Veliki ruski svetitelj podseća da samo kroz smirenje i tišinu čovek otvara duhovne oči i otkriva nebeske istine, čak i u svetu punom buke i briga.
Sveti Filaret Moskovski, jedan od istaknutih duhovnika pravoslavlja, podseća vernike da istinsko spoznanje Božanske svetlosti dolazi kroz smirenje i unutrašnju tišinu. U vremenu prepunom buke i svakodnevnih iskušenja, njegova pouka osvetljava put ka duhovnoj dubini i unutrašnjem miru.
On je govorio:
„Istina je da se u toku dana mogu videti zvezde, ali iz dubine. Dubina mora biti uska i okomita, nedostupna za sunčevu svetlost. Što je čovek dublji u svom smirenju, to bolje vidi Nebo.“
Ovim rečima Sveti Filaret nas uči da istinsko duhovno viđenje nije moguće spoljnim očima niti površnim znanjem. Zvezde, simboli Božanske svetlosti, postaju vidljive samo onima koji se povuku u unutrašnju dubinu srca, u stanje smirenja i introspektivne tišine.
Pravoslavni oci naglašavaju da kroz pokajanje, molitvu i samoproučavanje čovek otvara duhovne oči i spoznaje Božiju slavu. Dubina o kojoj govori Sveti Filaret Moskovski nije fizička, već duhovna – srce koje se udaljilo od svetovnih briga i egoizma. Tek u takvoj tišini duša može ugledati svetlost neba, baš kao što zvezde sijaju tek kad nestane dnevna svetlost.
Njegova poruka i danas je jasna: samo oni koji hrabro koračaju putem duhovne dubine mogu spoznati nebeske istine i doživeti mir koji nadilazi svaku oluju.
Poslanica Svetog Apostola Pavla Efescima, začalo 226 (4,17-25)
17. Ovo, dakle, govorim i svedočim u Gospodu da više ne živite kao što žive i ostali neznabošci u praznoumlju svom, 18. pomračenih misli, otuđeni od života Božijega zbog neznanja koje je u njima, zbog okamenjenosti srca njihovoga. 19. Oni otupevši predadoše sebe razuzdanosti, pa čine svaku nečistotu s pohlepom. 20. A vi tako ne upoznaste Hrista, 21. ako li ga čuste i u Njemu naučeni biste, kao što i jeste istina u Isusu, 22. da vi odbacite raniji način života staroga čoveka, koji propada u željama varljivim, 23. a da se obnavljate duhom uma svog, 24. i obucite se u novoga čoveka, sazdanoga po Bogu u pravednosti i svetosti istine. 25. Zato odbacivši laž, govorite istinu svaki sa svojim bližnjim; jer smo udovi jedan drugome.
Jevanđelje Marko, začalo 53. (12,1-12)
1. I poče im govoriti u pričama: „Posadi čovek vinograd, i ogradi plotom, i iskopa pivnicu, i sagradi kulu, i dade ga vinogradarima, pa otide. 2. I kada dođe vreme, posla vinogradarima slugu da primi od vinogradara roda vinogradskoga. 3. A oni ga uhvatiše, izbiše i poslaše praznih ruku. 4. I opet im posla drugog slugu; i onoga napadoše kamenjem, i razbiše mu glavu, i poslaše ga osramoćena. 5. I opet posla drugog, i njega ubiše; i mnoge druge, jedne izbiše a druge pobiše.
6. A on imaše još jedinoga sina svoga, voljenoga, pa im najzad posla i njega, govoreći: 'Postideće se sina mojega. 7. A vinogradari oni rekoše među sobom: 'Ovo je naslednik, hodite da ga ubijemo, i naše će biti nasledstvo.' 8. I uhvatiše ga, i ubiše, i izbaciše ga napolje iz vinograda." 9. Šta će, dakle, učiniti gospodar vinograda? Doći će i pogubiće vinogradare, i daće vinograd drugima. 10. Zar niste čitali u Pismu ovo: 'Kamen koji odbaciše zidari, on postade glava od ugla;' 11. To bi od Gospoda i divno je u očima našim. 12. I tražahu da ga uhvate, ali se pobojaše naroda; jer razumeše da za njih govori priču; i ostavivši ga otidoše.
On je znak ljubavi, žrtve i vaskrsenja, ali i podsetnik na poziv svakog vernika da svoj život ispuni smirenjem, strpljenjem i nadom.
Jedna izgovorena reč može delovati zastrašujuće, ali Crkva nas uči da samo greh ima stvarnu moć – pokajanje, Ispovest i život u Tajnama čine svaku dušu nepobedivom pod Božijom zaštitom.
Od "izleta" u pokret Hare Krišna do misionara koji je hiljadama mališana u Sijera Leoneu postao jedina nada – životni put oca Temisa Adamsa otkriva kako se čovek menja kada izabere da pripada onima koji nemaju ništa.
Dvadeset pet godina vežbe i dar za ukrašavanje učinili su da jedan kolač postane simbol čuvanja tradicije.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žiški u besedi za 24. utorak po Duhovima razotkriva kako vaskrsli Hristos otvara ljudskom biću horizonte nevidljive veličine i večnog spasenja.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Kako tišina, smirene misli i molitva mogu da postanu snaga koja čuva srce od nemira i vodi nas ka unutrašnjem spokojstvu.
Kada reči lako ranjavaju, ruski svetitelj i veliki duhovnik uči nas da se vera i mir ne brane silom, već tišinom srca koje preobražava nepravdu u snagu. U nastavku proćitajte Jevanđelja za 18. utorak po Duhovima, 7. oktobar.
Dok nama korica hleba izgleda obično, negde daleko njena vrednost može značiti nadu– pouka omiljenog srpskog patrijarha otvara oči i srce na ono što svakodnevno zanemarujemo.
Reči jednog od najvećih svetaca pravoslavlja razbijaju iluziju o lakom autoritetu i otkrivaju da je najteža pozicija ona u kojoj čovek mora da predvidi buru, upozori druge i preuzme udarac koji je namenjen njima.
On je znak ljubavi, žrtve i vaskrsenja, ali i podsetnik na poziv svakog vernika da svoj život ispuni smirenjem, strpljenjem i nadom.
Jedna izgovorena reč može delovati zastrašujuće, ali Crkva nas uči da samo greh ima stvarnu moć – pokajanje, Ispovest i život u Tajnama čine svaku dušu nepobedivom pod Božijom zaštitom.
Od "izleta" u pokret Hare Krišna do misionara koji je hiljadama mališana u Sijera Leoneu postao jedina nada – životni put oca Temisa Adamsa otkriva kako se čovek menja kada izabere da pripada onima koji nemaju ništa.
Dvadeset pet godina vežbe i dar za ukrašavanje učinili su da jedan kolač postane simbol čuvanja tradicije.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
U najvećoj medicinskoj ustanovi u zemlji proslavljena je krsna slava, a priča o hramu koji je preživeo rat, zaborav i preobražaj u mrtvačnicu otkriva koliko je ovo mesto važno za bolesnike, lekare i grad.
Kad su mu rekli da je jedina šansa transplantacija srca, brat Goran nije odustao. Iz bolničke sobe krenuo je na put duhovnog isceljenja ka Hilandaru, gde je pronašao snagu za novi život.
Na trpezi ljubavi u porti Crkve Ružica, poglavar Srpske pravoslavne crkve poručio je vernicima da najveća bitka svakog čoveka nije spoljašnja, već u srcu.
Dok nama korica hleba izgleda obično, negde daleko njena vrednost može značiti nadu– pouka omiljenog srpskog patrijarha otvara oči i srce na ono što svakodnevno zanemarujemo.
Jedan neizgovoren pozdrav, neznatna laž ili hladan stav mogu pokrenuti lanac događaja koji menja sudbine – otac Markel (Pabuk) objašnjava kako pokajanje i molitva štite dušu od nevidljivih zala.
U pouci otac Nektarije (Morozov) govori o greškama koje izranjaju iz brzopletosti i objašnjava zašto je jedna duhovna navika ključna za svaki budući izbor.
