Ruski svetitelj i veliki duhovnik 19. veka podseća da bez poslušnosti Bogu nema ni večne bliskosti, čak ni među najbližima.
U pravoslavnom učenju, istinska bliskost među ljudima ne meri se samo krvnim vezama, već i duhovnim srodstvom koje se ostvaruje kroz Hrista i zajedništvo u Crkvi. Na ovu duboku istinu nas je podsećao Sveti Teofan Zatvornik, veliki duhovnik i tumač unutrašnjeg života hrišćanina.
– Na zemlji je duhovno srodstvo nešto sasvim drugo od prirodnog, i ukoliko poslednje nije u saglasju sa prvim, ono se hladi i sasvim iščezava. Krvni srodnici postaju strani jedan drugome. Na to nas je uputio Gospod kada je rekao – Ko je brat Moj i mati Moja? – i odgovorio – Onaj koji tvori volju Oca Mojega. Ako je na zemlji tako, na nebu će se to ispoljiti krajnjom silinom, posebno nakon Poslednjeg Suda – govorio je Sveti Teofan.
Kada krv nije dovoljna: tajna duhovnog srodstva
Sveti Teofan jasno pokazuje da se ljudska bliskost ne može meriti samo telesnim vezama krvi i roda. Porodica je, naravno, sveta i važna u hrišćanskom životu, ali prava bliskost se zasniva na zajedničkom hodu ka spasenju. Kada se u porodici ne gradi život u Hristu, prirodna veza slabi i postaje prazna, dok ona koja je osveštana verom i vršenjem volje Božje postaje neraskidiva.
Ovo učenje oslanja se na reči samog Gospoda, koji je ukazao da je istinsko bratstvo ono koje se gradi kroz poslušnost Bogu. U tom smislu, Crkva je mesto gde se svi verni rađaju duhovno i postaju deo jedne porodice – porodice Božje.
Večna istina otkriva se nakon Poslednjeg Suda
Sveti Teofan podseća da će se ova istina u potpunosti otkriti na nebu, naročito nakon Poslednjeg Suda, kada će biti jasno da samo oni koji su tvorili volju Očevu ostaju u večnom zajedništvu. To je poziv svim hrišćanima da već ovde na zemlji teže duhovnom srodstvu, jer ono vodi u Carstvo nebesko.
Shutterstock/KaellaPictures
Sveto pismo
Čitanje iz Jevanđelja za 17. nedelju po Duhovima, 5. oktobar
Druga Poslanica Svetog Apostola Pavla Korinćanima, začalo 182 (6,16-18; 7,1)
16. I kakvo js slaganje hrama Božijeg sa idolima? Jer vi ste hram Boga živoga, kao što reče Bog: „Useliću se u njih, i živeću u njima, i biću im Bog, i oni će biti moj narod.” 17. Zato izađite iz njihove sredine i odvojte se, govori Gospod, i ne dohvatajte se nečistog, i ja ću vas primiti, 18. i biću vam otac i vi ćete biti moji sinovi i kćeri, govori Gospod Svedržitelj. 1. Imajući, dakle, ovakva obećanja, o ljubljeni, očistimo sebe od svake nečistote tela i duha, tvoreći svetinju u strahu Božijemu.
Jevanđelje po Mateju, začalo 62. (15,21-28)
21. I izašavši odande Isus otide u krajeve tirske i sidonske. 22. I gle, žena Hananejka izađe iz onih krajeva i povika mu govoreći: „Pomiluj me, Gospode, sine Davidov, kćer moju mnogo muči đavo!", 23. A on joj ne odgovori ni reči. I pristupivši učenici njegovi moljahu ga govoreći: „Otpusti je, jer viče za nama." 24. A on odgovarajući reče: „Ja sam poslan samo izgubljenim ovcama doma Izrailjeva."
25. A ona pristupivši pokloni mu se govoreći: „Gospode, pomozi mi!" 26. A on odgovarajući reče: „Nije dobro uzeti hleb od dece i baciti psima." 27. A ona reče: „Da, Gospode! ali i psi jedu od mrva što padaju sa trpeze gospodara njihovih." 28. Tada odgovori Isus i reče joj: „O ženo, velika je vera tvoja; neka ti bude kako hoćeš!" I ozdravi kći njena od onoga časa.
Jedan od najvećih svetitelja pravoslavlja podseća da vera nije samo molitva – ona zahteva svakodnevni trud i aktivno delovanje, jer bez njega ni najiskrenija molitva ne donosi plod. U nastavku pročitajte oblomak iz Svetog pisma za 17. sredu po Duhovima.
U besedi za praznik Hristovog Rođenja, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički nas vodi od prestola slave do vitlejemske pećine, pokazujući kako tišina Božića govori o Božijoj ljubavi prema čoveku više nego ijedna reč.
Pravoslavni vernici danas slave Rođenje Gospoda Isusa Hrista - Božić po starom kalendaru, dok se po novom liturgijski obeležava Sabor Svetog Jovana Krstitelja. Katolici proslavljaju Svetog Rajmunda Penjafortskog, a Jevreji i muslimani ovaj dan provode u redovnim molitvama.
Prema jevanđelju, Isus Hristos je rođen tačno u ponoć, kada se najsjajnija zvezda koja se kretala od istoka prema zapadu zaustavila iznad pećine kraj Vitlejema.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
Svetogorski starac objašnjava kako pola sata posvećenog Isusovoj molitvi može da donese radost, oslobodi od stresa i pokaže da sreća ne zavisi od spoljnog sveta.
U besedi za praznik Hristovog Rođenja, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički nas vodi od prestola slave do vitlejemske pećine, pokazujući kako tišina Božića govori o Božijoj ljubavi prema čoveku više nego ijedna reč.
Posle svečanog večernjeg bogosluženja sa petohlebnicom u crkvi Svetog Marka, arhimandrit Vasilije osveštao je badnjake pred vernicima, a molitva koja je tom prilikom uzdignuta sabrala je u sebi sećanje na raj, krst i početak spasenja.
Posle svečanog večernjeg bogosluženja sa petohlebnicom u crkvi Svetog Marka, arhimandrit Vasilije osveštao je badnjake pred vernicima, a molitva koja je tom prilikom uzdignuta sabrala je u sebi sećanje na raj, krst i početak spasenja.
Praznik Rođenja Hristovog, koji Srpska pravoslavna crkva obeležava 7. januara, ne govori o sili i sjaju, već o tišini, smirenju i nadi koja već dva milenijuma iznova ispituje čoveka i njegov odnos prema Bogu i drugima.
Osvrćući se na Pravednog Josifa, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički nas u svojoj besedi za 31. utorak po Duhovima podseća kako vera i poslušnost Bogu oblikuju život i donose proslavu onima koji ga slede, čak i u najmračnijim trenucima.
Pravoslavno predanje i oci otkrivaju zašto ovaj dan nije samo uvod u slavlje, već duhovni ispit – i kako od njega zavisi da li će Rođenje Hristovo ostati običan datum ili lični susret.
