Sveti Paisije Atonski govorio je da najveća pobeda nije u spoljašnjim delima, već u zadobijanju smirenja i ljubavi – otkrivamo njegove pouke za svakodnevni život.
Svi ljudi vode borbe – sa okolnostima, neprijateljima, iskušenjima života. Ali najteža od svih nije ona spoljašnja, već ona koja se vodi u dubini duše. Tu, gde se prepliću pomisli, želje, strasti i vrlina, odigrava se rat koji odlučuje o večnom spasenju.
Sveti Paisije, jedan od najpoznatijih duhovnika 20. veka, govorio je da je najveći zadatak svakog čoveka da nadvlada samoga sebe:
— Svaki čovek ima nasledne osobine, i dobre i rđave. Najveća borba je da zadobijemo smirenje i ljubav.
Starac je upozoravao da čak i kada se bavimo podvigom, u srcu može da se sakrije gordost. Tada dolaze pomisli nevere i hulne misli, a čovek gubi blagodat.
— Od gordosti pomračuje se um, počinje nevera i čovek se lišava Blagodati Božije.
On je takvu duhovnu zabludu slikovito opisivao primerom prženog jajeta koje postaje neupotrebljivo ako padne i najmanja nečistota na njega. Tako i vrline, ako se ukaljaju gordošću, postaju beskorisne.
Sveti Paisije je govorio da je duša svakog čoveka poput njive. Neke duše dobiju od Boga plodno polje, ali ga ostave neobrađeno i ono zaraste u draču i trnje. Druge, pak, dobiju polje puno trnja, ali ga mukotrpnim radom očiste i pretvore u plodnu njivu.
— Šta nam vredi ako nam je Bog dao dobro polje, a mi ga ostavimo i ono se pretvori u šikaru? Ako može da rodi šećerna trska, a mi ostanemo zadovoljni običnim trskom, šta da nam učini Bog?
Drugim rečima, nije presudno šta smo nasledili, već kako se trudimo da to preobrazimo.
Zapostavljanje molitve, govorio je starac, znači otvaranje vrata neprijatelju. On tada zauzima duhovne visine u našem srcu i napada nas i preko tela i preko pomisli.
Zato Paisije savetuje da, ma koliko bili umorni, nikada ne preskočimo makar kratku molitvu uveče: pola Povečerja ili barem „Oče naš“.
— Kao u ratu, ako se nađeš noću na uzvišenju sam, opkoljen neprijateljima, ispališ koji metak da se neprijatelji uplaše i da ne izvrše juriš – tako i mi da ispalimo koji „metak“ molitvom, da se đavo uplaši i da pobegne.
Starac je često naglašavao da nasledne mane nisu prepreka za duhovni napredak. Naprotiv, Bog se posebno ganjuje kada vidi dušu koja, uprkos slabostima, čini makar i mali trud sa velikom požrtvovnošću.
— Bog se mnogo ganjuje i mnogo pomaže duši koja ima rđave nasledne osobine, a junački se trudi u nebeskom letu sa svojim zakržljalim krilom – tom rđavom naslednošću. Takvi ljudi za Boga su veliki junaci.
Zato ono što najviše dotiče Boga nije spoljašnji uspeh, već trud koji ulažemo da preobražavamo „starog čoveka“ u sebi.
Paisije je govorio da se ne treba diviti onima koji putuju do Meseca, već onima koji napuštaju svetovnu raskoš i trude se da žive po Bogu.
— Ne divi se astronautima što odoše na Mesec, nego onima koji beže od svetovnoga života i svojim požrtvovanim podvigom prilaze Bogu i postaju rajski-putnici!
Najveća pobeda nije nad svetom, niti nad drugim ljudima, već nad sobom. Kada se čovek okrene unutra, počne da čisti svoju dušu od trnja strasti i na njihovo mesto sadi vrline, tada postaje istinska ikona Božija.
Borba za smirenje i ljubav traje čitav život, ali ko je istraje u njoj – taj izlazi kao večni pobednik.
Jedan od najomiljenijih svetogorskih staraca upozoravao je da materijalno blagostanje ne donosi sreću i da bez Boga čovek nosi u sebi deo pakla.
Cela životna borba današnjeg čoveka, ma kako bila obučena u moderne pojmove, zapravo je potraga za mirom.
Običaj koji nema uporište u crkvenim knjigama, ali ima snagu da spoji porodicu oko stola - donosimo provereni recept za domaće perece čiji ukus pretvara kuću u mesto topline i zajedništva.
Marko Jevtić objašnjava kako bogoslužbeni poredak, a ne puka računica datuma, određuje kada svetitelj zaista dobija svoje mesto u kalendaru i zašto je u tom izboru suština važnija od forme.
U besedi za utorak sedmice mitara i fariseja otkriva se skriveno Carstvo Božje, gde prolazna moć ovih zemaljskih vladara ne znači ništa, a pravednici uživaju večnu slavu.
Pravoslavni vernici danas slave Svetog Savu po starom kalendaru i Prenos moštiju Svetog Jovana Zlatousta po novom. Katolici obeležavaju spomendan Svete Anđele Meriči, dok muslimani i Jevreji nemaju veliki verski praznik.
Na praznik prvog srpskog arhiepiskopa, vernici imaju priliku da kroz molitvu koju je napisao vladika Nikolaj Velimirović pronađu unutrašnji mir, snagu, zajedništvo i dobiju blagoslov.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Ako želite da na slavsku trpezu donesete novo jelo koje spaja jednostavnost i bogat ukus, ova brza salata biće vaš najbolji saveznik – oduševiće i najzahtevnije goste.
Razdražljivost u savremenom svetu postaje gotovo prihvaćeno stanje, a gnev se često opravdava umorom, brigama, bolešću ili spoljašnjim okolnostima.
Bez ljubavi, svaki podvig postaje prazan, a svaka molitva – bez duše.
Kada srce postane opterećeno, a duša izgubi svoj mir, usrdna molba Gospodu postaje jedino utočište. U trenutku duhovne krize, ona pruža utehu i vodi ka pravom putu, pozivajući na oslobađanje od unutrašnjih demona.
Marko Jevtić objašnjava kako bogoslužbeni poredak, a ne puka računica datuma, određuje kada svetitelj zaista dobija svoje mesto u kalendaru i zašto je u tom izboru suština važnija od forme.
U besedi za utorak sedmice mitara i fariseja otkriva se skriveno Carstvo Božje, gde prolazna moć ovih zemaljskih vladara ne znači ništa, a pravednici uživaju večnu slavu.
Na praznik prvog srpskog arhiepiskopa, vernici imaju priliku da kroz molitvu koju je napisao vladika Nikolaj Velimirović pronađu unutrašnji mir, snagu, zajedništvo i dobiju blagoslov.
U kratkoj poruci prvog srpskog arhiepiskopa krije se odgovor na nemir, svađe i sitne pobede koje nas troše - pouka koja ne traži da budemo jači od drugih, već da pobedimo sebe.
Episkop istočnoamerički uzneo je snažnu molitvu za zaštitu nerođene dece, a prisutni, od članova Kongresa do vernika, priznaju da su njegove reči ostavile snažan trag.
Zavetni hram na Vračaru večeras je centar molitve i svetlosti, gde se kroz ikone, sveće i melodije proživljava Hristov prvi susret sa Zakonom, duhovno obrezanje srca i početak nove godine po julijanskom kalendaru – događaji koji ne ostavljaju nikog ravnodušnim.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poslao snažnu božićnu poruku o miru, srcu koje treba da se promeni i veri koja ne počinje od spoljašnje veličine, već iznutra.
Crkva Hristovog Rođenja jedna je najstarijih sačuvanih hrišćanskih crkava na svetu, podignuta u 4. veku, u vreme cara Konstantina.
Stjuardesa koja je preživela nemoguće pronašla je snagu u veri i ikoni Svetog Save, čineći Savindan danom svog spasitelja.
Bračni par Tomas u Velsu kupio je staru crkvu iz 12. veka da u njoj napravi dom, a onda su radovi otvorili priču koju je vreme čuvalo vekovima i postavili pitanje: može li se živeti iznad tuđe večnosti?
Posle trijumfa u Beogradskoj areni i osvajanja titule prvaka Evrope, reprezentativci Srbije posetili su patrijarha srpskog Porfirija - u susretu koji nije bio o golovima, već o onome što pobeda nosi sa sobom i kada aplauzi utihnu.
