Jedan od najvećih svetitelja pravoslavlja podseća da vera nije samo molitva – ona zahteva svakodnevni trud i aktivno delovanje, jer bez njega ni najiskrenija molitva ne donosi plod. U nastavku pročitajte oblomak iz Svetog pisma za 17. sredu po Duhovima.
Sveti Jovan Zlatousti nas podseća na duboku istinu duhovnog života: Božija pomoć prati one koji ulažu trud i spremni su da ulože napor u svoj duhovni rast.
„Kada je trud na našoj strani odsutan, tada i Božija pomoć prestaje“, opominje nas Sveti Jovan Zlatoust, naglašavajući da vera nije pasivno čekanje čuda, već aktivno učestvovanje u Božijem planu kroz delo, molitvu i istrajnost.
Ova pouka nas uči odgovornosti i istrajnosti: Bog nas ne ostavlja, ali nas ne može voditi ako sami ne činimo korake ka svetosti i dobroti. Trud je most između ljudskog nastojanja i Božije milosti – bez njega ni najiskrenija molitva ne može u potpunosti otvoriti vrata duhovnog uzdizanja.
Shutterstock/Terelyuk
Sveto pismo
Čitanje iz Svetog Pisma za 17. sredu po Duhovima
Poslanica Svetog Apostola Pavla Efescima, začalo 223 (3,8-21)
8. Meni, najmanjemu od svih svetih, dade se ova blagodat da blagovestim među neznabošcima neistraživo bogatstvo Hristovo,
9. i da rasvetlim svima u čemu je ustrojstvo tajne od vekova sakrivene u Bogu, koji je sazdao sve kroz Isusa Hrista,
10. da se kroz Crkvu sada obznani načalstvima i vlastima na nebesima mnogostruka mudrost Božija,
11. po večnoj nameri koju izvrši u Hristu Isusu Gospodu našemu,
12. u kome imamo slobodu i pristup s pouzdanjem kroz veru u Njega.
13. Zato vas molim da ne malakšete zbog nevolja mojih za vas, koje su slava vaša.
14. Radi toga preklanjam kolena svoja pred Ocem Gospoda našega Isusa Hrista,
15. od koga svaki rod na nebesima i na zemlji ima svoje ime,
16. da vam po bogatstvu slave svoje dade silu, da ojačate Duhom njegovim u unutrašnjem čoveku,
17. da se Hristos verom useli u srca vaša,
18. da biste, ukorenjeni i utemeljeni u ljubavi, mogli razumeti sa svim svetima šta je širina i dužina, i dubina i visina,
19. i poznati ljubav Hristovu koja prevazilazi razum, da biste se ispunili svakom punoćom Božijom.
20. A Onome koji može još i neuporedivo više učiniti od onoga što mi ištemo ili mislimo, po sili koja deluje u nama,
21. Njemu neka je slava u Crkvi u Hristu Isusu kroz sve naraštaje u vekove vekova. Amin.
Jevanđelje po Marku, začalo 51 (11,22-26)
22. I odgovarajući Isus reče mu: „Imajte veru u Boga.
23. Jer zaista vam kažem: Ako ko reče gori ovoj: ‘Digni se i baci se u more’, a ne posumnja u srcu svom, nego uzveruje da će biti kao što govori, biće mu što god reče.”
24. Zato vam kažem: „Sve što ištete u svojoj molitvi, verujte da ćete primiti; i biće vam.
25. I kad stojite na molitvi, praštajte ako šta imate protiv koga; da i Otac vaš koji je na nebesima oprosti vama sagrešenja vaša.
26. Ako li pak vi ne opraštate, ni Otac vaš koji je na nebesima neće oprostiti vama sagrešenja vaša.”
Veliki otac pustinje još pre 17 vekova upozorio je da će istina biti proglašavana ludošću, a laž mudrošću – njegova poruka nije bila zastrašivanje, već vapaj da se čovek vrati veri i Hristovoj istini dok nije kasno.
Jedan od najučenijih i najuticajnijih arhijereja Ruske pravoslavne crkve 19. veka ostavio je snažnu pouku o tome kako gubimo Božiju zaštitu kada napustimo temelje dobra.
Dok tehnologija povezuje, ali ne ispunjava srca, savet svetog starca otkriva da prazninu ne uklanjamo traženjem pažnje, već darovanjem ljubavi kroz veru i brigu za bližnje.
U besedi za sredu 19. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća da dobro delo ne treba koristiti za sopstvenu slavu, već ga sa ljubavlju prepustiti drugima da prepoznaju njegovu vrednost.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetu prvomučenicu Teklu po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svete mučenike Sergija i Vakha. Katolička crkva obeležava Blaženu Devicu Mariju od Krunice, dok Jevreji i muslimani nemaju veliki praznik.
Jedna pouka ruskog svetitelja posebno se odnosi na trenutke kada tuđa nepravda probudi bes, želju za osvetom ili potrebu da uzvratimo, ali odgovor koji nudi ide u sasvim drugom smeru.
U besedi za sredu 9. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o najvećem daru koji čovek može da primi i objašnjava kako se kroz Hrista otvara put ka životu koji prevazilazi sve prolazno.
Jevanđeljska poruka otkriva šta čovek zaista može da izgubi dok juri za prolaznim stvarima, a snažna pouka iz svakodnevnog života upozorava koliko odlaganje duhovnog buđenja može biti kobno.
U besedi za subotu mesopusne sedmice, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća da reč kojom je Gospod oblikovao svet i danas deluje – pročišćava, vodi i oplemenjuje čoveka.
Reči jednog od najvećih duhovnika 20. veka podsećaju da nijedan greh nije jači od Božijeg milosrđa i da svaki čovek može pronaći put ka pokajanju i svetosti.
U besedi za sredu 19. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća da dobro delo ne treba koristiti za sopstvenu slavu, već ga sa ljubavlju prepustiti drugima da prepoznaju njegovu vrednost.
Jedna pouka ruskog svetitelja posebno se odnosi na trenutke kada tuđa nepravda probudi bes, želju za osvetom ili potrebu da uzvratimo, ali odgovor koji nudi ide u sasvim drugom smeru.
Na Belom kamenu iznad metohijske ravnice čuva se priča o srednjovekovnom čudu, starim rukopisima koji su stigli do Sankt Peterburga, ikonama iz različitih epoha i monahinjama koje danas čuvaju ovu svetinju.
Posle razaranja 2004. godine, u Prizren su se vratili učenici, nastava i crkveno pojanje, a obnovljeni kompleks danas ponovo služi svojoj prvobitnoj nameni.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
