Spontani pobačaj često ne donosi samo tugu, već i niz teških pitanja, preispitivanja i unutrašnjih borbi.
Gubitak deteta, ma u kom trenutku trudnoće da se dogodi, za mnoge žene predstavlja duboku i bolnu ranu koja se teško zaceljuje.
Spontani pobačaj često ne donosi samo tugu, već i niz teških pitanja, preispitivanja i unutrašnjih borbi. U tišini Mnoge žene u tim trenucima počinju da sumnjaju u sebe, pitajući se da li su mogle nešto da učine drugačije, da li su negde pogrešile ili da li su krive za ono što se dogodilo.
Takva osećanja, iako razumljiva, često dodatno opterećuju već ranjeno srce. Umesto utehe, javlja se teret krivice koji nema uporište u stvarnosti, ali ima snažan uticaj na dušu.
Pravoslavna crkva na spontani pobačaj ne gleda kao na greh, jer u njemu nema svesne namere niti voljnog delanja. Naprotiv, reč je o stradanju koje dolazi mimo čovekove volje, kao deo tajne života koju često ne možemo da razumemo.
Crkva u takvim trenucima ne pristupa ženi kao krivcu, već kao onoj koja pati i kojoj su potrebni uteha, podrška i ljubav.
U duhovnom životu, bol se ne potiskuje, već se prinosi Bogu kroz molitvu, suze i razgovor.
Otac Dejan Krstić je jednoj vernici, kojoj su se više puta dešavali spontani pobačaji, izneo stav Crkve o ovom problemu, ali i šta bi trebalo da uradi kako bi olakšala sebi.
- U pravoslavnom razumevanju, spontani pobačaj se ne smatra grehom. To nije nešto što je učinjeno voljno, nego nešto što se dogodilo van vaše kontrole, i zato tu nema lične krivice. Ipak, u praksi Crkve je sasvim uobičajeno i korisno da se o tome razgovara na ispovesti. Ne zato što ste sagrešili, nego da biste od sveštenika mogli da dobijete utehu. Ispovest je tu i za rane i za stradanja, ne samo za svesne grehe.
Suština ove prakse nije zabrana radi zabrane, već očuvanje smisla posta. Šta god čovek obeća u zanosu, strahu ili jakim emocijama – to ga kasnije može vezati više nego što je u stanju da ponese, istakao je otac Dejan. Crkva uči da Gospod nije dužan da ispuni svaku ljudsku želju, već da čoveku daruje ono što je za njegovo spasenje. Crni barjak i crnina kad neko blizak umre predstavljaju znak tuge i poštovanja prema preminulom, ali spadaju u domen običaja.
shutterstock.com/Dragana Gordic
Mnoge žene upravo kroz molitvu i razgovor sa sveštenikom nalaze mir, jer se taj gubitak često duboko nosi u srcu - istakao je otac Dejan.
Duhovna riznica
13:18 | 15.12.2025
ZAŠTO NEMA VENČANJA TOKOM POSTA I TREBA LI NA NJIH IĆI AKO VAS NEKO I POZOVE: Otac Dejan o izuzetku od pravila i principu ikonomije
Duhovna riznica
13:10 | 22.01.2026
ZAŠTO NIKAD NE SMEMO DAVATI ZAVETE BOGU: Otac Dejan kaže da se s tim nije za šaliti - ovog vas niko ne može "razrešiti"
Duhovna riznica
12:18 | 10.03.2026
OVE VAM ŽELJE BOG NIKAD NEĆE ISPUNITI, PA MAKAR MU SE I PO CEO DAN MOLILI: Otac Dejan o pitanju koje muči mnoge vernike
Duhovna riznica
16:20 | 14.03.2026
ŠTA SA BARJAKOM I CRNINOM KAD PROĐE GODIŠNJICA: Sveštenik kaže da ih treba skloniti, a evo i gde i kako
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Pouka protojereja Valerijana Krečetova otkriva kako se duhovni život ne urušava naglo, već kroz male prekide koji deluju bezazleno, ali vremenom menjaju sve, i zašto je povratak moguć samo kroz upornost bez odlaganja.
I pored teških pretnji i mučenja, nije želeo da se odrekne Hrista, zbog čega je surovo prebijen i bačen u tamnicu.
Nakon godina duhovnog traganja i formacije, zaređen je za sveštenika Katoličke crkve u Zagrebu, u slavlju koje je okupilo Crkvu sa pet kontinenata i snažnoj poruci o pozivu koji menja život iz temelja.
Svečanost je održana u Bogorodici Ljeviškoj, gde su budući sveštenici i veroučitelji primili diplome i blagoslov za nastavak svog životnog puta.
On se ne kaje, ne popravlja, nego uporno radi sve da bi što više ljudi odveo u propast, objašnjava sveštenik kako se ponaša spletkaroš.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Crkva se ne stidi svojih upokojenih, nego ih pamti sa poštovanjem i ljubavlju, istakao je otac Dejan.
Oslanjajući se na logiku da je prvi stvoren čovek ujedno morao biti i prvi koji je umro, ljudi su uvereni da je Adam prvi i umro.
Od listića palme se priprema čaj po posebnom receptu.
Plamen sveće podseća na svetlost Hristovu koja obasjava čovekov put, ali i na unutrašnju težnju svakog čoveka da se očisti, uzdigne i približi Bogu.
Pouka protojereja Valerijana Krečetova otkriva kako se duhovni život ne urušava naglo, već kroz male prekide koji deluju bezazleno, ali vremenom menjaju sve, i zašto je povratak moguć samo kroz upornost bez odlaganja.
On se ne kaje, ne popravlja, nego uporno radi sve da bi što više ljudi odveo u propast, objašnjava sveštenik kako se ponaša spletkaroš.
Sveštenstvo često ukazuju da suština praznika nije u spoljašnjem uzdržavanju od rada, već u molitvi, liturgiji i duhovnom miru.
Zaljubljenost mora da pređe u ljubav da bi brak uspeo, tvrdio je Vladeta Jerotić.
Raketa američkog PVO sistema "patriot" pogodila je kompleks Kijevsko-pečerske lavre, tvrdi Ministarstvo odbrane Rusije.
Pravoslavni vernici čvrsto veruju da mošti svetaca u Kijevsko-pečerskoj lavri imaju snažno isceljujuće dejstvo.
U crkvi Uspenja Presvete Bogorodice jubilej je proslavljen kroz liturgiju, zvuke hilandarskih pojaca i sabranje koje je pokazalo duboku vezu ovog prostora sa svetogorskim nasleđem i živim predanjem Crkve.
Arhimandrit Jefrem poručio je da prisustvo Časnog Pojasa nije slučajno, govorio je o „milion poklonika“, zavetu kneza Lazara i duhovnoj vezi koja ostaje i posle odlaska svetinje u Vatoped.
Zaljubljenost mora da pređe u ljubav da bi brak uspeo, tvrdio je Vladeta Jerotić.
Iz knjige „Ko posti, dušu gosti“ otkrivamo jednostavno posno jelo koje u sebi nosi toplinu manastirske kuhinje i miris domaće, pažljivo pripremljene hrane.
Hiljadugodišnji manastir na obali Dnjepra, povezan s počecima pravoslavlja u staroj Rusiji, u središtu je spora između ukrajinskih vlasti, crkvenih struktura i vernika koji strahuju za njegovu sudbinu.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
