Jedna jednostavna, ali duboka metoda svetogorskog podviznika pokazuje kako se fokusiranom borbom protiv glavne strasti oslobađa duša i otvara put ka istinskoj unutrašnjoj slobodi.
Kada se čovek suoči sa sopstvenim slabostima, često mu se učini da je umoran pre nego što je i počeo da se bori. Najviše iscrpljuje osećaj da sve strasti naviru u isto vreme, kao da se nadmeću koja će prva potisnuti mir iz duše. Upravo tu nedoumicu - odakle krenuti i kako uopšte napredovati - razrešava dragocena pouka Prepodobnog Nikodima Svetogorca, čije reči rasvetljavaju put kojim se hrišćanin zaista može izboriti sa sobom.
- Korisno je da znaš kojim se redom moraš boriti protiv strasti, da bi se borio uspešno, a ne kako bilo. Jer mnogi nisu na to pazili, pa ne samo da nisu uspevali, nego su još i naškodili sebi.
Ovim se redom bori protiv svojih neprijatelja i savlađuj svoje zle želje i strasti: Najpre uđi pažljivo u svoje srce i dobro ispitaj kojim je mislima, raspoloženjima i naklonostima ono osobito zauzeto i koja strast najvećma gospodari i vrši tiraniju nad njim. Digni onda najpre oružje protiv te strasti i staraj se da je savladaš. Usredsredi na to svu svoju pažnju i svu svoju brigu. Ali ako se slučajno pojavi koja druga strast, odmah se zainteresuj njom i uguši je pa se opet vrati borbi protiv svoje glavne strasti, koja neprekidno pokazuje svoje prisustvo i vlast. Jer se i u duhovnoj borbi, kao i u svakoj drugoj, moramo boriti protiv onoga što ustaje na nas u datom trenutku - uči nas Prepodobni Nikodim Svetogorac.
Pouka Svetog Nikodima razbija iluziju da duša može biti obnovljena stihijski. Podseća da se sloboda ne rađa iz površnih promena, već iz hrabrog susreta sa onim što nas najviše sapliće. Pravoslavno učenje, potvrđeno u rečima svetogorskog svetitelja, poručuje da čovek postaje snažan onog trenutka kada prestane da beži od svoje glavne rane - jer tek tada počinje istinska borba, a sa njom i preobražaj koji se ne može oponašati, već samo živeti.
Druga Poslanica Svetog apostola Pavla Timoteju, začalo 290 (1,1-2)
1. Pavle, apostol Hrista Isusa po volji Božijoj, prema obećanju života u Hristu Isusu, 2. Timoteju, ljubljenome čedu: Blagodat, milost, mir od Boga Oca i Hrista Isusa Gospoda našega.
Druga Poslanica Svetog apostola Pavla Timoteju, začalo 291 (1,8-18)
8. Ne postidi se, dakle, stradanja Gospoda našega, ni mene sužnja njegova, nego budi mi sastradalnik u jevanđelju po sili Boga, 9. koji nas spase i prizva prizvanjem svetim, ne po delima našim, nego po svojoj volji i blagodati datoj nam u Hristu Isusu pre večnih vremena, 10. a sada pokazanoj javljanjem Spasitelja našega Isusa Hrista, koji razruši smrt i obasja život i neraspadljivost jevanđeljem, 11. za koje sam ja postavljen propovednik i apostol i učitelj neznabožaca.
12. Iz tog razloga ovo i stradam, ali se ne stidim; jer znam Kome sam poverovao, i uveren sam da je On kadar sačuvati zalog moj za onaj dan. 13. Kao obrazac zdrave nauke imaj ono što si čuo od mene u veri i ljubavi u Hristu Isusu. 14. Dobro zaveštanje sačuvaj Duhom Svetim, koji obitava u nama. 15. To znaš da se odvratiše od mene svi oni u Aziji, među kojima su Figel i Ermogen.
16. Gospod neka dade milost Onisiforovu domu, jer me je mnogo puta okrepio, i okova mojih nije se postideo, 17. nego došavši u Rim još revnosnije me potraži i nađe. 18. Neka mu dade Gospod da nađe milost kod Gospoda u onaj dan. A koliko mi je u Efesu poslužio, ti najbolje znaš.
Jevanđelje po Luki, začalo 95. (19,12-28)
12. Reče dakle: „Čovek neki plemenita roda otide u daljnu zemlju da primi sebi carstvo, pa da se vrati. 13. Dozvavši pak deset svojih slugu, dade im deset kesa srebra i kaza im: 'Trgujte dok se ne vratim.' 14. A njegovi građani mrzeli su ga, i poslaše za njim izaslanstvo govoreći: 'Nećemo da on caruje nad nama.' 15. I dogodi se, kada se on vratio primivši carstvo, reče da mu dozovu one sluge kojima dade srebro, da vidi šta je koji zaradio. 16. I dođe prvi govoreći: 'Gospodaru, kesa tvoja donese deset kesa.'
17. I reče mu: 'Dobro, dobri slugo; za to što si u najmanjem bio veran, evo ti vlast nad deset gradova.' 18. I dođe drugi govoreći: 'Gospodaru, kesa tvoja donese pet kesa.' 19. A on reče i njemu: 'I ti budi nad pet gradova.' 20. I treći dođe govoreći: 'Gospodaru, evo tvoja kesa koju sam držao zavezanu u ubrusu; 21. jer sam se bojao tebe, zato što si čovek strog: uzimaš što nisi ostavio, i žanješ što nisi sejao, i sabiraš gde nisi vijao.'
22. A on mu reče: ‘Po tvojim ću ti rečima suditi, zli slugo! Znao si da sam ja čovek strog. koji uzimam što nisam ostavio, i žanjem što nisam sejao, i sabiram gdje nisam vijao. 23. Pa zašto nisi dao srebro moje u menjačnicu, i došavši ja bih ga primio sa dobitkom?' 24. I reče prisutnima: 'Uzmite od njega kesu i podajte onome što ima deset kesa.' 25. I rekoše mu: 'Gospodaru, on ima deset kesa.'
26. Kažem vam pak: 'Svakome koji ima daće se; a od onoga koji nema, uzeće se i ono što ima. 27. A one neprijatelje moje koji nisu hteli da ja carujem nad njima, dovedite amo, i isecite ih preda mnom.'” 28. I rekavši ovo Isus pođe napred idući naviše u Jerusalim.
Primer svetitelja pokazuje da strpljiva molitva i nepokolebljiva nada nisu samo duhovne prakse, već put ka isceljenju, unutrašnjem miru i obnovi vere u teškim trenucima.
Svetitelj nas upozorava kako reči izgovorene iza leđa mogu uništiti i onoga ko ih izgovara i onoga o kome se govori.
Strah od nerazumevanja često zaustavlja vernike, ali jedna mudrost optinskog monaha pokazuje kako strpljenje i smirenje otvaraju vrata duhovnog mira i Božije blagodati.
Pouka velikog asketa pokazuje da vera ne sme da bude oružje, već svetlo koje delima preobražava i spaja ljude različitih uverenja.
Svetogorski starac objašnjava kako pronaći neuništivu radost usred greha, strasti i tuđe zlobe i doseći duhovni mir.
U vremenima kad tuga i haos vladaju svakodnevnicom, pouka velikog duhovnika 20. veka pokazuje kako umna molitva postaje nevidljivi štit duše i vodi ka unutrašnjoj slobodi.
Jedna jednostavna, ali duboka metoda svetogorskog podviznika pokazuje kako se fokusiranom borbom protiv glavne strasti oslobađa duša i otvara put ka istinskoj unutrašnjoj slobodi.
Dvodnevni skup posvećen Prvom vaseljenskom saboru – 1.700 godina trajnog nasleđa na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu okupio je teologe, istoričare i crkvene velikodostojnike, uz izložbu umetničkih dela i bogat program predavanja.
Tokom posete Srbiji šeih Imran Hosein izneo je tumačenje proročanstava koja, kako tvrdi, ukazuju na burne događaje — od predstojećeg sukoba do simboličkog pomena Konstantinopolja.
Protojerej Andrej Gavrilenko iznosi biblijski odgovor na pitanje koje muči mnoge vernike i objašnjava zbog čega se starozavetno shvatanje promenilo.
Svi postradali samo zato što su verovali u Hrista.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Mnogi misle da se Bogu prilazi kroz neprekidni napor i kaznu nad sobom, ali pouka svetogorskog starca otkriva zašto taj smer često vodi u umor, a ne u mir.
Svetitelj naglašava da pravednost ne zavisi od imetka, već od stava srca prema sticanju i posedovanju.
Pouka optinskog svetitelja otvara pitanje koje svi izbegavamo: bežimo li od problema ili od sebe.
Reči starca Josifa Isihaste bez ulepšavanja otkrivaju zašto se blagodat ne daje onima koji odustaju na prvoj prepreci i kako se prava snaga vere proverava upravo u danima teskobe i unutrašnjih lomova.
Protojerej Andrej Gavrilenko iznosi biblijski odgovor na pitanje koje muči mnoge vernike i objašnjava zbog čega se starozavetno shvatanje promenilo.
Pitanje koje često izaziva nedoumice jeste da li je greh imati polne odnose dok traje post, a posebno da li je greh zatrudneti u tom periodu.
Sve češće se dešava da ljudi postove svede isključivo na izmenjen jelovnik.
Ovaj rukopis nastao je samo nekoliko decenija nakon originalnog pisanja Jevanđelja, što ga čini jednim od najznačajnijih novozavetnih otkrića do danas.
Iguman Arsenije kroz poređenje sa svetiteljem iz Amerike upozorava da se duhovno stanje ne skriva - ono se oseti i onda kada mnogi misle da ga niko ne primećuje.
Skoro tri decenije ovaj zanatlija iz Ježevice izrađuje voštanice po manastirskom predanju, učeći nas da se prava sveća ne stvara mašinom, već strpljenjem, iskustvom i verom koja se ne gasi ni kada plamen dogori.
Na manastirskom imanju, nakon požara i decenija bez uzgoja, bratstvo uz pomoć svetogorskih monaha i molitvu igumana Metodija obnavlja poljoprivrednu tradiciju, dajući novi život ekonomiji i duhovnom životu manastira.
U manastiru Mrkonjići, samo nekoliko metara od ulaza u hram, stoji košćela stara više od četiri veka - mesto gde se susreću vera, predanje i čudo prirode.
Sve češće se dešava da ljudi postove svede isključivo na izmenjen jelovnik.
Ovaj rukopis nastao je samo nekoliko decenija nakon originalnog pisanja Jevanđelja, što ga čini jednim od najznačajnijih novozavetnih otkrića do danas.
Otac Onufrije Hilandarac u svojoj knjizi „Svetogorski kuvar s pričama“ otkrio je kako nastaje ovaj skroman hleb s prazilukom koji je vekovima hranio bratstvo.
