Ruski svetitelj i veliki duhovnik 19. veka podseća da bez poslušnosti Bogu nema ni večne bliskosti, čak ni među najbližima.
U pravoslavnom učenju, istinska bliskost među ljudima ne meri se samo krvnim vezama, već i duhovnim srodstvom koje se ostvaruje kroz Hrista i zajedništvo u Crkvi. Na ovu duboku istinu nas je podsećao Sveti Teofan Zatvornik, veliki duhovnik i tumač unutrašnjeg života hrišćanina.
– Na zemlji je duhovno srodstvo nešto sasvim drugo od prirodnog, i ukoliko poslednje nije u saglasju sa prvim, ono se hladi i sasvim iščezava. Krvni srodnici postaju strani jedan drugome. Na to nas je uputio Gospod kada je rekao – Ko je brat Moj i mati Moja? – i odgovorio – Onaj koji tvori volju Oca Mojega. Ako je na zemlji tako, na nebu će se to ispoljiti krajnjom silinom, posebno nakon Poslednjeg Suda – govorio je Sveti Teofan.
Kada krv nije dovoljna: tajna duhovnog srodstva
Sveti Teofan jasno pokazuje da se ljudska bliskost ne može meriti samo telesnim vezama krvi i roda. Porodica je, naravno, sveta i važna u hrišćanskom životu, ali prava bliskost se zasniva na zajedničkom hodu ka spasenju. Kada se u porodici ne gradi život u Hristu, prirodna veza slabi i postaje prazna, dok ona koja je osveštana verom i vršenjem volje Božje postaje neraskidiva.
Ovo učenje oslanja se na reči samog Gospoda, koji je ukazao da je istinsko bratstvo ono koje se gradi kroz poslušnost Bogu. U tom smislu, Crkva je mesto gde se svi verni rađaju duhovno i postaju deo jedne porodice – porodice Božje.
Večna istina otkriva se nakon Poslednjeg Suda
Sveti Teofan podseća da će se ova istina u potpunosti otkriti na nebu, naročito nakon Poslednjeg Suda, kada će biti jasno da samo oni koji su tvorili volju Očevu ostaju u večnom zajedništvu. To je poziv svim hrišćanima da već ovde na zemlji teže duhovnom srodstvu, jer ono vodi u Carstvo nebesko.
Shutterstock/KaellaPictures
Sveto pismo
Čitanje iz Jevanđelja za 17. nedelju po Duhovima, 5. oktobar
Druga Poslanica Svetog Apostola Pavla Korinćanima, začalo 182 (6,16-18; 7,1)
16. I kakvo js slaganje hrama Božijeg sa idolima? Jer vi ste hram Boga živoga, kao što reče Bog: „Useliću se u njih, i živeću u njima, i biću im Bog, i oni će biti moj narod.” 17. Zato izađite iz njihove sredine i odvojte se, govori Gospod, i ne dohvatajte se nečistog, i ja ću vas primiti, 18. i biću vam otac i vi ćete biti moji sinovi i kćeri, govori Gospod Svedržitelj. 1. Imajući, dakle, ovakva obećanja, o ljubljeni, očistimo sebe od svake nečistote tela i duha, tvoreći svetinju u strahu Božijemu.
Jevanđelje po Mateju, začalo 62. (15,21-28)
21. I izašavši odande Isus otide u krajeve tirske i sidonske. 22. I gle, žena Hananejka izađe iz onih krajeva i povika mu govoreći: „Pomiluj me, Gospode, sine Davidov, kćer moju mnogo muči đavo!", 23. A on joj ne odgovori ni reči. I pristupivši učenici njegovi moljahu ga govoreći: „Otpusti je, jer viče za nama." 24. A on odgovarajući reče: „Ja sam poslan samo izgubljenim ovcama doma Izrailjeva."
25. A ona pristupivši pokloni mu se govoreći: „Gospode, pomozi mi!" 26. A on odgovarajući reče: „Nije dobro uzeti hleb od dece i baciti psima." 27. A ona reče: „Da, Gospode! ali i psi jedu od mrva što padaju sa trpeze gospodara njihovih." 28. Tada odgovori Isus i reče joj: „O ženo, velika je vera tvoja; neka ti bude kako hoćeš!" I ozdravi kći njena od onoga časa.
Jedan od najvećih svetitelja pravoslavlja podseća da vera nije samo molitva – ona zahteva svakodnevni trud i aktivno delovanje, jer bez njega ni najiskrenija molitva ne donosi plod. U nastavku pročitajte oblomak iz Svetog pisma za 17. sredu po Duhovima.
Veliki četvrtak obeležila su četiri velika događaja: sveto pranje nogu učenicima, tajna večera, čudesna Isusova molitva i na kraju njegovo izdajstvo i hapšenje.
Razgovor o regionu, stabilnosti i saradnji otvorio je i pitanje uloge Crkve u savremenim odnosima među državama - može li njen glas da utiče tamo gde politika često nailazi na granice.
Većina vernog naroda misli da zna kako se ponašati, ali tokom velikih praznika, poput Vaskrsa, iznenadi ih koliko detalja propuštaju - od ulaska u hram do pričešća i blagoslova.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Većina vernog naroda misli da zna kako se ponašati, ali tokom velikih praznika, poput Vaskrsa, iznenadi ih koliko detalja propuštaju - od ulaska u hram do pričešća i blagoslova.
Nastojateljica Manastira Vratna govori kako lavanda, pčelinji vosak i prirodna eterična ulja iz ove svetinje pomažu vernicima da povrate ravnotežu tela i duha.
Od jutarnje liturgije do prazničnog okupljanja uz rukotvorine i manastirske proizvode, dan je protekao u znaku molitve, sećanja na čudesno izbavljenje i živog susreta ljudi koji svoju veru potvrđuju i kroz rad i darivanje.
Kolone vernika iz Golupca i Kučeva slile su se u manastir, gde je jutro počelo Liturgijom, a potom nastavljeno krsnim hodom i molitvom pred moštima svetitelja.
Godinama je dolazio i bez objašnjenja zastajao na istom mestu u hramu u Libertivilu, sve dok nije razumeo šta ga tamo uporno vraća i odlučio da promeni svoj život.
Priča o učeniku koji je bio uz Hrista, a potom otišao svojim putem otvara pitanje slobodne volje, slabosti i propuštene prilike za pokajanje, koje i danas izaziva nemir i preispitivanje.
