U trenutku najveće nevolje, objašnjenje velikog duhovnika 20. veka otkriva kako pravoslavlje tumači nevinost, bol i mesto duše u večnosti, pružajući utehu i snagu svima koji veruju.
Svaki roditelj suočava se s pitanjem koje steže srce: zašto neka deca odlaze prerano, dok svet i dalje nastavlja svojim iskušenjima? Kako objasniti misteriju nevinosti pogođene bolom? Odgovor na ovu večnu dilemu nudi pouka jeromonaha Serafima Rouza, poznatog po duhovnoj dubini i životnom iskustvu.
- Video sam u svom životu blagodatnu decu, bukvalno obeleženu posebnim znakom. Neku od njih Gospod uzima Sebi u detinjstvu, da se ne bi isprljali u blatu ovog sveta. Video sam jedno umiruće dete: upao je u lonac sa ključalom vodom i dobio smrtonosne opekotine. Dete je imalo tri ili četiri godine. Do tada majka ga je često dovodila u crkvu radi pričešća. On je umirao u teškim mukama, ali nije vrištao, nije plakao. Kada sam mu prišao, zadao mi je neočekivano za mene pitanje: „Zašto dobra deca umiru rano?“. Odgovorio sam: „Zato što ih Anđeli čekaju da bi ih uzeli sebi“. Zatvorio je oči i činilo mi se da se tiho osmehnuo - posvedočio je jeromonah Serafim Rouz u jednoj od svojih pouka.
Reči koje je preneo nije samo uteha roditeljima, već i svetionik za sve vernike: nevinost i dobrotu Gospod prepoznaje i čuva, čak i kada ljudsko oko vidi samo tragediju. U pravoslavlju, svako životno iskušenje, pa i gubitak deteta, shvata se kroz prizmu Božje providnosti - bol se ne gaji bez smisla, a svaka duša koja prerano napusti zemaljski život nalazi svoje mesto u beskrajnoj svetlosti Božijoj.
Kroz ovu pouku, pravoslavni vernici uče da gledaju dalje od očiglednog bola, prepoznajući ruku Božiju u tajanstvenom hodu života i smrti, i da u molitvi i veri nalaze snagu da prihvate ono što ljudski razum često ne može da objasni.
Saborna Poslanica Svetog apostola Jude (Jakovljevog), začalo 77 (1,1-10)
1. Juda, sluga Isusa Hrista, a brat Jakovljev, prizvanima, osvećenima Bogom Ocem i sačuvanima Isusom Hristom:2. Milost i mir i ljubav da vam se umnoži.3. Ljubljeni, starajući se na svaki način da vam pišem o opštem spasenju, imadoh potrebu da vam pišem moleći da se borite za veru jedanput predanu svetima.4. Jer se uvukoše neki ljudi odavno unapred zapisani za ovu osudu, bezbožnici koji blagodat Boga našega izvrću na razvrat, i odriču se jedinoga Vladike i Gospoda našega Isusa Hrista.
5. A hoću da vas podsetim, što vi svakako znate, da Gospod spasivši narod iz zemlje egipatske, pogubi zatim one koji ne verovaše;6. i anđele koji ne održaše svoje dostojanstvo, nego napustiše svoje boravište, ostavio je za sud velikoga Dana u okovima večnim pod mrakom,7. kao što Sodom i Gomor, i gradovi oko njih koji se behu na njima sličan način odali bludu i poveli za drugim telom, stoje kao primer, podvrgnuti osudi ognja večnog.
8. Slično, dakle, i ove sanjalice skrnave telo i preziru Gospodstvo (Božije), a na slave hule.9. A Mihailo Arhanđel, kada prepirući se sa đavolom govoraše o Mojsejevom telu, ne usudi se izreći hulnoga suda, nego reče: „Gospod neka ti zapreti!”10. A ovi hule na ono što ne znaju; a što po prirodi kao beslovesne životinje znaju, u tome se razvraćaju.
Jevanđelje po Luki, začalo 109 (22,39-42; 22,45-71; 23,1)
39. I izišavši, ode po običaju na goru Maslinsku; a za njim odoše i učenici njegovi.40. A kad bi na mestu reče im: „Molite se da ne padnete u iskušenje.“41. I sam odstupi od njih koliko se može kamenom dobaciti, i kleknuvši na kolena moljaše se42. govoreći: „Oče, kad bi hteo da proneseš ovu čašu mimo mene! Ali ne moja volja, no Tvoja neka bude!“45. I ustavši od molitve dođe učenicima, i nađe ih da spavaju od žalosti,46. i reče im: „Što spavate? Ustanite i molite se da ne padnete u iskušenje!“
47. Dok on još govoraše, gle narod, i jedan od Dvanaestorice, zvani Juda, iđaše pred njima, i približi se Isusu da ga poljubi. Jer im beše dao ovakav znak: „Koga poljubim, taj je!“48. A Isus mu reče: „Judo, zar celivom izdaješ Sina Čovečijeg?“49. A kad oni što behu s njim videše šta će biti, rekoše mu: „Gospode, da bijemo nožem?“50. I udari jedan od njih slugu prvosveštenikovog, i odseče mu desno uho.51. A Isus odgovorivši reče: „Ostavite se toga.“ I dohvativši se uha njegovog, isceli ga.
52. A prvosveštenicima i vojvodama hramovnim i starešinama koji behu došli na njega reče Isus: „Zar ste kao na razbojnika izišli s noževima i koljem da me uhvatite?53. Svaki dan bio sam s vama u hramu i ne digoste ruke na mene; ali ovo je vaš čas i vlast tame.“54. A kad ga uhvatiše, odvedoše ga i uvedoše u dvor prvosveštenika. A Petar iđaše za njim izdaleka.55. I kad naložiše vatru nasred dvorišta i sedoše zajedno, i Petar seđaše među njima.
56. Videvši ga pak jedna sluškinja gde sedi kod vatre, i pogledavši na njega reče: „I ovaj beše sa njim.57. A on ga se odreče govoreći: „Ženo, ne poznajem ga.“58. I malo zatim vide ga i drugi i reče: „I ti si od njih.“ A Petar reče: „Čoveče, nisam.“59. I pošto prođe oko jednoga časa, drugi neko potvrđivaše govoreći: „Zaista i ovaj beše s njim; jer je Galilejac.“60. A Petar reče: „Čoveče, ne znam šta govoriš.“ I odmah dok on još govoraše zapeva petao.
61. I obazrevši se Gospod pogleda na Petra, i seti se Petar reči Gospodnje kako mu reče: „Pre nego što petao zapeva odreći ćeš me se triput.“62. I izišavši napolje, plakaše gorko.63. A ljudi koji držahu Isusa rugahu mu se, i bijahu ga.64. I pokrivši ga udarahu ga po licu i pitahu ga govoreći: „Proreci ko te udari?“65. I druge mnoge hule govorahu na njega.66. I kada se razdani, sabraše se starešine narodne, prvosveštenici i književnici, i odvedoše ga u svoj Sinedrion
67. Govoreći: „Ako si ti Hristos, kaži nam.“ A on im reče: „Ako vam i kažem, nećete verovati.68. A ako vas i zapitam, nećete mi odgovoriti, niti ćete me pustiti.69. Od sada će Sin Čovečiji sedeti sa desne strane sile Božije.“70. Svi pak rekoše: „Ti li si, dakle, Sin Božiji?“ A on im reče: „Vi kažete da sam ja.“71. A oni rekoše: „Što nam još treba svedočenja? Jer sami čusmo iz usta njegovih.“1. I ustade sve mnoštvo i odvede ga Pilatu.
Jedna snažna pouka svetogorskog starca pokazuje put kojim se odgaja hrišćanin, a ne egoista.
Reči jednog od najvećih duhovnika 20. veka podsećaju da nijedan greh nije jači od Božijeg milosrđa i da svaki čovek može pronaći put ka pokajanju i svetosti.
Duhovna pouka koja otkriva kako zajednička molitva Crkve postaje snažan kanal milosrđa i povezanosti između generacija.
Svetogorski starac objašnjava zašto sveta tajna ispovesti nije puko nabrajanje grešnih pomisli i kako duhovna budnost može doneti mir i duhovno jačanje.
Jedan od najznačajnijih ruskih duhovnika 19. veka ostavio je praktična uputstva o molitvi koja pomažu da se um umiri, pažnja zadrži i unutrašnji život usmeri ka Bogu.
Pravoslavni hrišćani vekovima su dan započinjali i završavali molitvom, verujući da se kroz nju osvećuje i čovek i dom u kojem živi.
Smirenje ne znači ponižavanje sebe, već sposobnost da čovek prizna svoje slabosti, bez potrebe da stalno dokazuje drugima koliko vredi.
Najpre su onesposobili video-nadzor, zatim provalili u prostorije crkvene opštine i odneli deo inventara, dok je policija brzo reagovala i identifikovala počinioce.
Od nekoliko skromnih sastojaka nastaje mekano i sočno jelo s kiselim mlekom, koje su domaćice pripremale kad je trebalo brzo, toplo i zasitno rešenje za mrsne dane ili Belu nedelju.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Veliki duhovnik 20. veka govorio je o iskušenjima koja prete Crkvi i vernicima, upozoravajući da se put vere može sačuvati jedino duhovnom budnošću, molitvom i istrajnošću, uprkos pritiscima savremenog društva.
Jedna rečenica izgovorena u besu može godinama da ostavi trag, a čuveni ruski duhovnik otkriva zbog čega mnogi izgube spokoj upravo onda kada pomisle da su pobedili u raspravi.
Svetogorski starac objašnjava zašto i molitva izgovorena bez pune sabranosti nije prazna, već deluje kao duhovni udar koji zaustavlja haos misli i odvraća ono što čoveka udaljava od mira.
U vremenu sve češćih izliva gneva i narušenih odnosa, učenje Svetog Josifa pokazuje put ka smirenju koji počinje iznutra, a ne promenom okolnosti.
Jedan od najznačajnijih ruskih duhovnika 19. veka ostavio je praktična uputstva o molitvi koja pomažu da se um umiri, pažnja zadrži i unutrašnji život usmeri ka Bogu.
Pravoslavni hrišćani vekovima su dan započinjali i završavali molitvom, verujući da se kroz nju osvećuje i čovek i dom u kojem živi.
Smirenje ne znači ponižavanje sebe, već sposobnost da čovek prizna svoje slabosti, bez potrebe da stalno dokazuje drugima koliko vredi.
U besedi za ponedeljak šeste sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje da čovekov unutrašnji život ne miruje, već neprestano ide ka stvaranju ili ka raspadanju.
Rukopisi, ikone i predmeti iz Hilandara, ali i potpuno nova postavka u srcu prestonice, donose drugačiji pogled na jednu od najvažnijih ličnosti srpske istorije - Svetog Savu.
Svečani početak Sabora označen je nakon liturgije tradicionalnim "prizivom Duha Svetog" u kripti Hrama Svetog Save.
Ova svetinja postala je novo veliko hodočasničko središte Hercegovine, gde se prepliću istorija, vera i narodna predanja o pronalasku moštiju majke Ostroškog Čudotvorca.
Kod Trebinja se nalazi Tvrdoš, jedna od najstarijih pravoslavnih svetinja na Balkanu, mesto koje su obnavljali mitropolit Amfilohije i vladika Atanasije, vraćajući mu nekadašnji značaj.
U besedi za ponedeljak šeste sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje da čovekov unutrašnji život ne miruje, već neprestano ide ka stvaranju ili ka raspadanju.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetu velikomučenicu Irinu po starom i Svetog mučenika Teodota i sedam mučenica po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svetog Ivana I, pape, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Veliki duhovnik 20. veka govorio je o iskušenjima koja prete Crkvi i vernicima, upozoravajući da se put vere može sačuvati jedino duhovnom budnošću, molitvom i istrajnošću, uprkos pritiscima savremenog društva.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
