- Ove reči ("Nek mu je laka crna zemlja.." p. a.) poreklom su od drevnorimske kletve upućene pokojniku. Pagani su smatrali vrhuncem sramote da telo ne počiva u zemlji. Takođe, smatrali su da je s telom pod zemljom i duša pokojnika - počeo je on, pa dalje objasnio:
Kirill_ak_ white/Shutterstock
Pokojnik se na onaj svet ispraća molitvom
- Izvorno to je glasilo "Sit tibi terra levis, mollique tegaris harena, Ne tua non possint eruere ossa canes" ili u prevodu "Neka zemlja blago leži na tebi i nežno te pokrije pesak, tako da psi mogu da iskopaju tvoje kosti..."
Takvi epitafi su, naglaša čtec, pisani na nadgrobnim spomenicima onih koji su omraženi i prokleti.
- Ali zapamtite, ovo zahteva rasuđivanje i duhovni takt. Ako čujete ožalošćenu osobu kako na sahrani kaže: "Nek ti je laka zemlja“, verovatno nije najbolje vreme da je "urazumljujete" ili započnete diskusiju. Sačekajte malo, i kada se ukaže prilika, veoma pažljivo joj objasnite da pravoslavni hrišćani ne bi trebalo da koriste takve izraze.
Wikipedia
Čtec Sergij
On kaže da, umesto paganskog izraza "Nek mu je laka zemlja", treba se zapravo kratko pomoliti.
- Treba reći: "Upokoj, Gospode, dušu novoprestavljenog sluge tvoga (ime) i oprosti mu sve grehe njegove, voljne i nevoljne, i daruj mu Carstvo nebesko" - objašnjava čtec Sergij.
Ono što bi trebalo treba naglasiti jeste da ta crnina ne bi trebalo da bude opterećenje našoj okolini, nego treba da bude izražaj našeg stanja u tom trenutku, kaže sveštenik Predrag Milutin.
Episkopi Grčke pravoslavne crkve jasno ukazuju da spaljivanje mrtvih nije samo protiv tradicije, već negira teološki smisao života, smrti i nade u Vaskrsenje.
Poglavar Rimokatoličke crkve poziva lidere da se vrate dijalogu, upozorava na stradanje nevinih i najavljuje lično učešće u Krsnom putu na Veliki petak kao simbol solidarnosti sa svima koji pate.
U besedi za sredu 6. sedmice Velikog posta, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća na čudesno javljanje koje je ujedinilo hrišćane i nevernike pred Julijanom Odstupnikom.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
U besedi za sredu 6. sedmice Velikog posta, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća na čudesno javljanje koje je ujedinilo hrišćane i nevernike pred Julijanom Odstupnikom.
Višenedeljna neizvesnost okončana je dogovorom Jerusalimskog patrijarhata i izraelske policije - tradicionalne litije nema, a bogosluženja će biti, ali uz izmene.
Godinama je dolazio i bez objašnjenja zastajao na istom mestu u hramu u Libertivilu, sve dok nije razumeo šta ga tamo uporno vraća i odlučio da promeni svoj život.
Predsednik Vrhovnog sabora Islamske zajednice Srbije otvara lične i duhovne teme – od značenja praznika, preko tišine posta i borbe sa sopstvenim egom, do sećanja na svoje odrastanje i poruka o snazi zajedništva među ljudima.
Od zajedničke molitve na musali do susreta za porodičnom trpezom, praznični dani donose posebnu kulturu ophođenja u kojoj svaka izgovorena čestitka nosi poruku poštovanja, vere i bliskosti među ljudima
