Od vizantijskog stila do lokalnih motiva, ikonografski prikazi Prepodobne mati Paraskeve čuvaju priču o njenom asketskom životu, zagovorništvu i vezi sa narodom kroz vekove.
Prepodobna mati Paraskeva, u narodu poznatija kao Sveta Petka, jedna je od najpoštovanijih svetiteljki u pravoslavnom svetu na Balkanu, a njene ikone spadaju među najprepoznatljivije. Srpska pravoslavna crkva molitveno se seća Prepodobne mati Paraskeve 27. oktobra, a veliki broj vernika taj dan proslavlja i kao krsnu slavu. Ikone Svete Petke svedoče o spoju vizantijske ikonografske tradicije i lokalne pobožnosti: kroz njih se prepoznaje život svetiteljke, njena asketska krepost, zaštitnička uloga i veza sa narodom koji je štuje.
Na većini ikona Sveta Petka je predstavljena u stojećem ili polustojećem položaju, u monaškoj odori — tamnoj tunici i marami koja pokriva glavu, što simbolizuje njenu asketsku posvećenost i monaški život. Često se prikazuje celom figurom, ponekad samo do prsa, ali univerzalno prepoznatljiv element ostaje miran i blagosloven izraz lica, koji odaje unutrašnju svetlost i duhovnu uzvišenost. Ovakav tip prikaza karakterističan je za svetiteljke-asketkinje i prisutan je u ikonama svih eparhija Srpske pravoslavne crkve.
Na ikonama Svete Petke uočavaju se sledeći elementi:
Krst u desnoj ruci – simbol Hrista, vere i mučeništva; kod Prepodobne mati Paraskeve naglašava njenu posvećenost Hristu i ulogu zagovornice. Ovi atributi omogućavaju vernima neposrednu identifikaciju svetiteljke i razumevanje značenja njene svetosti.
U ikonama koje potiču iz određenih regiona često se u pozadini nalaze crkveni motivi ili pejzaži koji upućuju na mesta gde su čuvane mošti Svetiteljke, kao što su Trnovo ili Jaši. Ovi detalji podsećaju vernike na istorijski kontekst poštovanja Svetiteljke i formiranje lokalnih karakteristika.
Srpska tradicija: Sveta Petka je često prikazana tako da je naglašena njena monaška ozbiljnost i uloga zagovornice. Ikone Svete Petke su prozori u duhovni svet i sredstvo molitvenog povezivanja sa svetiteljkom. Vernici u njima prepoznaju zaštitnicu žena, bolesnih i siromašnih, ali i simbol asketskog života i zagovora pred Bogom. Ikone čuvaju sećanje na život svetiteljke, prenos moštiju i svetiteljski kult, istovremeno povezujući zajednicu kroz liturgijsku i narodnu praksu.
Izobraženje Svete Petke na ikonama svedoče o spoju univerzalne pravoslavne ikonografije i lokalne duhovne tradicije. Njena monaška figura, krst i drugi atributi jasno govore o asketskoj kreposti, stradanju i duhovnoj pobedi u Hristu. Ikone ostaju živa podsetnica: kroz boju, položaj ruku i simboliku, one prenose priču o svetiteljki koja i danas stoji kao zaštitnica mnogih domova i svetinja.
U pravoslavnoj ikonografiji može se susresti neobičan prikaz Jovana Krstitelja s krilima i… sopstvenom odsečenom glavom u rukama. Šta znači ova neobična predstava i koju poruku nosi za vernike? Zbog hrišćanskog i podvižničkog života zadobila je dar čudotvorenja. Dok je njegova supruga bila u blagoslovenom stanju, sveštenik Predrag Popović doživeo je susret sa svetiteljkom koji je promenio život njegove porodice i potvrdu vere u Božiju promisao. Uz svetlost sveća i miris tamjana, verni narod se okuplja da prinese darove, osvešta slavske kolače i pokloni se moštima najpoštovanije svetiteljke u srpskom narodu.
Wikipedia
Detalji i simboli
Palmina grančica – znak pobede nad smrću i mučeništva, koja označava duhovnu pobedu i svetost života.
Molitveni kanon, knjiga ili svitak – prisutni u nekim prikazima, naglašavaju njenu asketsku pobožnost i molitveno življenje.
Pozadina i lokalni motivi
Regionalne ikonografske varijacije
Rumunska tradicija: U Jašiju, gde počivaju njene mošti, ikone ponekad sadrže motive sabranja ili litije i narodnog poštovanja, sa blažim kolorom i detaljima povezanim sa lokalnom pobožnošću.
Bugarska tradicija: Ikone ponekad sadrže istorijske elemente koji podsećaju na ranije čuvanje moštiju u Trnovu.
Duhovni značaj ikonografije
Duhovna riznica
11:22 | 11.09.2025
ZAŠTO NA IKONAMA JOVAN KRSTITELJ DRŽI U RUKAMA SVOJU GLAVU?
Praznici i sveci
18:30 | 26.10.2025
SUTRA JE CRVENO SLOVO I ŠESTA SLAVA PO BROJU SVEČARA U SRBIJI! Slavimo Prepodobnu mati Paraskevu, u narodu poznatiju kao SVETA PETKA!
Duhovna riznica
21:08 | 25.10.2025
OTAC PREDRAG OTKRIVA - U SNU MU SE JAVILA SVETA PETKA, A SLEDEĆEG DANA DOŽIVEO JE ČUDO: U svetlosti sam video monahinju kako mazi moju trudnu suprugu
Aktuelno iz SPC
19:19 | 26.10.2025
VERNICI VEĆ POČELI DA SE SABIRAJU NA KALEMEGDANU UOČI SVETE PETKE: Čudesni izvor isceljenja, nade i radosti (VIDEO)
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Reči svetogorskog starca deluju kao tiha, ali neumoljiva optužba naše potrebe da sudimo, i podsećaju nas da se vera ne meri time koga smo isključili, nego koga smo bili spremni da nosimo.
U kripti zavetnog hrama vernici, prosvetitelji i akademici okupili su se da poslušaju reči patrijarha Porfirija o neiscrpnoj mudrosti prvog srpskog arhiepiskopa, njegovom prosvetiteljstvu i značaju za savremeni život i vrednosti zajednice.
Pravoslavni sveštenik objašnjava zašto način na koji trpimo odlučuje hoće li naše muke biti iskupljenje ili nova greška.
Kada su i Stratonika doveli caru kao hrišćanina, on presudi da se obojica potope u Dunav.
Od Jerusalima, preko Svete Gore do Rusije, od izgubljenih ruku do isceljenja – ova svetinja se 25. januara posebno proslavlja, a vernici joj se obraćaju za porođaj, zdravlje deteta i pomoć onda kada ljudska snaga više nije dovoljna.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Velika je sila reči upućenih ovoj prepodobnoj svetiteljki, čiji zagovor donosi utehu, snagu i mir duši, a vekovima je stub vere i nade u srcima srpskog naroda.
Na praznik Prepodobne mati Paraskeve, u hramu na Dobroj vodi služena je arhijerejska liturgija, a vernici su u istom danu proslavili i prvu slavu fondacije "Sveta Petka“.
U manastiru posvećenom Prepodobnoj mati Paraskevi, liturgiju je služio episkop Nikon, nekadašnji sabrat ove svetinje, a praznična radost nastavljena je u duhu zajedništva i blagodarnosti.
Na blagoslovenom mestu gde se spajaju Dunav i Sava, patrijarh srpski služio je liturgiju i predvodio litiju do kapele Svete Petke, pozvavši vernike da se saberu u veri i Hristovu reč postave kao temelj života.
Kada su i Stratonika doveli caru kao hrišćanina, on presudi da se obojica potope u Dunav.
Ova svetinja povezuje Jerusalim, Svetu Goru i prvog arhiepiskopa srpskog i govori o blizini Boga na način koji se ne zaboravlja.
Pravoslavni vernici danas slave Svetu mučenicu Tatijanu po starom kalendaru i Svetog Grigorija Bogoslova po novom. Katolici obeležavaju praznik Obraćenja Svetog apostola Pavla, dok muslimani i Jevreji danas nemaju veliki verski praznik.
Sveta Tatijana je bila rimska hrišćanka i đakonisa pri Crkvi, s početka 3. veka.
Zavetni hram na Vračaru večeras je centar molitve i svetlosti, gde se kroz ikone, sveće i melodije proživljava Hristov prvi susret sa Zakonom, duhovno obrezanje srca i početak nove godine po julijanskom kalendaru – događaji koji ne ostavljaju nikog ravnodušnim.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poslao snažnu božićnu poruku o miru, srcu koje treba da se promeni i veri koja ne počinje od spoljašnje veličine, već iznutra.
Crkva Hristovog Rođenja jedna je najstarijih sačuvanih hrišćanskih crkava na svetu, podignuta u 4. veku, u vreme cara Konstantina.
Broj zlatnika simbolizuje godine Isusa Hrista, a vernici veruju da pronalazak dukata donosi blagoslov i napredak za narednu godinu.
U autorskom tekstu koji prenosimo u celosti, sveštenik pri Hramu Svete Trojice u Starom gradu Budvi objašnjava na koji način priprema, blagoslov i vrlinski život supružnika mogu izgraditi istinsku bračnu zajednicu.
Ova svetinja povezuje Jerusalim, Svetu Goru i prvog arhiepiskopa srpskog i govori o blizini Boga na način koji se ne zaboravlja.
Sastojci za ovu poslasticu mere se u šoljama i kašikama, priprema je laka, a svaki zalogaj donosi toplinu i miris doma.
