Svetogorski starac objašnjava kako pronaći neuništivu radost usred greha, strasti i tuđe zlobe i doseći duhovni mir.
Svako od nas nosi u sebi ožiljke prošlih grehova, muke zbog tuđih postupaka, kao i težinu sopstvenih promašaja. Ponekad se čini da nas sve to nadvija, da ne postoji štit koji može da nas sačuva. Upravo u ovim trenucima, jedan glas iz monaškog sveta nudi rešenje - pouka starca Emilijana Simonopetrita.
- Kada nas pogode strele greha, lukavih strasti, ostrašćenih pomisli, strele zlih ljudi ili bilo koje druge strele, kada se pojavljuje smrad našeg prethodnog života, kada promašaji našeg života dođu da udare na nas, tada je radost propast tuge. Radost je kao neki štit u koji te strele udaraju i odbijaju se, a nama ništa ne bude. Svi oni i sve ono što dođe da žalosti dušu našu biva uništeno, nestaje - govorio je starac Emilijan.
U pravoslavnom učenju, ovo nije filozofska slika, već praktičan duhovni putokaz. Radost u duši, koja se ne temelji na prolaznim zadovoljstvima, već na svetu Božijem, postaje neprobojni štit. Greh, strasti, tuđa zloba – sve gubi moć nad onim ko u svojoj unutrašnjoj radosti nalazi mir sa Bogom. Pouka starca Emilijana otvara perspektivu u kojoj vera postaje oružje i zaklon, gde unutrašnji mir ne zavisi od sveta, već od života u Hristu.
Prva Poslanica Svetog apostola Pavla Timoteju, začalo 287 (5,22-25; 6,1-11)
22. Ne polaži ruke ni na koga brzo, niti učestvuj u tuđim gresima. Čuvaj sebe čista. 23. Više ne pij samo vodu, nego pij po malo vina, zbog svoga želudca i čestih bolesti svojih. 24. Gresi nekih ljudi su javni i prethode sudu, a kod nekih se obelodanjuju kasnije. 25. Tako su i dobra dela vidna; a ako i nisu, ne mogu se sakriti.
1. Oni koji su robovi pod jarmom, neka svoje gospodare smatraju dostojnima svake časti, da se ne bi hulilo na ime Božije i na učenje. 2. A koji imaju vernike za gospodare, neka ne budu prema njima nemarni zato što su braća, nego neka im još bolje služe, jer su ti koji primaju njihovo dobročinstvo, verni i mili. 3. Ovo uči i savetuj. Ako neko drukčije uči i ne drži se zdravih reči Gospoda našega Isusa Hrista i učenja o pobožnosti, 4. pogordio se ništa ne znajući, nego boluje od zapitkivanja i prepiranja, od čega nastaje zavist, svađa, huljenja, lukava podozrenja,
5. prazna nadmudrivanja ljudi izopačenoga uma i lišenih istine, koji misle da je pobožnost izvor dobitka. Kloni se takvih. 6. A pobožnost jeste veliki dobitak kad smo zadovoljni onim što imamo. 7. Jer ništa ne donesmo na svet; jasno je da ništa ne možemo ni odneti. 8. A kad imamo hranu i odeću, budimo ovim zadovoljni. 9. A koji hoće da se bogate, upadaju u iskušenje i zamku, i u mnoge lude i pogubne želje, koje guraju ljude u propast i pogibao.
10. Jer je koren sviju zala srebroljublje, kojemu neki predavši se zastraniše od vere i navukoše na sebe muke mnoge. 11. A ti, o čoveče Božiji, beži od toga, a idi za pravdom, pobožnošću, verom, ljubavlju, trpljenjem i krotošću.
Jevanđelje po Luki, začalo 90. (18,15-17; 26-30)
15. A donošahu mu i dečicu da ih se dotakne; a kad videše učenici, zabraniše im. 16. A Isus dozvavši ih reče: „Pustite decu neka dolaze k meni, i ne sprečavajte ih; jer takvih je Carstvo Božije.” 17. Zaista vam kažem: „Koji ne primi Carstvo Božije kao dete neće ući u njega.”
Nije nađeno poglavlje (p1): 18, 26-30
Svetitelj iz 4. veka pokazuje jednostavan, ali dubok način da očistimo dušu, prevaziđemo greh i pronađemo unutrašnji mir.
Svetitelj naglašava da pravednost ne zavisi od imetka, već od stava srca prema sticanju i posedovanju.
Primer svetitelja pokazuje da strpljiva molitva i nepokolebljiva nada nisu samo duhovne prakse, već put ka isceljenju, unutrašnjem miru i obnovi vere u teškim trenucima.
Svetitelj nas upozorava kako reči izgovorene iza leđa mogu uništiti i onoga ko ih izgovara i onoga o kome se govori.
Strah od nerazumevanja često zaustavlja vernike, ali jedna mudrost optinskog monaha pokazuje kako strpljenje i smirenje otvaraju vrata duhovnog mira i Božije blagodati.
Pouka velikog asketa pokazuje da vera ne sme da bude oružje, već svetlo koje delima preobražava i spaja ljude različitih uverenja.
U besedi za utorak 15. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički povezuje Isaijino viđenje Hristovog stradanja sa tajnom Božjeg sveznanja i onim što Bog vidi u dubini ljudskog srca.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svete mučenike Adrijana i Nataliju po starom kalendaru, dok se po novom kalendaru obeležava Rođenje Presvete Bogorodice. Katolička crkva obeležava Rođenje Blažene Djevice Marije, dok Jevreji i muslimani nemaju veliki praznik.
Svetogorski starac ukazivao je na snagu ispovesti, pokajanja i pričešća, naglašavajući da čovek kroz povratak Bogu može da prekine ono što ga duhovno zarobljava.
Dok je Adrijan sa ostalim hrišćanima bio okovan u tamnici, Natalija je dolazila da im služi i hrabri ih.
Četvorogodišnja saradnja sa čuvenim londonskim klubom Fabric izazvala je oštre kritike, dok iz hrama poručuju da žele da privuku novu publiku i istorijski prostor približe onima koji ga inače ne posećuju.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Svetogorski starac otkriva zašto se čovek ne menja opomenom i šta je jedini put koji ostavlja trag
Prava radost, kako ističe starac Emilijan, postaje duhovna snaga koja pročišćava dušu i pretvara molitve, podvige i suze u put ka sjedinjenju sa Bogom. U nastavku pročitajte Jevanđelje za 18. petak po duhovima.
Svetogorski starac ukazivao je na snagu ispovesti, pokajanja i pričešća, naglašavajući da čovek kroz povratak Bogu može da prekine ono što ga duhovno zarobljava.
Posle pada mnogi dugo nose teret krivice i teško prihvataju da im je oprošteno. Svetitelj iz Egine podseća na razliku između iskrenog pokajanja i samokažnjavanja i nudi poruku koja donosi drugačiji pogled na milost.
U besedi za utorak 15. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički povezuje Isaijino viđenje Hristovog stradanja sa tajnom Božjeg sveznanja i onim što Bog vidi u dubini ljudskog srca.
Svetogorski starac ukazivao je na snagu ispovesti, pokajanja i pričešća, naglašavajući da čovek kroz povratak Bogu može da prekine ono što ga duhovno zarobljava.
Bog nikad ne ostavlja čoveka u nevolji.
Prošlost čoveku nije data da je iznova živi.
Prošlost čoveku nije data da je iznova živi.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Posebno je opasno podsmevati se drugome kada mislimo da smo u nečemu bolji, uspešniji ili moralniji.
Upravo mešanje roditelja u brak često postaje izvor nesporazuma.
Bog nikad ne ostavlja čoveka u nevolji.
Vernici iz svih krajeva od ranih jutarnjih časova pristižu u crkvu Svetog apostola Luke, gde je izložen kovčeg sa telom generala Mladića.
Na jednom zapisu vidi se prilazak naoružanih uniformisanih lica, dok drugi beleži demoliranje ikonostasa i pucanje u svetinju.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
