Od vizantijskog stila do lokalnih motiva, ikonografski prikazi Prepodobne mati Paraskeve čuvaju priču o njenom asketskom životu, zagovorništvu i vezi sa narodom kroz vekove.
Prepodobna mati Paraskeva, u narodu poznatija kao Sveta Petka, jedna je od najpoštovanijih svetiteljki u pravoslavnom svetu na Balkanu, a njene ikone spadaju među najprepoznatljivije. Srpska pravoslavna crkva molitveno se seća Prepodobne mati Paraskeve 27. oktobra, a veliki broj vernika taj dan proslavlja i kao krsnu slavu. Ikone Svete Petke svedoče o spoju vizantijske ikonografske tradicije i lokalne pobožnosti: kroz njih se prepoznaje život svetiteljke, njena asketska krepost, zaštitnička uloga i veza sa narodom koji je štuje.
Na većini ikona Sveta Petka je predstavljena u stojećem ili polustojećem položaju, u monaškoj odori — tamnoj tunici i marami koja pokriva glavu, što simbolizuje njenu asketsku posvećenost i monaški život. Često se prikazuje celom figurom, ponekad samo do prsa, ali univerzalno prepoznatljiv element ostaje miran i blagosloven izraz lica, koji odaje unutrašnju svetlost i duhovnu uzvišenost. Ovakav tip prikaza karakterističan je za svetiteljke-asketkinje i prisutan je u ikonama svih eparhija Srpske pravoslavne crkve.
Na ikonama Svete Petke uočavaju se sledeći elementi:
Krst u desnoj ruci – simbol Hrista, vere i mučeništva; kod Prepodobne mati Paraskeve naglašava njenu posvećenost Hristu i ulogu zagovornice. Ovi atributi omogućavaju vernima neposrednu identifikaciju svetiteljke i razumevanje značenja njene svetosti.
U ikonama koje potiču iz određenih regiona često se u pozadini nalaze crkveni motivi ili pejzaži koji upućuju na mesta gde su čuvane mošti Svetiteljke, kao što su Trnovo ili Jaši. Ovi detalji podsećaju vernike na istorijski kontekst poštovanja Svetiteljke i formiranje lokalnih karakteristika.
Srpska tradicija: Sveta Petka je često prikazana tako da je naglašena njena monaška ozbiljnost i uloga zagovornice. Ikone Svete Petke su prozori u duhovni svet i sredstvo molitvenog povezivanja sa svetiteljkom. Vernici u njima prepoznaju zaštitnicu žena, bolesnih i siromašnih, ali i simbol asketskog života i zagovora pred Bogom. Ikone čuvaju sećanje na život svetiteljke, prenos moštiju i svetiteljski kult, istovremeno povezujući zajednicu kroz liturgijsku i narodnu praksu.
Izobraženje Svete Petke na ikonama svedoče o spoju univerzalne pravoslavne ikonografije i lokalne duhovne tradicije. Njena monaška figura, krst i drugi atributi jasno govore o asketskoj kreposti, stradanju i duhovnoj pobedi u Hristu. Ikone ostaju živa podsetnica: kroz boju, položaj ruku i simboliku, one prenose priču o svetiteljki koja i danas stoji kao zaštitnica mnogih domova i svetinja.
U pravoslavnoj ikonografiji može se susresti neobičan prikaz Jovana Krstitelja s krilima i… sopstvenom odsečenom glavom u rukama. Šta znači ova neobična predstava i koju poruku nosi za vernike? Zbog hrišćanskog i podvižničkog života zadobila je dar čudotvorenja. Dok je njegova supruga bila u blagoslovenom stanju, sveštenik Predrag Popović doživeo je susret sa svetiteljkom koji je promenio život njegove porodice i potvrdu vere u Božiju promisao. Uz svetlost sveća i miris tamjana, verni narod se okuplja da prinese darove, osvešta slavske kolače i pokloni se moštima najpoštovanije svetiteljke u srpskom narodu.
Wikipedia
Detalji i simboli
Palmina grančica – znak pobede nad smrću i mučeništva, koja označava duhovnu pobedu i svetost života.
Molitveni kanon, knjiga ili svitak – prisutni u nekim prikazima, naglašavaju njenu asketsku pobožnost i molitveno življenje.
Pozadina i lokalni motivi
Regionalne ikonografske varijacije
Rumunska tradicija: U Jašiju, gde počivaju njene mošti, ikone ponekad sadrže motive sabranja ili litije i narodnog poštovanja, sa blažim kolorom i detaljima povezanim sa lokalnom pobožnošću.
Bugarska tradicija: Ikone ponekad sadrže istorijske elemente koji podsećaju na ranije čuvanje moštiju u Trnovu.
Duhovni značaj ikonografije
Duhovna riznica
11:22 | 11.09.2025
ZAŠTO NA IKONAMA JOVAN KRSTITELJ DRŽI U RUKAMA SVOJU GLAVU?
Praznici i sveci
18:30 | 26.10.2025
SUTRA JE CRVENO SLOVO I ŠESTA SLAVA PO BROJU SVEČARA U SRBIJI! Slavimo Prepodobnu mati Paraskevu, u narodu poznatiju kao SVETA PETKA!
Duhovna riznica
21:08 | 25.10.2025
OTAC PREDRAG OTKRIVA - U SNU MU SE JAVILA SVETA PETKA, A SLEDEĆEG DANA DOŽIVEO JE ČUDO: U svetlosti sam video monahinju kako mazi moju trudnu suprugu
Aktuelno iz SPC
19:19 | 26.10.2025
VERNICI VEĆ POČELI DA SE SABIRAJU NA KALEMEGDANU UOČI SVETE PETKE: Čudesni izvor isceljenja, nade i radosti (VIDEO)
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Kako pravila zasnovana na hrišćanskim vrednostima oblikuju karakter i veru deteta, a popustljivost ili pogrešna disciplina mogu imati teške posledice.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u besedi za 24. sredu po Duhovima pokazuje kako unutrašnja promena povezuje ljude i daje smisao svakodnevici.
Ajeti 54:49–55 sure Al-Kamar otkrivaju kako svaka odluka i svaki dah podsećaju na neizbežnu pravdu i mudrost Stvoritelja
Reči velikog duhovnika sa Svete Gore otkrivaju da najvažniji korak ka Bogu nije u mestima koja posećujemo, već u onome što činimo pred sopstvenom savešću.
Potpisi mitropolita Joanikija i predsednika opštine Nikole Jovanovića otvorili su put projektu koji spaja predanje i savremeni razvoj, uz planiranu donaciju od milion evra, izradu dokumentacije i uređenje prostora za buduću svetinju.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Velika je sila reči upućenih ovoj prepodobnoj svetiteljki, čiji zagovor donosi utehu, snagu i mir duši, a vekovima je stub vere i nade u srcima srpskog naroda.
Na praznik Prepodobne mati Paraskeve, u hramu na Dobroj vodi služena je arhijerejska liturgija, a vernici su u istom danu proslavili i prvu slavu fondacije "Sveta Petka“.
U manastiru posvećenom Prepodobnoj mati Paraskevi, liturgiju je služio episkop Nikon, nekadašnji sabrat ove svetinje, a praznična radost nastavljena je u duhu zajedništva i blagodarnosti.
Na blagoslovenom mestu gde se spajaju Dunav i Sava, patrijarh srpski služio je liturgiju i predvodio litiju do kapele Svete Petke, pozvavši vernike da se saberu u veri i Hristovu reč postave kao temelj života.
U vreme cara Teodosija 381. godine, njegove mošti prenesene su u Carigrad, a 1236. u Veneciju, gde se i sad nalaze.
Galaktion nikako nije želeo da se ženi, te je najpre posavetovao Epistimu da se krsti, a potom i da se zamonaši istovremeno sa njim.
I pre i posle smrti smatran je velikim čudotvorcem.
Od progona hrišćana do zemljotresa, ovaj drevni hram je iznova podizao svetlost vere – 16. novembra pravoslavni vernici slave čudesno obnovljeno sveto mesto gde se vekovima čuvaju mošti velikomučenika Georgija.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
U najvećoj medicinskoj ustanovi u zemlji proslavljena je krsna slava, a priča o hramu koji je preživeo rat, zaborav i preobražaj u mrtvačnicu otkriva koliko je ovo mesto važno za bolesnike, lekare i grad.
Kad su mu rekli da je jedina šansa transplantacija srca, brat Goran nije odustao. Iz bolničke sobe krenuo je na put duhovnog isceljenja ka Hilandaru, gde je pronašao snagu za novi život.
Na trpezi ljubavi u porti Crkve Ružica, poglavar Srpske pravoslavne crkve poručio je vernicima da najveća bitka svakog čoveka nije spoljašnja, već u srcu.
On je znak ljubavi, žrtve i vaskrsenja, ali i podsetnik na poziv svakog vernika da svoj život ispuni smirenjem, strpljenjem i nadom.
Jedna izgovorena reč može delovati zastrašujuće, ali Crkva nas uči da samo greh ima stvarnu moć – pokajanje, Ispovest i život u Tajnama čine svaku dušu nepobedivom pod Božijom zaštitom.
Dvadeset pet godina vežbe i dar za ukrašavanje učinili su da jedan kolač postane simbol čuvanja tradicije.
