Suština ove prakse nije zabrana radi zabrane, već očuvanje smisla posta.
Prema pravoslavlju, vreme posta ima poseban duhovni značaj, zbog čega se u tom periodu, po pravilu, ne obavljaju crkvena venčanja niti svadbena slavlja.
Post je namenjen unutrašnjem miru, molitvi, uzdržanju i pokajanju, dok je svadba događaj ispunjen radošću, muzikom, okupljanjem porodice i prijatelja, kao i bogatom trpezom. Ukratko - post traži tišinu i smirenje, dok svadba traži svečanost i slavlje.
Suština ove prakse nije zabrana radi zabrane, već očuvanje smisla posta.
Upravo ta suprotnost u duhovnom raspoloženju predstavlja glavni razlog zbog kog Crkva savetuje da se venčanja ne zakazuju tokom postova.
Ipak, kako objašnjava otac Dejan Krstić, u izuzetnim situacijama, venčanje tokom posta može biti dozvoljeno, ali uz jasno propisana pravila.
Crkva, ističe otac Dejan, poznaje i princip ikonomije, odnosno pastirskog snishođenja prema životnim okolnostima vernika.
- Crkva, naravno, poznaje i ikonomiju, tj. snishođenje. Venčanja u postu mogu biti dozvoljena, ali samo kao izuzetak i zbog opravdanih razloga, uz blagoslov nadležnog episkopa i bez uobičajenih veselja koja prate svadbu. To pokazuje i mudrost i nežnost Crkve: ona drži istinu, ali se saginje prema slabosti čoveka, da se "ne slomi trska stučena, i da niko, zbog okolnosti života, ne bude lišen blagoslova braka" - naglašava on.
Takođe, često se postavlja pitanje da li je greh prisustvovati svadbi tokom posta. Odgovor Crkve je jasan i umirujući – sama radost zbog bližnjih nije greh, ukoliko se poštuje duh posta.
- Ako dobijete poziv na svadbu u vreme posta, možete da idete, radost bližnjih nije greh, ukoliko možete da ispoštujete post: da ne jedete mrsno i da bude u duhu uzdržanja. Prisustvo na svadbi nije greh - zaključuje otac Dejan Krstić.
Prsetenovanjem nekome dajete veru da ćete ga voleti do kraja života, kaže otac Milosav. Za Kanađanina čačanskih korena i njegovu izabranicu iz Azije, odluka da izgovore „da“ upravo u Srbiji predstavlja simbol ljubavi koja prevazilazi granice, čuva tradiciju i spaja porodice kroz veru i zajedništvo. Za Crkvu su, kad je u pitanju sklapanje bračne zajednice, bitne samo dve stvari. Kada mladenci stanu pred oltar, krunisanje postaje trenutak u kojem ljubav dobija svetost, a njihov dom — neprolazni blagoslov.
Foto: Freepik
Duhovna riznica
12:01 | 29.05.2025
DA LI BURME ZA VENČANJE MORAJU DA BUDU ZLATNE: Otac Milosav ukazao na velike zablude vernika
Duhovna riznica
22:21 | 26.09.2025
FILIPINKA LIJA ZBOG NIKOLE ZAVOLELA SRBIJU - I PRELAZI U PRAVOSLAVLJE: Posle svadbe u Čačku, pripremaju se i za crkveno venčanje
Duhovna riznica
11:59 | 29.09.2025
ŠTA SE OBAVEZNO MORA URADITI U KUĆI MLADOŽENJE PRE VENČANJA: Ovaj crkveni običaj malo ko i zna, a kamoli praktikuje!
Duhovna riznica
05:00 | 18.10.2025
MALO KO ZNA PRAVU SIMBOLIKU KRUNA NA VENČANJU: Venčići na glavama otkrivaju svetu tajnu braka - evo šta zapravo znače
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Kroz kratka, precizna pitanja i odgovore, ova pouka razotkriva naše slabosti, navike i zablude, ali i pokazuje put ka unutrašnjoj snazi, miru i istinskoj veri, kakva se retko prepoznaje u svakodnevici.
Od učenika do igumana, od progona do mirnog kraja, njegov put otkriva kako je mala monaška zajednica u Carigradu postala poslednja linija odbrane svetih ikona.
Pogođeni Novi Pazar, Tutin i Sjenica - nestali prilozi vernika, a tragovi upućuju na pažljivo isplanirane akcije dok policija pokušava da razotkrije ko stoji iza svega.
U Sabornom hramu Hristovog Vaskrsenja služena zaupokojena liturgija za Jovana Kneževića, uz prisustvo mitropolita Joanikija i brojnih vernika; emotivni oproštaj nastavljen molitvom i ispraćajem ka manastiru Kosijerevo.
Francuska časna sestra povređena na Brdu Sion, reagovale vlasti i međunarodne institucije; upozorenja na rastuću netrpeljivost i nove tenzije u Jerusalimu dodatno pojačavaju zabrinutost javnosti.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Kroz kratka, precizna pitanja i odgovore, ova pouka razotkriva naše slabosti, navike i zablude, ali i pokazuje put ka unutrašnjoj snazi, miru i istinskoj veri, kakva se retko prepoznaje u svakodnevici.
To nije nagli pad, već postepeno udaljavanje od istine, koje počinje onda kada čovek prestane da prepoznaje sopstvenu unutrašnju težinu.
Spontani pobačaj često ne donosi samo tugu, već i niz teških pitanja, preispitivanja i unutrašnjih borbi.
Promenljiv početak i fiksni završetak čine ovaj post posebnim u crkvenom kalendaru, a njegova suština ne iscrpljuje se u jelovniku - naglasak je na unutrašnjem preobražaju, molitvi i pričešću kao središtu hrišćanskog života.
U Sabornom hramu Hristovog Vaskrsenja služena zaupokojena liturgija za Jovana Kneževića, uz prisustvo mitropolita Joanikija i brojnih vernika; emotivni oproštaj nastavljen molitvom i ispraćajem ka manastiru Kosijerevo.
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
Mitropolit dabrobosanski govori o odlasku mladih, tišini koja postaje opasna, zloupotrebi vlasti i prizorima iz Jerusalima koji bude nelagodu.
Bez struje i ikakvih oznaka, crkva-brvnara kod Duba vekovima krije ruske ikone, ratne tajne i neobično predanje o sili koja ju je sklonila od očiju ljudi, a do nje se ne dolazi slučajno.
To nije nagli pad, već postepeno udaljavanje od istine, koje počinje onda kada čovek prestane da prepoznaje sopstvenu unutrašnju težinu.
Promenljiv početak i fiksni završetak čine ovaj post posebnim u crkvenom kalendaru, a njegova suština ne iscrpljuje se u jelovniku - naglasak je na unutrašnjem preobražaju, molitvi i pričešću kao središtu hrišćanskog života.
