Dok nas mnogi strahovi parališu i udaljavaju od Boga, jedan jedini može postati putokaz ka vrlinama, molitvi i spasenju – strah od večnog gubitka.
U životu smo često suočeni sa strahom – od nepoznatog, od patnje, od sopstvenih grehova. Većina tih strahova nas opterećuje, slabi i udaljava od istinske duhovne radosti. Ali postoji jedan strah koji nije poguban, već spasonosan: strah od Pakla. Sveti Jovan Zlatoust nas uči da je upravo taj strah put ka stalnoj bdjelosti, molitvi i vrlinama. On nas podseća da strah od večnog gubitka nije slabost, već snaga koja pročišćava dušu i vodi ka Božijem Carstvu.
Sveti Jovan Zlatoust kaže:
- Šta može biti bolnije od Pakla? Ništa nije vrednije nego strah od pakla, jer će nam strah od pakla doneti krunu spasenja… Gde strah postoji, tamo je revnost u davanju milostinje, i snaga molitve, i suze tople i česte, i teški uzdisaji ispunjeni skrušenošću. Jer ništa tako ne izjeda greh i čini vrline da se umnožavaju i cvetaju kao stalno stanje strahovanja. Tako da je nemoguće onome ko ne živi u strahu da čini pravilno, a sa druge strane nemoguće je da čovek koji živi u strahu može otići u pogrešno.
Ovim rečima Zlatoust nas upozorava na razliku između strahova koji nas sputavaju i straha koji nas osnažuje. Dok nas strah od materijalnih gubitaka, osude ili bola često vodi u teskobu i sebičnost, strah od Pakla podstiče pokajanje, ljubav prema bližnjem i molitvenu revnost.
Strah koji spasenje donosi nije panika niti bespomoćnost, već stalna svest o Božijoj prisutnosti i o posledicama naših dela. On pokreće čoveka da stalno ispravlja svoje grehe, širi milostinju, moli Boga i razvija unutrašnje vrline. U pravoslavnom duhovnom životu, strah od Pakla je poput svetionika – stalni podsetnik da se ne smemo udaljavati od pravog puta.
Sveti Jovan Zlatoust nam otkriva duboku istinu: dok su svi drugi strahovi pogubni, strah od Pakla može biti koristan – vodi ka spasenju i kruni vrlina. U njemu leži snaga koja čini da duša cveta i uči nas da svaki naš korak, molitva i delo budu ispunjeni svetošću i pokajanjem. U svetu prepunom strahova, samo ovaj strah postaje duhovni putokaz ka večnom životu.
Reči velikog ruskog sveca deluju strogo, ali kriju duboko pravilo – zbog čega je opasno govoriti o duhovnim temama pred ljudima koje to ne zanima.
Veliki ruski svetitelj otkriva kako male nevolje, koje svi pokušavamo da izbegnemo, postaju najjače oružje u borbi protiv gordosti, duhovne neosetljivosti i tvrdoće srca.
Naizgled bezazlen porok krije duhovnu opasnost veću nego što slutimo: od hladnoće srca do gubitka radosti u molitvi i liturgiji.
Veliki propovednik 19. veka nas uči da žalost nikada ne sme da prevlada veru i nadu u Boga: i kada je srce obuzeto tugom, molitva i nada otvaraju vrata utehe i smisla.
Američko biblijsko društvo utvrdilo je da oni koji čitaju Sveto pismo žive aktivnije, imaju manje stresa, a više optimizma i unutrašnjeg mira.
Za mnoge vernike, ova zapovest predstavlja duhovni izazov koji prevazilazi svakodnevnu pobožnost
Dok nas mnogi strahovi parališu i udaljavaju od Boga, jedan jedini može postati putokaz ka vrlinama, molitvi i spasenju – strah od večnog gubitka.
Dragocena relikvija iz Muzeja Srpske pravoslavne crkve stigla je u hram Svetog Simeona Mirotočivog; vernici će moći da prisustvuju svakodnevnim liturgijama i molitvama za bolesne do 3. septembra.
Prva velika iskopina na ostrvu Sir Bani Jas u poslednjih 30 godina otkriva da je ranohrišćanska zajednica živela u srcu Persijskog zaliva i otvara nova poglavlja o širenju vere Hristove.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Otkrijte kako pivo pretvara ovo jednostavno jelo u ukusnu salatu sa istorijom dugom vekovima, zapisanu još 1855. u "Srbskom kuvaru" jeromonaha Jerotija iz Krušedola.
Starinski specijalitet bez mesa osvojiće vas na prvi zalogaj, a možete ga jesti i u danima belog mrsа.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Bez jaja i putera, a pun bogatog ukusa – isprobajte jednostavan kolač koji donosi mir, radost i nežnu slast u dane posta na ulju.
Da li svojim rečima i postupcima isceljujemo ili ranjavamo druge? Zlatoust poručuje da na Sudu Božjem neće biti važno koliko smo puta izgovorili molitvu, već koliko smo srca iscelili, a koliko povredili.
Jedan od najvećih svetaca pravoslavlja nas uči da pravi post nije samo odricanje od mesa, ribe i jaja, već preobražaj celog bića, milost srca i smirenje koje utišava svaki naš grehovni pokret.
Dok nas savest tiho opominje, a mi je ignorišemo, duša sve dublje krvari. Sveti Jovan Zlatousti nas uči da je bezosećajnost prema grehu najopasnija bolest – jer dok ne osećamo bol, nećemo ni poželeti isceljenje.
Jedan od najučenijih i najuticajnijih arhijereja Ruske pravoslavne crkve 19. veka ostavio je snažnu pouku o tome kako gubimo Božiju zaštitu kada napustimo temelje dobra.
Američko biblijsko društvo utvrdilo je da oni koji čitaju Sveto pismo žive aktivnije, imaju manje stresa, a više optimizma i unutrašnjeg mira.
Za mnoge vernike, ova zapovest predstavlja duhovni izazov koji prevazilazi svakodnevnu pobožnost
Prva velika iskopina na ostrvu Sir Bani Jas u poslednjih 30 godina otkriva da je ranohrišćanska zajednica živela u srcu Persijskog zaliva i otvara nova poglavlja o širenju vere Hristove.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u besedi za današnji dan otkriva da gordost i sujeta ne donose slavu, već sramotu, jer se pred večnim Sudom otkriva istina unutrašnjeg života čoveka.
Neka Sveta Marina bude zaštitnica naših domova i naše dece. U veri i ljubavi da joj pevamо.
Sveštenik Goran Nuhanović otkrio je kako obična štićenica staračkog doma, pred odlazak s ovoga sveta, kroz ispovest i pričešće doživela viziju nebeske svetlosti i prizvala prisustvo svetitelja.
Centar je takođe saopštio da je u njegovim obrazovnim programima u istom periodu učestvovalo 1.300 studenata, što potvrđuje njegovu sve značajniju ulogu u kulturnom povezivanju i obrazovanju.
Na praznik Svetih Zosima i Jakova, gospođa Vukotić iz Minhena ispričala kako su joj nestali bolovi nakon operacije, verujući da su joj tumanski svetitelji doneli isceljenje i novi život.
Ono što većina baca, monasi su pretvarali u slatko koje je vekovima dočekivalo hodočasnike na Svetoj Gori – evo recepta sačuvanog kroz monašku tradiciju.
Neka Sveta Marina bude zaštitnica naših domova i naše dece. U veri i ljubavi da joj pevamо.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u besedi za današnji dan otkriva da gordost i sujeta ne donose slavu, već sramotu, jer se pred večnim Sudom otkriva istina unutrašnjeg života čoveka.
