Ruski svetitelj i veliki duhovnik 19. veka podseća da bez poslušnosti Bogu nema ni večne bliskosti, čak ni među najbližima.
U pravoslavnom učenju, istinska bliskost među ljudima ne meri se samo krvnim vezama, već i duhovnim srodstvom koje se ostvaruje kroz Hrista i zajedništvo u Crkvi. Na ovu duboku istinu nas je podsećao Sveti Teofan Zatvornik, veliki duhovnik i tumač unutrašnjeg života hrišćanina.
– Na zemlji je duhovno srodstvo nešto sasvim drugo od prirodnog, i ukoliko poslednje nije u saglasju sa prvim, ono se hladi i sasvim iščezava. Krvni srodnici postaju strani jedan drugome. Na to nas je uputio Gospod kada je rekao – Ko je brat Moj i mati Moja? – i odgovorio – Onaj koji tvori volju Oca Mojega. Ako je na zemlji tako, na nebu će se to ispoljiti krajnjom silinom, posebno nakon Poslednjeg Suda – govorio je Sveti Teofan.
Kada krv nije dovoljna: tajna duhovnog srodstva
Sveti Teofan jasno pokazuje da se ljudska bliskost ne može meriti samo telesnim vezama krvi i roda. Porodica je, naravno, sveta i važna u hrišćanskom životu, ali prava bliskost se zasniva na zajedničkom hodu ka spasenju. Kada se u porodici ne gradi život u Hristu, prirodna veza slabi i postaje prazna, dok ona koja je osveštana verom i vršenjem volje Božje postaje neraskidiva.
Ovo učenje oslanja se na reči samog Gospoda, koji je ukazao da je istinsko bratstvo ono koje se gradi kroz poslušnost Bogu. U tom smislu, Crkva je mesto gde se svi verni rađaju duhovno i postaju deo jedne porodice – porodice Božje.
Večna istina otkriva se nakon Poslednjeg Suda
Sveti Teofan podseća da će se ova istina u potpunosti otkriti na nebu, naročito nakon Poslednjeg Suda, kada će biti jasno da samo oni koji su tvorili volju Očevu ostaju u večnom zajedništvu. To je poziv svim hrišćanima da već ovde na zemlji teže duhovnom srodstvu, jer ono vodi u Carstvo nebesko.
Shutterstock/KaellaPictures
Sveto pismo
Čitanje iz Jevanđelja za 17. nedelju po Duhovima, 5. oktobar
Druga Poslanica Svetog Apostola Pavla Korinćanima, začalo 182 (6,16-18; 7,1)
16. I kakvo js slaganje hrama Božijeg sa idolima? Jer vi ste hram Boga živoga, kao što reče Bog: „Useliću se u njih, i živeću u njima, i biću im Bog, i oni će biti moj narod.” 17. Zato izađite iz njihove sredine i odvojte se, govori Gospod, i ne dohvatajte se nečistog, i ja ću vas primiti, 18. i biću vam otac i vi ćete biti moji sinovi i kćeri, govori Gospod Svedržitelj. 1. Imajući, dakle, ovakva obećanja, o ljubljeni, očistimo sebe od svake nečistote tela i duha, tvoreći svetinju u strahu Božijemu.
Jevanđelje po Mateju, začalo 62. (15,21-28)
21. I izašavši odande Isus otide u krajeve tirske i sidonske. 22. I gle, žena Hananejka izađe iz onih krajeva i povika mu govoreći: „Pomiluj me, Gospode, sine Davidov, kćer moju mnogo muči đavo!", 23. A on joj ne odgovori ni reči. I pristupivši učenici njegovi moljahu ga govoreći: „Otpusti je, jer viče za nama." 24. A on odgovarajući reče: „Ja sam poslan samo izgubljenim ovcama doma Izrailjeva."
25. A ona pristupivši pokloni mu se govoreći: „Gospode, pomozi mi!" 26. A on odgovarajući reče: „Nije dobro uzeti hleb od dece i baciti psima." 27. A ona reče: „Da, Gospode! ali i psi jedu od mrva što padaju sa trpeze gospodara njihovih." 28. Tada odgovori Isus i reče joj: „O ženo, velika je vera tvoja; neka ti bude kako hoćeš!" I ozdravi kći njena od onoga časa.
Jedan od najvećih svetitelja pravoslavlja podseća da vera nije samo molitva – ona zahteva svakodnevni trud i aktivno delovanje, jer bez njega ni najiskrenija molitva ne donosi plod. U nastavku pročitajte oblomak iz Svetog pisma za 17. sredu po Duhovima.
Vernici i sveštenstvo okupili su se oko oltara Crkve Svetog kneza Lazara, evocirajući život i duhovnu snagu blaženopočivšeg patrijarha, čije se sećanje i danas oseća u svakom kutku Srpske pravoslavne crkve.
Među anđelima vlada savršeno jednomislije, jednodušnost i ljubav, a uz to još i potpuna poslušnost nižih činova višim činovima, i svih ukupno svetoj volji Božjoj.
Pred praznik Sabora Svetog arhangela Mihaila ponovo izbija rasprava o slavskom žitu: narodna predanja tvrde jedno, crkveni kanoni drugo — a mnogi domaćini ni ne slute da izostavljaju obavezan deo slave.
Objavljivanjem radne biografije na platformama za zapošljavanje, katolički sveštenik skrenuo je pažnju na pad priloga i finansijsku borbu svoje parohijske zajednice, o kojoj se već godinama gotovo i ne govori.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Njegove reči probijaju svakodnevnu hladnoću: oproštaj, sažaljenje i ljubav prema bližnjima nisu samo vrlina – to je put ka istinskoj veri i unutrašnjem miru, koji menja srce i svet oko nas.
Dok nama korica hleba izgleda obično, negde daleko njena vrednost može značiti nadu– pouka omiljenog srpskog patrijarha otvara oči i srce na ono što svakodnevno zanemarujemo.
Reči jednog od najvećih svetaca pravoslavlja razbijaju iluziju o lakom autoritetu i otkrivaju da je najteža pozicija ona u kojoj čovek mora da predvidi buru, upozori druge i preuzme udarac koji je namenjen njima.
Pred praznik Sabora Svetog arhangela Mihaila ponovo izbija rasprava o slavskom žitu: narodna predanja tvrde jedno, crkveni kanoni drugo — a mnogi domaćini ni ne slute da izostavljaju obavezan deo slave.
Tradicionalna slika porodice, u kojoj je muškarac bio primarni zaštitnik i hranitelj, dok je žena bila čuvar doma, danas ustupa mesto novim obrascima funkcionisanja.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
U najvećoj medicinskoj ustanovi u zemlji proslavljena je krsna slava, a priča o hramu koji je preživeo rat, zaborav i preobražaj u mrtvačnicu otkriva koliko je ovo mesto važno za bolesnike, lekare i grad.
Kad su mu rekli da je jedina šansa transplantacija srca, brat Goran nije odustao. Iz bolničke sobe krenuo je na put duhovnog isceljenja ka Hilandaru, gde je pronašao snagu za novi život.
Na trpezi ljubavi u porti Crkve Ružica, poglavar Srpske pravoslavne crkve poručio je vernicima da najveća bitka svakog čoveka nije spoljašnja, već u srcu.
Kroz biblijske priče o Marti i Mariji otkrijte kako Hronos i Kairos oblikuju naš život, zašto stalno jurimo i propuštamo ono što nosi smisao, i kako svaka sekunda može postati dodir večnosti.
U besedi za 24. četvrtak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o tome kako su ljudi pre Isusovog dolaska živeli u mreži iskušenja i sablazni.
