SPC danas slavi sećanje na prepodobnog Aksentija, hrišćanskog svetitelja koji je živeo u 5. veku, prvo u Carigradu, a potom i na gori blizu Halkidona.
Predanje kaže da je prepodobni Aksentije bio veoma bogati vlastelin u Carigradu u vreme cara Teodosila Mlađeg. Ipak, u jednom trenutku rešio je da to sve odbaci - zamonašio se i potpuno povukao iz javnog života.
Kratko vreme posle monašanja proveo je u Carigradu, ali "kada se počeše o njemu pohvale govoriti, on pobeže od ljudskih pohvala i nastani se na jednoj gori blizu Halkidona, koja se posle prozva Aksentijeva gora".
Nije mu se ostvarila želja da ostane tu zauvek skriven od ljudi, jer su ga videli čobani i to razglasili ljudi. Vrlo brzo ljudi su počeli da mu dovode bolesnike da ih isceljuje.
"Slepome povrati vid, gubave očisti, pomazav ih jelejem, tako i uzetoga podiže, i mnoge demonijake oslobodi demona. Sve je to za divljenje, ali je njegova smernost još za veće divljenje", piše u žitijama.
Kad god su ga molili da nekoga isceli, on se branio rečima: "I ja sam čovek grešan"!
"No prinuđen mnogim molbama, on je pristupao isceljenju na sledeće načine: ili je pozivao sve prisutne da se s njim zajedno pomole Bogu za bolesnika; ili je prvo utvrđivao veru u ljudima, pa onda im govorio, da će im Bog dati po veri; ili je govorio nad glavom bolesnikovom: isceljuje te Gospod Isus Hristos"!
To je sve činio, samo da se ne bi čudotvorstvo pripisivalo njemu nego Bogu.
Učestvovao je na IV vaseljenskom saboru u Halkidonu i silno štitio pravoslavlje od jeresi Evtihijeve i Nestorijeve.
Upokoji se u dubokoj starosti 470. godine.
Njegov duhovni preporod počinje u britanskoj prestonici Londonu, gde je, kao mlad student, otkrio pravoslavlje. Međutim, ono što mu je promenilo život nije bila samo religija već i duboka duhovna povezanost koju je osetio kada je prvi put kročio na tlo Svete gore.
Post je podvig, treba da se odreknemo ružih reči, dela i misli, ali treba da se odreknemo i neke hrane, kaže otac Aleksandar.
Sveti Simeon duhovno je, monaško ime Stefana Nemanje, utemeljivača dinastije Nemanjića. Rođen je u Ribnici kod Podgorice oko 1114. godine.
Iako se veruje da je krštenje nužno za ulazak u Božju zajednicu, Crkva priznaje da postoje posebni slučajevi, kao što su smrt ili nepostojanje mogućnosti da se dete krsti pre nego što umre, te se u tim situacijama sve prepušta Božjoj milosti.
