Od vizantijskog stila do lokalnih motiva, ikonografski prikazi Prepodobne mati Paraskeve čuvaju priču o njenom asketskom životu, zagovorništvu i vezi sa narodom kroz vekove.
Prepodobna mati Paraskeva, u narodu poznatija kao Sveta Petka, jedna je od najpoštovanijih svetiteljki u pravoslavnom svetu na Balkanu, a njene ikone spadaju među najprepoznatljivije. Srpska pravoslavna crkva molitveno se seća Prepodobne mati Paraskeve 27. oktobra, a veliki broj vernika taj dan proslavlja i kao krsnu slavu. Ikone Svete Petke svedoče o spoju vizantijske ikonografske tradicije i lokalne pobožnosti: kroz njih se prepoznaje život svetiteljke, njena asketska krepost, zaštitnička uloga i veza sa narodom koji je štuje.
Na većini ikona Sveta Petka je predstavljena u stojećem ili polustojećem položaju, u monaškoj odori — tamnoj tunici i marami koja pokriva glavu, što simbolizuje njenu asketsku posvećenost i monaški život. Često se prikazuje celom figurom, ponekad samo do prsa, ali univerzalno prepoznatljiv element ostaje miran i blagosloven izraz lica, koji odaje unutrašnju svetlost i duhovnu uzvišenost. Ovakav tip prikaza karakterističan je za svetiteljke-asketkinje i prisutan je u ikonama svih eparhija Srpske pravoslavne crkve.
Na ikonama Svete Petke uočavaju se sledeći elementi:
Krst u desnoj ruci – simbol Hrista, vere i mučeništva; kod Prepodobne mati Paraskeve naglašava njenu posvećenost Hristu i ulogu zagovornice. Ovi atributi omogućavaju vernima neposrednu identifikaciju svetiteljke i razumevanje značenja njene svetosti.
U ikonama koje potiču iz određenih regiona često se u pozadini nalaze crkveni motivi ili pejzaži koji upućuju na mesta gde su čuvane mošti Svetiteljke, kao što su Trnovo ili Jaši. Ovi detalji podsećaju vernike na istorijski kontekst poštovanja Svetiteljke i formiranje lokalnih karakteristika.
Srpska tradicija: Sveta Petka je često prikazana tako da je naglašena njena monaška ozbiljnost i uloga zagovornice. Ikone Svete Petke su prozori u duhovni svet i sredstvo molitvenog povezivanja sa svetiteljkom. Vernici u njima prepoznaju zaštitnicu žena, bolesnih i siromašnih, ali i simbol asketskog života i zagovora pred Bogom. Ikone čuvaju sećanje na život svetiteljke, prenos moštiju i svetiteljski kult, istovremeno povezujući zajednicu kroz liturgijsku i narodnu praksu.
Izobraženje Svete Petke na ikonama svedoče o spoju univerzalne pravoslavne ikonografije i lokalne duhovne tradicije. Njena monaška figura, krst i drugi atributi jasno govore o asketskoj kreposti, stradanju i duhovnoj pobedi u Hristu. Ikone ostaju živa podsetnica: kroz boju, položaj ruku i simboliku, one prenose priču o svetiteljki koja i danas stoji kao zaštitnica mnogih domova i svetinja.
U pravoslavnoj ikonografiji može se susresti neobičan prikaz Jovana Krstitelja s krilima i… sopstvenom odsečenom glavom u rukama. Šta znači ova neobična predstava i koju poruku nosi za vernike? Zbog hrišćanskog i podvižničkog života zadobila je dar čudotvorenja. Dok je njegova supruga bila u blagoslovenom stanju, sveštenik Predrag Popović doživeo je susret sa svetiteljkom koji je promenio život njegove porodice i potvrdu vere u Božiju promisao. Uz svetlost sveća i miris tamjana, verni narod se okuplja da prinese darove, osvešta slavske kolače i pokloni se moštima najpoštovanije svetiteljke u srpskom narodu.
Wikipedia
Detalji i simboli
Palmina grančica – znak pobede nad smrću i mučeništva, koja označava duhovnu pobedu i svetost života.
Molitveni kanon, knjiga ili svitak – prisutni u nekim prikazima, naglašavaju njenu asketsku pobožnost i molitveno življenje.
Pozadina i lokalni motivi
Regionalne ikonografske varijacije
Rumunska tradicija: U Jašiju, gde počivaju njene mošti, ikone ponekad sadrže motive sabranja ili litije i narodnog poštovanja, sa blažim kolorom i detaljima povezanim sa lokalnom pobožnošću.
Bugarska tradicija: Ikone ponekad sadrže istorijske elemente koji podsećaju na ranije čuvanje moštiju u Trnovu.
Duhovni značaj ikonografije
Duhovna riznica
11:22 | 11.09.2025
ZAŠTO NA IKONAMA JOVAN KRSTITELJ DRŽI U RUKAMA SVOJU GLAVU?
Praznici i sveci
18:30 | 26.10.2025
SUTRA JE CRVENO SLOVO I ŠESTA SLAVA PO BROJU SVEČARA U SRBIJI! Slavimo Prepodobnu mati Paraskevu, u narodu poznatiju kao SVETA PETKA!
Duhovna riznica
21:08 | 25.10.2025
OTAC PREDRAG OTKRIVA - U SNU MU SE JAVILA SVETA PETKA, A SLEDEĆEG DANA DOŽIVEO JE ČUDO: U svetlosti sam video monahinju kako mazi moju trudnu suprugu
Aktuelno iz SPC
19:19 | 26.10.2025
VERNICI VEĆ POČELI DA SE SABIRAJU NA KALEMEGDANU UOČI SVETE PETKE: Čudesni izvor isceljenja, nade i radosti (VIDEO)
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Ovaj rukopis nastao je samo nekoliko decenija nakon originalnog pisanja Jevanđelja, što ga čini jednim od najznačajnijih novozavetnih otkrića do danas.
Otac Onufrije Hilandarac u svojoj knjizi „Svetogorski kuvar s pričama“ otkrio je kako nastaje ovaj skroman hleb s prazilukom koji je vekovima hranio bratstvo.
U iskrenom i nenametljivom promišljanju, otac Hrizostom Filipesku razotkriva kako se iz gomile protivrečnih sudova rađa i pritisak koji svaki sveštenik nosi, pokazujući koliko su brzopleti utisci često daleko od istine o njegovom pozivu.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u besedi za 27. četvrtak po Duhovima pokazuje kako istina i ljubav oslobađaju od lažnih uticaja i vode ka unutrašnjem miru i duhovnom rastu.
Pravoslavci danas proslavljaju Prepodobnomučenika Stefana Novog po starom kalendaru, a po novom kalendaru Prepodobnog Danila Stolpnika. Katolici su u Drugoj nedelji Adventa, dok je u islamu i judaizmu dan posvećen redovnoj molitvi.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Velika je sila reči upućenih ovoj prepodobnoj svetiteljki, čiji zagovor donosi utehu, snagu i mir duši, a vekovima je stub vere i nade u srcima srpskog naroda.
Na praznik Prepodobne mati Paraskeve, u hramu na Dobroj vodi služena je arhijerejska liturgija, a vernici su u istom danu proslavili i prvu slavu fondacije "Sveta Petka“.
U manastiru posvećenom Prepodobnoj mati Paraskevi, liturgiju je služio episkop Nikon, nekadašnji sabrat ove svetinje, a praznična radost nastavljena je u duhu zajedništva i blagodarnosti.
Na blagoslovenom mestu gde se spajaju Dunav i Sava, patrijarh srpski služio je liturgiju i predvodio litiju do kapele Svete Petke, pozvavši vernike da se saberu u veri i Hristovu reč postave kao temelj života.
Pravoslavci danas proslavljaju Prepodobnomučenika Stefana Novog po starom kalendaru, a po novom kalendaru Prepodobnog Danila Stolpnika. Katolici su u Drugoj nedelji Adventa, dok je u islamu i judaizmu dan posvećen redovnoj molitvi.
Prema predanju, još i pre rođenja Svetog prepodobnomučenika Stefana, znalo se da će reč biti o posebnom i bogougodnom čoveku.
Pravoslavci danas proslavljaju Svetog mučenika Jakova Persijanca po starom kalendaru, a po novom Sveti mučenici Mina, Hermogen i Eugraf. Katolici su u Drugoj nedelji Adventa, dok je u islamu i judaizmu dan posvećen redovnoj molitvi i svakodnevnim verskim obavezama.
Ganut onim što su mu majka i supruga napisale, Jakov se gorko pokajao i pred carem odvažno ispovedio veru u Hrista Gospoda.
Iguman Arsenije kroz poređenje sa svetiteljem iz Amerike upozorava da se duhovno stanje ne skriva - ono se oseti i onda kada mnogi misle da ga niko ne primećuje.
Skoro tri decenije ovaj zanatlija iz Ježevice izrađuje voštanice po manastirskom predanju, učeći nas da se prava sveća ne stvara mašinom, već strpljenjem, iskustvom i verom koja se ne gasi ni kada plamen dogori.
Na manastirskom imanju, nakon požara i decenija bez uzgoja, bratstvo uz pomoć svetogorskih monaha i molitvu igumana Metodija obnavlja poljoprivrednu tradiciju, dajući novi život ekonomiji i duhovnom životu manastira.
U manastiru Mrkonjići, samo nekoliko metara od ulaza u hram, stoji košćela stara više od četiri veka - mesto gde se susreću vera, predanje i čudo prirode.
U vremenima kad tuga i haos vladaju svakodnevnicom, pouka velikog duhovnika 20. veka pokazuje kako umna molitva postaje nevidljivi štit duše i vodi ka unutrašnjoj slobodi.
Duhovna deca i poklonici govore o susretima sa Svetim Jakovom Kalikisom, koji su ostavljali trag u savesti, telu i životu – o molitvi pred kojom su padali strahovi, a ustajale duše.
Razgovori sa poglavarom Rimokatoličke crkve o zamrzavanju fronta, razmenama zarobljenika i povratku ukrajinske dece otvorili su novu fazu međunarodnih pritisaka.
