Kult Svete Petke duboko je ukorenjen u srpskoj tradiciji, a brojna mesta širom Srbije posvećena su upravo njoj.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju praznik posvećen Prepodobnoj mati Paraskevi, u narodu poznatijoj kao Sveta Petka. Ova svetiteljka je jedna od najpoštovanijih u srpskom narodu i smatra se zaštitnicom žena, bolesnih i siromašnih. Njeno ime sa velikim poštovanjem izgovaraju mnogi vernici, koji veruju u njenu isceliteljsku i zaštitničku moć.
Kult Svete Petke duboko je ukorenjen u srpskoj tradiciji, a brojna mesta širom Srbije posvećena su upravo njoj. Posebno se izdvajaju izvori i kapele sa vodom za koju se veruje da je čudotvorna i lekovita. Vernici na ovaj dan posećuju te izvore, pale sveće i uz molitvu se napajaju osveštanom vodom.
Jedan od najpoznatijih izvora nalazi se u kapeli Svete Petke na Kalemegdanu, u neposrednoj blizini Crkve Ružice. Izvor je otkriven početkom XX veka prilikom uređenja prostora oko tvrđave, a ubrzo je oko njega podignuta kapela.
Voda iz izvora se smatra lekovitom, naročito za bolesti očiju i nerava. Vernici svakodnevno dolaze da se pomole i uzmu osveštanu vodu, a na dan Svete Petke, kapela je prepuna hodočasnika iz cele zemlje.
Da je ovaj izvor Svete Petke u selu Vinča poseban i čudotvoran, veruje se još od davne 1935. godine. Preko osam decenija tu se verujući narod okuplja, posebno 27. oktobra kada pravoslavni Hrišćani proslavaljaju Svetu Petku.
- Prema pričama naših predaka, koje se prenose sa kolena na koleno, na ovom izvoru pre mnogo godina izlečio se povređeni drvoseča. U našem kraju mnogi se bave ovim teškim poslom i povrede su često opasne po život. Veruje se da nakon što ga je posekla sekira, drvoseča je duboku ranu oprao vodom sa izvora, koja je za vrlo kratko vreme poptuno zacelila. Od tada se ovo mesto smatra lekovitim - rekao je jedan Zoran za RINU.
Ovom svetom vodom, piše RINA, jedna poznata glumica je izlečila karcinom dojke i od tada crkva i meštani ovog sela ulažu poseban trud da ovde bude urađeno sve što je potrebno.
Pre nekoliko godina zahvaljujući njihovoj ažurnosti, delimično je uređen prilaz do ovog mesta, a voda je osveštana.
U beogradskom naselju Železnik nalazi se izvor Svete Petke za koji vernici tvrde da je lekovit i čudotvoran.
Priča se da su baš na tom izvoru slepi progledali, nepokretni prohodali, a nerotkinje uspele da dobiju decu...
Ušuškan je u šumi na 2 km od centra Železnika.
U manastiru Svetog arhangela Gavrila iz doba Nemanjića kod Svrljiga takođe ćete naići na izvor posvećen Svetoj Petki.
Ispod oltara same crkve nalazi se bunar, a ispod manastira izvor Svete Petke, za koji kažu da je lekovit i da isceljuje.
Prema rečima monaha Varnave, voda je ispitivana i dokazano je da poseduje lekovita dejstva. Veruje se da isceljuje, a mnogi posetioci su svedoci njenog čudotvornog uticaja.
- Voda je pogodna za pijenje, reguliše krvni pritisak, povoljno utiče na živce i alergije, a koristi je čak i oni koji nisu vernici. Zanimljivo je da se ova voda sa izvora nikad ne zamuti, a mnogi vernici je čuvaju osveštanu - objasnio je jednom prilikom za Glas juga monah Varnava.
Uz svetlost sveća i miris tamjana, verni narod se okuplja da prinese darove, osvešta slavske kolače i pokloni se moštima najpoštovanije svetiteljke u srpskom narodu.
Od vizantijskog stila do lokalnih motiva, ikonografski prikazi Prepodobne mati Paraskeve čuvaju priču o njenom asketskom životu, zagovorništvu i vezi sa narodom kroz vekove.
Ova svetiteljka, koju Srbi naročito poštuju, smatra se zaštitnicom žena, bolesnih i siromašnih, ali i čuvarkom doma i porodice.
Na molbu tri znamenite Srpkinje – kneginje Milice, despotice Jefimije i princeze Olivere, koja je bila Bajazitova žena – mošti su prenete u Srbiju.
Jedna jednostavna, ali duboka metoda svetogorskog podviznika pokazuje kako se fokusiranom borbom protiv glavne strasti oslobađa duša i otvara put ka istinskoj unutrašnjoj slobodi.
Dvodnevni skup posvećen Prvom vaseljenskom saboru – 1.700 godina trajnog nasleđa na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu okupio je teologe, istoričare i crkvene velikodostojnike, uz izložbu umetničkih dela i bogat program predavanja.
Tokom posete Srbiji šeih Imran Hosein izneo je tumačenje proročanstava koja, kako tvrdi, ukazuju na burne događaje — od predstojećeg sukoba do simboličkog pomena Konstantinopolja.
Protojerej Andrej Gavrilenko iznosi biblijski odgovor na pitanje koje muči mnoge vernike i objašnjava zbog čega se starozavetno shvatanje promenilo.
Svi postradali samo zato što su verovali u Hrista.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Od molitava za zdravlje i porodičnu sreću do isceljenja koja se prepričavaju generacijama — žene širom Srbije svedoče kako im je Sveta Petka vratila snagu, veru i mir u srcu.
Vekovima pravoslavni vernici traže pomoć Svete Petke Rimljanke u trenucima bolesti, tuge i životnih iskušenja, verujući u njenu moćnu molitvu koja donosi snagu, zaštitu i mir u srcu.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Vernici iz svih krajeva dolaze da se mole pred moštima kosovskog mučenika, ostavljajući za sobom svedočenja koja i lekare ostavljaju bez odgovora.
Nakon zemljotresa, ratova i sistematskog uništavanja, završna faza građevinskih radova na hramovima Svetog Spiridona, Svetog Nikole i parohijskog doma u Petrinji budi nadu pravoslavnih vernika u ovom kraju.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
U najvećoj medicinskoj ustanovi u zemlji proslavljena je krsna slava, a priča o hramu koji je preživeo rat, zaborav i preobražaj u mrtvačnicu otkriva koliko je ovo mesto važno za bolesnike, lekare i grad.
Iguman Arsenije kroz poređenje sa svetiteljem iz Amerike upozorava da se duhovno stanje ne skriva - ono se oseti i onda kada mnogi misle da ga niko ne primećuje.
Skoro tri decenije ovaj zanatlija iz Ježevice izrađuje voštanice po manastirskom predanju, učeći nas da se prava sveća ne stvara mašinom, već strpljenjem, iskustvom i verom koja se ne gasi ni kada plamen dogori.
Na manastirskom imanju, nakon požara i decenija bez uzgoja, bratstvo uz pomoć svetogorskih monaha i molitvu igumana Metodija obnavlja poljoprivrednu tradiciju, dajući novi život ekonomiji i duhovnom životu manastira.
U manastiru Mrkonjići, samo nekoliko metara od ulaza u hram, stoji košćela stara više od četiri veka - mesto gde se susreću vera, predanje i čudo prirode.
Sve češće se dešava da ljudi postove svede isključivo na izmenjen jelovnik.
Ovaj rukopis nastao je samo nekoliko decenija nakon originalnog pisanja Jevanđelja, što ga čini jednim od najznačajnijih novozavetnih otkrića do danas.
Otac Onufrije Hilandarac u svojoj knjizi „Svetogorski kuvar s pričama“ otkrio je kako nastaje ovaj skroman hleb s prazilukom koji je vekovima hranio bratstvo.
