U pravoslavnom kontekstu, koren ovog izraza povezuje se sa grčkom rečju hagios, što znači sveti, kao i sa izrazom Hagion Oros, jednim od najvažnijih duhovnih središta pravoslavlja.
Titula hadži u srpskoj tradiciji nije puka oznaka niti ukras uz ime, već duboko duhovno svedočanstvo jednog posebnog susreta sa svetinjom.
Iako se danas često pogrešno tumači, njeno značenje i poreklo čvrsto su vezani za pravoslavno iskustvo hodočašća.
Tradicionalno, Srbi koji su posetili Jerusalim stavljali su prefiks hadži ispred svog imena da bi zauvek sačuvali uspomenu na to sveto putovanje.
Time ne ističu sebe, već čuvaju uspomenu na sveto putovanje i blagoslov koji su tamo primili.
U pravoslavnom kontekstu, koren ovog izraza povezuje se sa grčkom rečju hagios, što znači sveti, kao i sa izrazom Hagion Oros - Sveta gora, jednim od najvažnijih duhovnih središta pravoslavlja.
U crkvenoj praksi titula se ne dobija formalnim proglašenjem, već ličnim podvigom, odnosno hodočašćem u Svetu zemlju i poklonjenjem Hristovom grobu.
Kako objašnjava otac Strahinja na sajtu Svetosavlje:
- Naime, ona se dobija kada čovek poseti Hristov grob u Jerusalimu. U Jerusalimskoj patrijaršiji se dobije i gramata tj. jedna vrsta potvrde o poklonjenju Hristovom grobu i ostalim svetinjama Svete zemlje.
Ta gramata predstavlja svedočanstvo da je vernik zaista bio poklonik svetinja.
U svakodnevnom govoru često se koriste oba izraza, ali između njih postoji razlika.
Hadži je počasni dodatak imenu pravoslavnog vernika koji je hodočastio u Jerusalim i nosi jasno duhovno značenje.
S druge strane, hadžija je reč koja potiče iz turskog jezika i s vremenom se odomaćila. Danas se koristi šire - nekad za hodočasnike uopšte, a nekad i u prenesenom značenju za imućne ili ugledne ljude.
- Reč ili naziv hadžija je turskog porekla i kod nas se odomaćila, ali u gramati piše na grčkom i u našem prevodu bilo bi poklonik - objasnio je otac Strahinja.
Drugim rečima, u crkvenom smislu naglasak je na ličnom podvigu i poklonjenju, a ne na samoj reči.
Država priznaje mogućnost da se hadži unese u lično ime - ali kroz zvaničnu proceduru promene imena.
To znači da osoba koja želi da ovu titulu ima i u dokumentima mora podneti zahtev matičnoj službi u opštini svog prebivališta. Uz zahtev se prilažu lična dokumenta poput lične karte, izvoda iz matične knjige rođenih i uverenja o državljanstvu, kao i obrazloženje razloga za promenu.
Kao dodatni dokaz, preporučuje se i gramata iz Jerusalima, koja potvrđuje hodočašće.
Važno je napomenuti da odluku donosi nadležni organ, te zahtev može biti odbijen ukoliko novo ime izaziva zabunu, podsmeh ili postoji sumnja u zloupotrebu.
Na praznik Rođenja Presvete Bogorodice, manastir u Bua Saleru postao je duhovno utočište pravoslavnih vernika iz čitave Evrope, ujedinjenih u molitvi, radosti i ljubavi.
Na današnji dan se sa poštovanjem sećamo Stefana Prvovenčanog – prvog srpskog kralja, ktitora, mirotvorca i sina svetitelja, koji je krunisao veru svoga naroda.
Sveštenik Borislav Petrić kaže da je naša dužnost da decu spremamo i učimo ih da je smrt deo života.
Krštenje deteta je prva Sveta tajna u pravoslavnoj crkvi, koja simbolizuje duhovno rođenje, ulazak u crkvenu zajednicu i početak života u Hristu.
Ono što većina ljudi prećuti i nosi godinama u sebi, prema rečima svetogorskog podvižnika, može se skinuti sa savesti tek kada se jasno i iskreno izgovori.
Vaspitavana u hrišćanskom duhu, čuvala je devičku čistotu, celomudrenost i veru, smatrajući da je najveće bogatstvo služiti Gospodu.
Iza crvenih slova i obeleženih postova krije se mnogo više od praktičnog rasporeda, a sveštenici objašnjavaju da to nije spisak zabrana, nego duhovni vodič koji je potrebno ispravno čitati.
Svečani doček u srcu patrijaršijskog kompleksa, poklon pred svetinjama i poruka o miru, razumevanju i duhovnoj povezanosti naroda iz Peći.
Pastor Berns, savetnik za duhovna pitanja predsednika Donalda Trampa, zajedno sa poglavarom Srpske pravoslavne crkve obišao je Pećku Patrijaršiju, dok se sutra nastavlja poseta Visokim Dečanima.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Ono što većina ljudi prećuti i nosi godinama u sebi, prema rečima svetogorskog podvižnika, može se skinuti sa savesti tek kada se jasno i iskreno izgovori.
Iza crvenih slova i obeleženih postova krije se mnogo više od praktičnog rasporeda, a sveštenici objašnjavaju da to nije spisak zabrana, nego duhovni vodič koji je potrebno ispravno čitati.
Gde čovek više ne vidi izlaz, Bog već priprema spasenje, ističe otac Dejan.
Jedanaestogodišnji dečak i njegova sestra pronašli su na staroj hartiji poruku koja otkriva da najveća vrednost svakog talenta nije u aplauzu, već u dobru koje njime činimo drugima.
Jedanaestogodišnji dečak i njegova sestra pronašli su na staroj hartiji poruku koja otkriva da najveća vrednost svakog talenta nije u aplauzu, već u dobru koje njime činimo drugima.
Pripovetka o prazniku koji nas uči da se prava vera vidi kroz ljubav, dobrotu i dela učinjena za druge
Na mestu gde se čuva sećanje na Kosovsku bitku služen je pomen knezu Lazaru i kosovskim mučenicima, dok su završetak okupljanja obeležila privođenja posle intervencije Kosovske policije.
I zaista, svaki Srbin danas domaćin, i svaka majka Srpkinja danas na Kosovu je na putu svetoga kneza Lazara i majke Jugovića, istakao je mitropolit Joanikije.
Kombinacija belog luka, vina i sporog pečenja u glinenoj posudi daje neočekivano sočan rezultat koji se pamti već posle prvog zalogaja.
Crkva od najranijih vremena uči da svaka izgovorena reč ima svoju težinu i posledice, bilo da donosi mir, utehu i ljubav, ili širi gnev, mržnju i sablazan.
Iskustvo Elvire Parfjonove pokazuje kako jedan san o gubitku može pokrenuti unutrašnji preokret, razotkriti ono što se u svakodnevici odlaže i pretvoriti tihe emocije u odluke koje menjaju način na koji gledamo one koje volimo.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
