Praznik seća na mučeničko stradanje Svetog Jovana Krstitelja, čija je glava posečena po naredbi cara Iroda, jer ga je javno razobličavao zbog nemoralnog života.
Srpska pravoslavna crkva obeležava 11. septembra Usekovanje glave svetog Jovana Krstitelja, koji je u našem narodu poznat i kao jesenji Sveti Jovan ili Jovan Glavosek.
Usekovanje glave Svetog Jovana je veliki hrišćanski praznik i slavi se kao dan striktnog jednodnevnog posta. Praznik seća na mučeničko stradanje Svetog Jovana Krstitelja, čija je glava posečena po naredbi cara Iroda, jer ga je javno razobličavao zbog nemoralnog života.
Irod Antipa, sin Iroda Idumejca (37. p. n. e.), oženio se (drugi brak) Irodijadom, ženom svoga brata Filipa. Zbog tog nemoralnog čina, Sveti Jovan ga je bez straha osuđivao. Na rođendan Iroda Antipe, Irodijadina kći, pošto je prethodno igrom ugodila Irodu, a po nagovoru njene majke, tražila je od Iroda, i dobila, glavu Svetog Jovana Krstitelja.
Njegovu glavu je Saloma na tanjiru donela carici Irodijadi.
Wikipedia
Sveti Jovan Krstitelj
Tako je stradao veliki Sveti Jovan Krstitelj. Irodijada je zakopala glavu u svom dvorcu, a telo su učenici Jovanovi sahranili u Sevastiji - stara Samarija, u Palestini.
Ovaj dan izabran je za obeležavanje smrti Svetog Jovana jer je 29. avgusta po starom kalendaru osvećena crkva, koju su na grobu u Sevastiji podigli car Konstantin i carica Jelena.
O ovom mučeničkom skončanju prepodobni Justin potresno svedoči:
- Danas je pogubljen najveći između svih rođenih od žena – Sveti Jovan Krstitelj i Preteča Gospodnji. Na Veliki petak ljudi su Boga ubili, Boga raspeli. Na današnji sveti veliki praznik ljudi su ubili najvećeg čoveka. Najvećeg, to kažem ne ja. Šta će moje pohvale velikom i slavnom Preteči Gospodnjem, koga su usta Gospodnja pohvalila više nego ikoga od ljudi, više nego ikoga od Apostola, od Anđela, od Proroka, od Pravednika od mudraca.
- Jer su usta Gospdonja izrekla za njega: "Ovo je najveći između svih rođenih od žena". Nema veće pohvale u ovome svetu. I zato je današnji dan mali Veliki petak. Gle, bezumni ljudi ubili su najvećeg Pravednika. Smeta im? Da, smeta razvratnom caru Irodu i razbludnoj Irodijadi. Pravda Božija i Istina Božija smeta bezakonicima, smeta ubogim grešnicima, smeta svima opijenim raznim strastima. Gle, zar i danas hristoborci ne viču: Raspni ga, raspni! Zar i danas hristoborci ne traže glavu Isusa iz Nazareta? Njegovu glavu traže, a kamoli glavu Jovana Krstitelja.”
Nakon Jovanovog pogubljenja na ušću, gde se Jordan uliva u Mrtvo more, Isus Hristos nastavlja da propoveda reči Jovana Krstitelja i da veliča njegovo delo. Irodova vojska je uništena u bici, što su ljudi smatrali kaznom Boga.
Sveti Teofan Zatvornik za 32. četvrtak po Pedesetnici, podseća da je Sveti Jovan svojim svedočenjem dao jasnu potvrdu o Hristovoj božanskoj prirodi i misiji – kao obećanom izbavitelju koji je došao da spasi svet.
Povodom 40 godina od nuklearne katastrofe, poglavar Katoličke crkve povezao ekološku krizu, sukobe i tehnološku moć u poruku koja otvara pitanje savremene etike odlučivanja i granica globalne vlasti.
Dok se broj dolazaka na Atos višestruko povećava usled ratova i nesigurnosti Svetoj zemlji, manastiri prvi put posle dugo vremena suočavaju se sa ozbiljnim izazovom.
Ovaj spomenik čuva sećanje na Markovdansku litiju i susrete ispred kuće Đečevića, koji godinama povezuju vernike i potvrđuju tradiciju međusobnog poštovanja u gradu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog sveštenomučenika Simeona, episkopa persijskog, po starom i Svetog mučenika Terentija i druge s njim po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Blažene Ozane Kotorske i Blaženog Jakova Zadranina, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Od Marije Magdalene do gotovo zaboravljenih imena – otkrivamo ko su bile žene koje su ponele miro, šta su zatekle na mestu Hristovog pogrebenja i zbog čega se njihova uloga i danas tumači na različite načine.
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
U razgovoru koji nadilazi uobičajene novinarske priče, otac Dimitrije govori o smislu praznovanja, o radosti koja ne prolazi i o tome zašto se Vaskrs ne objašnjava, već prepoznaje u životu, odnosima i svakodnevnim susretima vernika.
U Mioču i Sjeverinu grade se novi hramovi posvećeni Svetom Nikoli i Svetim mironosicama, a poseta mitropolita Atanasija pokazala je da su ovi projekti mnogo više od gradnje - znak zajedništva i duhovne obnove
Dok vernici obeležavaju njen dan molitvama i procesijama, istorijski izvori otkrivaju složen životni put, ali i neslaganja o poreklu, identitetu i načinu na koji je vekovima predstavljana u različitim sredinama.
