Kako su reči zapisane vekovima pre Hrista dobile svoje mesto u Njegovom životu, stradanju i smrti - i zašto ta veza i danas izaziva nelagodu kod onih koji je uporno zaobilaze.
Broj ispunjenih biblijskih proročanstava meri se stotinama, ali se o njima danas zna iznenađujuće malo. Razlog je jednostavan: Biblija opisuje istoriju izraelskog naroda tokom gotovo dva milenijuma - od Avrama do Hrista. Naše poimanje prošlosti, međutim, ima svoja ograničenja: što je neki događaj vremenski udaljeniji, to je slabiji i naš intelektualni i emotivni odgovor na njega.
Zaista, kakvu vezu savremeni čovek ima s tim da je pre tri hiljade godina neko izrekao proročanstvo koje se, na primer, na izuzetan način ispunilo pre dve hiljade i sedamsto godina? Sve se to dogodilo veoma davno, a od tih drevnih vremena proteklo je previše života i previše istorije.
Ipak, postoji jedna grupa biblijskih proročanstava koja se može smatrati izuzetkom. Istina, sama ta proročanstva najčešće su poznata tek stručnjacima za biblijske studije. Ali o načinu na koji su se ona ispunila zna ogroman broj ljudi našeg vremena. Reč je o starozavetnim proročanstvima o Hristu.
Naravno, samo mali broj vernika može se sa sigurnošću snalaziti na stotinama stranica Starog zaveta. S Jevanđeljem je drugačije. Ono je kratko i ne govori o dugoj istoriji Izraila, već o nešto više od tri decenije zemaljskog života Hrista. Njegov sadržaj u osnovnim crtama poznat je gotovo svim obrazovanim ljudima. A ipak, jevanđelska istorija u svojoj suštini predstavlja neprekidno ispunjenje starozavetnih proročanstava o dolasku Mesije - Spasitelja. Teškoća je u tome što ne umemo uvek da povežemo događaje iz Jevanđelja, koji su nam poznati, sa rečima starozavetnih proroka, koje su nam često nepoznate, iako su te događaje opisali vekovima unapred.
Zbog toga smo izdvojili dvadeset najupečatljivijih i najuverljivijih primera ispunjenja takvih proročanstava:
Rođenje Isusa Hrista od Presvete Device Marije jedno je od najpoznatijih svedočanstava jevanđelskog pripovedanja.
Prorok Isaija u VIII veku pre Rođenja Hristovog govori:
- Zato će vam sam Gospod dati znamenje: evo, Devica će začeti i roditi Sina, i nadenuće Mu ime Emanuil (Is 7,14).
2. Mesto rođenja
Bogocovek Hristos po čovečanstvu se rodio u Vitlejemu, a po Božanstvu se rađa od Oca pre početka vremena i stvaranja sveta.
Prorok Mihej u VIII veku pre Rođenja Hristovog kaže:
- A ti, Vitlejeme Efrato, najmanji li si među hiljadama Judinim? Iz tebe će Mi izaći Onaj Koji će biti Vladar u Izrailju i čije je poreklo od početka, od dana večnih (Mih 5,2).
3. Drvodjelja iz Nazareta
Hristos je započeo propoved Jevanđelja iz malog grada Nazareta, prema kojem su se tadašnji Judeji odnosili s prezirom, kao prema zabačenoj provinciji. Po društvenom položaju bio je običan zanatlija — sin drvodjelje.
Prorok Isaija govori:
- Jer izraste pred Njim kao izdanak i kao mladica iz suve zemlje; nemaše obličja ni lepote da bismo Ga gledali, niti izgleda koji bi nas privukao Njemu (Is 53,2).
Naziv grada Nazareta, prema mišljenju mnogih filologa, potiče od jevrejske reči néser - „izdanak“, „mladica“.
Eparhija mileševska
Sveti Jovan Krstitelj
4. Jovan Preteča
Isusovu propoved prethodila je propoved Jovana Krstitelja, koji je narod pripremao za dolazak Spasitelja (Lk 3,16).
Prorok Malahija u V veku pre Rođenja Hristovog kaže:
- Evo, Ja šaljem Anđela Svoga, i on će pripraviti put preda Mnom; i iznenada će doći u hram Svoj Gospod, Kojega vi tražite, i Anđeo Zaveta, Kojega želite; evo, On dolazi, govori Gospod Savaot (Mal 3,1).
5. Početak Isusove propovedi
Posle hapšenja Jovana Krstitelja Isus se povukao u Galileju i nastanio u gradu Kapernaumu, u krajevima Zavulonovim i Neftalimovim. Upravo odatle započeo je Svoju propoved o Carstvu Nebeskom (Mt 4,12–17).
Prorok Isaija govori:
- Ali neće uvek biti tama ondje gde se sada zgusnula. Pređašnje vreme ponizilo je zemlju Zavulonovu i zemlju Neftalimovu, a buduće će proslaviti primorski put, zemlju iza Jordana, Galileju neznabožačku (Is 8,23–9,1).
Foto: preuzeto sa spc.rs
Ulazak Isusa Hrista u Jerusalim
6. Ulazak u Jerusalim na magarcu
Uoči judejske Pashe Hristos, radosno dočekan od naroda, ulazi u Jerusalim ne na konju, kako bi priličilo zemaljskom vladaru, već na mladom magarcu (Lk 19,30–35).
Prorok Zaharija u VI veku pre Rođenja Hristovog kaže:
- Raduj se veoma, kćeri Sionska, kliči, kćeri Jerusalimska: evo, Car tvoj dolazi tebi, pravedan i Spasitelj, krotak, jašući na magarici i na magaretu, mladuncu magaričinom (Zah 9,9).
7. Izdaja prijatelja i učenika
Juda, koji se nazivao Isusovim učenikom, izdao Ga je posle zajedničke praznične trpeze (Mt 26,20–21).
Prorok David u X veku pre Rođenja Hristovog kaže:
- I čovek mira mojega, u kojega se uzdah, koji je jeo hleb moj, podiže na mene petu (Ps 40,10).
8. Trideset srebrnika
Kada je izdajnik Juda saznao da je Hristos osuđen na smrt, došao je prvosveštenicima i bacio pred njih na zemlju trideset srebrnika koje su mu dali za izdaju Isusa. Prvosveštenici nisu hteli da taj novac polože u hramovnu riznicu, već su za njega kupili zemlju koja je pripadala lončaru (Mt 27,3–7).
Prorok Zaharija kaže:
- I rekoh im: ako vam je po volji, dajte Mi platu Moju; ako li ne, nemojte davati. I odmjeriše Mi za platu trideset srebrnika. A Gospod Mi reče: baci ih u dom Gospodnji — tu visoku cenu kojom Me proceniše! I uzeh trideset srebrnika i bacih ih u dom Gospodnji, lončaru (Zah 11,12–13).
9. Dobrovoljno stradanje
Hristos je znao da će biti uhapšen, mučen i osuđen na strašnu smrt na Krstu. Lako je mogao da se udalji od Svojih neprijatelja, ali je sva stradanja primio dobrovoljno (Jn 12,27) i nije izgovorio nijednu reč u Svoju odbranu pred mučiteljima (Mk 14,60–61).
Prorok Isaija kaže:
- Mučen je bio, ali je stradao dobrovoljno i nije otvorio usta Svoja; kao ovca na zaklanje bi vođen i kao jagnje pred onima koji ga strižu — nem, tako ne otvori usta Svoja (Is 53,7).
10. Pljuvanje i udarci po licu
Posle ispitivanja u domu prvosveštenika, uhapšenom Hristu pljuvali su u lice i udarali Ga po obrazima (Mt 26,67).
Prorok Isaija kaže:
- Leđa Svoja dadoh onima koji me biju i obraze Svoje onima koji me čupaju; lica Svoga ne zaklonih od poruga i pljuvanja (Is 50,6).
11. I među zločince ubrojan
Hrista, Koji nije učinio ništa protivzakonito, osudili su i razapeli zajedno sa zločincima (Mk 15,27–28).
Prorok Isaija kaže:
- …predade dušu Svoju na smrt i bi ubrojan među zločince, a On ponese grehe mnogih i za prestupnike se zauze (Is 53,12).
Martin Jung / imageBROKER / Profimedia
Raspeće Hristovo
12. Raspeće
Isus je razapet onako kako se to činilo po rimskom običaju: Njegove ruke i noge bile su pribijene za Krst ekserima koji su držali telo.
Prorok David kaže:
- …Opkoliše me zborovi zlih; probodoše ruke moje i noge moje (Ps 21,17).
13. "Siđi s krsta!"
Dok je Isus u strašnim mukama umirao, prvosveštenici, fariseji, književnici i prolaznici ismevali su Ga, govoreći: „Neka siđe s krsta, pa ćemo poverovati da je On Sin Božiji“ (Mt 27,40–43).
Prorok David kaže:
- …Svi koji me vide podsmevaju mi se; razvlače usta, klimaju glavom govoreći: „U Gospoda se pouzdao; neka Ga izbavi, neka Ga spase, ako Mu je mio“ (Ps 21,8–9).
14. Žreb za odeću
Vojnici su, pošto razapeše Isusa, uzeli Njegovu odeću i razdelili je na četiri dela, svakome vojniku po jedan deo. A hiton beše nesašiven, sav izatkan odozgo. Zato rekoše među sobom da ga ne razdiru, nego da bace žreb čiji će biti (Jn 19,23–24).
Prorok David kaže:
- Mogu prebrojati sve kosti svoje; a oni gledaju i naslađuju se nada mnom; dele haljine moje među sobom i za odeću moju bacaju žreb (Ps 21,18–19).
15. Sirće žednome
Kada je razapeti Isus zatražio da pije, stražari su Mu dali sunđer natopljen sirćetom (Jn 19,28–29).
Prorok David govori:
- Dadoše mi za jelo žuč i u žeđi mojoj napojiše me sirćetom (Ps 68,22).
16. Neprelomljene goleni
Muke razapetih na krstu često su trajale i po nekoliko dana. Da se pogubljenje ne bi odužilo uoči judejske Pashe, odlučeno je da se smrt ubrza. Razapetima su obično lomili goleni udarcem čekića; nakon toga više nisu mogli da se oslanjaju na pribijene noge i brzo su umirali od gušenja. Tako su postupili i tada. Međutim, kada su, slomivši goleni razbojnicima, vojnici prišli razapetom Isusu, videli su da je On već mrtav. Zato Mu kosti ostadoše cele (Jn 19,31–33).
Prorok David kaže:
- Čuva Gospod sve kosti njegove; nijedna od njih neće se slomiti (Ps 33,21).
17. Tama nad Jerusalimom
Za vreme pogubljenja Isusa došlo je do pomračenja Sunca, te je Jerusalim nekoliko časova bio obavijen tamom (Lk 23,44–45).
Prorok Amos u IX veku pre Rođenja Hristovog kaže:
- I biće u taj dan, govori Gospod Bog: učiniću da sunce zađe u podne i pomračiću zemlju usred svetloga dana (Am 8,9).
18. Udar kopljem
Iako je već bio mrtav, rimski vojnik je razapetog Isusa, radi provere, probo kopljem (Jn 19,34).
Prorok Zaharija kaže:
- …I gledaće na Mene Koga probodoše… (Zah 12,10).
19. Pogrebenje kod bogatoga
Hrista je trebalo sahraniti zajedno sa razbojnicima koji su pogubljeni pored Njega. Međutim, Njegovo telo je, uz dozvolu Pilata, preuzeo bogat i ugledan član Sinedriona, Josif, tajni Isusov učenik. On je, sa dužnim poštovanjem, sahranio Hrista u pećini pripremljenoj za sopstveni grob (Mt 27,57–60).
Prorok Isaija kaže:
- Odrediše Mu grob sa zločincima, ali bi pogreben kod bogatoga, jer ne učini greha niti beše prevare u ustima Njegovim (Is 53,9).
20. Spasitelj sveta
Hristos je uzeo na Sebe grehe celoga sveta (Jn 1,29) i u Svom ovaploćenju primio ljudsku prirodu, sa svom njenom ranjivošću i podložnošću stradanju i smrti, da bi je u Sebi iscelio kroz Krstni Podvig, smrt i Vaskrsenje.
Prorok Isaija kaže:
- Ali On uze na Sebe nemoći naše i bolesti naše ponese; a mi mišlja smo da je ranjen, kažnjen i ponižen od Boga (Is 53,4).
Istraživanje formacije Durupinar donelo je nove dokaze koji se podudaraju sa biblijskim zapisom o Potopu. Analize uzoraka ukazuju na prisustvo drevnih morskih naslaga i dimenzije koje se podudaraju sa opisom Nojeve barke u Svetom pismu, otvarajući nova pitanja o ovom fascinantnom otkriću.
Biblija opisuje četiri jahača Apokalipse koji donose rat, glad, bolest i smrt, a Sveti Oci nas uče šta njihovo pojavljivanje znači za čovečanstvo i dolazak Hrista.
Jerej Lev Liperovski u svojoj knjizi „Čuda i parabole Hristove“ objašnjava kako Jevanđelisti svedoče o bolesti duha, koju može izlečiti jedino vera, molitva i post.
U jednoj od svojih pouka veliki ruski podvižnik i duhovnik ističe da ništa ne može zameniti smirenje i objašnjava kako ono oblikuje dušu prema Božjem daru.
Kako su reči zapisane vekovima pre Hrista dobile svoje mesto u Njegovom životu, stradanju i smrti - i zašto ta veza i danas izaziva nelagodu kod onih koji je uporno zaobilaze.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Na jednoj popularnoj platformi za klađenje, hiljade ljudi uložile su novac u tvrdnju da će se Isus Hristos zaista vratiti na Zemlju - i to pre kraja 2025. godine.
U jednoj od svojih pouka veliki ruski podvižnik i duhovnik ističe da ništa ne može zameniti smirenje i objašnjava kako ono oblikuje dušu prema Božjem daru.
Mitropolit Antonije Volokolamski javno iznosi tvrdnje o spoljnim uticajima, ličnim motivima i pretenzijama na vrhovnu moć, upozoravajući da su te odluke izazvale dubok raskol i dovele pravoslavni poredak na ivicu ozbiljne krize.
Iguman Arsenije kroz poređenje sa svetiteljem iz Amerike upozorava da se duhovno stanje ne skriva - ono se oseti i onda kada mnogi misle da ga niko ne primećuje.
Skoro tri decenije ovaj zanatlija iz Ježevice izrađuje voštanice po manastirskom predanju, učeći nas da se prava sveća ne stvara mašinom, već strpljenjem, iskustvom i verom koja se ne gasi ni kada plamen dogori.
Na liturgiji u Kragujevcu mitropolit šumadijski jasno je poručio da vera bez dela postaje prazna forma, a da se radost praznika ne meri onim što se stavi na sto, već onim što se podeli sa drugima.
Jeromonah Jerotej Draganović spojio je vekovnu kulinarsku tradiciju i mirise domaćeg povrća u receptu savršenom za dane posta i posne slave, nudeći bogatstvo ukusa i mirisa koji greju dušu.
Od paljenja menore i igara drejdelom do tajni savršenih latkesa i poklona u poslednjem trenutku – sve što morate znati pre nego što Praznik svetlosti zasvetli u domu.
