Kult Svete Petke duboko je ukorenjen u srpskoj tradiciji, a brojna mesta širom Srbije posvećena su upravo njoj.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju praznik posvećen Prepodobnoj mati Paraskevi, u narodu poznatijoj kao Sveta Petka. Ova svetiteljka je jedna od najpoštovanijih u srpskom narodu i smatra se zaštitnicom žena, bolesnih i siromašnih. Njeno ime sa velikim poštovanjem izgovaraju mnogi vernici, koji veruju u njenu isceliteljsku i zaštitničku moć.
Kult Svete Petke duboko je ukorenjen u srpskoj tradiciji, a brojna mesta širom Srbije posvećena su upravo njoj. Posebno se izdvajaju izvori i kapele sa vodom za koju se veruje da je čudotvorna i lekovita. Vernici na ovaj dan posećuju te izvore, pale sveće i uz molitvu se napajaju osveštanom vodom.
Jedan od najpoznatijih izvora nalazi se u kapeli Svete Petke na Kalemegdanu, u neposrednoj blizini Crkve Ružice. Izvor je otkriven početkom XX veka prilikom uređenja prostora oko tvrđave, a ubrzo je oko njega podignuta kapela.
Voda iz izvora se smatra lekovitom, naročito za bolesti očiju i nerava. Vernici svakodnevno dolaze da se pomole i uzmu osveštanu vodu, a na dan Svete Petke, kapela je prepuna hodočasnika iz cele zemlje.
Da je ovaj izvor Svete Petke u selu Vinča poseban i čudotvoran, veruje se još od davne 1935. godine. Preko osam decenija tu se verujući narod okuplja, posebno 27. oktobra kada pravoslavni Hrišćani proslavaljaju Svetu Petku.
- Prema pričama naših predaka, koje se prenose sa kolena na koleno, na ovom izvoru pre mnogo godina izlečio se povređeni drvoseča. U našem kraju mnogi se bave ovim teškim poslom i povrede su često opasne po život. Veruje se da nakon što ga je posekla sekira, drvoseča je duboku ranu oprao vodom sa izvora, koja je za vrlo kratko vreme poptuno zacelila. Od tada se ovo mesto smatra lekovitim - rekao je jedan Zoran za RINU.
Ovom svetom vodom, piše RINA, jedna poznata glumica je izlečila karcinom dojke i od tada crkva i meštani ovog sela ulažu poseban trud da ovde bude urađeno sve što je potrebno.
Pre nekoliko godina zahvaljujući njihovoj ažurnosti, delimično je uređen prilaz do ovog mesta, a voda je osveštana.
U beogradskom naselju Železnik nalazi se izvor Svete Petke za koji vernici tvrde da je lekovit i čudotvoran.
Priča se da su baš na tom izvoru slepi progledali, nepokretni prohodali, a nerotkinje uspele da dobiju decu...
Ušuškan je u šumi na 2 km od centra Železnika.
U manastiru Svetog arhangela Gavrila iz doba Nemanjića kod Svrljiga takođe ćete naići na izvor posvećen Svetoj Petki.
Ispod oltara same crkve nalazi se bunar, a ispod manastira izvor Svete Petke, za koji kažu da je lekovit i da isceljuje.
Prema rečima monaha Varnave, voda je ispitivana i dokazano je da poseduje lekovita dejstva. Veruje se da isceljuje, a mnogi posetioci su svedoci njenog čudotvornog uticaja.
- Voda je pogodna za pijenje, reguliše krvni pritisak, povoljno utiče na živce i alergije, a koristi je čak i oni koji nisu vernici. Zanimljivo je da se ova voda sa izvora nikad ne zamuti, a mnogi vernici je čuvaju osveštanu - objasnio je jednom prilikom za Glas juga monah Varnava.
Uz svetlost sveća i miris tamjana, verni narod se okuplja da prinese darove, osvešta slavske kolače i pokloni se moštima najpoštovanije svetiteljke u srpskom narodu.
Od vizantijskog stila do lokalnih motiva, ikonografski prikazi Prepodobne mati Paraskeve čuvaju priču o njenom asketskom životu, zagovorništvu i vezi sa narodom kroz vekove.
Ova svetiteljka, koju Srbi naročito poštuju, smatra se zaštitnicom žena, bolesnih i siromašnih, ali i čuvarkom doma i porodice.
Na molbu tri znamenite Srpkinje – kneginje Milice, despotice Jefimije i princeze Olivere, koja je bila Bajazitova žena – mošti su prenete u Srbiju.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Prenos moštiju Svetog Ignjatija Bogonosca po starom i Svetog Vlasija po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Gospe Lurdske, dok u judaizmu i islamu danas nema velikog verskog praznika.
Jedan od najvećih savremenih duhovnika podseća da pravoslavna vera ne počiva na slučajnosti i znakovima, već na odgovornom življenju Jevanđelja, bez izgovora.
Sveti Ignjatije Bogonosac bio je episkop Antiohije i učenik svetih apostola.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Rukopoloženje Duška Perića i beseda vladike Isihija o slobodi, pokajanju i Božjoj ljubavi učinili su liturgiju događajem koji povezuje grad i Crkvu
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Ulazili su u oltar, ispovedaonicu i trapove, a odgovor mitropolita Metodija oduševio je vernike: „Krijem ga u svom srcu“
Od molitava za zdravlje i porodičnu sreću do isceljenja koja se prepričavaju generacijama — žene širom Srbije svedoče kako im je Sveta Petka vratila snagu, veru i mir u srcu.
Vekovima pravoslavni vernici traže pomoć Svete Petke Rimljanke u trenucima bolesti, tuge i životnih iskušenja, verujući u njenu moćnu molitvu koja donosi snagu, zaštitu i mir u srcu.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
U selu Vasta crkva iz 12. veka odoleva vremenu i ljudskim rukama, dok njeni listovi i grane stvaraju neponovljiv spoj vere, prirode i istorije.
Selo Divejevo u Nižegorodskoj oblasti i manastir prepodobnog Serafima Sarovskog čuva priče o Svetoj kanavki, duhovnoj stazi za koju vernici veruju da je zaštićena od zla.
U Ovčarsko-kablarskoj klisuri, kraj Zapadne Morave, postoji svetinja u kojoj se istorija, predanje i sudbine vladarskih porodica prepliću oko jednog svetog drveta i jedne neugasle svetlosti koja svedoči o veri jačoj od vremena.
Crkva Hristovog Rođenja jedna je najstarijih sačuvanih hrišćanskih crkava na svetu, podignuta u 4. veku, u vreme cara Konstantina.
U selu Vasta crkva iz 12. veka odoleva vremenu i ljudskim rukama, dok njeni listovi i grane stvaraju neponovljiv spoj vere, prirode i istorije.
Dekan Bogoslovskog fakulteta u Foči upozorava da je reč o smišljenom potezu koji prevazilazi administraciju i zadire u samu suštinu vere i identiteta.
Bez znanja bratstva prepisani groblje i temelji crkve, dok se zemljište nadomak manastira prodaje za izgradnju hotela i motela.
Episkop istočnoamerički uzneo je snažnu molitvu za zaštitu nerođene dece, a prisutni, od članova Kongresa do vernika, priznaju da su njegove reči ostavile snažan trag.
U selu Vasta crkva iz 12. veka odoleva vremenu i ljudskim rukama, dok njeni listovi i grane stvaraju neponovljiv spoj vere, prirode i istorije.
Izgradnja monaškog konaka iskorišćena je za optužbe protiv Srpske pravoslavne crkve i opštine Gračanica, uz narativ o "zaštiti kulturnog nasleđa" koji dolazi iz sredine u kojoj su crkve paljene.
Uz ovo jelo jednostavna trpeza postaje mala svečanost u danima kada crkveni tipik dozvoljava mrsnu hranu.
