U pravoslavnom kontekstu, koren ovog izraza povezuje se sa grčkom rečju hagios, što znači sveti, kao i sa izrazom Hagion Oros, jednim od najvažnijih duhovnih središta pravoslavlja.
Titula hadži u srpskoj tradiciji nije puka oznaka niti ukras uz ime, već duboko duhovno svedočanstvo jednog posebnog susreta sa svetinjom.
Iako se danas često pogrešno tumači, njeno značenje i poreklo čvrsto su vezani za pravoslavno iskustvo hodočašća.
Tradicionalno, Srbi koji su posetili Jerusalim stavljali su prefiks hadži ispred svog imena da bi zauvek sačuvali uspomenu na to sveto putovanje.
Time ne ističu sebe, već čuvaju uspomenu na sveto putovanje i blagoslov koji su tamo primili.
U pravoslavnom kontekstu, koren ovog izraza povezuje se sa grčkom rečju hagios, što znači sveti, kao i sa izrazom Hagion Oros - Sveta gora, jednim od najvažnijih duhovnih središta pravoslavlja.
U crkvenoj praksi titula se ne dobija formalnim proglašenjem, već ličnim podvigom, odnosno hodočašćem u Svetu zemlju i poklonjenjem Hristovom grobu.
Kako objašnjava otac Strahinja na sajtu Svetosavlje:
- Naime, ona se dobija kada čovek poseti Hristov grob u Jerusalimu. U Jerusalimskoj patrijaršiji se dobije i gramata tj. jedna vrsta potvrde o poklonjenju Hristovom grobu i ostalim svetinjama Svete zemlje.
Ta gramata predstavlja svedočanstvo da je vernik zaista bio poklonik svetinja.
U svakodnevnom govoru često se koriste oba izraza, ali između njih postoji razlika.
Hadži je počasni dodatak imenu pravoslavnog vernika koji je hodočastio u Jerusalim i nosi jasno duhovno značenje.
S druge strane, hadžija je reč koja potiče iz turskog jezika i s vremenom se odomaćila. Danas se koristi šire - nekad za hodočasnike uopšte, a nekad i u prenesenom značenju za imućne ili ugledne ljude.
- Reč ili naziv hadžija je turskog porekla i kod nas se odomaćila, ali u gramati piše na grčkom i u našem prevodu bilo bi poklonik - objasnio je otac Strahinja.
Drugim rečima, u crkvenom smislu naglasak je na ličnom podvigu i poklonjenju, a ne na samoj reči.
Država priznaje mogućnost da se hadži unese u lično ime - ali kroz zvaničnu proceduru promene imena.
To znači da osoba koja želi da ovu titulu ima i u dokumentima mora podneti zahtev matičnoj službi u opštini svog prebivališta. Uz zahtev se prilažu lična dokumenta poput lične karte, izvoda iz matične knjige rođenih i uverenja o državljanstvu, kao i obrazloženje razloga za promenu.
Kao dodatni dokaz, preporučuje se i gramata iz Jerusalima, koja potvrđuje hodočašće.
Važno je napomenuti da odluku donosi nadležni organ, te zahtev može biti odbijen ukoliko novo ime izaziva zabunu, podsmeh ili postoji sumnja u zloupotrebu.
Na praznik Rođenja Presvete Bogorodice, manastir u Bua Saleru postao je duhovno utočište pravoslavnih vernika iz čitave Evrope, ujedinjenih u molitvi, radosti i ljubavi.
Na današnji dan se sa poštovanjem sećamo Stefana Prvovenčanog – prvog srpskog kralja, ktitora, mirotvorca i sina svetitelja, koji je krunisao veru svoga naroda.
Sveštenik Borislav Petrić kaže da je naša dužnost da decu spremamo i učimo ih da je smrt deo života.
Krštenje deteta je prva Sveta tajna u pravoslavnoj crkvi, koja simbolizuje duhovno rođenje, ulazak u crkvenu zajednicu i početak života u Hristu.
Kroz svetu tajnu ispovesti, razgovore, savete o molitvi i postu, duhovnik bi trebalo da pomogne čoveku da prepozna sopstvene slabosti, pobedi greh i napreduje u hrišćanskom životu.
U besedi za nedelju 18. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava šta apostol Filip nije mogao da vidi i zašto telesne oči nisu dovoljne da čovek prepozna Božije prisustvo.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog apostola Kodrata po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svetog Jeroteja Atinskog. Katolička crkva slave Svetog Franju Asiškog, Jevreji obeležavaju Simhat Toru, dok muslimani nemaju veliki praznik.
Jedna od pouka svetogorskog starca otkriva zašto i mali prinos pred Bogom ima posebnu vrednost kada se uz sveću setimo onih koji prolaze kroz patnju, nevolju i teške životne trenutke.
Jedan od Sedamdesetorice nije pred rimskom vlašću branio samo sebe, već je sastavio odbranu hrišćanske vere i zatražio da se vernici ne gone bez stvarne krivice.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Kroz svetu tajnu ispovesti, razgovore, savete o molitvi i postu, duhovnik bi trebalo da pomogne čoveku da prepozna sopstvene slabosti, pobedi greh i napreduje u hrišćanskom životu.
U besedi za nedelju 18. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava šta apostol Filip nije mogao da vidi i zašto telesne oči nisu dovoljne da čovek prepozna Božije prisustvo.
Jedna od pouka svetogorskog starca otkriva zašto i mali prinos pred Bogom ima posebnu vrednost kada se uz sveću setimo onih koji prolaze kroz patnju, nevolju i teške životne trenutke.
Poslednji ispraćaj Maise i Meri Daoud okupio je porodicu, prijatelje i vernike u Hramu Svetog Porfirija u Gazi, dok je Jerusalimska patrijaršija uputila molitvu za pokoj njihovih duša i utehu najbližima.
Na Belom kamenu iznad metohijske ravnice čuva se priča o srednjovekovnom čudu, starim rukopisima koji su stigli do Sankt Peterburga, ikonama iz različitih epoha i monahinjama koje danas čuvaju ovu svetinju.
Posle razaranja 2004. godine, u Prizren su se vratili učenici, nastava i crkveno pojanje, a obnovljeni kompleks danas ponovo služi svojoj prvobitnoj nameni.
U Pećkoj patrijaršiji raste crni dud star oko 750 godina koji čuva narodna kazivanja o opstanku i obnovi srpskog naroda na Kosmetu.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Sveštenik Andrej Tkačov objašnjava kako iskušenja počinju, zašto čovek na putu ka Bogu nailazi na prepreke i na koji način se protiv zla može boriti.
Nekada se pravio kada gosti iznenada pokucaju na vrata, a danas je idealan izbor za sve koji žele raskošan desert bez dugog stajanja kraj šporeta.
Crkva predviđa jedan jedini izuzetak od redovnog načina vršenja Svete tajne krštenja, koji je strogo regulisan crkvenim zakonom.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
