Shutetrstock/Printscreen ravoslavie.ruUmiranje dece ljuti i najveće vernike
Što se tiče smrti beba, dece i uopšte moralno čistih mladića i devojaka, sveti oci dele mišljenje, ističe, da ih Bog uzima znajući da će u budućem oni voditi grešan život, izgubiti čistotu i lišiti se večnog života.
Umiranje dece jedno je od najtragičnijih i najtežih iskustava koja postoje. U kontekstu hrišćanstva, ovo pitanje se često smatra najtežim, a mnoge ljudi, upravo kad se ono pokrene, dovode u sumnju samo postojanje Boga, a neretki su i oni koji, kada se desi ovakva tragedija, u njega prestanu i da veruju.
Za hrišćane, Bog je sinonim za ljubav, milost i dobrostivost, ali kada je u pitanju suočavanje sa tragedijom kao što je smrt deteta, mnogi se osećaju zbunjeno i povređeno. Pitaju se kako Bog, koji se smatra ljubavlju, može dozvoliti da nevina deca odlaze sa ovog sveta i da za sobom ostavljaju tako nemerljiv bol od kojeg može i duševno da se oboli.
U nekim slučajevima, roditelji, prijatelji i vernici, suočeni sa gubitkom deteta, doživljavaju to i kao tešku Božju izdaju.
Ruski sveštenik Dimitrije Vidumkin pokušao je da objašnjenje na ovo, može se slobodno reći, najbolnije pitanje hrišćanstva.
- Kada Bog bira momenat nečije smrti, pre svega se brine da taj čovek dostigne blaženi večni život - počeo je on pa nastavio:
Više se dobija, nego što se gubi
Sve što Bog preduzima u vezi nas je na našu korist, tvrdi sveštenik Dimitrije. Čak i našu smrt, Vladika života i smrti koristi na našu dobrobit.
- Usmerenje volje čoveka, njegovo duševno stanje – to su oblasti koje su prilično skrivene, ne samo za naše bližnje, već su nedovoljno jasne i nama samima. Jedino Bog može u celosti prozreti i oceniti naše stanje i izvući istinit zaključak. Štedeći čoveka, Bog ga može uzeti u cvetu njegove snage, kako ga preteški teret budućih greha ne bi lišio i poslednje nade na život večni.
- O tome govori prepodobni Pajsije Svetogorac: "Kada mi kažu da je neki mladić umro, ja tugujem, ali tugujem kao čovek. Jer, ako bolje sagledamo stvari, uvidećemo da što je čovek odrasliji, to mu je teže da se bori protiv grehova i sve ih više sakuplja. Posebno svetovni ljudi – što duže oni žive, to više pogoršavaju svoje stanje brigama, nepravdama i tome slično, umesto da ga poprave. Zato, čovek koga Bog uzima iz tog života u dečjem uzrastu ili u mladosti, više dobija nego što gubi“.
- Svi oci i učitelji Crkve se slažu da Bog uzima svakog čoveka u trenutku koji je najbolji za njega samog. Na pitanje "zašto Bog dopušta da umire tako mnogo mladih ljudi“, prepodobni Pajsije Svetogorac odgovara: "Niko još nije potpisao ugovor sa Bogom u kome piše kada će umreti. Bog uzima čoveka u najzgodnijem trenutku njegovog života, uzima ga na posebni, za njega, najpodesniji način, kako bi spasao njegovu dušu“.
Printscreen ravoslavie.ru
Sveštenik Dimitrije
Ovde, kaže,mora da pojasni.
- Naravno da prepodobni Pajsije ne govori da će se spasiti svi ljudi, već da Bog koristi samu smrt na dobrobit čoveka, čije je spasenje još uvek moguće. To se dešava na razne načine: "Ako Bog vidi da će se čovek ispraviti, ostavlja ga u životu. Ukoliko vidi da će se čovek iskvariti, uzima ga kako bi ga spasao. A druge, koji vode grešan život, ali imaju težnju da čine dobro, On uzima pre nego što uspeju da učine to dobro delo. Bog tako postupa jer zna da bi ti ljudi učinili dobro, ako bi imali tu mogućnost. To jest, Bog kao da im kaže: "Ne trudite se, dovoljne su i vaše dobre težnje. A još one koji su jako dobri, Bog uzima Sebi zato što su i u Raju potrebni cvetni pupoljci.“
Što se tiče smrti beba, dece i uopšte moralno čistih mladića i devojaka, sveti oci dele mišljenje, ističe, da ih Bog uzima znajući da će u budućem oni voditi grešan život, izgubiti čistotu i lišiti se večnog života.
- Svetitelj Teofan Zatvornik je ovako tešio ožalošćenu majku koja je izgubila svoju kćer punu vrlina: "Kćer vam je umrla dobra, ispunjena vrlinama. Treba da kažete: Hvala ti, Gospode, što si je uzeo što pre, što joj nisi dao da se poda sablaznima i primamljivim strastima sveta. A vi žalite što ju je Bog izbavio od tih iskušenja i uzeo je u sveto Carstvo Svoje, čistu i neporočnu. Ispada da bi bolje bilo da je ona odrasla i upustila se u sve sablazni, što danas nije nikakva retkost za mlade simpatične devojke, kakva je, kako tvrdite, bila vaša preminula kćer. Mudra je majka koja želi da njena kćer bude spasena, a ne izgubljena“.
Shutetrstock/Printscreen ravoslavie.ru
Bol za izgubljenim detetom je najveća
Dešava se, napominje, da Bog prima dete k sebi, jer želi da izbavi njega i njegove bližnje od nekog težeg krsta.
- Mnogima je poznat školski primer iz života ruskog revolucionara iz ranog 19. veka Riljejeva, koji nam je davno predočio prepodobni Varsonufije Optinski. To je divan primer otkrovenja Božijeg o mogućem razlogu smrti u mladosti. Majka ovog dekabriste je ispričala prepodobnom Varsonufiju kako se njen sin teško razboleo kada je imao tri godine. Sve je ukazivalo na njegovu skoru smrt, a ona je pala na kolena pred ikonama Spasitelja i Božije Matere, ne želeći s tim da se pomiri, i počela da se moli revnosno, silovito, sa suzama u očima. Odnekud joj se ukazao odogovor: "Dobro razmisli, ne moli Gospoda da ti dete ozdravi…
Dalje priča:
- On, Sveznajući, želi da ti i tvoj sin izbegnete buduća stradanja. Šta ako je njegova smrt nužna ovoga časa? Zbog blagosti i milosrđa Svoga, pokazaću ti njegovu budućnost – zar ćeš se i tada moliti da ozdravi?“ I videla je ceo njegov životni put. Provedena je kroz razne sobe, koje su predstavljale životne etape njenog sina i kada je došla do poslednje odaje čula je strašan krik: "Predomisli se, bezumnice! Biće prekasno ako vidiš to što se skriva iza ovog poslednjeg vela! Bolje se pokori volji Božijoj, ne moli se za život deteta, koje je još uvek poput anđela i ne poznaje zla“. Ali ona je uzviknula: "Ne, ne! Želim da živi!“ Zadihana je potrčala da otkrije šta se krije na kraju. Polagano joj se otkrivao prizor i ona je videla vešala namenjena svom sinu. Posle ovog viđenja dete je brzo počelo da se oporavlja, a njegova majka je ubrzo zaboravila sve što je videla…
Shutterstock
Umiranje dece ljuti i najveće vernike
On kaže da ne možemo da razumemo razlog rane smrti svakog pojedinačnog čoveka, to je nemoguće.
- To je tajna sakrivena u dubinama Božanskog Sveznanja i nije dostupna našem rasuđivanju, barem za ovoga života. Nije nam ni potrebno da pokušamo da razotkrijemo tu tajnu. Slični pokušaji su ostali besplodni, a mogu dovesti čoveka, koji je izgubio blisku osobu, do velike tuge, pa čak do očajanja. Bolje je da se kroz veru u Boga potrudimo da pronađemo smisao u tom gubitku, jer samo srce vernika može u jednom tihom trenutku žalosti čuti utešni šapat: "Ne plači, tvoji voljeni su sa Mnom“ - zaključuje on.
Iako se veruje da je krštenje nužno za ulazak u Božju zajednicu, Crkva priznaje da postoje posebni slučajevi, kao što su smrt ili nepostojanje mogućnosti da se dete krsti pre nego što umre, te se u tim situacijama sve prepušta Božjoj milosti.
Predanje kaže da je prepodobni Aksentije bio veoma bogati vlastelin u Carigradu u vreme cara Teodosila Mlađeg. Ipak, u jednom trenutku rešio je da to sve odbaci - zamonašio se i potpuno povukao iz javnog života.
Kako je apostol Pavle i Filimona ranije bio priveo pravoj veri, on je uspeo da izmiri Filimona i Onisima, gospodara i roba, napisavši naročitu poslanicu Filimonu, jedan od najdirljivijih pisanih sastava koji uopšte postoje u Svetom pismu.
U praksi, post podrazumeva uzdržavanje od određenih vrsta hrane, kao što su meso, mlečni proizvodi i alkohol, ali i od neumerenih uživanja u svim telesnim zadovoljstvima.
U vreme strogog posta često ponestane ideja za ukusne obroke na vodi. Donosimo autentičan recept za paštetu od belog pasulja – kremastu, zasitnu i punu ukusa!
Šta znači post kao „mati celomudrenosti“ i kako nas odvaja od lutanja u grehovnim strastima? Sveti Teofan Zatvornik otkriva duhovnu suštinu ovog svetog perioda i poziva na unutrašnju promenu.
Uoči druge godišnjice od tragedije koja je odnela 57 života, otac Hristodulos Papaioanu kaže da je kroz ovaj neverojatan gubitak pronašao snagu da se nosi s patnjom.
Iguman manastira Ribnica objašnjava kroz konkretne primere da li iza nečijih problema stoji bolest ili delovanje zlih sila, daje duhovne savete i ukazuje na molitveni put koji otkriva pravu prirodu patnje.
Svetac takođe upućuje na ozbiljan problem – postojanje prvorodnog greha. Iako detinjstvo u svom početku može delovati kao čist period života, sveti Teofan nas podseća da greh, iako skriven u početku, postepeno izlazi na površinu i menja našu prirodu. Ovaj proces nije pitanje slučajnosti, već, kako svetac objašnjava, deo naše slobode i odgovornosti. Greh nije nešto što nas neizbežno mora odvesti u propast, već nešto sa čim se moramo boriti.
Šta znači post kao „mati celomudrenosti“ i kako nas odvaja od lutanja u grehovnim strastima? Sveti Teofan Zatvornik otkriva duhovnu suštinu ovog svetog perioda i poziva na unutrašnju promenu.
U srcu svetogorske zajednice, monasi se povlače u duboku tišinu kako bi očistili svoju dušu i osnažili veru pred najveći hrišćanski praznik – Vaskrsenje Hristovo.
Uz eksplozivnu napravu i lažne pasoše ukrajinski agenti pokušali da ubiju duhovnog vođu Krima - mitropolita Tihona. Otkrivene zastrašujuće pretnje i špijunske mreže koje sežu do Kijeva.
U vreme kada su Srbi bili izloženi brojnim napadima svojih komšija Albanaca, Mati Ilarija se hrabro suprotstavljala svim izazovima kako bi sačuvala duhovnu baštinu manastira.
Uoči Velikog posta, poglavar Srpske pravoslavne crkve pozvao vernike na unutrašnje pomirenje i duhovnu obnovu, govoreći o istinskom značaju posta i ljubavi prema bližnjima.
