Zli ljudi najčešće ne podnose ono što ih razobličava.
U životu se često postavlja pitanje zašto su upravo dobri ljudi meta nepravde i zlih postupaka. Odgovor koji daje pravoslavno iskustvo ne traži uzrok samo u spoljašnjem svetu, već pre svega u stanju ljudskog srca.
Dobrota, smirenje i spremnost na praštanje ne pružaju otpor kakav pružaju gordost i sila, pa oni koji su skloni zlu u takvim ljudima vide lakšu metu za svoje postupke.
Zli ljudi najčešće ne podnose ono što ih razobličava. Pred istinskom dobrotom, njihova savest, iako često potisnuta, biva uznemirena. Umesto da se promene, oni neretko pokušavaju da potisnu ili povrede upravo one koji ih podsećaju na ono što sami nisu. Zato napad često nije usmeren na slabost dobrih, već na snagu njihove unutrašnje čistoće.
Sa druge strane, dobri ljudi, zbog svoje savesti i osećajnosti, ne ulaze lako u sukob i ne uzvraćaju istom merom. Upravo ta spremnost na trpljenje i razumevanje, koja je vrlina, u očima zlih postaje prostor za nepravdu. Tako se stvara privid da su dobri slabiji, iako je u pitanju sasvim suprotno - unutrašnja snaga koja ne traži da se dokazuje silom.
Pravoslavno učenje vidi i dublji smisao u tome: kroz nepravdu i iskušenja, dobrota se potvrđuje i učvršćuje. Čovek tada pokazuje da li će ostati veran ljubavi ili će podleći istim onim obrascima koje osuđuje.
Zato takve situacije nisu samo posledica zla u svetu, već i prilika da se dobro ne pokoleba.
O tome je govorio i Prepodobni Simeon Persijski:
"Duhovno osećajni i revnosni ljudi, koji sve (duhovne obaveze) ispunjavaju marljivo, obično doživljavaju da se bezosećajni ljudi prema njima odnose nepravedno, no iz ljubavi stalno popuštaju nepravednima, a ljubav Božija svagda prebiva sa njima.
Oni zbog svoje velike osećajnosti često sami sebe muče, preuveličavajući svoje neznatna sagrešenja ili primajući na sebe odgovornost za tuđe greške. Međutim, Bog ih uslađuje svojom rajskom dobrotom i duhovno ih ukrepljuje.
Onaj ko vređa druge povređuje samoga sebe, a ko sa radošću prihvata uvrede koje mu drugi nanose zaslužuje večnu nagradu u izobilju. Često Bog predaje dobre ljude u ruke zlih ljudi, da bi im dobri ljudi preneli svoju dobrotu i zaslužili nebesku nagradu".
Pravoslavna duhovnost uči da se istinska borba ne vodi protiv drugih ljudi, već protiv sopstvenih slabosti.
Mnogi podvizi koji se u hrišćanskom životu smatraju uzvišenim - post, molitva, milostinja - mogu izgubiti svoju suštinu ukoliko postanu sredstvo za zadobijanje ljudskog priznanja.
Pravoslavno iskustvo podseća da se snaga čoveka ne meri time koliko može da uzvrati, već koliko može da podnese i oprosti.
Osećaj bespomoćnosti sve češće postaje deo svakodnevice.
Imao je i nekoliko viđenja Presvete Bogorodice.
Odluka opštine Lučani obradovala je meštane koji nisu zaboravili arhipastira koji je pomagao svoj kraj, gradio crkveni život u rasejanju i ostavio dubok trag među Srbima s obe strane okeana.
Zli ljudi najčešće ne podnose ono što ih razobličava.
Jednostavno jelo od krompira, luka i pirinča, obogaćeno kobasicom, koje se sprema bez mnogo muke, a donosi pun domaći ukus i miris nedeljnog ručka kakav se nekada podrazumevao.
Dešava se, priča otac Dimitrije, da Bog prima dete sebi, jer želi da izbavi njega i njegove bližnje od nekog težeg krsta.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Istorija i svakodnevica svedoče da ono što je nepravedno stečeno ne ostaje trajno.
Ono što je izgubljeno često biva nadoknađeno na način koji čovek nije mogao ni da zamisli.
Mnogi duhovnici podsećaju da ljubav i dobrota nisu samo reči, već dela koja nose težinu večnosti.
Sveti Pajsije podseća na događaje iz Svetog pisma u kojima su Božiji ljudi pokazali opravdano negodovanje.
Odluka opštine Lučani obradovala je meštane koji nisu zaboravili arhipastira koji je pomagao svoj kraj, gradio crkveni život u rasejanju i ostavio dubok trag među Srbima s obe strane okeana.
Dešava se, priča otac Dimitrije, da Bog prima dete sebi, jer želi da izbavi njega i njegove bližnje od nekog težeg krsta.
Sveća i dalje gori, kolač se lomi, ali su gosti često na ekranu – dok jedni žale za starim običajima, drugi tvrde da se suština nije pomerila ni za korak i da slava i dalje okuplja, samo na drugačiji način.
U besedi za ponedeljak 4. sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički jasno povlači granicu između spoljašnje pobožnosti i unutrašnjeg preobražaja koji menja srce, misao i čitav pravac čovekovog života.
U Sabornom hramu Hristovog Vaskrsenja služena zaupokojena liturgija za Jovana Kneževića, uz prisustvo mitropolita Joanikija i brojnih vernika; emotivni oproštaj nastavljen molitvom i ispraćajem ka manastiru Kosijerevo.
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
Mitropolit dabrobosanski govori o odlasku mladih, tišini koja postaje opasna, zloupotrebi vlasti i prizorima iz Jerusalima koji bude nelagodu.
U besedi za ponedeljak 4. sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički jasno povlači granicu između spoljašnje pobožnosti i unutrašnjeg preobražaja koji menja srce, misao i čitav pravac čovekovog života.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog sveštenomučenika Januarija i druge s njim po starom i Svetu mučenicu Pelagiju Tarsijsku po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Blaženog Julijana, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Nadbiskup Paolo Peci povlači se sa čela Moskovske nadbiskupije, dok upravljanje privremeno preuzima pomoćni biskup Nikolaj Dubinin.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
