Reči velikog ruskog sveca deluju strogo, ali kriju duboko pravilo – zbog čega je opasno govoriti o duhovnim temama pred ljudima koje to ne zanima.
Jedan od najvoljenijih ruskih svetitelja, prepodobni Serafim Sarovski, ostavio je vernicima brojne duhovne bisere koji hrane dušu i vode ka spasenju. Među njima je i njegova kratka, ali snažna pouka:
– Niko ne bi trebalo da razgovara o duhovnim stvarima sa ljudima koji nisu zainteresovani za njih.
Na prvi pogled, ova rečenica može izgledati strogo ili čak isključivo. Međutim, kada je sagledamo kroz prizmu pravoslavne duhovnosti i dubine svetiteljskog iskustva, otkriva se njena velika mudrost i blagodat.
Kad reči padaju na kamen
Sveti Serafim Sarovski znao je da svaka reč ima svoju snagu i da je duhovna reč – seme. Ako je bacimo na tlo koje nije spremno, ono neće ni proklijati, ni dati plod. Štaviše, može izazvati i nerazumevanje, podsmeh, pa čak i osudu. Zato nas ovaj sveti starac uči razboritosti – da biramo kome i kada govorimo o Bogu, veri, postu, molitvi i pokajanju.
Hristos je sam rekao:
„Ne dajte svetinje psima, niti bacajte bisere svoje pred svinje, da ih ne pogaze nogama svojim, i okrenuvši se, rastrgnu vas“ (Mt 7,6).
shutterstock
Tiho svedočanstvo života
To ne znači da treba da krijemo svoju veru ili da se stidimo onoga što verujemo. Naprotiv, znači da je ponekad bolje da o Bogu govorimo svojim životom, ljubavlju, krotkošću, tišinom, strpljenjem i osmehom, nego rečima. Tada i oni koji su danas nezainteresovani, sutra mogu osetiti glad za smislom i istinom i setiti se našeg tihog svedočanstva.
Kad nastupi pravi čas
Sveti Serafim Sarovski bio je poznat po rečima:
„Steci mir u svojoj duši, i hiljade oko tebe će se spasti.“
Time nas uči da je prava propoved ona koja dolazi iz srca ispunjenog Hristovim mirom, a ne iz želje da nekoga pridobijemo za svoje mišljenje.
Duhovne stvari nisu tema za običan razgovor, već otkrivanje svetinje. I kao što svetinju čuvamo i pokazujemo samo dostojnima, tako i reči o Bogu zahtevaju pažnju, vreme i, iznad svega, spremno srce sagovornika.
Da li svojim rečima i postupcima isceljujemo ili ranjavamo druge? Zlatoust poručuje da na Sudu Božjem neće biti važno koliko smo puta izgovorili molitvu, već koliko smo srca iscelili, a koliko povredili.
Život Svetog Nektarija Eginskog bio je ispunjen lažima i progonima, ali je ostao smiren i radostan – danas njegove pouke pomažu svima koji se bore s padovima i očajanjem.
Veliki otac pustinje još pre 17 vekova upozorio je da će istina biti proglašavana ludošću, a laž mudrošću – njegova poruka nije bila zastrašivanje, već vapaj da se čovek vrati veri i Hristovoj istini dok nije kasno.
Veliki svetitelj iz 4. veka ostavio je pouku koja nam pokazuje zašto nas uvrede toliko bole i kako jednostavnim ćutanjem možemo sačuvati mir i duhovnu snagu.
U besedi za subotu 17. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o Hristu koji je svojom rečju i životom razotkrivao zlo i upozorava na strah zbog kojeg čovek ćuti pred onim što zna da nije dobro.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog sveštenomučenika Kornilija po starom kalendaru, dok se po novom obeležavaju Sveti apostol i jevanđelista Jovan Bogoslov i Prepodobni Nil Kalabrijski. Katolička crkva obeležava Svete Kozmu i Damjana, dok Jevreji danas praznuju prvi dan Sukota, a muslimani nemaju veći praznik.
U knjizi "Kod starca Porfirija" Konstantinos Janicijotis beleži susret sa supružnicima kojima je svetitelj ukazao na posledice manjka ljubavi među roditeljima, koje mogu uticati na dete još pre rođenja.
Kada bolest i nemoć nadvladaju svakodnevicu, ova molitva postaje most između vere, nade i nevidljive Božje milosti, podsećajući vernika da pažnja i molitva imaju moć da osvetle i najtamnije dane.
Veliki ruski svetitelj osvetljava istinu koja menja sudbine: kako blagorodnost i unutrašnji mir mogu da izleče duše, obnove odnose i donesu snagu u najtežim trenucima života
U besedi za subotu 17. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o Hristu koji je svojom rečju i životom razotkrivao zlo i upozorava na strah zbog kojeg čovek ćuti pred onim što zna da nije dobro.
U knjizi "Kod starca Porfirija" Konstantinos Janicijotis beleži susret sa supružnicima kojima je svetitelj ukazao na posledice manjka ljubavi među roditeljima, koje mogu uticati na dete još pre rođenja.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Mila i Anja kreću sa majkom i bakom do stare crkve, ali kada iz šume začuju neobično zvonce, njihovo putovanje pretvara se u uzbudljivu avanturu koja će ih odvesti do svetog izvora i otkriti dragocenu porodičnu uspomenu.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
