Sveti Paisije Atonski govorio je da najveća pobeda nije u spoljašnjim delima, već u zadobijanju smirenja i ljubavi – otkrivamo njegove pouke za svakodnevni život.
Svi ljudi vode borbe – sa okolnostima, neprijateljima, iskušenjima života. Ali najteža od svih nije ona spoljašnja, već ona koja se vodi u dubini duše. Tu, gde se prepliću pomisli, želje, strasti i vrlina, odigrava se rat koji odlučuje o večnom spasenju.
Sveti Paisije, jedan od najpoznatijih duhovnika 20. veka, govorio je da je najveći zadatak svakog čoveka da nadvlada samoga sebe:
— Svaki čovek ima nasledne osobine, i dobre i rđave. Najveća borba je da zadobijemo smirenje i ljubav.
Starac je upozoravao da čak i kada se bavimo podvigom, u srcu može da se sakrije gordost. Tada dolaze pomisli nevere i hulne misli, a čovek gubi blagodat.
— Od gordosti pomračuje se um, počinje nevera i čovek se lišava Blagodati Božije.
On je takvu duhovnu zabludu slikovito opisivao primerom prženog jajeta koje postaje neupotrebljivo ako padne i najmanja nečistota na njega. Tako i vrline, ako se ukaljaju gordošću, postaju beskorisne.
Sveti Paisije je govorio da je duša svakog čoveka poput njive. Neke duše dobiju od Boga plodno polje, ali ga ostave neobrađeno i ono zaraste u draču i trnje. Druge, pak, dobiju polje puno trnja, ali ga mukotrpnim radom očiste i pretvore u plodnu njivu.
— Šta nam vredi ako nam je Bog dao dobro polje, a mi ga ostavimo i ono se pretvori u šikaru? Ako može da rodi šećerna trska, a mi ostanemo zadovoljni običnim trskom, šta da nam učini Bog?
Drugim rečima, nije presudno šta smo nasledili, već kako se trudimo da to preobrazimo.
Zapostavljanje molitve, govorio je starac, znači otvaranje vrata neprijatelju. On tada zauzima duhovne visine u našem srcu i napada nas i preko tela i preko pomisli.
Zato Paisije savetuje da, ma koliko bili umorni, nikada ne preskočimo makar kratku molitvu uveče: pola Povečerja ili barem „Oče naš“.
— Kao u ratu, ako se nađeš noću na uzvišenju sam, opkoljen neprijateljima, ispališ koji metak da se neprijatelji uplaše i da ne izvrše juriš – tako i mi da ispalimo koji „metak“ molitvom, da se đavo uplaši i da pobegne.
Starac je često naglašavao da nasledne mane nisu prepreka za duhovni napredak. Naprotiv, Bog se posebno ganjuje kada vidi dušu koja, uprkos slabostima, čini makar i mali trud sa velikom požrtvovnošću.
— Bog se mnogo ganjuje i mnogo pomaže duši koja ima rđave nasledne osobine, a junački se trudi u nebeskom letu sa svojim zakržljalim krilom – tom rđavom naslednošću. Takvi ljudi za Boga su veliki junaci.
Zato ono što najviše dotiče Boga nije spoljašnji uspeh, već trud koji ulažemo da preobražavamo „starog čoveka“ u sebi.
Paisije je govorio da se ne treba diviti onima koji putuju do Meseca, već onima koji napuštaju svetovnu raskoš i trude se da žive po Bogu.
— Ne divi se astronautima što odoše na Mesec, nego onima koji beže od svetovnoga života i svojim požrtvovanim podvigom prilaze Bogu i postaju rajski-putnici!
Najveća pobeda nije nad svetom, niti nad drugim ljudima, već nad sobom. Kada se čovek okrene unutra, počne da čisti svoju dušu od trnja strasti i na njihovo mesto sadi vrline, tada postaje istinska ikona Božija.
Borba za smirenje i ljubav traje čitav život, ali ko je istraje u njoj – taj izlazi kao večni pobednik.
Jedan od najomiljenijih svetogorskih staraca upozoravao je da materijalno blagostanje ne donosi sreću i da bez Boga čovek nosi u sebi deo pakla.
Cela životna borba današnjeg čoveka, ma kako bila obučena u moderne pojmove, zapravo je potraga za mirom.
U besedi za 27. subotu po Duhovima, saznajte Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako svakodnevno preispitivanje i pokajanje mogu vratiti svetlost u život.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog Andreja Prvozvanog po starom kalendaru, a po novom kalendaru Svetog mučenika Evstratija. Katolici su u Drugoj nedelji Adventa, dok su u islamu i judaizmu dan posvećen redovnoj molitvi i svakodnevnim verskim obavezama.
Prva četiri ajeta sure El-Mulk otkrivaju beskonačnu Božiju moć, savršenu harmoniju kosmosa i pozivaju vas da sagledate vlastiti život iz potpuno nove perspektive.
Kroz 21 praktičnu duhovnu lekciju, svetitelj pokazuje kako deljenje muke, praštanje i slušanje mogu promeniti naše odnose i pogled na život.
Otac desetoro dece poslao je patrijarhu carigradskom poruku koja se munjevito proširila među vernicima i pokrenula lavinu reakcija u teološkim i crkvenim krugovima.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Bez ljubavi, svaki podvig postaje prazan, a svaka molitva – bez duše.
Kada srce postane opterećeno, a duša izgubi svoj mir, usrdna molba Gospodu postaje jedino utočište. U trenutku duhovne krize, ona pruža utehu i vodi ka pravom putu, pozivajući na oslobađanje od unutrašnjih demona.
U besedi za 27. subotu po Duhovima, saznajte Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako svakodnevno preispitivanje i pokajanje mogu vratiti svetlost u život.
Kroz 21 praktičnu duhovnu lekciju, svetitelj pokazuje kako deljenje muke, praštanje i slušanje mogu promeniti naše odnose i pogled na život.
Otac desetoro dece poslao je patrijarhu carigradskom poruku koja se munjevito proširila među vernicima i pokrenula lavinu reakcija u teološkim i crkvenim krugovima.
Protojerej Tarasije Zabudjko rasvetljava nedoumicu o kojoj se u parohijama najčešće govori tiho, objašnjavajući da se suština ove zabrane ne tiče vrednovanja žene, već svetosti mesta na kojem se savršava Bezkrvna Žrtva.
Sveti Nikolaj Žički nas uči da osmeh, bez zlobe, može biti odgovor na podsmeh. Jer neznanju priliči podsmeh, a znanju osmeh.
Iguman Arsenije kroz poređenje sa svetiteljem iz Amerike upozorava da se duhovno stanje ne skriva - ono se oseti i onda kada mnogi misle da ga niko ne primećuje.
Skoro tri decenije ovaj zanatlija iz Ježevice izrađuje voštanice po manastirskom predanju, učeći nas da se prava sveća ne stvara mašinom, već strpljenjem, iskustvom i verom koja se ne gasi ni kada plamen dogori.
Na manastirskom imanju, nakon požara i decenija bez uzgoja, bratstvo uz pomoć svetogorskih monaha i molitvu igumana Metodija obnavlja poljoprivrednu tradiciju, dajući novi život ekonomiji i duhovnom životu manastira.
Prvi srpski vladika u Americi, koga danas proslavljamo kao svetitelja, objasnio je da telesne nevolje nisu slučajnost, već prilika za pokajanje, duhovni rast i otkrivanje unutrašnjih slabosti.
Savršen spoj hrskavog susama, nežnog krompira i aromatične tunjevine pretvara svaki zalogaj u mali praznični trenutak.
Od dečaka koji je tragao za Bogom do episkopa čije su mošti ostale netruležne - život ovog svetitelja spojio je Studenicu, Rusiju, Čikago i Libertvil, ostavljajući srpskom narodu u Americi duhovno uporište koje traje do danas.
