Crkva nas podseća da jedini istinski poznavalac ljudskog srca jeste Bog.
U svakodnevnom životu često se dešava da ljudi, vođeni dobrim namerama, počnu da dele savete bez da su pozvani, bez da su zamoljeni, pa čak i bez da poznaju okolnosti u kojima se drugi nalazi. Takvi saveti neretko dolaze iz ličnog iskustva koje se mehanički prenosi na tuđu sudbinu.
Međutim, ono što je jednom čoveku bilo lek, drugome može postati teret. Ono što je nekoga podiglo, drugoga može dodatno pritisnuti.
Duhovna pravila nisu univerzalne formule koje se primenjuju bez rasuđivanja, već putokazi koji zahtevaju lično vođenje, molitvu i blagoslov.
U pravoslavnoj tradiciji posebno mesto ima rasuđivanje, koje se smatra najvećom od svih vrlina. Bez rasuđivanja, i post može postati gordost, i revnost može postati osuda, i savet može postati kamen spoticanja.
Sveti oci su često upozoravali da je bolje ćutati nego govoriti bez ljubavi i razumevanja. Ćutanje, kada je prožeto molitvom, ponekad govori više nego duga objašnjenja. Prisustvo bez osude, saosećanje bez pametovanja i molitva bez radoznalosti često su jedina prava pomoć bližnjem.
Crkva nas podseća da jedini istinski poznavalac ljudskog srca jeste Bog. Sve drugo je nagađanje, često obojeno sopstvenim strahovima, iskustvima i slabostima.
Zbog toga su duhovnici kroz vekove bili oprezni u savetovanju, oslanjajući se ne na sopstvenu pamet, već na molitvu i blagodati Duha svetoga. Bez tog oslonca, svaka reč može da skrene sa puta, umesto da na njega vrati.
U tom duhu treba razumeti i upozorenje starca Gavrila Gruzijskog:
"Nemoj da daješ savete ako ne znaš duhovno stanje bližnjeg. Tvoj savet može da ga upropasti“.
Patrijarh Pavle je verovao da je dobro da molitve čitamo, a ne da ih izgovaramo napamet, jer ćemo tako lako odlutati u mislima.
Napominje da tu vrednost, koju nam niko ne može oduzeti, delimo i u sebi uveličavamo tako što pomažemo drugima - jer na taj način širimo krug dobrote.
Pravoslavna duhovnost nas uči da svaka reč ima težinu i da je odraz unutrašnjeg stanja čoveka.
Crkva nas uči da odeća treba da bude čedna, skromna i dostojanstvena – da ne sablažnjava druge, već da svedoči smirenje i poštovanje prema Bogu i sebi samome.
U crkvi Svete Petke, pred mnoštvom vernika, mitropolit šumadijski govorio o veri kao ličnom susretu sa Bogom i upozorio da bez istine nema ni mira ni izlaza iz očaja.
Reči Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog podsećaju da Božje oko vidi sve, a dobro učinjeno u tišini ima večnu vrednost.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog mučenika Kodrata Korintskog po starom i Sveštenomučenike Nikona po novom kalendaru. Katolici slave spomendan Svetog Turibija Mongrovejskog, dok muslimani i Jevreji danas nemaju većeg opšteg praznika.
Pouka jednog od najvećih svetitelja pravoslavlja pokazuje kako pokajanjem i saosećanjem možemo dostići duhovni mir i istinsku čistotu srca.
Kad je napunio 12 godina, sišao je u grad, i tamo su ga neki dobri ljudi zavoleli i upisali u školu.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Svetac je u jednoj svojoj kratkoj pouci objasnio zašto nije svaki savet vredan poverenja i kako promišljeno biranje društva i reči može postati temelj unutrašnjeg mira.
Protojerej Željko Marković, starešina crkve Lazarice, objasnio je važnost reči Molitve Gospodnje.
Ukoliko čovek sebe vidi kao boljeg od drugih, ako ne priznaje sopstvenu grešnost, on se udaljava od Boga, jer preuzima mesto koje mu ne pripada - mesto sudiје i merila istine.
Oni koji tihuju često pokušavaju uskladiti izgovaranje te molitve sa svojim dahom, kao da sjedinjuju um i telo.
Reči Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog podsećaju da Božje oko vidi sve, a dobro učinjeno u tišini ima večnu vrednost.
Sveštenstvo Jerusalimske patrijaršije nastavlja liturgiju iza zatvorenih vrata, dok vernici širom sveta iščekuju čudo Blagodatnog ognja uoči pravoslavnog Vaskrsa.
U ovim prostorima brišu se uobičajene granice - dolaze i vernici i oni koji to nisu, privučeni mirom, razgovorom i atmosferom koja ne nameće, već poziva na zadržavanje.
Odluka lokalnih islamskih zajednica da proslavu svog praznika prilagode danu žalosti u Gruziji pokazuje međureligijsko poštovanje i solidarnost u zemlji gde muslimani čine značajan deo stanovništva.
Predsednik Vrhovnog sabora Islamske zajednice Srbije otvara lične i duhovne teme – od značenja praznika, preko tišine posta i borbe sa sopstvenim egom, do sećanja na svoje odrastanje i poruka o snazi zajedništva među ljudima.
Od zajedničke molitve na musali do susreta za porodičnom trpezom, praznični dani donose posebnu kulturu ophođenja u kojoj svaka izgovorena čestitka nosi poruku poštovanja, vere i bliskosti među ljudima
U manastiru Svetog Aleksandra Nevskog u Ugljeviku okupio se veliki broj vernika da se pokloni mirotočivoj ikoni „Umekšanje zlih srca“
Ketrin Krik je od audicija za filmove došla do punih arena i miliona pregleda, uz egzorcizme obećava isceljenja, dok verski analitičari upozoravaju da iza svega stoji zloupotreba vere i profit.
Kad je napunio 12 godina, sišao je u grad, i tamo su ga neki dobri ljudi zavoleli i upisali u školu.
Arhiepiskop sumski Nikodim tvrdi da je telo patrijarha Filareta premešteno protivno njegovoj poslednjoj volji, dok dve crkvene strukture ulaze u otvoren sukob oko opela i mesta sahrane.
Odluka lokalnih islamskih zajednica da proslavu svog praznika prilagode danu žalosti u Gruziji pokazuje međureligijsko poštovanje i solidarnost u zemlji gde muslimani čine značajan deo stanovništva.
