U jednoj od svojih pouka veliki ruski podvižnik i duhovnik ističe da ništa ne može zameniti smirenje i objašnjava kako ono oblikuje dušu prema Božjem daru.
Često se primećuje ista pojava: vera se meri spoljašnjim naporima, pravilima i podvizima, dok se unutrašnje stanje čoveka ostavlja po strani. Post, molitva, odlazak u hram - sve to može postati spisak obaveza, a ne put preobražaja. U toj zameni suštine formom rađa se tiha opasnost: čovek počinje da misli da se spasenje može "zaslužiti", a da se pritom ne menja iznutra. Upravo na tom mestu, bez podizanja glasa i bez teoloških rasprava, jedna kratka pouka starca Nikolaja Gurjanova pogađa pravo u središte problema.
- Smirenje se ne može ni sa čim zameniti, ni postom ni molitvom… ako nemaš smirenja, nećeš stići do raja - govorio je starac Nikolaj Gurjanov.
U ovim rečima nema utehe za gordost, ali ima jasnog orijentira. Starac ne umanjuje značaj posta ni molitve; on ih vraća na njihovo pravo mesto. Bez smirenja, post lako postaje dijeta za dušu, a molitva niz pravilno izgovorenih rečenica koje ne dodiruju srce. Smirenje, kako ga pravoslavno predanje razume, nije slabost niti samoponiženje, već istina o sebi pred Bogom - priznanje da bez Njega ništa ne možemo.
Pouka starca Nikolaja deluje jednostavno, ali njena težina se otkriva tek u svakodnevici. Smirenje traži odricanje od unutrašnje potrebe da budemo u pravu, da se izdvojimo, da svoje podvige istaknemo makar i pred samima sobom. Ono traži da čovek prestane da meri tuđu veru i počne da preispituje sopstveno srce.
Zato je ova misao istovremeno i utešna i nemilosrdna: ne nudi prečicu, ali pokazuje jedini siguran pravac. U pravoslavnom iskustvu, raj nije nagrada za spoljašnje dokaze pobožnosti, već dar za preobraženo srce. Starac Nikolaj Gurjanov podseća nas da se tom daru ne prilazi kroz brojna pravila i spisak obaveza, već kroz tiho, nevidljivo smirenje - kroz duboku istinu o sebi pred Bogom.
Druga Poslanica Svetog apostola Pavla Timoteju, začalo 294 (2,20-26)
20. A u velikome domu nema samo zlatnih i srebrnih sudova, nego i drvenih i glinenih, i jedni su za čast a drugi za nižu upotrebu. 21. Ako, dakle, ko očisti sebe od ovih, biće sud za čast, osvećen i koristan domaćinu, pripremljen za svako dobro delo. 22. Beži od mladalačkih želja, a drži se pravde, vere, ljubavi, mira sa svima koji prizivaju Gospoda od čistoga srca.
23. A ludih i neukih zapitkivanja kloni se, znajući da rađaju svađe; 24. Sluga pak Gospodnji ne treba da se svađa, nego da bude tih prema svima, poučan, nezlobiv, 25. koji sa krotošću kara one koji se protive, eda bi im kako Bog dao pokajanje za poznanje istine, 26. i da se izbave iz zamke đavola, koji ih je žive ulovio da vrše volju njegovu.
Jevanđelje po Luki, začalo 97 (19,37-44)
37. A kada se on već približi podnožju Gore Maslinske, poče sve mnoštvo učenika u radosti hvaliti Boga gromkim glasom za sva čudesa koja videše, 38. govoreći: "Blagosloven car koji dolazi u ime Gospodnje! Mir na nebu i slava na visinama!" 39. I neki od fariseja iz naroda rekoše mu: "Učitelju, zabrani učenicima svojim." 40. I odgovarajući reče im: "Kažem vam, ako oni ućute, kamenje će povikati."
41. I kada se približi, videvši grad zaplaka nad njim, 42. govoreći: "Kad bi i ti znao, bar u ovaj dan tvoj, ono što je za mir tvoj! Ali je sada sakriveno od očiju tvojih. 43. Jer će doći na tebe dani, i okružiće te neprijatelji tvoji opkopima, i opkoliće te, i stegnuće te sa sviju strana; 44. i srušiće tebe i decu tvoju u tebi, i neće ostaviti u tebi ni kamena na kamenu, zato što nisi poznao vreme u kome si pohođen."
Pouka velikog asketa pokazuje da vera ne sme da bude oružje, već svetlo koje delima preobražava i spaja ljude različitih uverenja.
Svetogorski starac objašnjava kako pronaći neuništivu radost usred greha, strasti i tuđe zlobe i doseći duhovni mir.
U vremenima kad tuga i haos vladaju svakodnevnicom, pouka velikog duhovnika 20. veka pokazuje kako umna molitva postaje nevidljivi štit duše i vodi ka unutrašnjoj slobodi.
Jedna jednostavna, ali duboka metoda svetogorskog podviznika pokazuje kako se fokusiranom borbom protiv glavne strasti oslobađa duša i otvara put ka istinskoj unutrašnjoj slobodi.
Kroz 21 praktičnu duhovnu lekciju, svetitelj pokazuje kako deljenje muke, praštanje i slušanje mogu promeniti naše odnose i pogled na život.
U trenucima kada se bolest vraća, nemir ne popušta, a rešenja blede, reči matuške Antonije otvaraju prostor za drugačiju vrstu borbe - onu koja zahteva istrajnost, a ne obećava brz ishod.
Promenljiv početak i fiksni završetak čine ovaj post posebnim u crkvenom kalendaru, a njegova suština ne iscrpljuje se u jelovniku - naglasak je na unutrašnjem preobražaju, molitvi i pričešću kao središtu hrišćanskog života.
U besedi Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za četvrtak 3. sedmice po Vaskrsu otvara se pitanje koje ne nudi utehu, već suočavanje sa silama koje nadilaze ljudsku prirodu.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Prepodobnog Simeona Persijskog po starom i Svetog prepodobnog Jakova Ispovednika po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svetog Pija V, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Poruka ruskog svetitelja suzbija naviku koja guši nadu i otkriva kako da se padovi pretvore u početak, a ne u kraj puta.
Na gubilište sa Simeonom bilo je izvedeno još 1000 hrišćana.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Bez miksera, bez čekanja i bez raskoši, ovaj recept čuva duh porodičnih okupljanja i dana kada crkveni kalendar dopušta da se radost podeli i kroz desert koji nije postan.
Poruka ruskog svetitelja suzbija naviku koja guši nadu i otkriva kako da se padovi pretvore u početak, a ne u kraj puta.
Učenje jednog od najvećih svetitelja pravoslavlja usmerava pažnju na to da se upravo kroz različitosti gradi punoća ljudskih odnosa i razumevanja među ljudima.
U vremenu sve češće ravnodušnosti i pucanja porodičnih i društvenih veza, jedna misao sa Svete gore otkriva mehanizam koji tiho razgrađuje ljubav, pripadnost i odgovornost – od doma do otadžbine.
Jedan od najvećih pravoslavnih svetitelja u jednoj rečenici sažima iskustvo trenutka u kojem se, uprkos utisku kraja, pokreće nešto drugo.
Promenljiv početak i fiksni završetak čine ovaj post posebnim u crkvenom kalendaru, a njegova suština ne iscrpljuje se u jelovniku - naglasak je na unutrašnjem preobražaju, molitvi i pričešću kao središtu hrišćanskog života.
U besedi Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za četvrtak 3. sedmice po Vaskrsu otvara se pitanje koje ne nudi utehu, već suočavanje sa silama koje nadilaze ljudsku prirodu.
Poruka ruskog svetitelja suzbija naviku koja guši nadu i otkriva kako da se padovi pretvore u početak, a ne u kraj puta.
Od dovratnika do vitrine, neke navike u rasporedu svetinja potiču iz pogrešnih tumačenja, a prema učenju Crkve, mesto koje im dajemo otkriva koliko razumemo njihovu pravu ulogu u svakodnevnom životu.
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
Mitropolit dabrobosanski govori o odlasku mladih, tišini koja postaje opasna, zloupotrebi vlasti i prizorima iz Jerusalima koji bude nelagodu.
U razgovoru koji nadilazi uobičajene novinarske priče, otac Dimitrije govori o smislu praznovanja, o radosti koja ne prolazi i o tome zašto se Vaskrs ne objašnjava, već prepoznaje u životu, odnosima i svakodnevnim susretima vernika.
U strahu od nove državne podele i potrage za sigurnim osloncem, deo stanovnika dalmatinskog ostrva prešao je u pravoslavnu veru, što je pokrenulo niz reakcija, sukoba i dugotrajan proces koji će se završiti tek posle Drugog svetskog rata.
Od listića palme se priprema čaj po posebnom receptu.
Gotovo četiri decenije otac Slobodan bio je oslonac parohijanima, predvodio sveštenstvo kao arhijerejski namesnik i ostavio snažan trag u crkvenom životu.
