Svakodnevni poslovi, koji nam često deluju kao prepreka veri, prema učenju jednog od najvećih svetitelja 19. veka mogu postati put ka spasenju – ako naučimo da u svemu vidimo Božije prisustvo.
U današnjem vremenu, koje protiče u moru obaveza, jurbi i stalnoj trci, neretko prođe ceo dan a da čovek i ne podigne misao ka Bogu. Obaveze u domu, na poslu, u društvu i porodici često nam izgledaju kao prepreke duhovnom životu. U sebi se pitamo: može li Bog biti zadovoljan našim životom dok toliko vremena trošimo na „svetovne“ poslove? Ili je možda put ka Bogu moguć jedino u tišini manastira i osami pustinje?
Pravoslavno predanje, kroz reči Svetih Otaca, jasno govori: Bog nije daleko od naše svakodnevice. Upravo obaveze i poslovi koji nam se čine običnim i „zemaljskim“ mogu postati most ka Nebu – ako ih obavljamo sa mišlju na Gospoda. O tome na poseban način govori veliki duhovnik 19. veka, Sveti Teofan Zatvornik, u čijim rečima pronalazimo odgovore na dileme modernog čoveka.
„Kako živeti bez dela? Jer tada vlada grešna dokonost. Treba nešto da se radi, da se obavljaju neki domaći poslovi. To je Vaša dužnost“, uči Sveti Teofan.
On naglašava da čovek, ispunjavajući svoje porodične i društvene obaveze, ne izlazi iz sfere bogougodnih dela. Naprotiv – upravo u tim delima otkriva se poslušnost Božijem promislu, jer i porodica i zajednica predstavljaju dar od Boga.
Greška je, kaže svetitelj, u raširenom praznoverju da se duhovni život može ostvariti samo ako pobegnemo od ljudi i društva. Svako ko verno i savesno ispunjava svoje obaveze – a pri tom ne zaboravlja da je Bog prisutan – hodi putem svetosti.
Veliko pitanje savremenog čoveka glasi: kako, usred svakodnevnih poslova, sačuvati pažnju srca i uma u Bogu?
Sveti Teofan daje praktičan odgovor: posmatraj svet oko sebe kroz duhovne oči.
On savetuje da se sve stvari koje nam dolaze pred oči tumače u duhovnom smislu: mrlja na platnu neka nas podseti na mrlje greha na našoj duši, dečja buka na nered koji nastaje kada iz srca iščezne strah Božiji, a miris cveća ili smrad truleži na to da i duša ima svoj „miris“ – dobar ili loš.
Na taj način, i običan rad u kući, i susret sa ljudima, i svakodnevne situacije postaju podsticaji za duhovne misli. Tako se duhovno i svakodnevno stapaju u jedno, a čovek uči da u svemu vidi Božiji pečat.
Sveti Teofan ide i dalje: poziva da se protumači i sam tok života – od ustajanja iz postelje, obedovanja i rada, do večernjeg sna.
Sve to može biti prilika da se setimo Boga i da dušu, makar i kratkom molitvom, upravimo ka Njemu.
Na taj način, čovek prestaje da deli život na „svetovni“ i „duhovni“. Sve postaje prilika za spasenje, jer Bogu ugađamo ne begom od života, već životom sa Bogom u svakom trenutku.
Sveti Teofan nas uči da obaveze nisu smetnja, već put ka Bogu. Ono što odlučuje nije sam posao koji obavljamo, već način na koji ga obavljamo i misao koju nosimo u srcu.
Ako umom ostanemo blizu Boga, i najobičniji dnevni poslovi postaju dela koja mirišu na Nebo.
Zato je pravi podvig savremenog čoveka ne da pobegne od svakodnevice, nego da usred svakodnevice otkrije i sačuva prisustvo Boga.
U izuzetnoj pouci za nedelju pete sedmice po Vaskrsu, ruski svetitelj otkriva večiti sukob između proste vere i lukavog neverja, kroz priču o čoveku koji je video svetlost i očima i srcem.
U zapisu za subotu šeste sedmice po Vaskrsu, ruski svetac objašnjava zašto se retko ko usuđuje da se istinski moli Gospodu i kako nedostatak ljubavi prema Hristu guši naše molitve još pre nego što se uzdignu ka nebu.
Upouci za četvrtak sedme sedmice po Vaskrsu, ruski svetitelj nas podseća na Hristovo obećanje koje ne vara, ali i razotkriva zašto ga ne doživljavamo: „Savest nam ne daje da očekujemo bilo kakvu milost.“
Napominje da tu vrednost, koju nam niko ne može oduzeti, delimo i u sebi uveličavamo tako što pomažemo drugima - jer na taj način širimo krug dobrote.
U današnjem svetu, naići na iskrenog prijatelja nije samo retkost - to je skoro pa luksuz.
Svakodnevni poslovi, koji nam često deluju kao prepreka veri, prema učenju jednog od najvećih svetitelja 19. veka mogu postati put ka spasenju – ako naučimo da u svemu vidimo Božije prisustvo.
Uprkos napretku medicine, mnogi oboleli od mentalnih poremećaja i dalje osećaju da im nedostaje dublji, duhovni oslonac. Tu se otvara prostor za drugačiji, ali ne nužno suprotstavljen pogled - onaj koji dolazi iz vere.
U besedi za 14. Četvrtak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako kroz Duh Sveti i duhovni trud čovek prelazi sa starog u novi život u Carstvu Božjem
U „Molitvi za spasenje od straha“ vladika Nikolaj Velimirović pokazuje kako senke nestaju pred Hristovim svetlom i otkriva put oslobođenja od nevidljivih pritisaka i unutrašnjih stega.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Otkrijte kako pivo pretvara ovo jednostavno jelo u ukusnu salatu sa istorijom dugom vekovima, zapisanu još 1855. u "Srbskom kuvaru" jeromonaha Jerotija iz Krušedola.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Starinski specijalitet bez mesa osvojiće vas na prvi zalogaj, a možete ga jesti i u danima belog mrsа.
U subotu sedme sedmice po Vaskrsu, ruski svetitelj podseća da je molitva za upokojene čin ljubavi koji osvećuje i nas same: „Ne olenji se da na svakoj molitvi pominješ sve otišle oce i braću našu…”
U utorak šeste sedmice Velikog posta, svetitelj ostavlja poruku koja trese savest: ako ne čujemo vapaj bližnjih, ni nas neće čuti Gospod kada zavapimo za oproštajem.
Svetitelj u svojoj knjizi Misli za svaki dan u godini, za subotu druge sedmice Velikog posta, otkriva da put ka blagodatnom preobraženju vodi kroz tišinu i samoću, uz trud i poklone.
U svojoj knjizi „Misli za svaki dan u godini“, za četvrtak druge sedmice Velikog posta, svetitelj upozorava na skrivene zamke neprijatelja, koje se neprimetno uvlače u srce kroz misli i prividnu ispravnost.
U današnjem svetu, naići na iskrenog prijatelja nije samo retkost - to je skoro pa luksuz.
Uprkos napretku medicine, mnogi oboleli od mentalnih poremećaja i dalje osećaju da im nedostaje dublji, duhovni oslonac. Tu se otvara prostor za drugačiji, ali ne nužno suprotstavljen pogled - onaj koji dolazi iz vere.
U besedi za 14. Četvrtak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako kroz Duh Sveti i duhovni trud čovek prelazi sa starog u novi život u Carstvu Božjem
U „Molitvi za spasenje od straha“ vladika Nikolaj Velimirović pokazuje kako senke nestaju pred Hristovim svetlom i otkriva put oslobođenja od nevidljivih pritisaka i unutrašnjih stega.
Prvi razgovor u četiri oka otvorio teme od opstanka hrišćana u Turskoj i na Bliskom Istoku, preko rata u Ukrajini, do priprema za obeležavanje 1700 godina od Prvog vaseljenskog sabora u Nikeji.
U svetinji pored Golupca, 21. septembra sabraće se verni iz svih krajeva Srbije i dijaspore da obeleže 90 godina od kada su ovu čudotvornu relikviju ruski monasi doneli u Srbiju.
Tri dana pre dijagnoze, ova mlada devojka iz Benkovca u Hrvatskoj sasvim slučajno je otkrila Svetog Karla Akutisa, a njegove molitve i prisutnost danas joj daju snagu i mir u svakom trenutku.
Nakon brutalnih uvreda igumanu i monaštvu, te pretnji supruge Nenada Nikaljevića u sudu, tenzije u Donjim Brčelima ne jenjavaju – jeromonah Nikon otkriva šta ga je najviše uznemirilo.
Ako u porodici odrasta samo jedan dečak, nemoguće ga je odgajiti kao muškarca, tvrdi otac Dimitrije.
Prema učenju Crkve, bez krštenja nije moguće pristupiti ostalim svetim tajnama, niti se u potpunosti uključiti u liturgijski i duhovni život zajednice.
Arhimandrit kritskog porekla, nekadašnji iguman manastira Iviron, ostavio je za sobom bogato duhovno nasleđe, stotine duhovne dece i spise koji će nastaviti da svetle kao putokaz pravoslavlju u savremenom svetu.
