Svetogorski starac objašnjava kako pronaći neuništivu radost usred greha, strasti i tuđe zlobe i doseći duhovni mir.
Svako od nas nosi u sebi ožiljke prošlih grehova, muke zbog tuđih postupaka, kao i težinu sopstvenih promašaja. Ponekad se čini da nas sve to nadvija, da ne postoji štit koji može da nas sačuva. Upravo u ovim trenucima, jedan glas iz monaškog sveta nudi rešenje - pouka starca Emilijana Simonopetrita.
Strele greha i moć unutrašnje radosti
- Kada nas pogode strele greha, lukavih strasti, ostrašćenih pomisli, strele zlih ljudi ili bilo koje druge strele, kada se pojavljuje smrad našeg prethodnog života, kada promašaji našeg života dođu da udare na nas, tada je radost propast tuge. Radost je kao neki štit u koji te strele udaraju i odbijaju se, a nama ništa ne bude. Svi oni i sve ono što dođe da žalosti dušu našu biva uništeno, nestaje - govorio je starac Emilijan.
Duhovni štit koji ne poznaje lom
U pravoslavnom učenju, ovo nije filozofska slika, već praktičan duhovni putokaz. Radost u duši, koja se ne temelji na prolaznim zadovoljstvima, već na svetu Božijem, postaje neprobojni štit. Greh, strasti, tuđa zloba – sve gubi moć nad onim ko u svojoj unutrašnjoj radosti nalazi mir sa Bogom. Pouka starca Emilijana otvara perspektivu u kojoj vera postaje oružje i zaklon, gde unutrašnji mir ne zavisi od sveta, već od života u Hristu.
Čitanje Jevanđelja za 27. sredu po duhovima
Shutterstock/Vitstyle
Jevanđelje
Prva Poslanica Svetog apostola Pavla Timoteju, začalo 287 (5,22-25; 6,1-11)
22. Ne polaži ruke ni na koga brzo, niti učestvuj u tuđim gresima. Čuvaj sebe čista. 23. Više ne pij samo vodu, nego pij po malo vina, zbog svoga želudca i čestih bolesti svojih. 24. Gresi nekih ljudi su javni i prethode sudu, a kod nekih se obelodanjuju kasnije. 25. Tako su i dobra dela vidna; a ako i nisu, ne mogu se sakriti.
1. Oni koji su robovi pod jarmom, neka svoje gospodare smatraju dostojnima svake časti, da se ne bi hulilo na ime Božije i na učenje. 2. A koji imaju vernike za gospodare, neka ne budu prema njima nemarni zato što su braća, nego neka im još bolje služe, jer su ti koji primaju njihovo dobročinstvo, verni i mili. 3. Ovo uči i savetuj. Ako neko drukčije uči i ne drži se zdravih reči Gospoda našega Isusa Hrista i učenja o pobožnosti, 4. pogordio se ništa ne znajući, nego boluje od zapitkivanja i prepiranja, od čega nastaje zavist, svađa, huljenja, lukava podozrenja,
5. prazna nadmudrivanja ljudi izopačenoga uma i lišenih istine, koji misle da je pobožnost izvor dobitka. Kloni se takvih. 6. A pobožnost jeste veliki dobitak kad smo zadovoljni onim što imamo. 7. Jer ništa ne donesmo na svet; jasno je da ništa ne možemo ni odneti. 8. A kad imamo hranu i odeću, budimo ovim zadovoljni. 9. A koji hoće da se bogate, upadaju u iskušenje i zamku, i u mnoge lude i pogubne želje, koje guraju ljude u propast i pogibao.
10. Jer je koren sviju zala srebroljublje, kojemu neki predavši se zastraniše od vere i navukoše na sebe muke mnoge. 11. A ti, o čoveče Božiji, beži od toga, a idi za pravdom, pobožnošću, verom, ljubavlju, trpljenjem i krotošću.
Jevanđelje po Luki, začalo 90. (18,15-17; 26-30)
15. A donošahu mu i dečicu da ih se dotakne; a kad videše učenici, zabraniše im. 16. A Isus dozvavši ih reče: „Pustite decu neka dolaze k meni, i ne sprečavajte ih; jer takvih je Carstvo Božije.” 17. Zaista vam kažem: „Koji ne primi Carstvo Božije kao dete neće ući u njega.”
Primer svetitelja pokazuje da strpljiva molitva i nepokolebljiva nada nisu samo duhovne prakse, već put ka isceljenju, unutrašnjem miru i obnovi vere u teškim trenucima.
Strah od nerazumevanja često zaustavlja vernike, ali jedna mudrost optinskog monaha pokazuje kako strpljenje i smirenje otvaraju vrata duhovnog mira i Božije blagodati.
Podsećajući na čuda iz Svetog pisma, veliki srpski duhovnik objašnjava šta znači glas Gospodnji na vodama i zašto su apostoli i svetitelji primer poslušnosti koju bi svaki hrišćanin trebalo da sledi.
Pouka ruskog svetitelja ukazuje na razliku između želje da nas drugi poštede osude i spremnosti da se uz Božju pomoć uzdržimo od klevetanja, zlobe i osuđivanja bližnjih.
Relikvijar ukrašen biserima i kristalima naručili su Stefan i Lazar Musić za manastir Novu Pavlicu, gde je počivala njihova majka Teodosija, sestra kneza Lazara.
Ruski svetitelj, oslanjajući se na reči Svetog Vasilija Velikog, otkriva zašto nam je Bog dao slobodu da biramo između dobra i onoga što nas udaljava od Njega.
Peticija je predata crnogorskim državnim zvaničnicima, dok istorijski navodi i pismo mitropolita Amfilohija svedoče o starom hramu Svete Trojice i litijskoj tradiciji koja je vekovima okupljala vernike na vrhu Rumije.
Podsećajući na čuda iz Svetog pisma, veliki srpski duhovnik objašnjava šta znači glas Gospodnji na vodama i zašto su apostoli i svetitelji primer poslušnosti koju bi svaki hrišćanin trebalo da sledi.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog apostola Filipa, đakona, po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svetog velikomučenika Aretu. Katolička crkva obeležava spomen na Svetog Antonija Mariju Klareta, dok Jevreji proslavljaju Šabat, a muslimani nemaju veći praznik.
Pouka ruskog svetitelja ukazuje na razliku između želje da nas drugi poštede osude i spremnosti da se uz Božju pomoć uzdržimo od klevetanja, zlobe i osuđivanja bližnjih.
Relikvijar ukrašen biserima i kristalima naručili su Stefan i Lazar Musić za manastir Novu Pavlicu, gde je počivala njihova majka Teodosija, sestra kneza Lazara.
U kratkoj, ali nemilosrdno preciznoj pouci, veliki duhovnik pokazuje kako čovek, bežeći od blagodarnosti, sam sebi zatvara vrata smisla – i zašto se Bogu najčešće vraćamo tek kada nas život pritisne do kraja.
Zašto oni koji su uvereni da su uvek u pravu često ne vide potrebu za pokajanjem i kako se gordost prikriva iza sopstvenih opravdanja pokazuje pouka ruskog pravoslavnog podvižnika.
Podsećajući na čuda iz Svetog pisma, veliki srpski duhovnik objašnjava šta znači glas Gospodnji na vodama i zašto su apostoli i svetitelji primer poslušnosti koju bi svaki hrišćanin trebalo da sledi.
Pouka ruskog svetitelja ukazuje na razliku između želje da nas drugi poštede osude i spremnosti da se uz Božju pomoć uzdržimo od klevetanja, zlobe i osuđivanja bližnjih.
Relikvijar ukrašen biserima i kristalima naručili su Stefan i Lazar Musić za manastir Novu Pavlicu, gde je počivala njihova majka Teodosija, sestra kneza Lazara.
U okviru pokloničkog putovanja, posetili smo manastir u podnožju Prokletija, poklonili se moštima Svetog kralja Stefana Dečanskog i upoznali se sa duhovnim i kulturnim nasleđem jedne od najznačajnijih srpskih zadužbina.
Na praznik Svetog apostola Tome, Teodora i Luka kreću u neobičnu avanturu koja će ih naučiti da iza tuđeg ćutanja ponekad stoji priča koju ne smemo da prekinemo pre nego što je saslušamo.
U ovu svetinju na Kosovu i Metohiji svakodnevno stižu poklonici iz svih krajeva, a gostoljubivi domaćini poručuju da im ništa nam ne trebate, samo Srbi posećuju svetinje u što većem broju.
Na Miholjdan su Vuk, Teodora i Lazar krenuli tragom neobičnog pisma, a susret sa usamljenim starcem i zapuštenim voćnjakom naučio ih je da se najveće bogatstvo krije u dobroti, prijateljstvu i delima ljubavi.
Jerej Hrama Svetog Ilije u Mirijevu objašnjava zašto su vera i praštanje važniji od raskošne trpeze i velikih troškova i kako porodično okupljanje može da pomiri i one koji godinama ne razgovaraju.
Ruski svetitelj, oslanjajući se na reči Svetog Vasilija Velikog, otkriva zašto nam je Bog dao slobodu da biramo između dobra i onoga što nas udaljava od Njega.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
Google News
