Smrt deteta ruši prirodni poredak stvari - roditelji su stvoreni da isprate svoju decu u život, a ne u smrt.
Nema većeg bola niti težeg iskušenja u ljudskom životu od gubitka deteta. Ta rana ne zarasta bez obzira na godine koje prolaze.
Smrt deteta ruši prirodni poredak stvari: roditelji su stvoreni da isprate svoju decu u život, a ne u smrt. Zato se ovaj gubitak doživljava kao lom duše, kao tišina koja nadjačava sve reči i kao pitanje na koje ljudski razum ne može da nađe odgovor.
Pravoslavna crkva nikada nije umanjivala težinu ovog bola. Naprotiv, ona ga prepoznaje kao krst koji je iznad ljudskih snaga, ali ne i izvan Božjeg promisla.
Pitanje "zašto?" neizbežno se javlja u srcima onih koji su izgubili dete. Crkva uči da postoje tajne Božije u koje ljudski um ne može lako do kraja da pronikne. Stradanje deteta nije kazna, niti dokaz Božijeg odsustva, već deo duboke i često neshvatljive ikonomije spasenja.
U pravoslavnom bogoslovlju, život na zemlji nije konačna mera postojanja. Smrt nije kraj, već prelaz. Posebno mesto u tom razumevanju imaju deca. Dete nije opterećeno zlobom, svesnim grehom i okorelošću srca. Njegova čistota i nevinost svedoče o bliskosti Carstvu Božjem.
Kada se govori o tome zašto neki ljudi gube decu, pravoslavno predanje poziva na veliku duhovnu opreznost, ali i uči da ništa nije izgubljeno u Bogu. Ljubav između roditelja i deteta ne prestaje smrću, već se preobražava.
U tom duhu, reči svetih otaca često donose utehu tamo gde ljudske reči zataje.
Sveti Pajsije Svetogorac, jedan od najvoljenijih savremenih svetitelja, ostavio je svedočanstvo koje mnogima postaje svetlost u tami gubitka.
- Ako usnu u Gospodu, mala deca odlaze pravo u raj, kao angelopodobna. I kada, došavši na red, umru njihovi roditelji, ta dečica, ti anđelčići, dočekuju roditelje svoje sa upaljenim kandilima. Otac i majka imaju duhovnu nagradu za ove anđelčiće. Nasuprot, dešava se da dete, čim donekle poodraste, odabere nepravilan put i tada i roditeljima biva (duhovna) šteta - isticao je starac Pajsije.
Sveti Pajsije Svetogorac objašnjava kako pojanje tropara oslobađa dušu od teskobe, donosi spokoj i pomaže da se prevaziđu iskušenja svakodnevnog života Često se događa da baš u danu porodične radosti i blagoslova nešto pođe po zlu: javi se nesloga, nervoza, sitna prepirka ili iskušenje koje pomuti raspoloženje. Pravoslavlje uči da čovek nikada nije izgubljen dokle god postoje ljubav i molitva. Pravoslavna duhovnost ističe da molitva pročišćava um, smiruje srce i daje duši snagu da izdrži životne teškoće. Sve što stvara anksioznost nikada ne može biti od Boga, zaključuje mitropolit. Na velikom međunarodnom forumu, đakon Vasilije Bursać predstavio višedecenijska iskustva agencije Dobročinstvo, istakavši značaj svetih putovanja, učenja i očuvanja tradicije u izazovima modernog društva. Čovek, zaslepljen emocijama, često vidi samo ono što gubi, a ne i ono što gubitkom dobija. Otkrijte kako u manastirskoj kuhinji, kroz zajednički trud bratstva i hodočasnika, nastaje posno jelo koje se priprema unapred, bez žurbe, i čuva ukus Hilandara i smisao posta. Tokom Svete tajne jeleosvećenja vernici su čuli snažne reči sveštenika Dragana Stanišića o zdravlju, o snazi koja se ne meri lekovima i o duši bez koje čovek ne može da opstane. Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu. Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena. Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje. Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto. Starinski recept, korak-po-korak, za elegantno dekorisane rolate koji spajaju tradiciju i savremeni ukus, idealni za svaku krsnu slavu.
Schutterstock
Greek Reporter
Duhovna riznica
00:01 | 25.10.2025
KAKO PESMA MOŽE DA ZAUSTAVI ĐAVOLA: Starac Pajsije otkriva ono što nijedan duhovnik ranije nije izrekao
Duhovna riznica
16:55 | 02.11.2025
ZAŠTO SE ČESTO BAŠ NA PROSLAVI IMENDANA DETETA DEŠAVAJU LOŠE STVARI: Sveti Pajsije o opasnoj đavoljoj zamci i kako je sprečiti
Duhovna riznica
16:02 | 14.11.2025
KAKO POMOĆI DETETU KOJE JE KRENULO STRANPUTICOM: Starac Pajsije kaže da roditelji nikad ne smeju uraditi ovu stvar
Duhovna riznica
14:00 | 25.11.2025
ČOVEK SE SAMO OVAKO MOŽE ISTINSKI ODMORITI: Starac Pajsije otkrio kako se duša oslobađa tereta i dobija nova snaga
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Duhovna riznica
16:00
OVO DOVODI ČOVEKA DO DNA! Mitropolit Atanasije Limasolski o "skrupuloznoj savesti", kao najvećem problemu današnjice - "Zbog nje pijemo lekove..."
Aktuelno iz SPC
14:53
ZAPAŽENO UČEŠĆE SRPSKE PRAVOSLAVNE CRKVE NA SKUPU U KREMLJU: Duhovne staze od Srbije do Rusije
Duhovna riznica
14:00
ZAŠTO NE TREBA TUGOVATI KAD VAS BLIŽNJI ODBACE: Sveti Luka Krimski o onome što Bog vidi, a vi ne
Posni recepti
12:59
HILANDARSKE PAPRIKE PUNJENE RIBLJIM MESOM: Recept koji se ne sprema često, ali se pamti dugo
Duhovna riznica
10:41
ČOVEK, DA BI BIO ZDRAV, MORA DA IMA OVO: Sa oltara odjeknula poruka prote Dragana koja se ne čuje svaki dan
Posni recepti
13:59 | 03.01.2026
OVAKO SE PRAVI BOŽIĆNA POGAČA NA SVETOJ GORI: Recept starca Gavrila, glavnog svetogorskog kuvara
Mrsni recepti
12:19 | 04.11.2025
NAJBRŽI SITNI KOLAČI KOJI MAME POGLEDE I POHVALE: Poslastica savršenog ukusa za slavsku trpezu
Mrsni recepti
12:43 | 01.11.2025
KOLAČI KOJI PRVI NESTANU SA SLAVSKOG STOLA: Starinski recept za breskvice donosi miris detinjstva, toplinu doma i radost zajedništva
Posni recepti
12:19 | 18.01.2026
MANASTIRSKA POSLASTICA KOJU MORATE PROBATI: Pita od oraha po receptu jeromonaha Jeroteja iz 19. veka
Mrsni recepti
11:41 | 26.10.2025
TRI UKUSNA SLANA ROLATA ZA SAVRŠENU SLAVSKU TRPEZU: Predjelo obojeno u nijanse koje simbolizuju radost, mir i zajedništvo
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Što se tiče smrti beba, dece i uopšte moralno čistih mladića i devojaka, sveti oci dele mišljenje, ističe, da ih Bog uzima znajući da će u budućem oni voditi grešan život, izgubiti čistotu i lišiti se večnog života.
Iako se veruje da je krštenje nužno za ulazak u Božju zajednicu, Crkva priznaje da postoje posebni slučajevi, kao što su smrt ili nepostojanje mogućnosti da se dete krsti pre nego što umre, te se u tim situacijama sve prepušta Božjoj milosti.
Sve što stvara anksioznost nikada ne može biti od Boga, zaključuje mitropolit.
Čovek, zaslepljen emocijama, često vidi samo ono što gubi, a ne i ono što gubitkom dobija.
Tokom Svete tajne jeleosvećenja vernici su čuli snažne reči sveštenika Dragana Stanišića o zdravlju, o snazi koja se ne meri lekovima i o duši bez koje čovek ne može da opstane.
Pravoslavna tradicija uči da nema "malih" i "velikih" grehova , već da svaki greh koji opterećuje savest treba izneti, bez obzira na stid, strah ili bojazan od osude.
Episkop istočnoamerički uzneo je snažnu molitvu za zaštitu nerođene dece, a prisutni, od članova Kongresa do vernika, priznaju da su njegove reči ostavile snažan trag.
Zavetni hram na Vračaru večeras je centar molitve i svetlosti, gde se kroz ikone, sveće i melodije proživljava Hristov prvi susret sa Zakonom, duhovno obrezanje srca i početak nove godine po julijanskom kalendaru – događaji koji ne ostavljaju nikog ravnodušnim.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poslao snažnu božićnu poruku o miru, srcu koje treba da se promeni i veri koja ne počinje od spoljašnje veličine, već iznutra.
Crkva Hristovog Rođenja jedna je najstarijih sačuvanih hrišćanskih crkava na svetu, podignuta u 4. veku, u vreme cara Konstantina.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog Antonija Velikog po starom, i Sabor Svetih Tri Jerarha po novom kalendaru. Katolici proslavljaju spomendan Svete Martine i Svete Hijacinte Marescoti, dok muslimani i Jevreji nemaju veliki verski praznik.
Jedna jednostavna gesta saosećanja otkriva ko zaista nosi Gospoda u srcu, dok spoljašnje obaveze bez ljubavi ostaju prazne.
U besedi za petak sedmice mitara i fariseja, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje kako razlikovati površno znanje koje obmanjuje od istinske mudrosti koja osvetljava srce i oblikuje duh.
