Reči velikog ruskog sveca deluju strogo, ali kriju duboko pravilo – zbog čega je opasno govoriti o duhovnim temama pred ljudima koje to ne zanima.
Jedan od najvoljenijih ruskih svetitelja, prepodobni Serafim Sarovski, ostavio je vernicima brojne duhovne bisere koji hrane dušu i vode ka spasenju. Među njima je i njegova kratka, ali snažna pouka:
– Niko ne bi trebalo da razgovara o duhovnim stvarima sa ljudima koji nisu zainteresovani za njih.
Na prvi pogled, ova rečenica može izgledati strogo ili čak isključivo. Međutim, kada je sagledamo kroz prizmu pravoslavne duhovnosti i dubine svetiteljskog iskustva, otkriva se njena velika mudrost i blagodat.
Kad reči padaju na kamen
Sveti Serafim Sarovski znao je da svaka reč ima svoju snagu i da je duhovna reč – seme. Ako je bacimo na tlo koje nije spremno, ono neće ni proklijati, ni dati plod. Štaviše, može izazvati i nerazumevanje, podsmeh, pa čak i osudu. Zato nas ovaj sveti starac uči razboritosti – da biramo kome i kada govorimo o Bogu, veri, postu, molitvi i pokajanju.
Hristos je sam rekao:
„Ne dajte svetinje psima, niti bacajte bisere svoje pred svinje, da ih ne pogaze nogama svojim, i okrenuvši se, rastrgnu vas“ (Mt 7,6).
shutterstock
Tiho svedočanstvo života
To ne znači da treba da krijemo svoju veru ili da se stidimo onoga što verujemo. Naprotiv, znači da je ponekad bolje da o Bogu govorimo svojim životom, ljubavlju, krotkošću, tišinom, strpljenjem i osmehom, nego rečima. Tada i oni koji su danas nezainteresovani, sutra mogu osetiti glad za smislom i istinom i setiti se našeg tihog svedočanstva.
Kad nastupi pravi čas
Sveti Serafim Sarovski bio je poznat po rečima:
„Steci mir u svojoj duši, i hiljade oko tebe će se spasti.“
Time nas uči da je prava propoved ona koja dolazi iz srca ispunjenog Hristovim mirom, a ne iz želje da nekoga pridobijemo za svoje mišljenje.
Duhovne stvari nisu tema za običan razgovor, već otkrivanje svetinje. I kao što svetinju čuvamo i pokazujemo samo dostojnima, tako i reči o Bogu zahtevaju pažnju, vreme i, iznad svega, spremno srce sagovornika.
Da li svojim rečima i postupcima isceljujemo ili ranjavamo druge? Zlatoust poručuje da na Sudu Božjem neće biti važno koliko smo puta izgovorili molitvu, već koliko smo srca iscelili, a koliko povredili.
Život Svetog Nektarija Eginskog bio je ispunjen lažima i progonima, ali je ostao smiren i radostan – danas njegove pouke pomažu svima koji se bore s padovima i očajanjem.
Veliki otac pustinje još pre 17 vekova upozorio je da će istina biti proglašavana ludošću, a laž mudrošću – njegova poruka nije bila zastrašivanje, već vapaj da se čovek vrati veri i Hristovoj istini dok nije kasno.
Veliki svetitelj iz 4. veka ostavio je pouku koja nam pokazuje zašto nas uvrede toliko bole i kako jednostavnim ćutanjem možemo sačuvati mir i duhovnu snagu.
U besedi za 28. sredu po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća da je izvor svega što je pravedno i blagotvorno samo Bog, dok zlo dolazi iz ljudskog srca, i objašnjava zašto je važno prepoznati pravu prirodu Stvoritelja.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetu Varvaru po starom kalendaru, dok po novom kalendaru proslavljaju Svetog proroka Danila. Katolici se nalaze u trećoj nedelji Adventa, Jevreji obeležavaju četvrti dan Hanuke, a muslimani posvećuju dan redovnoj molitvi i svakodnevnim verskim obavezama.
Bez moralizovanja i utešnih reči, ova pouka razotkriva uzrok porodičnih lomova, životnih zastoja i unutrašnjeg nemira koji se često pogrešno pripisuju okolnostima, a ne sopstvenom odnosu prema roditeljima.
Lična molitva u domu sve češće se proglašava dovoljnim odgovorom, ali tumačenje sveštenika Alekseja Maljukova pokazuje zašto takav stav menja smisao Crkve i slabi samu veru.
Srpska pravoslavna crkva u Australiji poziva verni narod na molitvu za stradale i isceljenje ranjenih, ističući važnost mira, ljubavi i zajedništva u trenucima tuge.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Svetogorski starac Emilijan Simonopetritski objašnjava kako prepoznati pogubnu žalost koja razara dušu i svetu tugu koja vodi ka pokajanju, smirenju i duhovnom obnovljenju.
Jeroshimonah Mihailo Pitkevič upozorava da previše poznanstava iscrpljuje dušu i objašnjava zašto pažljivo biranje s kim delimo srce može biti ključ istinske ravnoteže i duhovnog zdravlja.
Dok tehnologija povezuje, ali ne ispunjava srca, savet svetog starca otkriva da prazninu ne uklanjamo traženjem pažnje, već darovanjem ljubavi kroz veru i brigu za bližnje.
U besedi za 28. sredu po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća da je izvor svega što je pravedno i blagotvorno samo Bog, dok zlo dolazi iz ljudskog srca, i objašnjava zašto je važno prepoznati pravu prirodu Stvoritelja.
Bez moralizovanja i utešnih reči, ova pouka razotkriva uzrok porodičnih lomova, životnih zastoja i unutrašnjeg nemira koji se često pogrešno pripisuju okolnostima, a ne sopstvenom odnosu prema roditeljima.
Lična molitva u domu sve češće se proglašava dovoljnim odgovorom, ali tumačenje sveštenika Alekseja Maljukova pokazuje zašto takav stav menja smisao Crkve i slabi samu veru.
Performans ispred katedrale Svetog Pavla otvorio je oštru raspravu o granicama hrišćanske poruke, političkog aktivizma i dubokog sukoba levice i desnice u Britaniji.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Iguman Arsenije kroz poređenje sa svetiteljem iz Amerike upozorava da se duhovno stanje ne skriva - ono se oseti i onda kada mnogi misle da ga niko ne primećuje.
U zavetnom hramu srpskog naroda patrijarh je mladima govorio o Svetom Savi kao meri života, o identitetu koji se gradi bez straha i o ljubavi kao snazi koja čuva posebnost, ali otvara prostor za susret i zajedništvo.
