Istorija i svakodnevica svedoče da ono što je nepravedno stečeno ne ostaje trajno.
U vremenu u kojem se često meri uspeh količinom stečenog, a ne načinom na koji je to stečeno, zaboravlja se jedna od osnovnih istina pravoslavnog učenja - da nepravda nikada ne može doneti istinski mir.
Čovek može privremeno da uživa u plodovima onoga što je stekao na nepošten način, ali duboko u njegovoj duši ostaje nemir koji ga podseća da je narušio poredak koji nije ljudski, već Božiji.
Pravoslavna crkva kroz vekove uči da svako delo nosi svoje posledice. Nepravda, makar bila i sakrivena od očiju sveta, ne može ostati skrivena pred Bogom.
Ona se poput tihe senke uvlači u život čoveka, narušava odnose, donosi nemir u porodicu i postaje izvor mnogih kasnijih stradanja. Često se dešava da ljudi, opijeni prividnim uspehom, ne primećuju kako se temelji njihovog života polako urušavaju.
Istorija i svakodnevica svedoče da ono što je nepravedno stečeno ne ostaje trajno.
Koliko god izgledalo čvrsto i sigurno, takvo bogatstvo nema blagoslov, te se brzo pretvara u teret. Umesto radosti, ono donosi brige, bolesti i neprestanu strepnju.
Čovek tada shvata da nije gospodar onoga što poseduje, već da je postao njegov rob.
U pravoslavnom predanju naglašava se da je jedini siguran temelj života pravda, čestitost i vera. Sve što se gradi na nepravdi, ma koliko delovalo veliko, osuđeno je na propast.
Zato su svetitelji neprestano upozoravali vernike da paze na svoje postupke i da se klone svake nepravde, jer posledice ne pogađaju samo pojedinca, već i njegove bližnje.
O tome jasno govori i Sveti Pajsije Svetogorac:
"Većina zla koja se dešavaju potiču od učinjene nepravde. Kada se, na primer imovina nepravedno stekne, ljudi neko vreme žive kao gospoda, a posle sve što su sabrali daju lekarima. Vetar sabrao, vetar razneo. Sve što su sabrali, nestane."
Ono što je izgubljeno često biva nadoknađeno na način koji čovek nije mogao ni da zamisli.
Prema pravoslavlju, veza između živih i upokojenih ne prekida se smrću, već se nastavlja kroz molitvu, sećanje i ljubav.
Pravoslavlje ne negira potrebu za lečenjem i brigom o telu, ali naglašava da pravo isceljenje obuhvata čitavog čoveka - i telo i dušu.
Čovek koji se oslobađa suvišnih želja počinje jasnije da vidi ono što je zaista važno.
Pouka jednog od najvećih duhovnika 20. veka otkriva zašto ponekad najveći problem nije u tome što smo u pravu, već u načinu na koji tu „pravdu“ nosimo u odnosu prema drugima.
Sveti Jevsevije ostao je upamćen kao nepokolebljiv episkop koji je čitav život posvetio očuvanju pravoslavlja.
Majka Latinka Šućur veruje da je njena ćerka, posle tri godine tišine, progovorila nakon molitvi Svetim Zosimu i Jakovu.
Osvećeno ulje vekovima izaziva dilemu između vere i očekivanja čuda, dok pravoslavni jerarsi ističu da je suština u molitvi i unutrašnjoj promeni, a ne u samom predmetu.
Nekada jedna od najpraćenijih tiktokerki za tumačenje karata Alex Reads Tarot objavila je da prekida sve i okreće se veri u Hrista.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Ljubav prema novcu ne ostaje samo na materijalnom planu, već postepeno menja čovekovu narav, briše zahvalnost i otvara prostor za duhovno otvrdnuće koje vodi u neočekivane krajnosti.
Zli ljudi najčešće ne podnose ono što ih razobličava.
Pravoslavno iskustvo podseća da se snaga čoveka ne meri time koliko može da uzvrati, već koliko može da podnese i oprosti.
U trci za bogatstvom, čovek lako gubi osećaj za meru.
Pouka jednog od najvećih duhovnika 20. veka otkriva zašto ponekad najveći problem nije u tome što smo u pravu, već u načinu na koji tu „pravdu“ nosimo u odnosu prema drugima.
Majka Latinka Šućur veruje da je njena ćerka, posle tri godine tišine, progovorila nakon molitvi Svetim Zosimu i Jakovu.
Osvećeno ulje vekovima izaziva dilemu između vere i očekivanja čuda, dok pravoslavni jerarsi ističu da je suština u molitvi i unutrašnjoj promeni, a ne u samom predmetu.
Nekada jedna od najpraćenijih tiktokerki za tumačenje karata Alex Reads Tarot objavila je da prekida sve i okreće se veri u Hrista.
Pripovetka o prazniku koji nas uči da se prava vera vidi kroz ljubav, dobrotu i dela učinjena za druge
Na mestu gde se čuva sećanje na Kosovsku bitku služen je pomen knezu Lazaru i kosovskim mučenicima, dok su završetak okupljanja obeležila privođenja posle intervencije Kosovske policije.
I zaista, svaki Srbin danas domaćin, i svaka majka Srpkinja danas na Kosovu je na putu svetoga kneza Lazara i majke Jugovića, istakao je mitropolit Joanikije.
Mozaična ikona Presvete Bogorodice Odigitrije, pred kojom je, prema predanju, poslednje trenutke proveo otac Svetog Save, prvi put je izneta iz riznice Manastira Hilandar i predstavljena javnosti u prestonom gradu Srbije.
Vera, molitva, post i življenje po Jevanđelju predstavljaju temelj na kojem se gradi dom ispunjen ljubavlju, slogom i međusobnim poštovanjem.
Crkva ne osuđuje čoveka koji prolazi kroz takva iskušenja, već ga poziva da se protiv njih bori molitvom, verom i zahvalnošću Bogu.
Sveštenici koji pripadaju Bratstvu, kao i vernici koji mu se formalno pridruže, smatraju se da se nalaze u raskolu, zbog čega i oni podležu ekskomunikaciji.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
