U pravoslavnom kontekstu, koren ovog izraza povezuje se sa grčkom rečju hagios, što znači sveti, kao i sa izrazom Hagion Oros, jednim od najvažnijih duhovnih središta pravoslavlja.
Titula hadži u srpskoj tradiciji nije puka oznaka niti ukras uz ime, već duboko duhovno svedočanstvo jednog posebnog susreta sa svetinjom.
Iako se danas često pogrešno tumači, njeno značenje i poreklo čvrsto su vezani za pravoslavno iskustvo hodočašća.
Tradicionalno, Srbi koji su posetili Jerusalim stavljali su prefiks hadži ispred svog imena da bi zauvek sačuvali uspomenu na to sveto putovanje.
Time ne ističu sebe, već čuvaju uspomenu na sveto putovanje i blagoslov koji su tamo primili.
U pravoslavnom kontekstu, koren ovog izraza povezuje se sa grčkom rečju hagios, što znači sveti, kao i sa izrazom Hagion Oros - Sveta gora, jednim od najvažnijih duhovnih središta pravoslavlja.
U crkvenoj praksi titula se ne dobija formalnim proglašenjem, već ličnim podvigom, odnosno hodočašćem u Svetu zemlju i poklonjenjem Hristovom grobu.
Kako objašnjava otac Strahinja na sajtu Svetosavlje:
- Naime, ona se dobija kada čovek poseti Hristov grob u Jerusalimu. U Jerusalimskoj patrijaršiji se dobije i gramata tj. jedna vrsta potvrde o poklonjenju Hristovom grobu i ostalim svetinjama Svete zemlje.
Ta gramata predstavlja svedočanstvo da je vernik zaista bio poklonik svetinja.
U svakodnevnom govoru često se koriste oba izraza, ali između njih postoji razlika.
Hadži je počasni dodatak imenu pravoslavnog vernika koji je hodočastio u Jerusalim i nosi jasno duhovno značenje.
S druge strane, hadžija je reč koja potiče iz turskog jezika i s vremenom se odomaćila. Danas se koristi šire - nekad za hodočasnike uopšte, a nekad i u prenesenom značenju za imućne ili ugledne ljude.
- Reč ili naziv hadžija je turskog porekla i kod nas se odomaćila, ali u gramati piše na grčkom i u našem prevodu bilo bi poklonik - objasnio je otac Strahinja.
Drugim rečima, u crkvenom smislu naglasak je na ličnom podvigu i poklonjenju, a ne na samoj reči.
Država priznaje mogućnost da se hadži unese u lično ime - ali kroz zvaničnu proceduru promene imena.
To znači da osoba koja želi da ovu titulu ima i u dokumentima mora podneti zahtev matičnoj službi u opštini svog prebivališta. Uz zahtev se prilažu lična dokumenta poput lične karte, izvoda iz matične knjige rođenih i uverenja o državljanstvu, kao i obrazloženje razloga za promenu.
Kao dodatni dokaz, preporučuje se i gramata iz Jerusalima, koja potvrđuje hodočašće.
Važno je napomenuti da odluku donosi nadležni organ, te zahtev može biti odbijen ukoliko novo ime izaziva zabunu, podsmeh ili postoji sumnja u zloupotrebu.
Na praznik Rođenja Presvete Bogorodice, manastir u Bua Saleru postao je duhovno utočište pravoslavnih vernika iz čitave Evrope, ujedinjenih u molitvi, radosti i ljubavi.
Na današnji dan se sa poštovanjem sećamo Stefana Prvovenčanog – prvog srpskog kralja, ktitora, mirotvorca i sina svetitelja, koji je krunisao veru svoga naroda.
Sveštenik Borislav Petrić kaže da je naša dužnost da decu spremamo i učimo ih da je smrt deo života.
Krštenje deteta je prva Sveta tajna u pravoslavnoj crkvi, koja simbolizuje duhovno rođenje, ulazak u crkvenu zajednicu i početak života u Hristu.
Prema predanju, ovog dana se sećamo Josifa, sina Jakovljevog i proklete smokve.
U pravoslavnom kontekstu, koren ovog izraza povezuje se sa grčkom rečju hagios, što znači sveti, kao i sa izrazom Hagion Oros, jednim od najvažnijih duhovnih središta pravoslavlja.
Od Velikog ponedeljka 6. aprila do Vaskrsa vodi kroz bogosluženja, molitvu i ličnu pripremu – vodič šta je važno, kada otići u hram i kako se pripremiti za Pričešće u danima najveće duhovne težine.
Svaki odnos, koji ostane opterećen nepravdom, ostavlja trag i u duši čoveka.
Prva razlika se najpre ogleda u pripremi za sahranu.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Od Velikog ponedeljka 6. aprila do Vaskrsa vodi kroz bogosluženja, molitvu i ličnu pripremu – vodič šta je važno, kada otići u hram i kako se pripremiti za Pričešće u danima najveće duhovne težine.
Svaki odnos, koji ostane opterećen nepravdom, ostavlja trag i u duši čoveka.
Prva razlika se najpre ogleda u pripremi za sahranu.
U besedi za nedelju 6. sedmice velikog posta, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako Božija veličina prevazilazi svu ljudsku moć i razumevanje.
Kolone vernika iz Golupca i Kučeva slile su se u manastir, gde je jutro počelo Liturgijom, a potom nastavljeno krsnim hodom i molitvom pred moštima svetitelja.
Godinama je dolazio i bez objašnjenja zastajao na istom mestu u hramu u Libertivilu, sve dok nije razumeo šta ga tamo uporno vraća i odlučio da promeni svoj život.
Predsednik Vrhovnog sabora Islamske zajednice Srbije otvara lične i duhovne teme – od značenja praznika, preko tišine posta i borbe sa sopstvenim egom, do sećanja na svoje odrastanje i poruka o snazi zajedništva među ljudima.
Od zajedničke molitve na musali do susreta za porodičnom trpezom, praznični dani donose posebnu kulturu ophođenja u kojoj svaka izgovorena čestitka nosi poruku poštovanja, vere i bliskosti među ljudima
U besedi za nedelju 6. sedmice velikog posta, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako Božija veličina prevazilazi svu ljudsku moć i razumevanje.
Pažljivo pripremljena kombinacija ukusa čini postni obrok u kojem se susreću tradicija, mirisi i porodična toplina.
Od uskršnjeg trodnevlja i noćnog bdenja do pisanica, blagoslova hrane i porodične trpeze – evo kako vernici obeležavaju ovaj veliki dan i šta svaki od tih običaja znači.
