Smrt deteta ruši prirodni poredak stvari - roditelji su stvoreni da isprate svoju decu u život, a ne u smrt.
Nema većeg bola niti težeg iskušenja u ljudskom životu od gubitka deteta. Ta rana ne zarasta bez obzira na godine koje prolaze.
Smrt deteta ruši prirodni poredak stvari: roditelji su stvoreni da isprate svoju decu u život, a ne u smrt. Zato se ovaj gubitak doživljava kao lom duše, kao tišina koja nadjačava sve reči i kao pitanje na koje ljudski razum ne može da nađe odgovor.
Pravoslavna crkva nikada nije umanjivala težinu ovog bola. Naprotiv, ona ga prepoznaje kao krst koji je iznad ljudskih snaga, ali ne i izvan Božjeg promisla.
Pitanje "zašto?" neizbežno se javlja u srcima onih koji su izgubili dete. Crkva uči da postoje tajne Božije u koje ljudski um ne može lako do kraja da pronikne. Stradanje deteta nije kazna, niti dokaz Božijeg odsustva, već deo duboke i često neshvatljive ikonomije spasenja.
U pravoslavnom bogoslovlju, život na zemlji nije konačna mera postojanja. Smrt nije kraj, već prelaz. Posebno mesto u tom razumevanju imaju deca. Dete nije opterećeno zlobom, svesnim grehom i okorelošću srca. Njegova čistota i nevinost svedoče o bliskosti Carstvu Božjem.
Kada se govori o tome zašto neki ljudi gube decu, pravoslavno predanje poziva na veliku duhovnu opreznost, ali i uči da ništa nije izgubljeno u Bogu. Ljubav između roditelja i deteta ne prestaje smrću, već se preobražava.
U tom duhu, reči svetih otaca često donose utehu tamo gde ljudske reči zataje.
Sveti Pajsije Svetogorac, jedan od najvoljenijih savremenih svetitelja, ostavio je svedočanstvo koje mnogima postaje svetlost u tami gubitka.
- Ako usnu u Gospodu, mala deca odlaze pravo u raj, kao angelopodobna. I kada, došavši na red, umru njihovi roditelji, ta dečica, ti anđelčići, dočekuju roditelje svoje sa upaljenim kandilima. Otac i majka imaju duhovnu nagradu za ove anđelčiće. Nasuprot, dešava se da dete, čim donekle poodraste, odabere nepravilan put i tada i roditeljima biva (duhovna) šteta - isticao je starac Pajsije.
Sveti Pajsije Svetogorac objašnjava kako pojanje tropara oslobađa dušu od teskobe, donosi spokoj i pomaže da se prevaziđu iskušenja svakodnevnog života Često se događa da baš u danu porodične radosti i blagoslova nešto pođe po zlu: javi se nesloga, nervoza, sitna prepirka ili iskušenje koje pomuti raspoloženje. Pravoslavlje uči da čovek nikada nije izgubljen dokle god postoje ljubav i molitva. Pravoslavna duhovnost ističe da molitva pročišćava um, smiruje srce i daje duši snagu da izdrži životne teškoće. Smrt deteta ruši prirodni poredak stvari - roditelji su stvoreni da isprate svoju decu u život, a ne u smrt. Srce, u pravoslavnom shvatanju, nije samo sedište emocija, već središte cele ličnosti. Suština ove prakse nije zabrana radi zabrane, već očuvanje smisla posta. Tanane i nežne, ove lepinjice iz manastira Rukumija pretvaraju običan doručak u iskustvo jednostavnosti i domaće topline. Susret patrijarha Porfirija i princa Gazija na obali Jordana i sećanje na kosovsko-metohijsku svetinju otvorili su put daru bez presedana - odluci jordanskog kralja da SPC ustupi zemljište na prostoru od izuzetnog značaja za hrišćane. Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane. Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije. Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti. Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena. Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Schutterstock
Greek Reporter
Duhovna riznica
00:01 | 25.10.2025
KAKO PESMA MOŽE DA ZAUSTAVI ĐAVOLA: Starac Pajsije otkriva ono što nijedan duhovnik ranije nije izrekao
Duhovna riznica
16:55 | 02.11.2025
ZAŠTO SE ČESTO BAŠ NA PROSLAVI IMENDANA DETETA DEŠAVAJU LOŠE STVARI: Sveti Pajsije o opasnoj đavoljoj zamci i kako je sprečiti
Duhovna riznica
16:02 | 14.11.2025
KAKO POMOĆI DETETU KOJE JE KRENULO STRANPUTICOM: Starac Pajsije kaže da roditelji nikad ne smeju uraditi ovu stvar
Duhovna riznica
14:00 | 25.11.2025
ČOVEK SE SAMO OVAKO MOŽE ISTINSKI ODMORITI: Starac Pajsije otkrio kako se duša oslobađa tereta i dobija nova snaga
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Duhovna riznica
16:05
EVO GDE ĆE DOČEKATI SVOJE RODITELJE I KAKO! Starac Pajsije o sudbini prerano upokojene dece!
Duhovna riznica
14:00
KAKO U SEBI NAJLAKŠE PRIMETITI DEMONSKO I PROTIV TOGA SE BORITI: Strac Jefrem Arizonski o skrivenom zlu u ljudima
Duhovna riznica
13:18
ZAŠTO NEMA VENČANJA TOKOM POSTA I TREBA LI NA NJIH IĆI AKO VAS NEKO I POZOVE: Otac Dejan o izuzetku od pravila i principu ikonomije
Posni recepti
11:36
MEKANE LEPINJE MONAHINJE ATANASIJE KOJE SE PEKU BEZ RERNE: Jednostavno, brzo i iznenađujuće ukusno
Aktuelno iz SPC
10:45
NIČU NOVI DEČANI NA MESTU GDE JE SVETI JOVAN KRSTIO HRISTA: SPC dobija na dar parče svete zemlje u Jordanu za izgradnju srpskog manastira
Posni recepti
09:54 | 27.09.2025
STARINSKI MAKEDONSKI KOLAČ PO ORIGINALNOM RECEPTU: Sočna posna poslastica koja okuplja porodicu
Mrsni recepti
10:00 | 23.09.2025
RIČET – ZABORAVLJENO JELO KOJE JE BILO OMILJENO NA CELOM BALKANU: Ovaj recept iz bakine sveske unosi toplinu u dom
Mrsni recepti
10:46 | 20.09.2025
STARINSKI RECEPT ZA NAJUKUSNIJU SREMSKU ŠTRUDLU SA MAKOM: Mirisi detinjstva koji vraćaju sećanja i okupljaju porodicu
Mrsni recepti
12:19 | 04.11.2025
NAJBRŽI SITNI KOLAČI KOJI MAME POGLEDE I POHVALE: Poslastica savršenog ukusa za slavsku trpezu
Mrsni recepti
11:26 | 18.10.2025
ZABORAVLJENI SEOSKI SPECIJALITET S JUGA: Starinski recept koji vekovima okuplja porodice oko stola
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Što se tiče smrti beba, dece i uopšte moralno čistih mladića i devojaka, sveti oci dele mišljenje, ističe, da ih Bog uzima znajući da će u budućem oni voditi grešan život, izgubiti čistotu i lišiti se večnog života.
Iako se veruje da je krštenje nužno za ulazak u Božju zajednicu, Crkva priznaje da postoje posebni slučajevi, kao što su smrt ili nepostojanje mogućnosti da se dete krsti pre nego što umre, te se u tim situacijama sve prepušta Božjoj milosti.
Srce, u pravoslavnom shvatanju, nije samo sedište emocija, već središte cele ličnosti.
Suština ove prakse nije zabrana radi zabrane, već očuvanje smisla posta.
U besedi za 28. ponedeljak po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski bavi se neočekivanim pitanjem: ako svet ima početak, gde je kraj čovekove čežnje i zašto ona ne pripada prolaznosti.
U jednoj od svojih pouka veliki ruski podvižnik i duhovnik ističe da ništa ne može zameniti smirenje i objašnjava kako ono oblikuje dušu prema Božjem daru.
Freska „Dobar pastir“ iz 3. veka prikazuje mladog Isusa, simbol božanske zaštite i ranog hrišćanskog života u Anadoliji.
Sveti Nikolaj Žički nas uči da osmeh, bez zlobe, može biti odgovor na podsmeh. Jer neznanju priliči podsmeh, a znanju osmeh.
Iguman Arsenije kroz poređenje sa svetiteljem iz Amerike upozorava da se duhovno stanje ne skriva - ono se oseti i onda kada mnogi misle da ga niko ne primećuje.
Skoro tri decenije ovaj zanatlija iz Ježevice izrađuje voštanice po manastirskom predanju, učeći nas da se prava sveća ne stvara mašinom, već strpljenjem, iskustvom i verom koja se ne gasi ni kada plamen dogori.
Pravoslavci danas proslavljaju Svetog proroka Avakuma po starom kalendaru, dok po novom slave Svetog sveštenomučenika Elevterija. Katolici slave Svete drinske mučenice, Jevreji obeležavaju drugi dan Hanuke, a u islamu, je dan posvećen redovnoj molitvi i svakodnevnim verskim obavezama.
U jednoj od svojih pouka veliki ruski podvižnik i duhovnik ističe da ništa ne može zameniti smirenje i objašnjava kako ono oblikuje dušu prema Božjem daru.
Kako su reči zapisane vekovima pre Hrista dobile svoje mesto u Njegovom životu, stradanju i smrti - i zašto ta veza i danas izaziva nelagodu kod onih koji je uporno zaobilaze.
