Svetogorski starac objašnjava kako pronaći neuništivu radost usred greha, strasti i tuđe zlobe i doseći duhovni mir.
Svako od nas nosi u sebi ožiljke prošlih grehova, muke zbog tuđih postupaka, kao i težinu sopstvenih promašaja. Ponekad se čini da nas sve to nadvija, da ne postoji štit koji može da nas sačuva. Upravo u ovim trenucima, jedan glas iz monaškog sveta nudi rešenje - pouka starca Emilijana Simonopetrita.
- Kada nas pogode strele greha, lukavih strasti, ostrašćenih pomisli, strele zlih ljudi ili bilo koje druge strele, kada se pojavljuje smrad našeg prethodnog života, kada promašaji našeg života dođu da udare na nas, tada je radost propast tuge. Radost je kao neki štit u koji te strele udaraju i odbijaju se, a nama ništa ne bude. Svi oni i sve ono što dođe da žalosti dušu našu biva uništeno, nestaje - govorio je starac Emilijan.
U pravoslavnom učenju, ovo nije filozofska slika, već praktičan duhovni putokaz. Radost u duši, koja se ne temelji na prolaznim zadovoljstvima, već na svetu Božijem, postaje neprobojni štit. Greh, strasti, tuđa zloba – sve gubi moć nad onim ko u svojoj unutrašnjoj radosti nalazi mir sa Bogom. Pouka starca Emilijana otvara perspektivu u kojoj vera postaje oružje i zaklon, gde unutrašnji mir ne zavisi od sveta, već od života u Hristu.
Prva Poslanica Svetog apostola Pavla Timoteju, začalo 287 (5,22-25; 6,1-11)
22. Ne polaži ruke ni na koga brzo, niti učestvuj u tuđim gresima. Čuvaj sebe čista. 23. Više ne pij samo vodu, nego pij po malo vina, zbog svoga želudca i čestih bolesti svojih. 24. Gresi nekih ljudi su javni i prethode sudu, a kod nekih se obelodanjuju kasnije. 25. Tako su i dobra dela vidna; a ako i nisu, ne mogu se sakriti.
1. Oni koji su robovi pod jarmom, neka svoje gospodare smatraju dostojnima svake časti, da se ne bi hulilo na ime Božije i na učenje. 2. A koji imaju vernike za gospodare, neka ne budu prema njima nemarni zato što su braća, nego neka im još bolje služe, jer su ti koji primaju njihovo dobročinstvo, verni i mili. 3. Ovo uči i savetuj. Ako neko drukčije uči i ne drži se zdravih reči Gospoda našega Isusa Hrista i učenja o pobožnosti, 4. pogordio se ništa ne znajući, nego boluje od zapitkivanja i prepiranja, od čega nastaje zavist, svađa, huljenja, lukava podozrenja,
5. prazna nadmudrivanja ljudi izopačenoga uma i lišenih istine, koji misle da je pobožnost izvor dobitka. Kloni se takvih. 6. A pobožnost jeste veliki dobitak kad smo zadovoljni onim što imamo. 7. Jer ništa ne donesmo na svet; jasno je da ništa ne možemo ni odneti. 8. A kad imamo hranu i odeću, budimo ovim zadovoljni. 9. A koji hoće da se bogate, upadaju u iskušenje i zamku, i u mnoge lude i pogubne želje, koje guraju ljude u propast i pogibao.
10. Jer je koren sviju zala srebroljublje, kojemu neki predavši se zastraniše od vere i navukoše na sebe muke mnoge. 11. A ti, o čoveče Božiji, beži od toga, a idi za pravdom, pobožnošću, verom, ljubavlju, trpljenjem i krotošću.
Jevanđelje po Luki, začalo 90. (18,15-17; 26-30)
15. A donošahu mu i dečicu da ih se dotakne; a kad videše učenici, zabraniše im. 16. A Isus dozvavši ih reče: „Pustite decu neka dolaze k meni, i ne sprečavajte ih; jer takvih je Carstvo Božije.” 17. Zaista vam kažem: „Koji ne primi Carstvo Božije kao dete neće ući u njega.”
Nije nađeno poglavlje (p1): 18, 26-30
Svetitelj iz 4. veka pokazuje jednostavan, ali dubok način da očistimo dušu, prevaziđemo greh i pronađemo unutrašnji mir.
Svetitelj naglašava da pravednost ne zavisi od imetka, već od stava srca prema sticanju i posedovanju.
Primer svetitelja pokazuje da strpljiva molitva i nepokolebljiva nada nisu samo duhovne prakse, već put ka isceljenju, unutrašnjem miru i obnovi vere u teškim trenucima.
Svetitelj nas upozorava kako reči izgovorene iza leđa mogu uništiti i onoga ko ih izgovara i onoga o kome se govori.
Strah od nerazumevanja često zaustavlja vernike, ali jedna mudrost optinskog monaha pokazuje kako strpljenje i smirenje otvaraju vrata duhovnog mira i Božije blagodati.
Pouka velikog asketa pokazuje da vera ne sme da bude oružje, već svetlo koje delima preobražava i spaja ljude različitih uverenja.
Crkva uči da Gospod nije dužan da ispuni svaku ljudsku želju, već da čoveku daruje ono što je za njegovo spasenje.
U Hramu Svetih novomučenika jasenovačkih episkop pakračko-slavonski služio je svetu arhijerejsku liturgiju, tokom koje je krštena novoprosvećena sluškinja Božja.
Kolač od oraha, kakaoa i domaćeg pekmeza nekada je bio omiljena poslastica u danima posta na vodi.
U besedi za utorak 3. sedmice Velikog posta Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava da se sve otkriva, od najmračnijih izdajničkih planova do dobrih dela učinjenih u tajnosti, i kako će svako osetiti strah ili radost koju istina donosi.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog Tarasija po starom i Svetog Kodrata Korintskog po novom kalendaru. Katolici proslavljaju Svetu Mariju Evgeniju de Žezus, dok su muslimani u mesecu ramazana, a u judaizmu danas nema većeg praznika.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Svetogorski starac otkriva zašto se čovek ne menja opomenom i šta je jedini put koji ostavlja trag
Prava radost, kako ističe starac Emilijan, postaje duhovna snaga koja pročišćava dušu i pretvara molitve, podvige i suze u put ka sjedinjenju sa Bogom. U nastavku pročitajte Jevanđelje za 18. petak po duhovima.
Jedna snažna pouka svetogorskog podvižnika otkriva zašto je dužnost vernika da dobrim mislima, rečima i brigom za drugoga sačuvaju zajednicu od raspadanja.
Gruzijski svetitelj nas uči - umesto da čekamo da sreća ili nevolja dođu sami od sebe, svaka odluka i svaki čin oblikuju naš put ka spasenju.
Crkva uči da Gospod nije dužan da ispuni svaku ljudsku želju, već da čoveku daruje ono što je za njegovo spasenje.
U besedi za utorak 3. sedmice Velikog posta Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava da se sve otkriva, od najmračnijih izdajničkih planova do dobrih dela učinjenih u tajnosti, i kako će svako osetiti strah ili radost koju istina donosi.
Jedna snažna pouka svetogorskog podvižnika otkriva zašto je dužnost vernika da dobrim mislima, rečima i brigom za drugoga sačuvaju zajednicu od raspadanja.
Otac Pjer al-Rai iz južnog Libana nastradao je dok je ostao sa svojim vernicima, odbijajući evakuaciju i pokazujući koliko su lokalne hrišćanske zajednice ranjive u sukobima između Izraela i Irana.
U manastiru Svetog Aleksandra Nevskog u Ugljeviku okupio se veliki broj vernika da se pokloni mirotočivoj ikoni „Umekšanje zlih srca“
Ketrin Krik je od audicija za filmove došla do punih arena i miliona pregleda, uz egzorcizme obećava isceljenja, dok verski analitičari upozoravaju da iza svega stoji zloupotreba vere i profit.
Dok istraživanja beleže rast broja onih koji se izjašnjavaju kao vernici, otac Vasilije podseća na razliku između spoljašnje discipline i istinskog preobražaja i pobožnosti.
Na univerzitetu u Kjotu napravljen je humanoid Budaroid koji odgovara na pitanja ljudi, učestvuje u obredima i prilagođava svoje odgovore svakom sagovorniku.
Idejno rešenje hrama predato je gradskim vlastima, a ktitor iz Banje Luke darovao zemljište za novu crkvu koja će okupiti sve veći broj vernika.
Dok se sukob između Irana, Izraela i Sjedinjenih Američkih Država opasno zaoštrava, poglavari pomesnih pravoslavnih crkava upozoravaju na katastrofalne posledice i pozivaju da se zaustavi nasilje.
Crkva podstiče roditelje da krštenje obave što ranije, bez čekanja posebnih životnih ili materijalnih uslova.
