Pouka velikog duhovnika 20. veka otkriva šta stoji iza unutrašnjeg zamora, zašto pad nije kraj i kako se vodi borba koja ne uništava čoveka, već ga vraća na put trezvenosti i nade.
Postoji zamor koji se ne vidi spolja. Ljudi ga nose tiho, često pod maskom uspeha, rutine ili prividne stabilnosti i samopouzdanja. To je unutrašnja iscrpljenost nastala iz stalne borbe sa sopstvenim slabostima, strastima i osećajem da se pad ponavlja brže nego ustajanje. Pravoslavlje taj problem ne gura pod tepih niti ga ulepšava — nego nudi pogled koji ne slama čoveka. Jedna pouka starca Jefrema Arizonskog upravo tu borbu osvetljava bez surovosti, ali i bez popuštanja istini.
Starac Jefrem je govorio:
- Čedo moje, telesna borba proishodi iz gordosti. Na ovim dvema strastima stoji čitavo zdanje greha. To je bitka i to će proći. Svi svetitelji su vodili takav rat. Budući da smo slabi, Bog neće dopustiti da se borimo preko svojih snaga. Istraj u svojoj borbi i ne plaši se. Kao što ćeš videti, sve će to proći. Odagnaj kukavičluk i budi hrabar.
U nekoliko rečenica, Starac Jefrem skida teret lažne krivice koju čovek često nosi. Slabost nije dokaz propasti, već polazište borbe. U pravoslavnom iskustvu, greh nije kraj puta, nego mesto susreta sa istinom o sebi. Nije presudno koliko puta čovek padne, već da li prihvata borbu kao sastavni deo svog duhovnog rasta. Starac ne poziva na bekstvo od iskušenja, ali ni na samouništavajući heroizam — već na poverenje da Bog poznaje meru ljudske snage bolje nego sam čovek.
Zato ova pouka ne ostavlja gorak ukus, već budi trezvenost. Ona ne obećava brzu pobedu, ali raskrinkava očaj kao laž. U pravoslavlju, hrabrost nije odsustvo borbe, nego odbijanje da se čovek odrekne nade. A kada kukavičluk ustukne, borba prestaje da bude tamnica i postaje put — ne lak, ali istinit.
Poslanica Svetog apostola Pavla Jevrejima, začalo 312 (3,11-14; 4,1-8)
11. zato se zakleh u gnevu svom da neće ući u počinak moj.” 12. Pazite, braćo, da ne bude u nekome od vas zlo srce neverovanja, odstupanjem od Boga živoga; 13. nego bodrite jedan drugoga svaki dan, dokle god to „danas“ traje, da koji od vas ne postane tvrdokoran obmanom greha. 14. Jer smo postali zajedničari Hristovi, samo ako prvobitnu veru do kraja čvrsto održimo.
1. Bojimo se, dakle, da neko od vas, dok još važi obećanje za ulazak u počinak njegov, ne pomisli da je odocnio. 2. Jer i nama je javljena radosna vest kao i onima; ali njima ne bi od koristi reč koju čuše, pošto oni koji je čuše ne prihvatiše je sa verom. 3. A mi koji poverovasmo ulazimo u počinak, kao što je rekao: „Zato se zakleh u gnevu svom da oni neće ući u počinak moj, mada dela Božija behu završena od postanka sveta.” 4. Jer reče negde za sedmi dan ovako: „I počinu Bog u dan sedmi od svih dela svojih.”
5. A ovde opet: „Neće ući u počinak moj.” 6. Pa pošto neki imaju da uđu u njega, a oni kojima je najpre javljena radosna vest ne uđoše zbog nepokornosti, 7. to opet odredi jedan dan, „danas", govoreći preko Davida, posle tolikoga vremena, kao što reče: „Danas, ako glas njegov čujete, nemojte da budu tvrdokorna srca vaša.” 8. Jer da je njih Isus Navin uveo u počinak, ne bi se posle toga govorilo o nekom drugom danu.
Jevanđelje po Luki, začalo 104. (21,5-7;10-11;20-24)
5. I kad neki govorahu za hram da je ukrašen lepim kamenjem i zavetnim poklonima, reče: 6. „Doći će dani u koje od svega što vidite neće ostati ni kamen na kamenu koji se neće razmetnuti.” 7. I zapitaše ga govoreći: „Učitelju, kada će to biti? I koji je znak kada će se to dogoditi?”
Nije nađeno poglavlje (p1): 42,21,5-7;10-11;20-24
Bez moralizovanja i utešnih reči, ova pouka razotkriva uzrok porodičnih lomova, životnih zastoja i unutrašnjeg nemira koji se često pogrešno pripisuju okolnostima, a ne sopstvenom odnosu prema roditeljima.
Priča o čoveku koji je grešio ceo život, ali se iskreno pokajao, otkriva večni dijalog između ljudske nesavršenosti i božanske milosti – i pruža nadu svakome ko traži unutrašnje oslobođenje.
Jedna osobina drži dušu otvorenom za Božji dar, a njeno zanemarivanje donosi unutrašnji nemir.
Pouka jednog od najomiljenijih svetitelja novijeg vremena otkriva zašto trenutak tišine pred Bogom nosi snagu da savlada nervozu, umor i haos koji čekaju svakog od nas.
U kratkoj pouci počivšeg duhovnika manastira Bogorodice Gavriotise krije se odgovor na strah od ljudske zlobe i osećaj napuštenosti.
Pouka jednog od najvećih duhovnika 20. veka pokazuje kako kratka molitva, čitanje Svetog pisma i samoposmatranje mogu ojačati moralnu snagu i održati veru čak i kada svet preti da nas slomi.
Članovi ove čestite porodice živeli su posvećeni Bogu sve do kraja svog života. Živeli su i upokojili se u Gospodu u V veku.
Sotona čoveka ne navodi na greh naglo i otvoreno, već postepeno, kroz misli, osećanja i navike koje deluju bezazleno.
Pravoslavna duhovnost uči da se zlo ne pobeđuje zlom, već dobrim, i da se istinska pobeda ne ostvaruje nad drugim čovekom, već nad sobom.
Jednostavna smesa, proverena mera i miris vanilije koji vraća u dane praznika, mrsnih ručkova i tihog porodičnog mira.
Sveštenik Bojan Krstanović ukazuje da kađenje nije puki običaj, već čin poštovanja i molitvenog odnosa prema Bogu i svetinji.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
U jednoj od svojih pouka veliki duhovnik 20. veka objasnio je kako anđeli čuvari vode dušu ka spasenju i kako njihova ljubav ostaje skrivena, ali moćna.
Veliki pravoslavni duhovnik 20. veka podseća nas da tuga nije prirodna za one koji veruju i otkriva put ka unutrašnjem miru kroz nadu, radost i Božiju ljubav.
Reči jednog od najvećih duhovnika 20. veka otkrivaju gde se gubi snaga - i gde se, još uvek, može povratiti.
U vremenima kad tuga i haos vladaju svakodnevnicom, pouka velikog duhovnika 20. veka pokazuje kako umna molitva postaje nevidljivi štit duše i vodi ka unutrašnjoj slobodi.
Sotona čoveka ne navodi na greh naglo i otvoreno, već postepeno, kroz misli, osećanja i navike koje deluju bezazleno.
Pravoslavna duhovnost uči da se zlo ne pobeđuje zlom, već dobrim, i da se istinska pobeda ne ostvaruje nad drugim čovekom, već nad sobom.
Sveštenik Bojan Krstanović ukazuje da kađenje nije puki običaj, već čin poštovanja i molitvenog odnosa prema Bogu i svetinji.
Jedna jevanđeljska misao, u tumačenju Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog, postaje merilo unutrašnje iskrenosti i granica između ispovedanja i formalnosti.
Dekan Bogoslovskog fakulteta u Foči upozorava da je reč o smišljenom potezu koji prevazilazi administraciju i zadire u samu suštinu vere i identiteta.
Bez znanja bratstva prepisani groblje i temelji crkve, dok se zemljište nadomak manastira prodaje za izgradnju hotela i motela.
Episkop istočnoamerički uzneo je snažnu molitvu za zaštitu nerođene dece, a prisutni, od članova Kongresa do vernika, priznaju da su njegove reči ostavile snažan trag.
Zavetni hram na Vračaru večeras je centar molitve i svetlosti, gde se kroz ikone, sveće i melodije proživljava Hristov prvi susret sa Zakonom, duhovno obrezanje srca i početak nove godine po julijanskom kalendaru – događaji koji ne ostavljaju nikog ravnodušnim.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog Grigorija Bogoslova po starom i Svetog Parfenija po novom kalendaru. Katolici proslavljaju Blaženog papu Pija IX, dok u judaizmu i islamu danas nema velikog verskog praznika.
Svetogorski podvižnik objašnjava zašto naše reči često povređuju i kako male greške u komunikaciji mogu da ostave dugotrajan trag, čak i kada ne želimo da naudimo.
Iako je celog života bio slabog zdravlja, ipak je doživeo osamdesetu godinu.
