Jevanđelje
Priče Solomonove (10,7; 6; 3,13-16; 8,6; 34-35; 4,12; 14; 17; 5-9; 1,23; 15,4)
7. Spomen pravednikov ostaje blagosloven, a ime bezbožničko truhne.
6. Blagoslovi su nad glavom pravedniku, a usta bezbožnička pokriva nasilje.
13. Blago čoveku koji nađe mudrost, i čoveku koji dobije razum. 14. Jer je bolje njom trgovati nego trgovati srebrom, i dobitak na njoj bolji je od zlata. 15. Skuplja je od dragoga kamenja, i što je god najmilijih stvari tvojih ne mogu se izjednačiti s njom. 16. Dug život u desnici joj je, a u levici bogatstvo i slava.
6. Slušajte, jer ću govoriti velike stvari, i usne moje otvorajući se kazivaće što je pravo.
34. Blago čoveku koji me sluša stražeći na vratima mojim svaki dan i čuvajući pragove vrata mojih. 35. Jer ko mene nalazi, nalazi život i dobija ljubav od Gospoda.
12. Kad ushodiš, neće se stezati koraci tvoji, i ako potrčiš nećeš se spotaknuti.
14. Ne idi na stazu bezbožničku i putem nevaljalih ljudi ne stupaj.
17. Jer jedu hleb bezbožnosti i piju vino nasilja.
5. Pribavi mudrost, pribavi razum; ne zaboravljaj i ne otstupaj od reči usta mojih. 6. Nemoj je ostaviti, i čuvaće te, ljubi je, i hraniće te. 7. Mudrost je glavno; pribavi mudrost, i za sve imanje svoje pribavi razum. 8. Podiži je i ona će te uzvisiti, proslaviće te kad je zagrliš. 9. Metnuće ti na glavu venac od milina, krasnu krunu daće ti.
23. Obratite se na karanje moje; evo, izasuću vam duh svoj, kazaću vam reči svoje.
4. Zdrav je jezik drvo životno, a opačina s njega kršenje od vetra.
Priče Solomonove (10,31-32; 11,1-2; 4; 3; 5-12)
31. Usta pravednikova iznose mudrost, a jezik opaki istrebiće se. 32. Usne pravednikove znaju što je milo, a bezbožnička su usta opačina.
1. Lažna su merila mrska Gospodu, a prava mera ugodna mu je. 2. Kad dođe oholost, dođe i sramota; a u smernih je mudrost.
4. Neće pomoći bogatstvo u dan gneva, a pravda izbavlja od smrti.
3. Pravedne vodi bezazlenost njihova, a bezakonike satire zloća njihova.
5. Pravda bezazlenog upravlja put njegov, a bezbožnik pada od svoje bezbožnosti. 6. Pravedne izbavlja pravda njihova, a bezakonici hvataju se u svojoj zloći. 7. Kad umire bezbožnik, propada nadanje, i najjače uzdanje propada. 8. Pravednik se izbavlja iz nevolje, a bezbožnik dolazi na njegovo mesto. 9. Licemer kvari ustima bližnjeg svog; ali se pravednici izbavljaju znanjem. 10. Dobru pravednih raduje se grad; a kad propadaju bezbožnici, biva pevanje. 11. Blagoslovima pravednih ljudi podiže se grad, a s usta bezbožničkih raskopava se. 12. Bezumnik se ruga bližnjem svom, a razuman čovek ćuti.
Priče Solomonove (4,7-15)
7. Mudrost je glavno; pribavi mudrost, i za sve imanje svoje pribavi razum. 8. Podiži je i ona će te uzvisiti, proslaviće te kad je zagrliš. 9. Metnuće ti na glavu venac od milina, krasnu krunu daće ti. 10. Slušaj, sine moj, i primi reči moje, i umnožiće ti se godine životu. 11. Učim te putu mudrosti, vodim te stazama pravim. 12. Kad ushodiš, neće se stezati koraci tvoji, i ako potrčiš nećeš se spotaknuti. 13. Drži se nastave i ne puštaj, čuvaj je, jer ti je život. 14. Ne idi na stazu bezbožničku i putem nevaljalih ljudi ne stupaj. 15. Ostavi ga, ne hodi po njemu, ukloni se od njega i mini ga.
Jutrenja
Jevanđelje po Jovanu, začalo 36 (10,9-16)
9. Ja sam vrata; ako ko uđe kroz mene spašće se, i ući će i izaći će, i pašu će naći. 10. Lopov ne dolazi za drugo nego da ukrade i zakolje i upropasti. Ja dođoh da život imaju i da ga imaju u izobilju. 11. Ja sam pastir dobri. Pastir dobri život svoj polaže za ovce. 12. A najamnik, koji nije pastir, kome ovce nisu svoje, vidi vuka gde dolazi, i ostavlja ovce, i beži; i vuk razgrabi ovce i raspudi ih. 13. A najamnik beži, jer je najamnik i ne mari za ovce. 14. Ja sam pastir dobri i poznajem svoje, i moje mene poznaju. 15. Kao što Otac poznaje mene i ja Oca; i život svoj polažem za ovce. 16. I druge ovce imam koje nisu iz ovoga tora, i te mi valja privesti, i čuće glas moj, i biće jedno stado i jedan pastir.
Liturgija
Poslanica Svetog apostola Pavla Jevrejima, začalo 335 (13,17-21)
17. Slušajte starešine svoje i povinujte im se, jer oni bdiju nad dušama vašim, pošto će odgovarati za njih, da bi to s radošću činili a ne sa uzdisanjem, jer vam ovo ne bi bilo od koristi. 18. Molite se Bogu za nas. Jer smo uvereni da imamo dobru savest, želeći da se u svemu dobro vladamo. 19. A molim da činite ovo još više, da bih vam se što pre vratio. 20. A Bog mira, koji podiže iz mrtvih velikoga Pastira ovaca, krvlju Zaveta večnoga, Gospoda našega Isusa Hrista, 21. neka vas usavrši u svakome delu dobrome, da vršite volju njegovu, tvoreći u vama ono što mu je ugodno, kroz Isusa Hrista, kome slava u vekove vekova. Amin.
Jevanđelje po Luki, začalo 24 (6,17-23)
17. I sišavši s njima, stade na mestu ravnom i mnogo učenika njegovih; i mnoštvo naroda iz sve Judeje i Jerusalima, i iz primorja tirskog i sidonskog, 18. koji dođoše da ga slušaju i da se isceljuju od svojih bolesti, i koje su mučili duhovi nečisti; i isceljivahu se. 19. I sav narod tražaše da ga se dotakne; jer iz njega izlažaše sila i isceljivaše ih sve. 20. I on podignuvši oči svoje na učenike svoje govoraše: „Blaženi siromašni, jer je vaše Carstvo Boježi. 21. Blaženi koji ste gladni sada, jer ćete se nasititi. Blaženi koji plačete sada, jer ćete se nasmejati. 22. Blaženi ste kad vas ljudi omrznu i kad vas odbace i osramote, i razglase ime vaše kao zlo zbog Sina Čovečijega,. 23. Radujte se u onaj dan i igrajte, jer gle, velika je plata vaša na nebu. Jer su tako činili prorocima ocevi njihovi.“
Reči starca Josifa Isihaste bez ulepšavanja otkrivaju zašto se blagodat ne daje onima koji odustaju na prvoj prepreci i kako se prava snaga vere proverava upravo u danima teskobe i unutrašnjih lomova.
Kroz 21 praktičnu duhovnu lekciju, svetitelj pokazuje kako deljenje muke, praštanje i slušanje mogu promeniti naše odnose i pogled na život.
U trenucima kada se bolest vraća, nemir ne popušta, a rešenja blede, reči matuške Antonije otvaraju prostor za drugačiju vrstu borbe - onu koja zahteva istrajnost, a ne obećava brz ishod.
U jednoj od svojih pouka veliki ruski podvižnik i duhovnik ističe da ništa ne može zameniti smirenje i objašnjava kako ono oblikuje dušu prema Božjem daru.
Bez moralizovanja i utešnih reči, ova pouka razotkriva uzrok porodičnih lomova, životnih zastoja i unutrašnjeg nemira koji se često pogrešno pripisuju okolnostima, a ne sopstvenom odnosu prema roditeljima.
Priča o čoveku koji je grešio ceo život, ali se iskreno pokajao, otkriva večni dijalog između ljudske nesavršenosti i božanske milosti – i pruža nadu svakome ko traži unutrašnje oslobođenje.
