Svetogorski starac otkriva zašto se čovek ne menja opomenom i šta je jedini put koji ostavlja trag
U svakodnevnim odnosima - u porodici, na poslu, pa i u crkvenoj zajednici - ljudi često posežu za opomenom kao prvim sredstvom. Ukazivanje na tuđu grešku doživljava se kao moralna dužnost, gotovo kao dokaz brige. Ipak, iskustvo pokazuje suprotno: reči koje razotkrivaju slabost najčešće je produbljuju, a ne isceljuju. Upravo tu, na mestu gde savremeni čovek najčešće greši, starac Emilijan Simonopetrit nudi jednostavnu, ali zahtevnu pouku – put koji ne ide preko osude, već preko ličnog podviga.
U jednoj od svojih pouka, starac Emilijan kaže:
- Nikada i nikome ne treba da naglašavamo njegovu slabost, njegov problem. Nikada ne treba da ga podsećamo na njegov nedostatak, na njegov greh. Koristimo samo pohvale, ali ljubazne pohvale, a ne naivne. Jer, čovek se nikada ne ispravlja grdnjom, kao ni primedbama. Trebalo bi da čovek bude veoma svet da bi mogao da prihvati da bude ispravljen grdnjom, tvojim savetom ili tvojom primedbom. A da je toliko svet, ne bi imao tu manu zbog koje je bilo potrebno da mu pridikuješ. Pošto je već ima, jedino što je potrebno jeste tvoje krajnje poštovanje, da bi on ikada mogao da se smiri i ispravi, videći tvoj sopstveni mir, krotost, smirenje, ljubav, dugotrpljenje, blagost, milostivost, umilnost… Samo onaj ko ima ove vrline može da ispravi nekog drugog - govorio je starac Emilijan.
Ova pouka ne ostavlja prostor za samozadovoljnu pobožnost. Ona razotkriva suštinu hrišćanskog odnosa prema drugom čoveku: ispravlja se ne govorom, već bićem. U pravoslavnom iskustvu, promena nikada ne dolazi spolja, pritiskom ili argumentom, već iznutra, kroz dodir sa nečijom tišinom, strpljenjem i ljubavlju. Starac Emilijan ne relativizuje greh, ali ga ne pretvara u oružje; on podseća da se slabost ne leči razgolićavanjem, već zaklonom.
U vremenu u kojem svi imaju mišljenje, savet i presudu, ova pouka zvuči gotovo subverzivno. Ona poziva na lični rad, na unutrašnje uređenje bez buke, jer tek takav čovek može postati prostor u kojem se drugi ne brani, već smiruje. U pravoslavlju, istinska promena ne počinje kada drugog ispravimo, nego kada mu damo razlog da poveruje da je voljen i poštovan. To je zahtevna škola, ali jedina koja zaista vodi ka isceljenju – i drugog, i nas samih.
Poslanica Svetog apostola Pavla Jevrejima, začalo 317 (7,18-25)
18. Ukida se, dakle, pređašnja zapovest zbog njene nemoći i nekorisnosti 19. Jer Zakon ništa nije doveo do savršenstva, a uvodi se bolja nada kroz koju se približujemo Bogu. 20. Ukoliko ne beše bez zakletve, 21. jer oni bez zakletve postaše sveštenici, a Ovaj sa zakletvom Onoga koji mu govori: „Zakle se Gospod i neće se raskajati: Ti si Sveštenik vavek po činu Melhisedekovu.”
22. Utoliko Isus posta jemac boljega Zaveta. 23. I onih sveštenika bilo je mnogo, jer ih je smrt sprečavala da ostaju, 24. a Ovaj, pošto ostaje vavek, ima neprolazno sveštenstvo. 25. Zato i može potpuno i zauvek spasti one koji kroz njega dolaze Bogu, pošto svagda živi pa može posredovati za njih.
Jevanđelje po Luki, začalo 108. (21,37-38; 22,1-8)
37. A beše on danju u hramu i učaše, a noću izlažaše i boravljaše na gori zvanoj Maslinska. 38. I sav narod hitaše jutrom njemu u hram da ga sluša. 1. Približavaše se pak praznik beskvasnih hlebova zvani Pasha. 2. I tražahu prvosveštenici i književnici kako bi ga ubili; ali se bojahu naroda. 3. A satana uđe u Judu, zvanog Iskariotski, koji beše iz broja Dvanaestorice.
4. I on otišavši dogovori se sa prvosveštenicima i književnicima i vojvodama kako će im ga izdati. 5. A oni se obradovaše, i ugovoriše da mu dadu novaca. 6. I on obeća, i tražaše zgodnu priliku da im ga preda bez prisustva naroda. 7. A dođe dan beskvasnih hlebova u koji trebaše klati pashalno jagnje. 8. I posla Petra i Jovana rekavši: „Idite i ugotovite nam Pashu da jedemo.”
Jednostavna, ali moćna pouka svetogorskog starca otkriva kako reći istinu bez da povrediš, i zašto iskrenost postaje put duhovnog rasta.
Pouka jednog od najomiljenijih svetitelja novijeg vremena otkriva zašto trenutak tišine pred Bogom nosi snagu da savlada nervozu, umor i haos koji čekaju svakog od nas.
U kratkoj pouci počivšeg duhovnika manastira Bogorodice Gavriotise krije se odgovor na strah od ljudske zlobe i osećaj napuštenosti.
Pouka jednog od najvećih duhovnika 20. veka pokazuje kako kratka molitva, čitanje Svetog pisma i samoposmatranje mogu ojačati moralnu snagu i održati veru čak i kada svet preti da nas slomi.
Pouka velikog duhovnika 20. veka otkriva šta stoji iza unutrašnjeg zamora, zašto pad nije kraj i kako se vodi borba koja ne uništava čoveka, već ga vraća na put trezvenosti i nade.
U trenucima tuge i nemira, osmeh postaje duhovno oruđe koje priziva svetitelje i donosi unutrašnji mir.
U Pećkoj patrijaršiji raste crni dud star oko 750 godina koji čuva narodna kazivanja o opstanku i obnovi srpskog naroda na Kosmetu.
U pojedinim danima crkveni tipik dopušta umerenu upotrebu vina, ali se ti propisi ne mogu poistovetiti sa savremenim shvatanjem alkohola.
U besedi za četvrtak 17. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zbog čega zemaljska dobra ne mogu da daju trajnu sitost i zašto je prava glad ona koja vodi ka Bogu.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Prepodobnu Teodoru Aleksandrijsku po starom kalendaru, dok se po novom praznuju Sveta prvomučenica Tekla i Sveti Siluan Atonski. Katolička crkva obeležava Gospu od Otkupljenja, dok Jevreji i muslimani nemaju veći praznik.
Oštra pouka ave Justina Popovića ne ostavlja prostor za opravdanja, već svakoga suočava sa pitanjem kako svojim postupcima služi Bogu.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Svetogorski starac objašnjava kako pronaći neuništivu radost usred greha, strasti i tuđe zlobe i doseći duhovni mir.
Prava radost, kako ističe starac Emilijan, postaje duhovna snaga koja pročišćava dušu i pretvara molitve, podvige i suze u put ka sjedinjenju sa Bogom. U nastavku pročitajte Jevanđelje za 18. petak po duhovima.
Oštra pouka ave Justina Popovića ne ostavlja prostor za opravdanja, već svakoga suočava sa pitanjem kako svojim postupcima služi Bogu.
Pouka ruskog svetitelja govori o trenutku kada nas povreda i ljutnja potpuno savladaju, a sopstvena snaga više nije dovoljna da zaustavi ono što se događa u nama.
U Pećkoj patrijaršiji raste crni dud star oko 750 godina koji čuva narodna kazivanja o opstanku i obnovi srpskog naroda na Kosmetu.
U pojedinim danima crkveni tipik dopušta umerenu upotrebu vina, ali se ti propisi ne mogu poistovetiti sa savremenim shvatanjem alkohola.
U besedi za četvrtak 17. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zbog čega zemaljska dobra ne mogu da daju trajnu sitost i zašto je prava glad ona koja vodi ka Bogu.
Oštra pouka ave Justina Popovića ne ostavlja prostor za opravdanja, već svakoga suočava sa pitanjem kako svojim postupcima služi Bogu.
U Pećkoj patrijaršiji raste crni dud star oko 750 godina koji čuva narodna kazivanja o opstanku i obnovi srpskog naroda na Kosmetu.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Isusovu molitvu ne zovu slučajno "molitva nad molitvama".
Mila i Anja kreću sa majkom i bakom do stare crkve, ali kada iz šume začuju neobično zvonce, njihovo putovanje pretvara se u uzbudljivu avanturu koja će ih odvesti do svetog izvora i otkriti dragocenu porodičnu uspomenu.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Četvorodnevno putovanje obuhvatiće Pariz, Sen Deni, Lurd i Mec, gde će pontifik učestvovati na međureligijskom susretu, obratiti se državnicima i služiti misu u Katedrali Svetog Stefana.
Jednostavan čin pred palionicom povezan je sa molitvom za bolesne, one kojima je pomoć najpotrebnija i upokojene.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
