Istorija i svakodnevica svedoče da ono što je nepravedno stečeno ne ostaje trajno.
U vremenu u kojem se često meri uspeh količinom stečenog, a ne načinom na koji je to stečeno, zaboravlja se jedna od osnovnih istina pravoslavnog učenja - da nepravda nikada ne može doneti istinski mir.
Čovek može privremeno da uživa u plodovima onoga što je stekao na nepošten način, ali duboko u njegovoj duši ostaje nemir koji ga podseća da je narušio poredak koji nije ljudski, već Božiji.
Pravoslavna crkva kroz vekove uči da svako delo nosi svoje posledice. Nepravda, makar bila i sakrivena od očiju sveta, ne može ostati skrivena pred Bogom.
Ona se poput tihe senke uvlači u život čoveka, narušava odnose, donosi nemir u porodicu i postaje izvor mnogih kasnijih stradanja. Često se dešava da ljudi, opijeni prividnim uspehom, ne primećuju kako se temelji njihovog života polako urušavaju.
Istorija i svakodnevica svedoče da ono što je nepravedno stečeno ne ostaje trajno.
Koliko god izgledalo čvrsto i sigurno, takvo bogatstvo nema blagoslov, te se brzo pretvara u teret. Umesto radosti, ono donosi brige, bolesti i neprestanu strepnju.
Čovek tada shvata da nije gospodar onoga što poseduje, već da je postao njegov rob.
U pravoslavnom predanju naglašava se da je jedini siguran temelj života pravda, čestitost i vera. Sve što se gradi na nepravdi, ma koliko delovalo veliko, osuđeno je na propast.
Zato su svetitelji neprestano upozoravali vernike da paze na svoje postupke i da se klone svake nepravde, jer posledice ne pogađaju samo pojedinca, već i njegove bližnje.
O tome jasno govori i Sveti Pajsije Svetogorac:
"Većina zla koja se dešavaju potiču od učinjene nepravde. Kada se, na primer imovina nepravedno stekne, ljudi neko vreme žive kao gospoda, a posle sve što su sabrali daju lekarima. Vetar sabrao, vetar razneo. Sve što su sabrali, nestane."
Ono što je izgubljeno često biva nadoknađeno na način koji čovek nije mogao ni da zamisli.
Prema pravoslavlju, veza između živih i upokojenih ne prekida se smrću, već se nastavlja kroz molitvu, sećanje i ljubav.
Pravoslavlje ne negira potrebu za lečenjem i brigom o telu, ali naglašava da pravo isceljenje obuhvata čitavog čoveka - i telo i dušu.
Čovek koji se oslobađa suvišnih želja počinje jasnije da vidi ono što je zaista važno.
U besedi za nedelju 18. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava šta apostol Filip nije mogao da vidi i zašto telesne oči nisu dovoljne da čovek prepozna Božije prisustvo.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog apostola Kodrata po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svetog Jeroteja Atinskog. Katolička crkva slave Svetog Franju Asiškog, Jevreji obeležavaju Simhat Toru, dok muslimani nemaju veliki praznik.
Jedna od pouka svetogorskog starca otkriva zašto i mali prinos pred Bogom ima posebnu vrednost kada se uz sveću setimo onih koji prolaze kroz patnju, nevolju i teške životne trenutke.
Jedan od Sedamdesetorice nije pred rimskom vlašću branio samo sebe, već je sastavio odbranu hrišćanske vere i zatražio da se vernici ne gone bez stvarne krivice.
U izraelu se obeležava se 3. oktobra 2026. godine, a u dijaspori se Simhat tora slavi dan kasnije; evo zbog čega se osmi dan razlikuje od prethodnih sedam i kakvu simboliku nosi ovaj praznični datum.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Svaki odnos, koji ostane opterećen nepravdom, ostavlja trag i u duši čoveka.
Sveti Filotej Zervakos tvrdio da je svaki roditelj treba da "zakrsti" svoje dete kad ga opterećuju zdravstvene tegobe.
Patrijarh Pavle posebno je naglašavao da čovek može podneti i najveća iskušenja kada zna njihov smisao.
Bolest podseća čoveka na njegovu prolaznost i krhkost, primoravajući ga da zastane i preispita svoj život.
U besedi za nedelju 18. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava šta apostol Filip nije mogao da vidi i zašto telesne oči nisu dovoljne da čovek prepozna Božije prisustvo.
Jedna od pouka svetogorskog starca otkriva zašto i mali prinos pred Bogom ima posebnu vrednost kada se uz sveću setimo onih koji prolaze kroz patnju, nevolju i teške životne trenutke.
Poslednji ispraćaj Maise i Meri Daoud okupio je porodicu, prijatelje i vernike u Hramu Svetog Porfirija u Gazi, dok je Jerusalimska patrijaršija uputila molitvu za pokoj njihovih duša i utehu najbližima.
Sveštenik Andrej Tkačov objašnjava kako iskušenja počinju, zašto čovek na putu ka Bogu nailazi na prepreke i na koji način se protiv zla može boriti.
Na Belom kamenu iznad metohijske ravnice čuva se priča o srednjovekovnom čudu, starim rukopisima koji su stigli do Sankt Peterburga, ikonama iz različitih epoha i monahinjama koje danas čuvaju ovu svetinju.
Posle razaranja 2004. godine, u Prizren su se vratili učenici, nastava i crkveno pojanje, a obnovljeni kompleks danas ponovo služi svojoj prvobitnoj nameni.
U Pećkoj patrijaršiji raste crni dud star oko 750 godina koji čuva narodna kazivanja o opstanku i obnovi srpskog naroda na Kosmetu.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Crkva predviđa jedan jedini izuzetak od redovnog načina vršenja Svete tajne krštenja, koji je strogo regulisan crkvenim zakonom.
Od Hristovih reči o Pričešću do Tomine sumnje i pažljivo usmerene svetlosti, svaki prizor na čuvenom remek-delu ima svoje značenje, a perspektiva stvara utisak da se i posmatrač nalazi za trpezom.
U besedi za subotu 18. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički donosi snažno razmišljanje o onome što ljudi smatraju najvećim blagom i o putu kojim se, prema Hristovim rečima, dolazi do Oca.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
