U pravoslavnom kontekstu, koren ovog izraza povezuje se sa grčkom rečju hagios, što znači sveti, kao i sa izrazom Hagion Oros, jednim od najvažnijih duhovnih središta pravoslavlja.
Titula hadži u srpskoj tradiciji nije puka oznaka niti ukras uz ime, već duboko duhovno svedočanstvo jednog posebnog susreta sa svetinjom.
Iako se danas često pogrešno tumači, njeno značenje i poreklo čvrsto su vezani za pravoslavno iskustvo hodočašća.
Tradicionalno, Srbi koji su posetili Jerusalim stavljali su prefiks hadži ispred svog imena da bi zauvek sačuvali uspomenu na to sveto putovanje.
Time ne ističu sebe, već čuvaju uspomenu na sveto putovanje i blagoslov koji su tamo primili.
U pravoslavnom kontekstu, koren ovog izraza povezuje se sa grčkom rečju hagios, što znači sveti, kao i sa izrazom Hagion Oros - Sveta gora, jednim od najvažnijih duhovnih središta pravoslavlja.
U crkvenoj praksi titula se ne dobija formalnim proglašenjem, već ličnim podvigom, odnosno hodočašćem u Svetu zemlju i poklonjenjem Hristovom grobu.
Kako objašnjava otac Strahinja na sajtu Svetosavlje:
- Naime, ona se dobija kada čovek poseti Hristov grob u Jerusalimu. U Jerusalimskoj patrijaršiji se dobije i gramata tj. jedna vrsta potvrde o poklonjenju Hristovom grobu i ostalim svetinjama Svete zemlje.
Ta gramata predstavlja svedočanstvo da je vernik zaista bio poklonik svetinja.
U svakodnevnom govoru često se koriste oba izraza, ali između njih postoji razlika.
Hadži je počasni dodatak imenu pravoslavnog vernika koji je hodočastio u Jerusalim i nosi jasno duhovno značenje.
S druge strane, hadžija je reč koja potiče iz turskog jezika i s vremenom se odomaćila. Danas se koristi šire - nekad za hodočasnike uopšte, a nekad i u prenesenom značenju za imućne ili ugledne ljude.
- Reč ili naziv hadžija je turskog porekla i kod nas se odomaćila, ali u gramati piše na grčkom i u našem prevodu bilo bi poklonik - objasnio je otac Strahinja.
Drugim rečima, u crkvenom smislu naglasak je na ličnom podvigu i poklonjenju, a ne na samoj reči.
Država priznaje mogućnost da se hadži unese u lično ime - ali kroz zvaničnu proceduru promene imena.
To znači da osoba koja želi da ovu titulu ima i u dokumentima mora podneti zahtev matičnoj službi u opštini svog prebivališta. Uz zahtev se prilažu lična dokumenta poput lične karte, izvoda iz matične knjige rođenih i uverenja o državljanstvu, kao i obrazloženje razloga za promenu.
Kao dodatni dokaz, preporučuje se i gramata iz Jerusalima, koja potvrđuje hodočašće.
Važno je napomenuti da odluku donosi nadležni organ, te zahtev može biti odbijen ukoliko novo ime izaziva zabunu, podsmeh ili postoji sumnja u zloupotrebu.
Na praznik Rođenja Presvete Bogorodice, manastir u Bua Saleru postao je duhovno utočište pravoslavnih vernika iz čitave Evrope, ujedinjenih u molitvi, radosti i ljubavi.
Na današnji dan se sa poštovanjem sećamo Stefana Prvovenčanog – prvog srpskog kralja, ktitora, mirotvorca i sina svetitelja, koji je krunisao veru svoga naroda.
Sveštenik Borislav Petrić kaže da je naša dužnost da decu spremamo i učimo ih da je smrt deo života.
Krštenje deteta je prva Sveta tajna u pravoslavnoj crkvi, koja simbolizuje duhovno rođenje, ulazak u crkvenu zajednicu i početak života u Hristu.
Tumačeći proročanske reči Isaije, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o prolaznosti telesnog izgleda, ali još više upozorava na ono što se događa sa dušom kada je čovek zapostavi zarad raskoši, gordosti i telesnih uživanja.
Probajte tikvice punjene pirinčem po receptu iz „Pravoslavnog posnog kuvara“, pročitajte molitvu Presvetoj Bogorodici za četvrtak i duhovno se nadahnite poukom Svetog Jovana Šangajskog.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Prepodobnogučenika Dometija po starom, dok se po novom kalendaru obeležava Sveti prorok Samuilo. Katolička crkva obeležava spomendan Svetog Bernarda, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Veliki srpski svetitelj objašnjava da reč koju hrišćani svakodnevno izgovaraju krije odgovor koji nije samo pitanje znanja, već i način života.
Dometije je, prema predanju, dostigao takvo duhovno savršenstvo da je isceljivao bolesnike.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Starešina Hrama Svete Trojice u Mudrakovcu upozorio vernike na pojačano misionarsko delovanje nepravoslavnih zajednica.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Tumačeći proročanske reči Isaije, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o prolaznosti telesnog izgleda, ali još više upozorava na ono što se događa sa dušom kada je čovek zapostavi zarad raskoši, gordosti i telesnih uživanja.
Probajte tikvice punjene pirinčem po receptu iz „Pravoslavnog posnog kuvara“, pročitajte molitvu Presvetoj Bogorodici za četvrtak i duhovno se nadahnite poukom Svetog Jovana Šangajskog.
Veliki srpski svetitelj objašnjava da reč koju hrišćani svakodnevno izgovaraju krije odgovor koji nije samo pitanje znanja, već i način života.
Nove pesme mitropolita zvorničko-tuzlanskog posvećene su svetiteljima, Presvetoj Bogorodici, monaškom životu, veri i duhovnom podvigu, a nastale su prema njegovim autorskim stihovima.
Nove pesme mitropolita zvorničko-tuzlanskog posvećene su svetiteljima, Presvetoj Bogorodici, monaškom životu, veri i duhovnom podvigu, a nastale su prema njegovim autorskim stihovima.
Pevačica je tokom privatne posete manastiru Varlam provela tri sata, upoznala se sa monaškim životom i zatražila savet o duhovnim pitanjima od starešine ovog drevnog središta Pravoslavne crkve.
Kada su se Mihajlo i Ana izgubili u šumi, neobičan drveni krstić i zvuk crkvenog zvona poveli su ih putem na kojem su otkrili da pomoć ponekad stiže onda kada joj se najmanje nadamo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve govorio je o Hristovoj svetlosti na gori Tavor i podsetio vernike da vera nije samo svedočanstvo o prošlom događaju, već poziv da dopustimo Božjoj ljubavi da preobražava, izbavlja i isceljuje naš život.
Od osvećenih plodova i litija do neobičnih običaja u različitim zemljama, iza ovog praznika krije se priča mnogo dublja od onoga što se vidi na prvi pogled.
Beli luk, svež peršun i nekoliko suvih začina pretvaraju jednostavan obrok u aromatično jelo, a priprema je jednostavna i ne zahteva mnogo sastojaka.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
