U trenutku najveće nevolje, objašnjenje velikog duhovnika 20. veka otkriva kako pravoslavlje tumači nevinost, bol i mesto duše u večnosti, pružajući utehu i snagu svima koji veruju.
Svaki roditelj suočava se s pitanjem koje steže srce: zašto neka deca odlaze prerano, dok svet i dalje nastavlja svojim iskušenjima? Kako objasniti misteriju nevinosti pogođene bolom? Odgovor na ovu večnu dilemu nudi pouka jeromonaha Serafima Rouza, poznatog po duhovnoj dubini i životnom iskustvu.
- Video sam u svom životu blagodatnu decu, bukvalno obeleženu posebnim znakom. Neku od njih Gospod uzima Sebi u detinjstvu, da se ne bi isprljali u blatu ovog sveta. Video sam jedno umiruće dete: upao je u lonac sa ključalom vodom i dobio smrtonosne opekotine. Dete je imalo tri ili četiri godine. Do tada majka ga je često dovodila u crkvu radi pričešća. On je umirao u teškim mukama, ali nije vrištao, nije plakao. Kada sam mu prišao, zadao mi je neočekivano za mene pitanje: „Zašto dobra deca umiru rano?“. Odgovorio sam: „Zato što ih Anđeli čekaju da bi ih uzeli sebi“. Zatvorio je oči i činilo mi se da se tiho osmehnuo - posvedočio je jeromonah Serafim Rouz u jednoj od svojih pouka.
Reči koje je preneo nije samo uteha roditeljima, već i svetionik za sve vernike: nevinost i dobrotu Gospod prepoznaje i čuva, čak i kada ljudsko oko vidi samo tragediju. U pravoslavlju, svako životno iskušenje, pa i gubitak deteta, shvata se kroz prizmu Božje providnosti - bol se ne gaji bez smisla, a svaka duša koja prerano napusti zemaljski život nalazi svoje mesto u beskrajnoj svetlosti Božijoj.
Kroz ovu pouku, pravoslavni vernici uče da gledaju dalje od očiglednog bola, prepoznajući ruku Božiju u tajanstvenom hodu života i smrti, i da u molitvi i veri nalaze snagu da prihvate ono što ljudski razum često ne može da objasni.
Saborna Poslanica Svetog apostola Jude (Jakovljevog), začalo 77 (1,1-10)
1. Juda, sluga Isusa Hrista, a brat Jakovljev, prizvanima, osvećenima Bogom Ocem i sačuvanima Isusom Hristom:2. Milost i mir i ljubav da vam se umnoži.3. Ljubljeni, starajući se na svaki način da vam pišem o opštem spasenju, imadoh potrebu da vam pišem moleći da se borite za veru jedanput predanu svetima.4. Jer se uvukoše neki ljudi odavno unapred zapisani za ovu osudu, bezbožnici koji blagodat Boga našega izvrću na razvrat, i odriču se jedinoga Vladike i Gospoda našega Isusa Hrista.
5. A hoću da vas podsetim, što vi svakako znate, da Gospod spasivši narod iz zemlje egipatske, pogubi zatim one koji ne verovaše;6. i anđele koji ne održaše svoje dostojanstvo, nego napustiše svoje boravište, ostavio je za sud velikoga Dana u okovima večnim pod mrakom,7. kao što Sodom i Gomor, i gradovi oko njih koji se behu na njima sličan način odali bludu i poveli za drugim telom, stoje kao primer, podvrgnuti osudi ognja večnog.
8. Slično, dakle, i ove sanjalice skrnave telo i preziru Gospodstvo (Božije), a na slave hule.9. A Mihailo Arhanđel, kada prepirući se sa đavolom govoraše o Mojsejevom telu, ne usudi se izreći hulnoga suda, nego reče: „Gospod neka ti zapreti!”10. A ovi hule na ono što ne znaju; a što po prirodi kao beslovesne životinje znaju, u tome se razvraćaju.
Jevanđelje po Luki, začalo 109 (22,39-42; 22,45-71; 23,1)
39. I izišavši, ode po običaju na goru Maslinsku; a za njim odoše i učenici njegovi.40. A kad bi na mestu reče im: „Molite se da ne padnete u iskušenje.“41. I sam odstupi od njih koliko se može kamenom dobaciti, i kleknuvši na kolena moljaše se42. govoreći: „Oče, kad bi hteo da proneseš ovu čašu mimo mene! Ali ne moja volja, no Tvoja neka bude!“45. I ustavši od molitve dođe učenicima, i nađe ih da spavaju od žalosti,46. i reče im: „Što spavate? Ustanite i molite se da ne padnete u iskušenje!“
47. Dok on još govoraše, gle narod, i jedan od Dvanaestorice, zvani Juda, iđaše pred njima, i približi se Isusu da ga poljubi. Jer im beše dao ovakav znak: „Koga poljubim, taj je!“48. A Isus mu reče: „Judo, zar celivom izdaješ Sina Čovečijeg?“49. A kad oni što behu s njim videše šta će biti, rekoše mu: „Gospode, da bijemo nožem?“50. I udari jedan od njih slugu prvosveštenikovog, i odseče mu desno uho.51. A Isus odgovorivši reče: „Ostavite se toga.“ I dohvativši se uha njegovog, isceli ga.
52. A prvosveštenicima i vojvodama hramovnim i starešinama koji behu došli na njega reče Isus: „Zar ste kao na razbojnika izišli s noževima i koljem da me uhvatite?53. Svaki dan bio sam s vama u hramu i ne digoste ruke na mene; ali ovo je vaš čas i vlast tame.“54. A kad ga uhvatiše, odvedoše ga i uvedoše u dvor prvosveštenika. A Petar iđaše za njim izdaleka.55. I kad naložiše vatru nasred dvorišta i sedoše zajedno, i Petar seđaše među njima.
56. Videvši ga pak jedna sluškinja gde sedi kod vatre, i pogledavši na njega reče: „I ovaj beše sa njim.57. A on ga se odreče govoreći: „Ženo, ne poznajem ga.“58. I malo zatim vide ga i drugi i reče: „I ti si od njih.“ A Petar reče: „Čoveče, nisam.“59. I pošto prođe oko jednoga časa, drugi neko potvrđivaše govoreći: „Zaista i ovaj beše s njim; jer je Galilejac.“60. A Petar reče: „Čoveče, ne znam šta govoriš.“ I odmah dok on još govoraše zapeva petao.
61. I obazrevši se Gospod pogleda na Petra, i seti se Petar reči Gospodnje kako mu reče: „Pre nego što petao zapeva odreći ćeš me se triput.“62. I izišavši napolje, plakaše gorko.63. A ljudi koji držahu Isusa rugahu mu se, i bijahu ga.64. I pokrivši ga udarahu ga po licu i pitahu ga govoreći: „Proreci ko te udari?“65. I druge mnoge hule govorahu na njega.66. I kada se razdani, sabraše se starešine narodne, prvosveštenici i književnici, i odvedoše ga u svoj Sinedrion
67. Govoreći: „Ako si ti Hristos, kaži nam.“ A on im reče: „Ako vam i kažem, nećete verovati.68. A ako vas i zapitam, nećete mi odgovoriti, niti ćete me pustiti.69. Od sada će Sin Čovečiji sedeti sa desne strane sile Božije.“70. Svi pak rekoše: „Ti li si, dakle, Sin Božiji?“ A on im reče: „Vi kažete da sam ja.“71. A oni rekoše: „Što nam još treba svedočenja? Jer sami čusmo iz usta njegovih.“1. I ustade sve mnoštvo i odvede ga Pilatu.
Jedna snažna pouka svetogorskog starca pokazuje put kojim se odgaja hrišćanin, a ne egoista.
Reči jednog od najvećih duhovnika 20. veka podsećaju da nijedan greh nije jači od Božijeg milosrđa i da svaki čovek može pronaći put ka pokajanju i svetosti.
Duhovna pouka koja otkriva kako zajednička molitva Crkve postaje snažan kanal milosrđa i povezanosti između generacija.
Svetogorski starac objašnjava zašto sveta tajna ispovesti nije puko nabrajanje grešnih pomisli i kako duhovna budnost može doneti mir i duhovno jačanje.
Beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za utorak siropusne sedmice otkriva kako jedan pogled Hristov može osvetliti i najzamračenu dušu, donoseći život i mir.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Prepodobnog Isidora Pelusiota po starom i Svetog velikomučenika Teodora Tirona po novom kalendaru. Katolici proslavljaju Sedmoricu osnivača Reda slugu Blažene Device Marije, dok u judaizmu i islamu danas nema velikog verskog praznika.
U trenutku najveće nevolje, objašnjenje velikog duhovnika 20. veka otkriva kako pravoslavlje tumači nevinost, bol i mesto duše u večnosti, pružajući utehu i snagu svima koji veruju.
Rodom je Misirac i bio je sin uglednih roditelja i srodnik aleksandrijskih patrijaraha Teofila i Kirila.
Na obali Zapadne Morave nalazi se sveto mesto gde su nevini potražili spas, a iza sebe ostavili svedočanstvo o veri koja je nadživela plamen i dim.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Ulazili su u oltar, ispovedaonicu i trapove, a odgovor mitropolita Metodija oduševio je vernike: „Krijem ga u svom srcu“
U trenucima tuge i nepravde, reči svetogorskog starca otkrivaju kako molitva za druge preobražava i dušu i život
Jedna jednostavna, a snažna pouka sa Svete gore pokazuje da i najmanji napor u molitvi i učenju može promeniti život i vratiti unutrašnji mir.
Jedan od najvećih savremenih duhovnika podseća da pravoslavna vera ne počiva na slučajnosti i znakovima, već na odgovornom življenju Jevanđelja, bez izgovora.
Jedan od najvećih pravoslavnih duhovnika 20. veka objasnio je kako da se spasemo od najveće opasnosti u životu – kroz jedan vrlo praktičan savet.
Beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za utorak siropusne sedmice otkriva kako jedan pogled Hristov može osvetliti i najzamračenu dušu, donoseći život i mir.
Deset dana po Vaznesenju Gospodnjem u Jerusalimu se začuo huk silnoga vihora. Silazak Svetoga Duha preobrazio je uplašene učenike u neustrašive apostole i označio rođenje Crkve.
Crkva uči da je bračna vernost temelj porodičnog mira i duhovnog zdravlja.
Duhovno iskustvo Crkve kroz vekove svedoči da Bog ne gleda samo na delo, već na nameru i stanje srca.
U selu Vasta crkva iz 12. veka odoleva vremenu i ljudskim rukama, dok njeni listovi i grane stvaraju neponovljiv spoj vere, prirode i istorije.
Dekan Bogoslovskog fakulteta u Foči upozorava da je reč o smišljenom potezu koji prevazilazi administraciju i zadire u samu suštinu vere i identiteta.
Bez znanja bratstva prepisani groblje i temelji crkve, dok se zemljište nadomak manastira prodaje za izgradnju hotela i motela.
Episkop istočnoamerički uzneo je snažnu molitvu za zaštitu nerođene dece, a prisutni, od članova Kongresa do vernika, priznaju da su njegove reči ostavile snažan trag.
Uz sasluženje episkopa mohačkog Damaskina, liturgiju je služio mitropolit bački Irinej, koji je u besedi istakao životne poruke svetih Simeona i Ane i podsetio vernike na moć molitve, ljubavi i posvećenja Bogu.
Duhovno iskustvo Crkve kroz vekove svedoči da Bog ne gleda samo na delo, već na nameru i stanje srca.
U vremenu instant-testa i gotovih mešavina, ovaj recept podseća kako izgleda priprema koja ne zavisi od sata, već od osećaja.
