Pouka velikog duhovnika 20. veka otkriva šta stoji iza unutrašnjeg zamora, zašto pad nije kraj i kako se vodi borba koja ne uništava čoveka, već ga vraća na put trezvenosti i nade.
Postoji zamor koji se ne vidi spolja. Ljudi ga nose tiho, često pod maskom uspeha, rutine ili prividne stabilnosti i samopouzdanja. To je unutrašnja iscrpljenost nastala iz stalne borbe sa sopstvenim slabostima, strastima i osećajem da se pad ponavlja brže nego ustajanje. Pravoslavlje taj problem ne gura pod tepih niti ga ulepšava — nego nudi pogled koji ne slama čoveka. Jedna pouka starca Jefrema Arizonskog upravo tu borbu osvetljava bez surovosti, ali i bez popuštanja istini.
Starac Jefrem je govorio:
- Čedo moje, telesna borba proishodi iz gordosti. Na ovim dvema strastima stoji čitavo zdanje greha. To je bitka i to će proći. Svi svetitelji su vodili takav rat. Budući da smo slabi, Bog neće dopustiti da se borimo preko svojih snaga. Istraj u svojoj borbi i ne plaši se. Kao što ćeš videti, sve će to proći. Odagnaj kukavičluk i budi hrabar.
U nekoliko rečenica, Starac Jefrem skida teret lažne krivice koju čovek često nosi. Slabost nije dokaz propasti, već polazište borbe. U pravoslavnom iskustvu, greh nije kraj puta, nego mesto susreta sa istinom o sebi. Nije presudno koliko puta čovek padne, već da li prihvata borbu kao sastavni deo svog duhovnog rasta. Starac ne poziva na bekstvo od iskušenja, ali ni na samouništavajući heroizam — već na poverenje da Bog poznaje meru ljudske snage bolje nego sam čovek.
Zato ova pouka ne ostavlja gorak ukus, već budi trezvenost. Ona ne obećava brzu pobedu, ali raskrinkava očaj kao laž. U pravoslavlju, hrabrost nije odsustvo borbe, nego odbijanje da se čovek odrekne nade. A kada kukavičluk ustukne, borba prestaje da bude tamnica i postaje put — ne lak, ali istinit.
Poslanica Svetog apostola Pavla Jevrejima, začalo 312 (3,11-14; 4,1-8)
11. zato se zakleh u gnevu svom da neće ući u počinak moj.” 12. Pazite, braćo, da ne bude u nekome od vas zlo srce neverovanja, odstupanjem od Boga živoga; 13. nego bodrite jedan drugoga svaki dan, dokle god to „danas“ traje, da koji od vas ne postane tvrdokoran obmanom greha. 14. Jer smo postali zajedničari Hristovi, samo ako prvobitnu veru do kraja čvrsto održimo.
1. Bojimo se, dakle, da neko od vas, dok još važi obećanje za ulazak u počinak njegov, ne pomisli da je odocnio. 2. Jer i nama je javljena radosna vest kao i onima; ali njima ne bi od koristi reč koju čuše, pošto oni koji je čuše ne prihvatiše je sa verom. 3. A mi koji poverovasmo ulazimo u počinak, kao što je rekao: „Zato se zakleh u gnevu svom da oni neće ući u počinak moj, mada dela Božija behu završena od postanka sveta.” 4. Jer reče negde za sedmi dan ovako: „I počinu Bog u dan sedmi od svih dela svojih.”
5. A ovde opet: „Neće ući u počinak moj.” 6. Pa pošto neki imaju da uđu u njega, a oni kojima je najpre javljena radosna vest ne uđoše zbog nepokornosti, 7. to opet odredi jedan dan, „danas", govoreći preko Davida, posle tolikoga vremena, kao što reče: „Danas, ako glas njegov čujete, nemojte da budu tvrdokorna srca vaša.” 8. Jer da je njih Isus Navin uveo u počinak, ne bi se posle toga govorilo o nekom drugom danu.
Jevanđelje po Luki, začalo 104. (21,5-7;10-11;20-24)
5. I kad neki govorahu za hram da je ukrašen lepim kamenjem i zavetnim poklonima, reče: 6. „Doći će dani u koje od svega što vidite neće ostati ni kamen na kamenu koji se neće razmetnuti.” 7. I zapitaše ga govoreći: „Učitelju, kada će to biti? I koji je znak kada će se to dogoditi?”
Nije nađeno poglavlje (p1): 42,21,5-7;10-11;20-24
Bez moralizovanja i utešnih reči, ova pouka razotkriva uzrok porodičnih lomova, životnih zastoja i unutrašnjeg nemira koji se često pogrešno pripisuju okolnostima, a ne sopstvenom odnosu prema roditeljima.
Priča o čoveku koji je grešio ceo život, ali se iskreno pokajao, otkriva večni dijalog između ljudske nesavršenosti i božanske milosti – i pruža nadu svakome ko traži unutrašnje oslobođenje.
Jedna osobina drži dušu otvorenom za Božji dar, a njeno zanemarivanje donosi unutrašnji nemir.
Pouka jednog od najomiljenijih svetitelja novijeg vremena otkriva zašto trenutak tišine pred Bogom nosi snagu da savlada nervozu, umor i haos koji čekaju svakog od nas.
U kratkoj pouci počivšeg duhovnika manastira Bogorodice Gavriotise krije se odgovor na strah od ljudske zlobe i osećaj napuštenosti.
Pouka jednog od najvećih duhovnika 20. veka pokazuje kako kratka molitva, čitanje Svetog pisma i samoposmatranje mogu ojačati moralnu snagu i održati veru čak i kada svet preti da nas slomi.
Dok mnogi klonu pod teretom sopstvenih slabosti, poznati duhovnik sa Svete Gore upozorava da čoveka ne uništavaju samo padovi, već i trenutak kada odustane od borbe za promenu.
O njegovom životu saznalo se zahvaljujući monahu Pafnutiju, koji ga je pred kraj zemaljskog života pronašao u pustinjskoj samoći.
Iranski sud osudio je muzičku umetnicu Parastu Ahmadi nakon koncerta na kojem je nastupala bez hidžaba.
Prema učenju Crkve, post bez molitve, smirenja i dobrih dela ostaje nepotpun.
Spor oko zida na kojem se nekada nalazio lik blaženopočivšeg poglavara SPC ponovo je otvorio pitanja o pravu na očuvanje verskog i nacionalnog identiteta.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Jedan od najvećih duhovnika 20. veka objašnjava kako demonske sile u nama gube moć kada im se odlučno suprotstavimo – jednostavan put ka duhovnoj pobedi koji svakog može inspirisati.
Reči jednog od najvećih duhovnika 20. veka podsećaju da nijedan greh nije jači od Božijeg milosrđa i da svaki čovek može pronaći put ka pokajanju i svetosti.
Jedan od najvećih pravoslavnih duhovnika 20. veka objasnio je kako da se spasemo od najveće opasnosti u životu – kroz jedan vrlo praktičan savet.
U jednoj od svojih pouka veliki duhovnik 20. veka objasnio je kako anđeli čuvari vode dušu ka spasenju i kako njihova ljubav ostaje skrivena, ali moćna.
Dok mnogi klonu pod teretom sopstvenih slabosti, poznati duhovnik sa Svete Gore upozorava da čoveka ne uništavaju samo padovi, već i trenutak kada odustane od borbe za promenu.
Prema učenju Crkve, post bez molitve, smirenja i dobrih dela ostaje nepotpun.
Spor oko zida na kojem se nekada nalazio lik blaženopočivšeg poglavara SPC ponovo je otvorio pitanja o pravu na očuvanje verskog i nacionalnog identiteta.
Crkva upozorava da tuga ne sme da preraste u beznađe i očaj, jer za hrišćanina smrt nema poslednju reč.
Mozaična ikona Presvete Bogorodice Odigitrije, pred kojom je, prema predanju, poslednje trenutke proveo otac Svetog Save, prvi put je izneta iz riznice Manastira Hilandar i predstavljena javnosti u prestonom gradu Srbije.
Kada je mali Vukan odlučio da pomogne čoveku kome je pomoć bila potrebna, nije ni slutio da će njegovo delo pokrenuti stari zvonik i promeniti srca svih ljudi oko njega.
Raketa američkog PVO sistema "patriot" pogodila je kompleks Kijevsko-pečerske lavre, tvrdi Ministarstvo odbrane Rusije.
Pravoslavni vernici čvrsto veruju da mošti svetaca u Kijevsko-pečerskoj lavri imaju snažno isceljujuće dejstvo.
Pravoslavlje tvrdi da stalno prizivanje imena Isusovog postepeno omekšava srce, donosi mir i pomaže da se u drugome vidi čovek, a ne neprijatelj.
Beležnica jeromonaha Ilariona Đurice sačuvala je jednostavan recept koji pokazuje kako od nekoliko darova prirode može nastati prava poslastica.
Dok savremeni čovek sve više vremena provodi u trci za novcem i uspehom, pravoslavno učenje podseća da posao nema smisla ako nije usmeren na pošteno izdržavanje porodice i pomoć onima kojima je to potrebno.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
