U pravoslavnoj ikonografiji može se susresti neobičan prikaz Jovana Krstitelja s krilima i… sopstvenom odsečenom glavom u rukama. Šta znači ova neobična predstava i koju poruku nosi za vernike?
Prema Jevanđelju, Jovan Krstitelj je pogubljen po naredbi cara Iroda Antipe. Prorok je otvoreno razobličavao vladara zbog njegovog nezakonitog braka sa Irodijadom, ženom njegovog brata, zbog čega je bio bačen u tamnicu.
Tokom gozbe, Irodijadina kći Saloma toliko se dopala Irodu svojim plesom da se on zakleo da će ispuniti svaku njenu želju. Na nagovor majke, Saloma je zatražila glavu Jovana Krstitelja na tanjiru. Irod, iako nije želeo njegovu smrt, nije se usudio da prekrši zakletvu i naredio je da svetitelja pogube (Mk 6,17–29).
Ikona nije realističan, već simboličan prikaz - sredstvo za izražavanje duhovnog smisla. Jovan Krstitelj drži svoju glavu ne samo kao podsećanje na pogubljenje već i kao simbol pobede nad strahom od smrti. Ovaj prikaz svedoči o njegovoj vernosti istini do kraja: i posle zemaljske smrti, on ostaje razobličitelj nepravde i svedok Božje istine.
Kao Preteča, Jovan je čitavim svojim životom pripremao put Hristu, a njegova smrt za istinu postala je pralik Golgote. Ponekad je njegova glava prikazana u čaši - kao nagoveštaj buduće Hristove žrtve.
U kasnijim ikonama glavu ponekad zamenjuje Jagnje, simbol Hrista, što naglašava da Jovanov podvig nije bio poraz, već njegovo poslednje proroštvo o pobedi Spasitelja. Osim toga, ovaj prikaz podseća na čudesa povezana sa njegovom glavom. Prema predanju, Irodijada nije dozvolila da glava bude sahranjena zajedno sa telom, već je naredila da se zakopa na tajnom mestu. Kasnije je, međutim, čudesno pronađena i postala jedna od najvećih svetinja hrišćanskog sveta.
Na ikonama je Preteča često prikazan i sa anđeoskim krilima. Ovaj lik se naziva "Anđeo pustinje". On nas podseća na reči proroka Malahije: "Evo, Ja šaljem Anđela Mojega, i on će pripraviti put preda Mnom" (Mal 3,1), gde se pod Anđelom podrazumeva upravo Jovan Krstitelj.
Krila, naravno, ne treba shvatiti doslovno - ona označavaju "ravnoanđeoski" život koji je Jovan vodio, potpuno posvećen Bogu i lišen svih zemaljskih vezanosti. Poznat po strogom asketizmu, Jovan je postao uzor budućeg hrišćanskog monaštva.
U crkvenoj tradiciji, monaški čin se često naziva anđeoskim jer život monaha podrazumeva čistotu, poslušanje i neprestanu molitvu.
Na praznik Usekovanja glave Svetog Jovana Krstitelja pročitajte molitvu Preteči Hristovom koja smiruje dušu i donosi blagodet.
Srpska pravoslavna crkva obeležava mučeničku smrt proroka i Krstitelja Gospodnjeg, a ovaj dan vernicima donosi snažnu opomenu – istina može biti progonjena, ali nikada nije pobeđena.
Na molbu tri znamenite Srpkinje – kneginje Milice, despotice Jefimije i princeze Olivere, koja je bila Bajazitova žena – mošti su prenete u Srbiju.
Ova svetiteljka, koju Srbi naročito poštuju, smatra se zaštitnicom žena, bolesnih i siromašnih, ali i čuvarkom doma i porodice.
U besedi za 21. Ponedeljak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički Vladika objašnjava kako sila Božjeg anđela pomaže onima koji se Njega boje, razbijajući svaku nepravdu i donoseći utehu u najmračnijim trenucima života.
Od vizantijskog stila do lokalnih motiva, ikonografski prikazi Prepodobne mati Paraskeve čuvaju priču o njenom asketskom životu, zagovorništvu i vezi sa narodom kroz vekove.
Velika je sila reči upućenih ovoj prepodobnoj svetiteljki, čiji zagovor donosi utehu, snagu i mir duši, a vekovima je stub vere i nade u srcima srpskog naroda.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Starinski specijalitet bez mesa osvojiće vas na prvi zalogaj, a možete ga jesti i u danima belog mrsа.
Mnoge sudbine ostaju večita opomena da se ništa ne može sakriti niti izbeći pred licem Božje pravde.
Na praznik Usekovanja glave Svetog Jovana Krstitelja, mitropolit David sližio je liturgiju u Puli i poručio da je vera hrabar odgovor na izazove savremenog sveta.
Praznik seća na mučeničko stradanje Svetog Jovana Krstitelja, čija je glava posečena po naredbi cara Iroda, jer ga je javno razobličavao zbog nemoralnog života.
Njegova duhovna bliskost s nebeskim bićima otkriva duboku poruku za sve vernike, podsećajući nas na neizbežnu Božju pravdu i pozivajući na pokajanje.
U besedi za 21. Ponedeljak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički Vladika objašnjava kako sila Božjeg anđela pomaže onima koji se Njega boje, razbijajući svaku nepravdu i donoseći utehu u najmračnijim trenucima života.
Velika je sila reči upućenih ovoj prepodobnoj svetiteljki, čiji zagovor donosi utehu, snagu i mir duši, a vekovima je stub vere i nade u srcima srpskog naroda.
Kako tišina, smirene misli i molitva mogu da postanu snaga koja čuva srce od nemira i vodi nas ka unutrašnjem spokojstvu.
Na osnivačkoj skupštini Ruskog istorijskog društva u Beogradu istaknuto je da novoformirana institucija ima misiju da čuva istorijsku istinu i jača duhovne veze srpskog i ruskog naroda.
Ova svetiteljka, koju Srbi naročito poštuju, smatra se zaštitnicom žena, bolesnih i siromašnih, ali i čuvarkom doma i porodice.
Uz svetlost sveća i miris tamjana, verni narod se okuplja da prinese darove, osvešta slavske kolače i pokloni se moštima najpoštovanije svetiteljke u srpskom narodu.
Jedan nepoznat glas, direktno pitanje o sudbini sveta i mirni odgovor monaha koji menja pogled na dijalog između različitih verskih zajednica
Od Svetog Jovana Zlatoustog do starca Tadeja, sveti oci nas uče da jezik može biti izvor blagoslova ili prokletstva, a psovka otvara vrata duhovnim iskušenjima.
Kako tišina, smirene misli i molitva mogu da postanu snaga koja čuva srce od nemira i vodi nas ka unutrašnjem spokojstvu.
Uz svetlost sveća i miris tamjana, verni narod se okuplja da prinese darove, osvešta slavske kolače i pokloni se moštima najpoštovanije svetiteljke u srpskom narodu.
Jedan nepoznat glas, direktno pitanje o sudbini sveta i mirni odgovor monaha koji menja pogled na dijalog između različitih verskih zajednica
