Zli ljudi najčešće ne podnose ono što ih razobličava.
U životu se često postavlja pitanje zašto su upravo dobri ljudi meta nepravde i zlih postupaka. Odgovor koji daje pravoslavno iskustvo ne traži uzrok samo u spoljašnjem svetu, već pre svega u stanju ljudskog srca.
Dobrota, smirenje i spremnost na praštanje ne pružaju otpor kakav pružaju gordost i sila, pa oni koji su skloni zlu u takvim ljudima vide lakšu metu za svoje postupke.
Zli ljudi najčešće ne podnose ono što ih razobličava. Pred istinskom dobrotom, njihova savest, iako često potisnuta, biva uznemirena. Umesto da se promene, oni neretko pokušavaju da potisnu ili povrede upravo one koji ih podsećaju na ono što sami nisu. Zato napad često nije usmeren na slabost dobrih, već na snagu njihove unutrašnje čistoće.
Sa druge strane, dobri ljudi, zbog svoje savesti i osećajnosti, ne ulaze lako u sukob i ne uzvraćaju istom merom. Upravo ta spremnost na trpljenje i razumevanje, koja je vrlina, u očima zlih postaje prostor za nepravdu. Tako se stvara privid da su dobri slabiji, iako je u pitanju sasvim suprotno - unutrašnja snaga koja ne traži da se dokazuje silom.
Pravoslavno učenje vidi i dublji smisao u tome: kroz nepravdu i iskušenja, dobrota se potvrđuje i učvršćuje. Čovek tada pokazuje da li će ostati veran ljubavi ili će podleći istim onim obrascima koje osuđuje.
Zato takve situacije nisu samo posledica zla u svetu, već i prilika da se dobro ne pokoleba.
O tome je govorio i Prepodobni Simeon Persijski:
"Duhovno osećajni i revnosni ljudi, koji sve (duhovne obaveze) ispunjavaju marljivo, obično doživljavaju da se bezosećajni ljudi prema njima odnose nepravedno, no iz ljubavi stalno popuštaju nepravednima, a ljubav Božija svagda prebiva sa njima.
Oni zbog svoje velike osećajnosti često sami sebe muče, preuveličavajući svoje neznatna sagrešenja ili primajući na sebe odgovornost za tuđe greške. Međutim, Bog ih uslađuje svojom rajskom dobrotom i duhovno ih ukrepljuje.
Onaj ko vređa druge povređuje samoga sebe, a ko sa radošću prihvata uvrede koje mu drugi nanose zaslužuje večnu nagradu u izobilju. Često Bog predaje dobre ljude u ruke zlih ljudi, da bi im dobri ljudi preneli svoju dobrotu i zaslužili nebesku nagradu".
Pravoslavna duhovnost uči da se istinska borba ne vodi protiv drugih ljudi, već protiv sopstvenih slabosti.
Mnogi podvizi koji se u hrišćanskom životu smatraju uzvišenim - post, molitva, milostinja - mogu izgubiti svoju suštinu ukoliko postanu sredstvo za zadobijanje ljudskog priznanja.
Pravoslavno iskustvo podseća da se snaga čoveka ne meri time koliko može da uzvrati, već koliko može da podnese i oprosti.
Osećaj bespomoćnosti sve češće postaje deo svakodnevice.
Razbojnik sa krsta i Hristov apostol našli su se na potpuno različitim stranama večnosti, a mitropolit objašnjava šta njihov primer govori o pokajanju, očajanju i našoj sklonosti da drugome prerano presudimo.
U vreme cara Prova Trofim i Savatije odbili su da učestvuju u obredu posvećenom Apolonu, dok je senator Dorimedont zbog svoje vere podelio njihovo stradanje.
Verski kalendar Srpske pravoslavne crkve za 10. mesec 2026. godine, sa detaljima o postu, slavama i danima posvećenim svetiteljima.
Na Belom kamenu iznad metohijske ravnice čuva se priča o srednjovekovnom čudu, starim rukopisima koji su stigli do Sankt Peterburga, ikonama iz različitih epoha i monahinjama koje danas čuvaju ovu svetinju.
Nekada se kuvao bez mnogo komplikovanja, od namirnica koje su bile pri ruci, a upravo spoj povrća, začina i kremastog završetka daje mu poseban karakter.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Ono što je izgubljeno često biva nadoknađeno na način koji čovek nije mogao ni da zamisli.
Pravoslavno predanje ne gleda na gnev samo kao na prolaznu emociju, već kao na duhovni ispit.
Smirenje, strpljenje i prihvatanje su put kojim se stiče pravi mir, dok želja da utičemo na tuđe ponašanje često samo otkriva naše nedostatke.
Od najranijih vremena, Crkva uči da je trpljenje put ka smirenju, duhovnoj snazi i unutrašnjem preobražaju čoveka.
Razbojnik sa krsta i Hristov apostol našli su se na potpuno različitim stranama večnosti, a mitropolit objašnjava šta njihov primer govori o pokajanju, očajanju i našoj sklonosti da drugome prerano presudimo.
Brzina, rasuta pažnja i mehaničko izgovaranje reči mogu da udalje um od onoga što usne izgovaraju, a svetitelj savetuje kako da se tome suprotstavimo.
Episkop niški podsetio je na apostolske korene ovog zvanja, njegove zadatke uz oltar i odgovornost prema episkopu i vernom narodu.
U besedi za 18. sedmicu po Duhovima, svetitelj podseća na Hristove reči „Ja sam vaskrsenje i život“ i govori o razlici između nade u buduće vaskrsenje tela i potrebe da se unutrašnji život probudi još ovde, dok za to imamo vremena.
Na Belom kamenu iznad metohijske ravnice čuva se priča o srednjovekovnom čudu, starim rukopisima koji su stigli do Sankt Peterburga, ikonama iz različitih epoha i monahinjama koje danas čuvaju ovu svetinju.
Posle razaranja 2004. godine, u Prizren su se vratili učenici, nastava i crkveno pojanje, a obnovljeni kompleks danas ponovo služi svojoj prvobitnoj nameni.
U Pećkoj patrijaršiji raste crni dud star oko 750 godina koji čuva narodna kazivanja o opstanku i obnovi srpskog naroda na Kosmetu.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Od Začeća Svetog Jovana Preteče do Svetog Luke, porodični praznici nižu se tokom celog meseca, a jedan od najpoznatijih datuma ove godine pada u sredu i obeležava se uz post na ulju.
Brzina, rasuta pažnja i mehaničko izgovaranje reči mogu da udalje um od onoga što usne izgovaraju, a svetitelj savetuje kako da se tome suprotstavimo.
Episkop niški podsetio je na apostolske korene ovog zvanja, njegove zadatke uz oltar i odgovornost prema episkopu i vernom narodu.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
