Crkva nas podseća da jedini istinski poznavalac ljudskog srca jeste Bog.
U svakodnevnom životu često se dešava da ljudi, vođeni dobrim namerama, počnu da dele savete bez da su pozvani, bez da su zamoljeni, pa čak i bez da poznaju okolnosti u kojima se drugi nalazi. Takvi saveti neretko dolaze iz ličnog iskustva koje se mehanički prenosi na tuđu sudbinu.
Međutim, ono što je jednom čoveku bilo lek, drugome može postati teret. Ono što je nekoga podiglo, drugoga može dodatno pritisnuti.
Duhovna pravila nisu univerzalne formule koje se primenjuju bez rasuđivanja, već putokazi koji zahtevaju lično vođenje, molitvu i blagoslov.
U pravoslavnoj tradiciji posebno mesto ima rasuđivanje, koje se smatra najvećom od svih vrlina. Bez rasuđivanja, i post može postati gordost, i revnost može postati osuda, i savet može postati kamen spoticanja.
Sveti oci su često upozoravali da je bolje ćutati nego govoriti bez ljubavi i razumevanja. Ćutanje, kada je prožeto molitvom, ponekad govori više nego duga objašnjenja. Prisustvo bez osude, saosećanje bez pametovanja i molitva bez radoznalosti često su jedina prava pomoć bližnjem.
Crkva nas podseća da jedini istinski poznavalac ljudskog srca jeste Bog. Sve drugo je nagađanje, često obojeno sopstvenim strahovima, iskustvima i slabostima.
Zbog toga su duhovnici kroz vekove bili oprezni u savetovanju, oslanjajući se ne na sopstvenu pamet, već na molitvu i blagodati Duha svetoga. Bez tog oslonca, svaka reč može da skrene sa puta, umesto da na njega vrati.
U tom duhu treba razumeti i upozorenje starca Gavrila Gruzijskog:
"Nemoj da daješ savete ako ne znaš duhovno stanje bližnjeg. Tvoj savet može da ga upropasti“.
Patrijarh Pavle je verovao da je dobro da molitve čitamo, a ne da ih izgovaramo napamet, jer ćemo tako lako odlutati u mislima.
Napominje da tu vrednost, koju nam niko ne može oduzeti, delimo i u sebi uveličavamo tako što pomažemo drugima - jer na taj način širimo krug dobrote.
Pravoslavna duhovnost nas uči da svaka reč ima težinu i da je odraz unutrašnjeg stanja čoveka.
Crkva nas uči da odeća treba da bude čedna, skromna i dostojanstvena – da ne sablažnjava druge, već da svedoči smirenje i poštovanje prema Bogu i sebi samome.
Dok mnogi klonu pod teretom sopstvenih slabosti, poznati duhovnik sa Svete Gore upozorava da čoveka ne uništavaju samo padovi, već i trenutak kada odustane od borbe za promenu.
O njegovom životu saznalo se zahvaljujući monahu Pafnutiju, koji ga je pred kraj zemaljskog života pronašao u pustinjskoj samoći.
Iranski sud osudio je muzičku umetnicu Parastu Ahmadi nakon koncerta na kojem je nastupala bez hidžaba.
Prema učenju Crkve, post bez molitve, smirenja i dobrih dela ostaje nepotpun.
Spor oko zida na kojem se nekada nalazio lik blaženopočivšeg poglavara SPC ponovo je otvorio pitanja o pravu na očuvanje verskog i nacionalnog identiteta.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Svetac je u jednoj svojoj kratkoj pouci objasnio zašto nije svaki savet vredan poverenja i kako promišljeno biranje društva i reči može postati temelj unutrašnjeg mira.
Protojerej Željko Marković, starešina crkve Lazarice, objasnio je važnost reči Molitve Gospodnje.
Ukoliko čovek sebe vidi kao boljeg od drugih, ako ne priznaje sopstvenu grešnost, on se udaljava od Boga, jer preuzima mesto koje mu ne pripada - mesto sudiје i merila istine.
Oni koji tihuju često pokušavaju uskladiti izgovaranje te molitve sa svojim dahom, kao da sjedinjuju um i telo.
Dok mnogi klonu pod teretom sopstvenih slabosti, poznati duhovnik sa Svete Gore upozorava da čoveka ne uništavaju samo padovi, već i trenutak kada odustane od borbe za promenu.
Prema učenju Crkve, post bez molitve, smirenja i dobrih dela ostaje nepotpun.
Spor oko zida na kojem se nekada nalazio lik blaženopočivšeg poglavara SPC ponovo je otvorio pitanja o pravu na očuvanje verskog i nacionalnog identiteta.
Crkva upozorava da tuga ne sme da preraste u beznađe i očaj, jer za hrišćanina smrt nema poslednju reč.
Mozaična ikona Presvete Bogorodice Odigitrije, pred kojom je, prema predanju, poslednje trenutke proveo otac Svetog Save, prvi put je izneta iz riznice Manastira Hilandar i predstavljena javnosti u prestonom gradu Srbije.
Kada je mali Vukan odlučio da pomogne čoveku kome je pomoć bila potrebna, nije ni slutio da će njegovo delo pokrenuti stari zvonik i promeniti srca svih ljudi oko njega.
Raketa američkog PVO sistema "patriot" pogodila je kompleks Kijevsko-pečerske lavre, tvrdi Ministarstvo odbrane Rusije.
Pravoslavni vernici čvrsto veruju da mošti svetaca u Kijevsko-pečerskoj lavri imaju snažno isceljujuće dejstvo.
Pravoslavlje tvrdi da stalno prizivanje imena Isusovog postepeno omekšava srce, donosi mir i pomaže da se u drugome vidi čovek, a ne neprijatelj.
Beležnica jeromonaha Ilariona Đurice sačuvala je jednostavan recept koji pokazuje kako od nekoliko darova prirode može nastati prava poslastica.
Dok savremeni čovek sve više vremena provodi u trci za novcem i uspehom, pravoslavno učenje podseća da posao nema smisla ako nije usmeren na pošteno izdržavanje porodice i pomoć onima kojima je to potrebno.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
