U trenucima kada se bolest vraća, nemir ne popušta, a rešenja blede, reči matuške Antonije otvaraju prostor za drugačiju vrstu borbe - onu koja zahteva istrajnost, a ne obećava brz ishod.
Roditelji danas često stoje pred istim zidom: dete je nemirno, bolest se vraća, strah ne popušta, a umor se gomila. Saveti se množe, terapije se smenjuju, ali unutrašnji nemir ostaje netaknut. Upravo na tom mestu, gde se ljudska rešenja iscrpljuju, jedna kratka, stroga i tiha pouka shimonahinje Antonije pokazuje sasvim drugačiji izlaz – ne brz, ne lak, ali postojan.
Shimonahinja Antonija nije nudila utešne rečenice, niti je ublažavala težinu problema. Njene reči imaju ritam crkvenog iskustva, a ne savremene psihologije. One polaze od pretpostavke da se haos u čoveku i oko njega ne smiruje objašnjenjem, već molitvom koja se ponavlja, trpi i traje.
- Ako se deca razboljevaju, treba čitati 90. psalam i Oče naš po sedam puta. Ako je nešto ozbiljno, treba čitati po dvanaest puta... Ako je nesreća pogodila čoveka, treba da čita 90. psalam... Ako su deca nemirna, bolesna, treba im dok spavaju čitati 40 puta molitvu ‘Bogorodice Djevo, raduj se’ i tri nedelje zaredom pričestiti dete Svetim Hristovim Tajnama... Kada imate nečiste pomisli, uninije, nemire – mnogo puta treba čitati molitvu ‘Bogorodice Djevo, raduj se’. Gospod će bez sumnje, radi molitvi Božje Matere, dati mir duši… - govorila je matuška Antonija.
U ovoj pouci nema mistifikacije niti obećanja brzog čuda. Brojevi koje ona navodi nisu magija, već disciplina. Ponavljanje nije mehanika, nego vaspitanje srca. Dete koje spava dok mu se čita molitva nije pasivni primalac reči, već učesnik u nečemu što prevazilazi razum. Čovek koji u nevolji uzima Psaltir ne beži od stvarnosti, već je stavlja pred Boga.
Snaga ove pouke leži u njenoj jednostavnosti, ali i u odgovornosti koju nameće. Ona ne prebacuje krivicu na spoljne okolnosti i ne traži krivca u drugima, već poziva na lični trud, istrajnost i poverenje. Molitva ovde nije dodatak životu, nego njegova osovina.
Poslanica Svetog apostola Pavla Efescima, začalo 233 (6,10-17)
10. A dalje, braćo moja jačajte u Gospodu, i u sili moći njegove. 11. Obucite se u sveoružje Božije, da biste se mogli održati protiv lukavstva đavolskoga. 12. Jer ne ratujemo protiv krvi i tela, nego protiv poglavarstva, i vlasti, i gospodara tame ovoga sveta, protiv duhova zlobe u podnebesju. 13. Zato uzmite sveoružje Božije, da biste se mogli odupreti u zli dan, i odolevši svemu, održati se. 14. Stojte, dakle, opasavši bedra svoja istinom i obukavši se u oklop pravde, 15. i obuvši noge u pripravnost za jevanđelje mira; 16. a iznad svega uzmite štit vere, o koji ćete moći pogasiti sve ognjene strele nečastivoga; 17. i kacigu spasenja uzmite, i mač Duha, koji je reč Božija.
Jevanđelje po Luki, začalo 71. (13,10-17)
10. A učaše u jednoj sinagogi subotom. 11. I gle, beše onde žena koja imađaše duha nemoći osamnaest godina, i beše zgrčena, i ne mogaše se nikako uspraviti. 12. A kad je vide Isus, prizva je i reče joj: „Ženo, oslobođena si od nemoći svoje.” 13. I stavi na nju ruke, i odmah se uspravi i slavljaše Boga. 14. A starešina sinagoge, negodujući što je Isus isceli u subotu, odgovorivši reče narodu: „Šest je dana u koje treba raditi; u ove, dakle, dolazite te se lečite, a ne u dan subotni.”
15. A Gospod mu odgovori i reče: „Licemere, svaki od vas ne odrešuje li u subotu svog vola ili magarca od jasala i vodi da napoji? 16. A ovu, kćer Avraamovu, koju sveza satana evo osamnaest godina, ne trebaše li odrešiti od ove sveze u dan subotni?” 17. I dok on ovo govoraše stiđahu se svi koji mu se protivljahu; a sav narod radovaše se za sva slavna dela što ih on činjaše.
Veliki duhovnik 20. veka podseća da prava hrabrost i uspeh ne dolaze iz pohvala, već iz Božije milosti i sposobnosti da dete nauči da traži pomoć Boga u svakom koraku svog života.
Veliki pravoslavni duhovnik sa Svete gore pokazuje kako očuvati unutrašnji mir i zaštititi dušu dok iskušenja svakodnevno preplavljuju život oko nas.
Potresno svedočanstvo o duhovnom susretu s Bogorodicom koje otkriva kako se rađaju istinska vera, molitva i poverenje.
Sveti Justin Ćelijski podseća na unutrašnje oružje hrišćana koje štiti dušu od najmračnijih sila i daje snagu koju niko ne može oduzeti.
Primer svetitelja pokazuje da strpljiva molitva i nepokolebljiva nada nisu samo duhovne prakse, već put ka isceljenju, unutrašnjem miru i obnovi vere u teškim trenucima.
U vremenima kad tuga i haos vladaju svakodnevnicom, pouka velikog duhovnika 20. veka pokazuje kako umna molitva postaje nevidljivi štit duše i vodi ka unutrašnjoj slobodi.
Život u skladu sa Bogom, prema učenju Svetih otaca, ne oslobađa čoveka od teškoća.
Patrijarh jerusalimski, Sveti Juvenal, dao je te verige na dar carici Evdoksiji, prognanoj ženi cara Teodosija Mlađeg.
I najverniji hrišćani ponekad se nađu pred dilemom: gde prestaje poverenje, a gde počinje lična odgovornost, a veliki svetitelji pravoslavlja nude trezven, dubok i iznenađujuće savremen odgovor o odnosu prema svešteniku.
Ljubav prema bližnjem ne isključuje odgovornost prema sebi.
U pravoslavlju se naglašava da Bog ne stvara zlo niti uživa u ljudskoj patnji, ali dopušta iskušenja radi duhovne koristi.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Ako želite da na slavsku trpezu donesete novo jelo koje spaja jednostavnost i bogat ukus, ova brza salata biće vaš najbolji saveznik – oduševiće i najzahtevnije goste.
Svetogorski asketa objašnjava kako upornost u izgovaranju Hristovog imena u srcu i usnama može nadvladati i satanu i približiti nas veri, čak i kada ne razumemo svaku reč koju izgovaramo.
U kratkoj poruci prvog srpskog arhiepiskopa krije se odgovor na nemir, svađe i sitne pobede koje nas troše - pouka koja ne traži da budemo jači od drugih, već da pobedimo sebe.
Reči svetogorskog starca deluju kao tiha, ali neumoljiva optužba naše potrebe da sudimo, i podsećaju nas da se vera ne meri time koga smo isključili, nego koga smo bili spremni da nosimo.
U kratkoj, ali nemilosrdno preciznoj pouci, veliki duhovnik pokazuje kako čovek, bežeći od blagodarnosti, sam sebi zatvara vrata smisla – i zašto se Bogu najčešće vraćamo tek kada nas život pritisne do kraja.
Život u skladu sa Bogom, prema učenju Svetih otaca, ne oslobađa čoveka od teškoća.
I najverniji hrišćani ponekad se nađu pred dilemom: gde prestaje poverenje, a gde počinje lična odgovornost, a veliki svetitelji pravoslavlja nude trezven, dubok i iznenađujuće savremen odgovor o odnosu prema svešteniku.
Ljubav prema bližnjem ne isključuje odgovornost prema sebi.
U pravoslavlju se naglašava da Bog ne stvara zlo niti uživa u ljudskoj patnji, ali dopušta iskušenja radi duhovne koristi.
Episkop istočnoamerički uzneo je snažnu molitvu za zaštitu nerođene dece, a prisutni, od članova Kongresa do vernika, priznaju da su njegove reči ostavile snažan trag.
Zavetni hram na Vračaru večeras je centar molitve i svetlosti, gde se kroz ikone, sveće i melodije proživljava Hristov prvi susret sa Zakonom, duhovno obrezanje srca i početak nove godine po julijanskom kalendaru – događaji koji ne ostavljaju nikog ravnodušnim.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poslao snažnu božićnu poruku o miru, srcu koje treba da se promeni i veri koja ne počinje od spoljašnje veličine, već iznutra.
Crkva Hristovog Rođenja jedna je najstarijih sačuvanih hrišćanskih crkava na svetu, podignuta u 4. veku, u vreme cara Konstantina.
Fil od vanile, orasi i šerbet čine desert koji se ne razlikuje od mrsnog, a recept monahinje Atanasije Rašić iz Manastira Rukumija već godinama kruži među domaćicama.
Dok nas život okružuje iskušenjima, prevarama i prolaznim zadovoljstvima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća da samo nepobediva vera može da otključa vrata večnog života.
Pravoslavni vernici danas slave Prepodobnog Pavla Tivejskog po starom kalendaru i Prepodobnog Jefrema Sirina po novom. Katolici obeležavaju Svetog Tome Akvinskog, dok muslimani i Jevreji nemaju veliki verski praznik.
