Srpska pravoslavna crkva danas obeležava praznik posvećen Svetom apostolu Onisimu.
Sveti apostol Onisim bio je jedan od sedamdeset apostola.
Bio je rob Filimona, bogatog i uglednog čoveka u Kolosaju u Frigiji, no pogrešio je nešto, zbog čega je morao da beži od svog gospodara.
Pobegao je u Rim gde je čuo Jevanđelje od apostola Pavla i tu se krsto se. Kako je apostol Pavle i Filimona ranije bio priveo pravoj veri, on je uspeo da izmiri Filimona i Onisima, gospodara i roba, napisavši naročitu poslanicu Filimonu, jedan od najdirljivijih pisanih sastava koji uopšte postoje u Svetom pismu.
"Molimo te“, piše apostol Filimonu, "za čedo moje Onisima, kojega rodih u okovima svojim… Jer možda se zato i rastade s tobom za kratko da ga dobiješ za vječnost, ne više kao roba, nego više od roba, brata ljubljenoga…“ (Fil 1, 10 i 15-16).
Dirnut ovim pismom, Filimon zaista primi Onisima kao brata, oslobodivši ga robovanja.
Docnije, Onisim je bio postavljen za episkopa od samih apostola i primi Efesku stolicu po smrti apostola Timoteja. To se vidi iz poslanice Ignjatija Bogonosca.
U vreme Trajanovog gonjenja, Onisim, već kao starac, bio je uhapšen i odveden u Rim. Tu je odgovarao pred sudijom Tertulom, tamnovao i najzad je bio posečen.
Njegovo telo je uzela neka bogata žena, stavi u srebrni kovčeg i česno sahrani 109. godine.
Iako se veruje da je krštenje nužno za ulazak u Božju zajednicu, Crkva priznaje da postoje posebni slučajevi, kao što su smrt ili nepostojanje mogućnosti da se dete krsti pre nego što umre, te se u tim situacijama sve prepušta Božjoj milosti.
Trudi se i jačaj veru u sebi. Vremenom ćeš osetiti potrebu za molitvom, govorio je Sveti Nikolaj.
Predanje kaže da je prepodobni Aksentije bio veoma bogati vlastelin u Carigradu u vreme cara Teodosila Mlađeg. Ipak, u jednom trenutku rešio je da to sve odbaci - zamonašio se i potpuno povukao iz javnog života.
Ad je bio pun revnitelja. A zašto? Zato što su osuđivali, i nisu imali saosećanja za druge ljude, isticao je starac Konstantin Abhazijski,
