IMALA SAM RANE NA VRATU, A ONDA JE MOJA MAJKA USNILA SVETU PETKU I DESILO SE ČUDO: Anketa – u kojim situacijama se vernici mole Prepodobnoj Paraskevi (VIDEO)
Od molitava za zdravlje i porodičnu sreću do isceljenja koja se prepričavaju generacijama — žene širom Srbije svedoče kako im je Sveta Petka vratila snagu, veru i mir u srcu.
Prepodobna mati Paraskeva, u narodu poznata kao Sveta Petka, najpoštovanija je svetiteljka u Srbiji. Njeno ime i lik u srpskom narodu obavijeni su poštovanjem, posvećenošću i velikom ljubavlju. U vekovima dugom narodnom sećanju, Sveta Petka se ustalila kao zaštitnica žena, pomoćnica u nevoljama i isceliteljka bolesnih i nemoćnih. Poštovanje je posebno izraženo među vernicama koje joj se, sa verom i suzama, mole u raznim životnim situacijama – za zdravlje, porodicu, spasenje i unutrašnji mir.
U kapeli Svete Petke na Kalemegdanu, gde se čuvaju delovi njenih moštiju, svedoci smo da je ljubav prema svetiteljki živa i da vera u njen zastupnički i blagodatni duh ne jenjava, bez obzira na vreme i generacije.
Molitva u trenucima tuge i depresije
Jedna od vernica koje smo sreli u kapeli kaže da se Svetoj Petki moli u trenucima kada je pritisne tuga ili neraspoloženje.
— Vrlo često dolazim ovde u kapelu Svete Petke. Praznik posvećen Svetoj Petki obavezno obeležavam u hramu – zapalim sveću i pomolim se za zdravlje i spasenje. Često se pomolim Svetoj Petki, a posebno kada imam problem sa depresijom. Hvala Bogu, zdrava sam, ali kada se promeni vreme, osetim tegobe. Tada se pomolim i sve prođe — priča Mirjana Tešić.
Sveta Petka - svakodnevna zahvalnost i zaštita
Za drugu sagovornicu, molitva Svetoj Petki deo je svakodnevnog života, čin zahvalnosti i unutrašnje smirenosti:
— U kapelu Svete Petke dođem kada mi to obaveze dozvole. Sačekam red, poklonim se moštima svetiteljke. Sveta Petka važi za zaštitnicu žena, zato želim da se poklonim njenim moštima baš na praznik. Ali i inače, kad god sam na Kalemegdanu, dođem u kapelu. Svako jutro se pomolim Svetoj Petki i zahvalim joj što me čuva i što je sa mnom u svakom trenutku — kaže Branka.
Poseta kapele kao duhovni doživljaj
Među posetiteljkama kapele su i mlade majke koje svoje ćerke uče poštovanju Svete Petke. Za mnoge je poseta kapeli na Kalemegdanu svojevrsni duhovni doživljaj.
— Ove godine sam došla prvi put sa ćerkom, jer je ranije bila mala. Ipak, ovo je jedno od najsvetijih mesta u Beogradu. Danas je bilo posebno svečano jer je liturgiju služio patrijarh srpski Porfirije — kaže Ljudmila iz Beograda.
Religija.rs
Kapela Svete Petke na Kalemegdanu, 27. oktobar 2025.
Čudesna isceljenja i snaga vere
Poštovanje Svete Petke u srpskom narodu prenosi se s kolena na koleno, što potvrđuju i brojna svedočenja o čudesnim isceljenjima i pomoći koju su ljudi osetili nakon molitve.
— Mama mi je pričala da sam imala neke rane na vratu kada sam bila mala. Vodila me kod lekara, ali nije pomagalo. Sanjala je ženu u crnom – Svetu Petku, koja joj je rekla da ode kod jedne žene u selu i uzme svinjsku mast, kojom će mi namazati ranu. Ta žena je bez reči dala mast mojoj mami, mazala me je i sve je prošlo, hvala Gospodu Bogu i Svetoj Petki. Sada imam 72 godine i nikakvih problema — zaključuje Vida iz Ugrinovaca.
Vekovi poštovanja i narodnih predanja učinili su da Sveta Petka u srpskom narodu ostane simbol ženske snage, molitvenog trpljenja i vere koja prevazilazi ljudske slabosti. Za mnoge žene u Srbiji ona nije samo svetiteljka, već i bliska prijateljica i duhovna majka kojoj se obraćaju sa poverenjem – bilo da traže pomoć, isceljenje ili jednostavno mir u duši.
Dok su doktori gubili nadu, vera i molitva stvorile su trenutak koji nadmašuje ljudsku logiku - sveštenik iz Frankfurta otkriva kako je Minja doživeo isceljenje koje potvrđuje snagu Božjeg milosrđa i savršen tajming Svetih.
Uz svetlost sveća i miris tamjana, verni narod se okuplja da prinese darove, osvešta slavske kolače i pokloni se moštima najpoštovanije svetiteljke u srpskom narodu.
Velika je sila reči upućenih ovoj prepodobnoj svetiteljki, čiji zagovor donosi utehu, snagu i mir duši, a vekovima je stub vere i nade u srcima srpskog naroda.
Ajet 49:13 iz sure El-Hudžurat jasno naglašava da nas razlike među narodima i plemenima uče poštovanju, moralnoj svesti i bogobojaznosti, otkrivajući pravi put ka istinskoj veličini.
Slučaj "Spomenika Pavlu Đurišiću" potresa Crnu Goru – dok sud vidi "bezbednosni rizik", vernici strahuju od novog talasa progona Srpske pravoslavne crkve.
Prisećajući se početnog udarca na utakmici Mejdžor Liga – otac Bendžamin Lenerc otkriva zašto je sveštenička služba za njega neuporedivo s bilo kojom zemaljskom slavom.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Na blagoslovenom mestu gde se spajaju Dunav i Sava, patrijarh srpski služio je liturgiju i predvodio litiju do kapele Svete Petke, pozvavši vernike da se saberu u veri i Hristovu reč postave kao temelj života.
Povodom praznika Svete Petke, u Beogradu se i ove godine sabrao veliki broj vernog naroda, koji u dugačkoj kolini čeka da priđe i pokloni se delovima moštiju svetiteljke koje se čuvaju u svetinji ispod crkve Ružice.
Prema crkvenom poretku, proslavljanje sveca zaštitnika doma ne započinje trpezom, već molitvom na večernjoj službi, kada vernik sabira srce i misli u zahvalnosti Bogu i svom svetitelju.
Svetogorski starac Emilijan Simonopetritski objašnjava kako prepoznati pogubnu žalost koja razara dušu i svetu tugu koja vodi ka pokajanju, smirenju i duhovnom obnovljenju.
U besedi za dvadeset treći utorak po Duhovima, sveti Vladika Nikolaj Ohridski i Žički poziva nas da otvorimo srce za silu Hristovog imena koje oživljava, isceljuje i preobražava.
Kad su mu rekli da je jedina šansa transplantacija srca, brat Goran nije odustao. Iz bolničke sobe krenuo je na put duhovnog isceljenja ka Hilandaru, gde je pronašao snagu za novi život.
Na trpezi ljubavi u porti Crkve Ružica, poglavar Srpske pravoslavne crkve poručio je vernicima da najveća bitka svakog čoveka nije spoljašnja, već u srcu.
Sabrani verni narod zajedno sa državnim zvaničnicima u tišini i molitvi odali poštovanje stradalima dok su patrijarhove reči o miru i jedinstvu dirnule srca svih prisutnih.
Uz nekoliko sastojaka i malo strpljenja, svaka domaćica može da oblikuje ruže, listiće i cvetove od testa koji će slavski kolač pretvoriti u istinski simbol vere, lepote i porodičnog blagoslova.
U selu Višnjeva – Donji Grbalj, u obnovljenom hramu iz vremena Nemanjića, na praznik Svetog mučenika Nestora služena je prva liturgija posle više od jednog veka.
Prema jednoj legendi, srpski velmoža, koji je bežao od Turaka, svoju imovinu, koja je bila bogata ostavio je svojim kumovina koji su kasnije sagradili manastir Kumanicu.
