Istorija i svakodnevica svedoče da ono što je nepravedno stečeno ne ostaje trajno.
U vremenu u kojem se često meri uspeh količinom stečenog, a ne načinom na koji je to stečeno, zaboravlja se jedna od osnovnih istina pravoslavnog učenja - da nepravda nikada ne može doneti istinski mir.
Čovek može privremeno da uživa u plodovima onoga što je stekao na nepošten način, ali duboko u njegovoj duši ostaje nemir koji ga podseća da je narušio poredak koji nije ljudski, već Božiji.
Pravoslavna crkva kroz vekove uči da svako delo nosi svoje posledice. Nepravda, makar bila i sakrivena od očiju sveta, ne može ostati skrivena pred Bogom.
Ona se poput tihe senke uvlači u život čoveka, narušava odnose, donosi nemir u porodicu i postaje izvor mnogih kasnijih stradanja. Često se dešava da ljudi, opijeni prividnim uspehom, ne primećuju kako se temelji njihovog života polako urušavaju.
Istorija i svakodnevica svedoče da ono što je nepravedno stečeno ne ostaje trajno.
Koliko god izgledalo čvrsto i sigurno, takvo bogatstvo nema blagoslov, te se brzo pretvara u teret. Umesto radosti, ono donosi brige, bolesti i neprestanu strepnju.
Čovek tada shvata da nije gospodar onoga što poseduje, već da je postao njegov rob.
U pravoslavnom predanju naglašava se da je jedini siguran temelj života pravda, čestitost i vera. Sve što se gradi na nepravdi, ma koliko delovalo veliko, osuđeno je na propast.
Zato su svetitelji neprestano upozoravali vernike da paze na svoje postupke i da se klone svake nepravde, jer posledice ne pogađaju samo pojedinca, već i njegove bližnje.
O tome jasno govori i Sveti Pajsije Svetogorac:
"Većina zla koja se dešavaju potiču od učinjene nepravde. Kada se, na primer imovina nepravedno stekne, ljudi neko vreme žive kao gospoda, a posle sve što su sabrali daju lekarima. Vetar sabrao, vetar razneo. Sve što su sabrali, nestane."
Ono što je izgubljeno često biva nadoknađeno na način koji čovek nije mogao ni da zamisli.
Prema pravoslavlju, veza između živih i upokojenih ne prekida se smrću, već se nastavlja kroz molitvu, sećanje i ljubav.
Pravoslavlje ne negira potrebu za lečenjem i brigom o telu, ali naglašava da pravo isceljenje obuhvata čitavog čoveka - i telo i dušu.
Čovek koji se oslobađa suvišnih želja počinje jasnije da vidi ono što je zaista važno.
U pravoslavnoj tradiciji mnogi podvižnici učili su da nema istinske ljubavi bez spremnosti da se oprosti.
Čudotvorna relikvija ispraćena je iz luke manastira Vatopeda, a u prestonicu dolazi u pratnji igumana Jefrema i svetogorske bratije, dok se u Vaznesenjskoj crkvi očekuje svečani doček i dolazak hiljada vernika.
Pojas Presvete Bogorodice sutra će predvoditi Spasovdansku litiju, a vrata Vaznesenjske crkve i Hrama Svetog Save ostaće otvorena cele noći za vernike koji žele da se poklone ovoj velikoj svetinji.
U besedi za sredu šeste sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o unutrašnjoj borbi čoveka i tajni zbog koje se, kako upozorava, životne blagodeti povlače pred navikama koje razaraju dušu.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Pojavu Časnog Krsta u Jerusalimu po starom i Svetog mučenika Talaleja po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svetog Bernardina Sijenskog, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Ljubav prema novcu ne ostaje samo na materijalnom planu, već postepeno menja čovekovu narav, briše zahvalnost i otvara prostor za duhovno otvrdnuće koje vodi u neočekivane krajnosti.
Zli ljudi najčešće ne podnose ono što ih razobličava.
Pravoslavno iskustvo podseća da se snaga čoveka ne meri time koliko može da uzvrati, već koliko može da podnese i oprosti.
U trci za bogatstvom, čovek lako gubi osećaj za meru.
U pravoslavnoj tradiciji mnogi podvižnici učili su da nema istinske ljubavi bez spremnosti da se oprosti.
U besedi za sredu šeste sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o unutrašnjoj borbi čoveka i tajni zbog koje se, kako upozorava, životne blagodeti povlače pred navikama koje razaraju dušu.
Reči velikog pravoslavnog svetitelja otkrivaju kako izgleda čovek koji ostaje uz bližnjeg i kada nastupe bol, ćutanje i životne oluje.
Od Kosova i Metohije do smene u Žičkoj eparhiji i rasprave o savremenim izazovima - najviši jerarhijski skup SPC doneo je niz poteza koji otvaraju nova pitanja o pravcu i unutrašnjim odnosima Crkve.
Rukopisi, ikone i predmeti iz Hilandara, ali i potpuno nova postavka u srcu prestonice, donose drugačiji pogled na jednu od najvažnijih ličnosti srpske istorije - Svetog Savu.
Svečani početak Sabora označen je nakon liturgije tradicionalnim "prizivom Duha Svetog" u kripti Hrama Svetog Save.
Ova svetinja postala je novo veliko hodočasničko središte Hercegovine, gde se prepliću istorija, vera i narodna predanja o pronalasku moštiju majke Ostroškog Čudotvorca.
Kod Trebinja se nalazi Tvrdoš, jedna od najstarijih pravoslavnih svetinja na Balkanu, mesto koje su obnavljali mitropolit Amfilohije i vladika Atanasije, vraćajući mu nekadašnji značaj.
Nakon višemesečnih spekulacija, zvanična odluka Svetog arhijerejskog sabora potvrđuje promene u vrhu Eparhije žičke i otvara pitanje njenog budućeg rukovođenja i stabilizacije.
Od Kosova i Metohije do smene u Žičkoj eparhiji i rasprave o savremenim izazovima - najviši jerarhijski skup SPC doneo je niz poteza koji otvaraju nova pitanja o pravcu i unutrašnjim odnosima Crkve.
U hramu Preobraženja Gospodnjeg u Žabaru služeni su zaupokojena liturgija i opelo protojereju-stavroforu Milunu Aleksiću, svešteniku koji je ostavio dubok trag u životu vernog naroda i Eparhije šumadijske.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
