U pravoslavnoj ikonografiji može se susresti neobičan prikaz Jovana Krstitelja s krilima i… sopstvenom odsečenom glavom u rukama. Šta znači ova neobična predstava i koju poruku nosi za vernike?
Prema Jevanđelju, Jovan Krstitelj je pogubljen po naredbi cara Iroda Antipe. Prorok je otvoreno razobličavao vladara zbog njegovog nezakonitog braka sa Irodijadom, ženom njegovog brata, zbog čega je bio bačen u tamnicu.
Tokom gozbe, Irodijadina kći Saloma toliko se dopala Irodu svojim plesom da se on zakleo da će ispuniti svaku njenu želju. Na nagovor majke, Saloma je zatražila glavu Jovana Krstitelja na tanjiru. Irod, iako nije želeo njegovu smrt, nije se usudio da prekrši zakletvu i naredio je da svetitelja pogube (Mk 6,17–29).
Ikona nije realističan, već simboličan prikaz - sredstvo za izražavanje duhovnog smisla. Jovan Krstitelj drži svoju glavu ne samo kao podsećanje na pogubljenje već i kao simbol pobede nad strahom od smrti. Ovaj prikaz svedoči o njegovoj vernosti istini do kraja: i posle zemaljske smrti, on ostaje razobličitelj nepravde i svedok Božje istine.
Kao Preteča, Jovan je čitavim svojim životom pripremao put Hristu, a njegova smrt za istinu postala je pralik Golgote. Ponekad je njegova glava prikazana u čaši - kao nagoveštaj buduće Hristove žrtve.
U kasnijim ikonama glavu ponekad zamenjuje Jagnje, simbol Hrista, što naglašava da Jovanov podvig nije bio poraz, već njegovo poslednje proroštvo o pobedi Spasitelja. Osim toga, ovaj prikaz podseća na čudesa povezana sa njegovom glavom. Prema predanju, Irodijada nije dozvolila da glava bude sahranjena zajedno sa telom, već je naredila da se zakopa na tajnom mestu. Kasnije je, međutim, čudesno pronađena i postala jedna od najvećih svetinja hrišćanskog sveta.
Na ikonama je Preteča često prikazan i sa anđeoskim krilima. Ovaj lik se naziva "Anđeo pustinje". On nas podseća na reči proroka Malahije: "Evo, Ja šaljem Anđela Mojega, i on će pripraviti put preda Mnom" (Mal 3,1), gde se pod Anđelom podrazumeva upravo Jovan Krstitelj.
Krila, naravno, ne treba shvatiti doslovno - ona označavaju "ravnoanđeoski" život koji je Jovan vodio, potpuno posvećen Bogu i lišen svih zemaljskih vezanosti. Poznat po strogom asketizmu, Jovan je postao uzor budućeg hrišćanskog monaštva.
U crkvenoj tradiciji, monaški čin se često naziva anđeoskim jer život monaha podrazumeva čistotu, poslušanje i neprestanu molitvu.
Na praznik Usekovanja glave Svetog Jovana Krstitelja pročitajte molitvu Preteči Hristovom koja smiruje dušu i donosi blagodet.
Srpska pravoslavna crkva obeležava mučeničku smrt proroka i Krstitelja Gospodnjeg, a ovaj dan vernicima donosi snažnu opomenu – istina može biti progonjena, ali nikada nije pobeđena.
Mitropolit Siluan predvodio svečano sabranje, osvećen je impozantni mozaik prvog srpskog arhiepiskopa, a 45. omladinski festival spojio je duhovnost, tradiciju i srpsku zajednicu u Australiji.
Posle trijumfa u Beogradskoj areni i osvajanja titule prvaka Evrope, reprezentativci Srbije posetili su patrijarha srpskog Porfirija - u susretu koji nije bio o golovima, već o onome što pobeda nosi sa sobom i kada aplauzi utihnu.
Sava je izdejstvovao kod cara i patrijarha nezavisnost srpske crkve, i postao prvi arhiepiskop srpski.
Episkop istočnoamerički uzneo je snažnu molitvu za zaštitu nerođene dece, a prisutni, od članova Kongresa do vernika, priznaju da su njegove reči ostavile snažan trag.
Krst nije samo simbol stradanja, već pre svega znak vaskrsenja i nade, pečat Hristove ljubavi prema rodu ljudskom i svedočanstvo njegove žrtve kojom je smrt pobeđena.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Govorio je bez milosti i najavio događaje koji će promeniti istoriju, zato se njegovo ime i danas izgovara sa tihim strahopoštovanjem i nemirom u savesti.
Mnoge sudbine ostaju večita opomena da se ništa ne može sakriti niti izbeći pred licem Božje pravde.
Na praznik Usekovanja glave Svetog Jovana Krstitelja, mitropolit David sližio je liturgiju u Puli i poručio da je vera hrabar odgovor na izazove savremenog sveta.
Praznik seća na mučeničko stradanje Svetog Jovana Krstitelja, čija je glava posečena po naredbi cara Iroda, jer ga je javno razobličavao zbog nemoralnog života.
Krst nije samo simbol stradanja, već pre svega znak vaskrsenja i nade, pečat Hristove ljubavi prema rodu ljudskom i svedočanstvo njegove žrtve kojom je smrt pobeđena.
U trenucima kada pritisnu muke, ljudi se prirodno okreću veri, ali se neretko javi dilema – da li se obratiti određenom svecu ili je dovoljna molitva upućena Bogu.
Pouka svetogorskog starca razotkriva zašto mnoge ljubavi pucaju pre nego što postanu porodica - i po čemu se zaista prepoznaje čovek sposoban da nosi zajednički život.
U besedi za ponedeljak sedmice mitara i fariseja, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zašto toliko lako boravimo po tuđim prostorima, a tako teško silazimo u sopstvenu dubinu.
Episkop istočnoamerički uzneo je snažnu molitvu za zaštitu nerođene dece, a prisutni, od članova Kongresa do vernika, priznaju da su njegove reči ostavile snažan trag.
Zavetni hram na Vračaru večeras je centar molitve i svetlosti, gde se kroz ikone, sveće i melodije proživljava Hristov prvi susret sa Zakonom, duhovno obrezanje srca i početak nove godine po julijanskom kalendaru – događaji koji ne ostavljaju nikog ravnodušnim.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poslao snažnu božićnu poruku o miru, srcu koje treba da se promeni i veri koja ne počinje od spoljašnje veličine, već iznutra.
Crkva Hristovog Rođenja jedna je najstarijih sačuvanih hrišćanskih crkava na svetu, podignuta u 4. veku, u vreme cara Konstantina.
Pouka svetogorskog starca razotkriva zašto mnoge ljubavi pucaju pre nego što postanu porodica - i po čemu se zaista prepoznaje čovek sposoban da nosi zajednički život.
Recept jeromonaha Jeroteja Draganovića svedoči kako se u mrsnim danima u monaškoj kuhinji sprema hrana bez žurbe, ali sa merom i smislom.
Od prvih pokreta u utrobi do svakodnevnih odluka – ajeti iz sure Āli Imran (3:5 6) otkrivaju koliko je život pažljivo oblikovan, podsećajući nas da ništa na nebu ni na Zemlji nije skriveno od Alahovog znanja i moći.
