U pravoslavnoj ikonografiji može se susresti neobičan prikaz Jovana Krstitelja s krilima i… sopstvenom odsečenom glavom u rukama. Šta znači ova neobična predstava i koju poruku nosi za vernike?
Prema Jevanđelju, Jovan Krstitelj je pogubljen po naredbi cara Iroda Antipe. Prorok je otvoreno razobličavao vladara zbog njegovog nezakonitog braka sa Irodijadom, ženom njegovog brata, zbog čega je bio bačen u tamnicu.
Tokom gozbe, Irodijadina kći Saloma toliko se dopala Irodu svojim plesom da se on zakleo da će ispuniti svaku njenu želju. Na nagovor majke, Saloma je zatražila glavu Jovana Krstitelja na tanjiru. Irod, iako nije želeo njegovu smrt, nije se usudio da prekrši zakletvu i naredio je da svetitelja pogube (Mk 6,17–29).
Ikona nije realističan, već simboličan prikaz - sredstvo za izražavanje duhovnog smisla. Jovan Krstitelj drži svoju glavu ne samo kao podsećanje na pogubljenje već i kao simbol pobede nad strahom od smrti. Ovaj prikaz svedoči o njegovoj vernosti istini do kraja: i posle zemaljske smrti, on ostaje razobličitelj nepravde i svedok Božje istine.
Kao Preteča, Jovan je čitavim svojim životom pripremao put Hristu, a njegova smrt za istinu postala je pralik Golgote. Ponekad je njegova glava prikazana u čaši - kao nagoveštaj buduće Hristove žrtve.
U kasnijim ikonama glavu ponekad zamenjuje Jagnje, simbol Hrista, što naglašava da Jovanov podvig nije bio poraz, već njegovo poslednje proroštvo o pobedi Spasitelja. Osim toga, ovaj prikaz podseća na čudesa povezana sa njegovom glavom. Prema predanju, Irodijada nije dozvolila da glava bude sahranjena zajedno sa telom, već je naredila da se zakopa na tajnom mestu. Kasnije je, međutim, čudesno pronađena i postala jedna od najvećih svetinja hrišćanskog sveta.
Na ikonama je Preteča često prikazan i sa anđeoskim krilima. Ovaj lik se naziva "Anđeo pustinje". On nas podseća na reči proroka Malahije: "Evo, Ja šaljem Anđela Mojega, i on će pripraviti put preda Mnom" (Mal 3,1), gde se pod Anđelom podrazumeva upravo Jovan Krstitelj.
Krila, naravno, ne treba shvatiti doslovno - ona označavaju "ravnoanđeoski" život koji je Jovan vodio, potpuno posvećen Bogu i lišen svih zemaljskih vezanosti. Poznat po strogom asketizmu, Jovan je postao uzor budućeg hrišćanskog monaštva.
U crkvenoj tradiciji, monaški čin se često naziva anđeoskim jer život monaha podrazumeva čistotu, poslušanje i neprestanu molitvu.
Na praznik Usekovanja glave Svetog Jovana Krstitelja pročitajte molitvu Preteči Hristovom koja smiruje dušu i donosi blagodet.
Srpska pravoslavna crkva obeležava mučeničku smrt proroka i Krstitelja Gospodnjeg, a ovaj dan vernicima donosi snažnu opomenu – istina može biti progonjena, ali nikada nije pobeđena.
Od prvih pokreta u utrobi do svakodnevnih odluka – ajeti iz sure Āli Imran (3:5 6) otkrivaju koliko je život pažljivo oblikovan, podsećajući nas da ništa na nebu ni na Zemlji nije skriveno od Alahovog znanja i moći.
Reči svetogorskog starca deluju kao tiha, ali neumoljiva optužba naše potrebe da sudimo, i podsećaju nas da se vera ne meri time koga smo isključili, nego koga smo bili spremni da nosimo.
U kripti zavetnog hrama vernici, prosvetitelji i akademici okupili su se da poslušaju reči patrijarha Porfirija o neiscrpnoj mudrosti prvog srpskog arhiepiskopa, njegovom prosvetiteljstvu i značaju za savremeni život i vrednosti zajednice.
Pravoslavni sveštenik objašnjava zašto način na koji trpimo odlučuje hoće li naše muke biti iskupljenje ili nova greška.
Kada su i Stratonika doveli caru kao hrišćanina, on presudi da se obojica potope u Dunav.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Govorio je bez milosti i najavio događaje koji će promeniti istoriju, zato se njegovo ime i danas izgovara sa tihim strahopoštovanjem i nemirom u savesti.
Mnoge sudbine ostaju večita opomena da se ništa ne može sakriti niti izbeći pred licem Božje pravde.
Na praznik Usekovanja glave Svetog Jovana Krstitelja, mitropolit David sližio je liturgiju u Puli i poručio da je vera hrabar odgovor na izazove savremenog sveta.
Praznik seća na mučeničko stradanje Svetog Jovana Krstitelja, čija je glava posečena po naredbi cara Iroda, jer ga je javno razobličavao zbog nemoralnog života.
Reči svetogorskog starca deluju kao tiha, ali neumoljiva optužba naše potrebe da sudimo, i podsećaju nas da se vera ne meri time koga smo isključili, nego koga smo bili spremni da nosimo.
Pravoslavni sveštenik objašnjava zašto način na koji trpimo odlučuje hoće li naše muke biti iskupljenje ili nova greška.
Od Jerusalima, preko Svete Gore do Rusije, od izgubljenih ruku do isceljenja – ova svetinja se 25. januara posebno proslavlja, a vernici joj se obraćaju za porođaj, zdravlje deteta i pomoć onda kada ljudska snaga više nije dovoljna.
Zahtevati od drugih više nego od sebe daleko je lakše i jednostavnije.
Zavetni hram na Vračaru večeras je centar molitve i svetlosti, gde se kroz ikone, sveće i melodije proživljava Hristov prvi susret sa Zakonom, duhovno obrezanje srca i početak nove godine po julijanskom kalendaru – događaji koji ne ostavljaju nikog ravnodušnim.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poslao snažnu božićnu poruku o miru, srcu koje treba da se promeni i veri koja ne počinje od spoljašnje veličine, već iznutra.
Crkva Hristovog Rođenja jedna je najstarijih sačuvanih hrišćanskih crkava na svetu, podignuta u 4. veku, u vreme cara Konstantina.
Broj zlatnika simbolizuje godine Isusa Hrista, a vernici veruju da pronalazak dukata donosi blagoslov i napredak za narednu godinu.
U autorskom tekstu koji prenosimo u celosti, sveštenik pri Hramu Svete Trojice u Starom gradu Budvi objašnjava na koji način priprema, blagoslov i vrlinski život supružnika mogu izgraditi istinsku bračnu zajednicu.
Ova svetinja povezuje Jerusalim, Svetu Goru i prvog arhiepiskopa srpskog i govori o blizini Boga na način koji se ne zaboravlja.
Sastojci za ovu poslasticu mere se u šoljama i kašikama, priprema je laka, a svaki zalogaj donosi toplinu i miris doma.
