokazali svakoga čoveka savršena u Hristu Isusu. 29. Za ovo se i trudim, boreći se po njegovoj moći koja u meni silno dejstvuje.
Jevanđelje po Luki, začalo 41. (9,7-11)
7. A Irod četverovlasnik ču šta on čini, i beše u nedoumici. Jer neki govorahu da je Jovan ustao iz mrtvih; 8. a jedni da se Ilija pojavio; drugi opet, da je vaskrsao neki od starih proroka. 9. I reče Irod: „Jovana ja posekoh; ali ko je taj o kome slušam tako nešto?” I nastojaše da ga vidi. 10. I vrativši se apostoli ispričaše mu šta su učinili. I uzevši ih otide nasamo u mesto pusto kod grada zvanog Vitsaida. 11. A kad narod saznade, pođe za njim, i on ih primi i govoraše im o Carstvu Božijem i isceli one koji trebahu izlečenja.
Kada sumnjamo u sve što nas okružuje, od hrane koju jedemo do vazduha koji udišemo, reči Svetog Pajsija o veri i Božijoj zaštiti bude nadu i podsećaju nas da se istinska snaga nalazi u pouzdanju u Gospoda
Hrišćanski asketa, teolog i svetitelj upozorava: svaki siromah koji pokuca na naša vrata nosi poruku s neba. Onaj ko kaže „Bog će dati“ i zatvori srce, možda je odbio Božiju milost koja mu je došla u liku brata u nevolji.
Veliki duhovnik sa Svete gore iz 20. veka nas podseća da svaka tuga nosi svoju svrhu; kroz molitvu i predanje, pravoslavlje pretvara teške trenutke u put ka istinskoj slobodi i miru.
Dok svakodnevica vuče na sve strane, pouka igumana manastira Vitovnica nas podseća da mir nije u okolnostima, već u unutrašnjem predavanju Bogu – lek koji danas svi traže, a retko nalaze.
Beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za 27. nedelju po Duhovima polazi od prve rečenice Svetog pisma i vodi ka shvatanju da postojanje nije slučajnost, već dar koji obavezuje.
Pravoslavci danas proslavljaju Svetog proroka Nauma po starom kalendaru, dok po novom kalendaru proslavljaju Svete mučenike Tirsa, Levkiju i Kalinika. Katolici obeležavaju Svetog Ivana od Križa, Jevreji proslavljaju prvi dan Hanuke, a u islamu je dan posvećen redovnoj molitvi i svakodnevnim verskim obavezama.
U trenucima kada se bolest vraća, nemir ne popušta, a rešenja blede, reči matuške Antonije otvaraju prostor za drugačiju vrstu borbe - onu koja zahteva istrajnost, a ne obećava brz ishod.
Od apostola Pavla do Svetog Nikolaja Žičkog – pravoslavno predanje pokazuje kako astrologija i okultizam ne nude znanje ni sigurnost, već tiho uvode u duhovno ropstvo i udaljavaju od slobode koju daruje Hristos.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
U trenucima kada se bolest vraća, nemir ne popušta, a rešenja blede, reči matuške Antonije otvaraju prostor za drugačiju vrstu borbe - onu koja zahteva istrajnost, a ne obećava brz ishod.
Jedna jednostavna, ali duboka metoda svetogorskog podviznika pokazuje kako se fokusiranom borbom protiv glavne strasti oslobađa duša i otvara put ka istinskoj unutrašnjoj slobodi.
Beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za 27. nedelju po Duhovima polazi od prve rečenice Svetog pisma i vodi ka shvatanju da postojanje nije slučajnost, već dar koji obavezuje.
U trenucima kada se bolest vraća, nemir ne popušta, a rešenja blede, reči matuške Antonije otvaraju prostor za drugačiju vrstu borbe - onu koja zahteva istrajnost, a ne obećava brz ishod.
Od apostola Pavla do Svetog Nikolaja Žičkog – pravoslavno predanje pokazuje kako astrologija i okultizam ne nude znanje ni sigurnost, već tiho uvode u duhovno ropstvo i udaljavaju od slobode koju daruje Hristos.
Iguman Arsenije kroz poređenje sa svetiteljem iz Amerike upozorava da se duhovno stanje ne skriva - ono se oseti i onda kada mnogi misle da ga niko ne primećuje.
Skoro tri decenije ovaj zanatlija iz Ježevice izrađuje voštanice po manastirskom predanju, učeći nas da se prava sveća ne stvara mašinom, već strpljenjem, iskustvom i verom koja se ne gasi ni kada plamen dogori.
Kratak razgovor koji počinje bezazleno, a završava se neprijatnim ogledalom u kome se prepoznaju vera bez napora, pobožnost bez dela i razlog zbog kog mnogi beže od istine o sebi.
U besedi za 27. subotu po Duhovima, saznajte Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako svakodnevno preispitivanje i pokajanje mogu vratiti svetlost u život.
