IMALA SAM RANE NA VRATU, A ONDA JE MOJA MAJKA USNILA SVETU PETKU I DESILO SE ČUDO: Anketa – u kojim situacijama se vernici mole Prepodobnoj Paraskevi (VIDEO)
Od molitava za zdravlje i porodičnu sreću do isceljenja koja se prepričavaju generacijama — žene širom Srbije svedoče kako im je Sveta Petka vratila snagu, veru i mir u srcu.
Prepodobna mati Paraskeva, u narodu poznata kao Sveta Petka, najpoštovanija je svetiteljka u Srbiji. Njeno ime i lik u srpskom narodu obavijeni su poštovanjem, posvećenošću i velikom ljubavlju. U vekovima dugom narodnom sećanju, Sveta Petka se ustalila kao zaštitnica žena, pomoćnica u nevoljama i isceliteljka bolesnih i nemoćnih. Poštovanje je posebno izraženo među vernicama koje joj se, sa verom i suzama, mole u raznim životnim situacijama – za zdravlje, porodicu, spasenje i unutrašnji mir.
U kapeli Svete Petke na Kalemegdanu, gde se čuvaju delovi njenih moštiju, svedoci smo da je ljubav prema svetiteljki živa i da vera u njen zastupnički i blagodatni duh ne jenjava, bez obzira na vreme i generacije.
Molitva u trenucima tuge i depresije
Jedna od vernica koje smo sreli u kapeli kaže da se Svetoj Petki moli u trenucima kada je pritisne tuga ili neraspoloženje.
— Vrlo često dolazim ovde u kapelu Svete Petke. Praznik posvećen Svetoj Petki obavezno obeležavam u hramu – zapalim sveću i pomolim se za zdravlje i spasenje. Često se pomolim Svetoj Petki, a posebno kada imam problem sa depresijom. Hvala Bogu, zdrava sam, ali kada se promeni vreme, osetim tegobe. Tada se pomolim i sve prođe — priča Mirjana Tešić.
Sveta Petka - svakodnevna zahvalnost i zaštita
Za drugu sagovornicu, molitva Svetoj Petki deo je svakodnevnog života, čin zahvalnosti i unutrašnje smirenosti:
— U kapelu Svete Petke dođem kada mi to obaveze dozvole. Sačekam red, poklonim se moštima svetiteljke. Sveta Petka važi za zaštitnicu žena, zato želim da se poklonim njenim moštima baš na praznik. Ali i inače, kad god sam na Kalemegdanu, dođem u kapelu. Svako jutro se pomolim Svetoj Petki i zahvalim joj što me čuva i što je sa mnom u svakom trenutku — kaže Branka.
Poseta kapele kao duhovni doživljaj
Među posetiteljkama kapele su i mlade majke koje svoje ćerke uče poštovanju Svete Petke. Za mnoge je poseta kapeli na Kalemegdanu svojevrsni duhovni doživljaj.
— Ove godine sam došla prvi put sa ćerkom, jer je ranije bila mala. Ipak, ovo je jedno od najsvetijih mesta u Beogradu. Danas je bilo posebno svečano jer je liturgiju služio patrijarh srpski Porfirije — kaže Ljudmila iz Beograda.
Religija.rs
Kapela Svete Petke na Kalemegdanu, 27. oktobar 2025.
Čudesna isceljenja i snaga vere
Poštovanje Svete Petke u srpskom narodu prenosi se s kolena na koleno, što potvrđuju i brojna svedočenja o čudesnim isceljenjima i pomoći koju su ljudi osetili nakon molitve.
— Mama mi je pričala da sam imala neke rane na vratu kada sam bila mala. Vodila me kod lekara, ali nije pomagalo. Sanjala je ženu u crnom – Svetu Petku, koja joj je rekla da ode kod jedne žene u selu i uzme svinjsku mast, kojom će mi namazati ranu. Ta žena je bez reči dala mast mojoj mami, mazala me je i sve je prošlo, hvala Gospodu Bogu i Svetoj Petki. Sada imam 72 godine i nikakvih problema — zaključuje Vida iz Ugrinovaca.
Vekovi poštovanja i narodnih predanja učinili su da Sveta Petka u srpskom narodu ostane simbol ženske snage, molitvenog trpljenja i vere koja prevazilazi ljudske slabosti. Za mnoge žene u Srbiji ona nije samo svetiteljka, već i bliska prijateljica i duhovna majka kojoj se obraćaju sa poverenjem – bilo da traže pomoć, isceljenje ili jednostavno mir u duši.
Dok su doktori gubili nadu, vera i molitva stvorile su trenutak koji nadmašuje ljudsku logiku - sveštenik iz Frankfurta otkriva kako je Minja doživeo isceljenje koje potvrđuje snagu Božjeg milosrđa i savršen tajming Svetih.
Uz svetlost sveća i miris tamjana, verni narod se okuplja da prinese darove, osvešta slavske kolače i pokloni se moštima najpoštovanije svetiteljke u srpskom narodu.
Velika je sila reči upućenih ovoj prepodobnoj svetiteljki, čiji zagovor donosi utehu, snagu i mir duši, a vekovima je stub vere i nade u srcima srpskog naroda.
Pravoslavci danas proslavljaju Svete mučenike Paramona i Filumena po starom kalendaru, a po novom Svetog Spiridona Čudotvorca, dok katolici slave Gospu Guadalupsku, a u islamu i judaizmu je dan posvećen redovnoj molitvi i svakodnevnim verskim obavezama.
Jedna jednostavna, ali duboka metoda svetogorskog podviznika pokazuje kako se fokusiranom borbom protiv glavne strasti oslobađa duša i otvara put ka istinskoj unutrašnjoj slobodi.
Dvodnevni skup posvećen Prvom vaseljenskom saboru – 1.700 godina trajnog nasleđa na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu okupio je teologe, istoričare i crkvene velikodostojnike, uz izložbu umetničkih dela i bogat program predavanja.
Tokom posete Srbiji šeih Imran Hosein izneo je tumačenje proročanstava koja, kako tvrdi, ukazuju na burne događaje — od predstojećeg sukoba do simboličkog pomena Konstantinopolja.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Na blagoslovenom mestu gde se spajaju Dunav i Sava, patrijarh srpski služio je liturgiju i predvodio litiju do kapele Svete Petke, pozvavši vernike da se saberu u veri i Hristovu reč postave kao temelj života.
Povodom praznika Svete Petke, u Beogradu se i ove godine sabrao veliki broj vernog naroda, koji u dugačkoj kolini čeka da priđe i pokloni se delovima moštiju svetiteljke koje se čuvaju u svetinji ispod crkve Ružice.
Jedna jednostavna, ali duboka metoda svetogorskog podviznika pokazuje kako se fokusiranom borbom protiv glavne strasti oslobađa duša i otvara put ka istinskoj unutrašnjoj slobodi.
Iguman Arsenije kroz poređenje sa svetiteljem iz Amerike upozorava da se duhovno stanje ne skriva - ono se oseti i onda kada mnogi misle da ga niko ne primećuje.
Skoro tri decenije ovaj zanatlija iz Ježevice izrađuje voštanice po manastirskom predanju, učeći nas da se prava sveća ne stvara mašinom, već strpljenjem, iskustvom i verom koja se ne gasi ni kada plamen dogori.
Na manastirskom imanju, nakon požara i decenija bez uzgoja, bratstvo uz pomoć svetogorskih monaha i molitvu igumana Metodija obnavlja poljoprivrednu tradiciju, dajući novi život ekonomiji i duhovnom životu manastira.
U manastiru Mrkonjići, samo nekoliko metara od ulaza u hram, stoji košćela stara više od četiri veka - mesto gde se susreću vera, predanje i čudo prirode.
Ovaj rukopis nastao je samo nekoliko decenija nakon originalnog pisanja Jevanđelja, što ga čini jednim od najznačajnijih novozavetnih otkrića do danas.
Otac Onufrije Hilandarac u svojoj knjizi „Svetogorski kuvar s pričama“ otkrio je kako nastaje ovaj skroman hleb s prazilukom koji je vekovima hranio bratstvo.
