U jednoj od svojih pouka veliki ruski podvižnik i duhovnik ističe da ništa ne može zameniti smirenje i objašnjava kako ono oblikuje dušu prema Božjem daru.
Često se primećuje ista pojava: vera se meri spoljašnjim naporima, pravilima i podvizima, dok se unutrašnje stanje čoveka ostavlja po strani. Post, molitva, odlazak u hram - sve to može postati spisak obaveza, a ne put preobražaja. U toj zameni suštine formom rađa se tiha opasnost: čovek počinje da misli da se spasenje može "zaslužiti", a da se pritom ne menja iznutra. Upravo na tom mestu, bez podizanja glasa i bez teoloških rasprava, jedna kratka pouka starca Nikolaja Gurjanova pogađa pravo u središte problema.
- Smirenje se ne može ni sa čim zameniti, ni postom ni molitvom… ako nemaš smirenja, nećeš stići do raja - govorio je starac Nikolaj Gurjanov.
U ovim rečima nema utehe za gordost, ali ima jasnog orijentira. Starac ne umanjuje značaj posta ni molitve; on ih vraća na njihovo pravo mesto. Bez smirenja, post lako postaje dijeta za dušu, a molitva niz pravilno izgovorenih rečenica koje ne dodiruju srce. Smirenje, kako ga pravoslavno predanje razume, nije slabost niti samoponiženje, već istina o sebi pred Bogom - priznanje da bez Njega ništa ne možemo.
Pouka starca Nikolaja deluje jednostavno, ali njena težina se otkriva tek u svakodnevici. Smirenje traži odricanje od unutrašnje potrebe da budemo u pravu, da se izdvojimo, da svoje podvige istaknemo makar i pred samima sobom. Ono traži da čovek prestane da meri tuđu veru i počne da preispituje sopstveno srce.
Zato je ova misao istovremeno i utešna i nemilosrdna: ne nudi prečicu, ali pokazuje jedini siguran pravac. U pravoslavnom iskustvu, raj nije nagrada za spoljašnje dokaze pobožnosti, već dar za preobraženo srce. Starac Nikolaj Gurjanov podseća nas da se tom daru ne prilazi kroz brojna pravila i spisak obaveza, već kroz tiho, nevidljivo smirenje - kroz duboku istinu o sebi pred Bogom.
Druga Poslanica Svetog apostola Pavla Timoteju, začalo 294 (2,20-26)
20. A u velikome domu nema samo zlatnih i srebrnih sudova, nego i drvenih i glinenih, i jedni su za čast a drugi za nižu upotrebu. 21. Ako, dakle, ko očisti sebe od ovih, biće sud za čast, osvećen i koristan domaćinu, pripremljen za svako dobro delo. 22. Beži od mladalačkih želja, a drži se pravde, vere, ljubavi, mira sa svima koji prizivaju Gospoda od čistoga srca.
23. A ludih i neukih zapitkivanja kloni se, znajući da rađaju svađe; 24. Sluga pak Gospodnji ne treba da se svađa, nego da bude tih prema svima, poučan, nezlobiv, 25. koji sa krotošću kara one koji se protive, eda bi im kako Bog dao pokajanje za poznanje istine, 26. i da se izbave iz zamke đavola, koji ih je žive ulovio da vrše volju njegovu.
Jevanđelje po Luki, začalo 97 (19,37-44)
37. A kada se on već približi podnožju Gore Maslinske, poče sve mnoštvo učenika u radosti hvaliti Boga gromkim glasom za sva čudesa koja videše, 38. govoreći: "Blagosloven car koji dolazi u ime Gospodnje! Mir na nebu i slava na visinama!" 39. I neki od fariseja iz naroda rekoše mu: "Učitelju, zabrani učenicima svojim." 40. I odgovarajući reče im: "Kažem vam, ako oni ućute, kamenje će povikati."
41. I kada se približi, videvši grad zaplaka nad njim, 42. govoreći: "Kad bi i ti znao, bar u ovaj dan tvoj, ono što je za mir tvoj! Ali je sada sakriveno od očiju tvojih. 43. Jer će doći na tebe dani, i okružiće te neprijatelji tvoji opkopima, i opkoliće te, i stegnuće te sa sviju strana; 44. i srušiće tebe i decu tvoju u tebi, i neće ostaviti u tebi ni kamena na kamenu, zato što nisi poznao vreme u kome si pohođen."
Pouka velikog asketa pokazuje da vera ne sme da bude oružje, već svetlo koje delima preobražava i spaja ljude različitih uverenja.
Svetogorski starac objašnjava kako pronaći neuništivu radost usred greha, strasti i tuđe zlobe i doseći duhovni mir.
U vremenima kad tuga i haos vladaju svakodnevnicom, pouka velikog duhovnika 20. veka pokazuje kako umna molitva postaje nevidljivi štit duše i vodi ka unutrašnjoj slobodi.
Jedna jednostavna, ali duboka metoda svetogorskog podviznika pokazuje kako se fokusiranom borbom protiv glavne strasti oslobađa duša i otvara put ka istinskoj unutrašnjoj slobodi.
Kroz 21 praktičnu duhovnu lekciju, svetitelj pokazuje kako deljenje muke, praštanje i slušanje mogu promeniti naše odnose i pogled na život.
U trenucima kada se bolest vraća, nemir ne popušta, a rešenja blede, reči matuške Antonije otvaraju prostor za drugačiju vrstu borbe - onu koja zahteva istrajnost, a ne obećava brz ishod.
U razgovoru sa apostolskim nuncijem Luiđijem Bjankom u Beogradu, poglavar SPC govorio je o pritiscima, zabranama i pokušajima da se izbriše duhovni i istorijski identitet Srba na Kosovu i Metohiji.
Razlika između osude i brige za bližnjeg je u motivu.
U Jevanđelju, Hristos ne obećava lak život, ali obećava da neće ostaviti one koji idu putem krsta.
Tokom krštenja beogradskog studenta 1980. godine, na njegovoj glavi se, pred svedocima i objektivom, pojavio neobičan znak - događaj koji se i danas pamti kao jedno od najupečatljivijih svedočenja sa Svete gore
Pečeni krompir sa sirom koji spaja porodicu - recept za starinsko jelo koje su bake pripremale u danima kada Crkva ne propisuje post, idealno za brze i zasitne ručkove kod kuće.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Starinski recept, korak-po-korak, za elegantno dekorisane rolate koji spajaju tradiciju i savremeni ukus, idealni za svaku krsnu slavu.
Dok jurimo prečice, planove i "sigurne kombinacije", zaboravljamo ono što ne može da se zameni nijednim trikom: rumunski podvižnik objašnjava zašto se pred Bogom ne pregovara - i kako se stvarno prolazi kroz nevolje.
Svetogorski asketa objašnjava kako upornost u izgovaranju Hristovog imena u srcu i usnama može nadvladati i satanu i približiti nas veri, čak i kada ne razumemo svaku reč koju izgovaramo.
U kratkoj poruci prvog srpskog arhiepiskopa krije se odgovor na nemir, svađe i sitne pobede koje nas troše - pouka koja ne traži da budemo jači od drugih, već da pobedimo sebe.
Reči svetogorskog starca deluju kao tiha, ali neumoljiva optužba naše potrebe da sudimo, i podsećaju nas da se vera ne meri time koga smo isključili, nego koga smo bili spremni da nosimo.
Razlika između osude i brige za bližnjeg je u motivu.
U Jevanđelju, Hristos ne obećava lak život, ali obećava da neće ostaviti one koji idu putem krsta.
Tokom krštenja beogradskog studenta 1980. godine, na njegovoj glavi se, pred svedocima i objektivom, pojavio neobičan znak - događaj koji se i danas pamti kao jedno od najupečatljivijih svedočenja sa Svete gore
U besedi za četvrtak sedmice mitara i fariseja Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako se iza spoljne moći često krije unutrašnja praznina, a iza spoljne nemoći snaga koja ne zavisi ni od okolnosti ni od položaja.
Episkop istočnoamerički uzneo je snažnu molitvu za zaštitu nerođene dece, a prisutni, od članova Kongresa do vernika, priznaju da su njegove reči ostavile snažan trag.
Zavetni hram na Vračaru večeras je centar molitve i svetlosti, gde se kroz ikone, sveće i melodije proživljava Hristov prvi susret sa Zakonom, duhovno obrezanje srca i početak nove godine po julijanskom kalendaru – događaji koji ne ostavljaju nikog ravnodušnim.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poslao snažnu božićnu poruku o miru, srcu koje treba da se promeni i veri koja ne počinje od spoljašnje veličine, već iznutra.
Crkva Hristovog Rođenja jedna je najstarijih sačuvanih hrišćanskih crkava na svetu, podignuta u 4. veku, u vreme cara Konstantina.
U besedi za četvrtak sedmice mitara i fariseja Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako se iza spoljne moći često krije unutrašnja praznina, a iza spoljne nemoći snaga koja ne zavisi ni od okolnosti ni od položaja.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Časne verige Svetog apostola Petra po starom kalendaru i Prenos moštiju Svetog Ignjatija Bogonosca po novom kalendaru. Katolici proslavljaju spomendan Svetog Valerija, dok muslimani i Jevreji nemaju veliki verski praznik.
Dok jurimo prečice, planove i "sigurne kombinacije", zaboravljamo ono što ne može da se zameni nijednim trikom: rumunski podvižnik objašnjava zašto se pred Bogom ne pregovara - i kako se stvarno prolazi kroz nevolje.
