Jedan od najvećih svetitelja pravoslavlja podseća da vera nije samo molitva – ona zahteva svakodnevni trud i aktivno delovanje, jer bez njega ni najiskrenija molitva ne donosi plod. U nastavku pročitajte oblomak iz Svetog pisma za 17. sredu po Duhovima.
Sveti Jovan Zlatousti nas podseća na duboku istinu duhovnog života: Božija pomoć prati one koji ulažu trud i spremni su da ulože napor u svoj duhovni rast.
„Kada je trud na našoj strani odsutan, tada i Božija pomoć prestaje“, opominje nas Sveti Jovan Zlatoust, naglašavajući da vera nije pasivno čekanje čuda, već aktivno učestvovanje u Božijem planu kroz delo, molitvu i istrajnost.
Ova pouka nas uči odgovornosti i istrajnosti: Bog nas ne ostavlja, ali nas ne može voditi ako sami ne činimo korake ka svetosti i dobroti. Trud je most između ljudskog nastojanja i Božije milosti – bez njega ni najiskrenija molitva ne može u potpunosti otvoriti vrata duhovnog uzdizanja.
Shutterstock/Terelyuk
Sveto pismo
Čitanje iz Svetog Pisma za 17. sredu po Duhovima
Poslanica Svetog Apostola Pavla Efescima, začalo 223 (3,8-21)
8. Meni, najmanjemu od svih svetih, dade se ova blagodat da blagovestim među neznabošcima neistraživo bogatstvo Hristovo,
9. i da rasvetlim svima u čemu je ustrojstvo tajne od vekova sakrivene u Bogu, koji je sazdao sve kroz Isusa Hrista,
10. da se kroz Crkvu sada obznani načalstvima i vlastima na nebesima mnogostruka mudrost Božija,
11. po večnoj nameri koju izvrši u Hristu Isusu Gospodu našemu,
12. u kome imamo slobodu i pristup s pouzdanjem kroz veru u Njega.
13. Zato vas molim da ne malakšete zbog nevolja mojih za vas, koje su slava vaša.
14. Radi toga preklanjam kolena svoja pred Ocem Gospoda našega Isusa Hrista,
15. od koga svaki rod na nebesima i na zemlji ima svoje ime,
16. da vam po bogatstvu slave svoje dade silu, da ojačate Duhom njegovim u unutrašnjem čoveku,
17. da se Hristos verom useli u srca vaša,
18. da biste, ukorenjeni i utemeljeni u ljubavi, mogli razumeti sa svim svetima šta je širina i dužina, i dubina i visina,
19. i poznati ljubav Hristovu koja prevazilazi razum, da biste se ispunili svakom punoćom Božijom.
20. A Onome koji može još i neuporedivo više učiniti od onoga što mi ištemo ili mislimo, po sili koja deluje u nama,
21. Njemu neka je slava u Crkvi u Hristu Isusu kroz sve naraštaje u vekove vekova. Amin.
Jevanđelje po Marku, začalo 51 (11,22-26)
22. I odgovarajući Isus reče mu: „Imajte veru u Boga.
23. Jer zaista vam kažem: Ako ko reče gori ovoj: ‘Digni se i baci se u more’, a ne posumnja u srcu svom, nego uzveruje da će biti kao što govori, biće mu što god reče.”
24. Zato vam kažem: „Sve što ištete u svojoj molitvi, verujte da ćete primiti; i biće vam.
25. I kad stojite na molitvi, praštajte ako šta imate protiv koga; da i Otac vaš koji je na nebesima oprosti vama sagrešenja vaša.
26. Ako li pak vi ne opraštate, ni Otac vaš koji je na nebesima neće oprostiti vama sagrešenja vaša.”
Veliki otac pustinje još pre 17 vekova upozorio je da će istina biti proglašavana ludošću, a laž mudrošću – njegova poruka nije bila zastrašivanje, već vapaj da se čovek vrati veri i Hristovoj istini dok nije kasno.
Jedan od najučenijih i najuticajnijih arhijereja Ruske pravoslavne crkve 19. veka ostavio je snažnu pouku o tome kako gubimo Božiju zaštitu kada napustimo temelje dobra.
Dok tehnologija povezuje, ali ne ispunjava srca, savet svetog starca otkriva da prazninu ne uklanjamo traženjem pažnje, već darovanjem ljubavi kroz veru i brigu za bližnje.
Žitije ove ugodnice Božje svedoči kako jedan lični izbor može da uzdrma porodicu, vlast i čitav grad, ostavljajući pitanje koje i danas boli: šta bismo mi učinili na njenom mestu?
Dok švajcarske vlasti nastavljaju istragu i proces identifikacije poginulih, patrijarh Rumunije je pozvao na molitvu, podsećajući na snagu hrišćanske vere u trenucima najveće boli.
Dok svakodnevno očekujemo najgore i trošimo snagu na ono što ne možemo da promenimo, jedna pouka iz pravoslavnog iskustva nemilosrdno postavlja pitanje: gde je nestalo poverenje?
Uoči Božića, pahulje su prekrile kupole i stepeništa hrama, stvarajući idiličan prizor koji u tišini podseća vernike na duhovnu dubinu predstojećeg praznika.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
Bezvremena mudrost ovog velikog svetitelja, izrečena pre više vekova, i danas odzvanja snagom istine — podsećajući da prava vrednost života nije u bogatstvu i moći, već u ljubavi, skromnosti i unutrašnjem miru.
Svetitelji podsećaju da početak godine nije pitanje slavlja, već trenutak u kojem se preispituju savest, navike i odnos prema Bogu — jer od toga zavisi kakav će trag ostaviti dani koji dolaze.
Kroz primer iz Starog zaveta, jedan od najvećih svetitelja pokazuje kako vera i strpljenje oblikuju unutrašnju svetlost koju ništa na svetu ne može ugasiti.
Dok švajcarske vlasti nastavljaju istragu i proces identifikacije poginulih, patrijarh Rumunije je pozvao na molitvu, podsećajući na snagu hrišćanske vere u trenucima najveće boli.
Dok svakodnevno očekujemo najgore i trošimo snagu na ono što ne možemo da promenimo, jedna pouka iz pravoslavnog iskustva nemilosrdno postavlja pitanje: gde je nestalo poverenje?
Arhijereji i jereji Grčke pravoslavne crkve upozoravaju da odluke Evropske unije ne pogađaju samo porodicu, već određuju sudbinu budućih generacija i opstanak čitavog društva.
U besedi za 30. petak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički nas vodi u čas kada David ostaje sam pred istinom o sebi, pokazujući da se čovek ne slama zbog pada, već zbog pokušaja da ga opravda.
Bez povišenog tona i bez kalkulacije, sveštenik Vladislav Vučanović u jednoj kratkoj poruci otvara pitanje zašto se lakše okupljamo oko trpeza i vatrometa nego oko suštine vere, posta i lične odgovornosti.
Dok su satovi odbrojavali prve minute 2026, crkva Vondelkerk u Amsterdamu nestajala je u plamenu, ostavljajući grad bez svetinje i Evropu bez još jednog svedoka hrišćanske prošlosti.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
U besedi za 30. petak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički nas vodi u čas kada David ostaje sam pred istinom o sebi, pokazujući da se čovek ne slama zbog pada, već zbog pokušaja da ga opravda.
Pravoslavni vernici danas slave Svetog Ignjatija Bogonosca po starom kalendaru, dok se po novom liturgijski obeležava Sveta Teodota. Katolici proslavljaju Svetog Bazilija Velikog i Svetog Grgura Nazijanskog, a Jevreji i muslimani ovaj dan provode u redovnim molitvama.
