Crkva naglašava poštovanje prema upokojenima, molitvu za njihove duše i veru u vaskrsenje, a ne poistovećivanje smrti s groteskom.
Širom sveta 31. oktobra biće obeležena Noć veštica - praznik koji potiče iz zapadnih zemalja, a koji poslednjih godina postaje sve popularniji i među mladima u Srbiji.
Obeležava se maskenbalima, dekoracijom u vidu bundeva, kostura, duhova i drugim "strašnim" motivima, a deca i odrasli često organizuju tematske zabave i igre.
Iako mnogi Noć veštica doživljavaju kao veselu i zabavnu manifestaciju, bez dubljeg značenja, u osnovi je ovaj običaj povezan sa starim keltskim praznikom Samhain, koji je označavao kraj žetve i početak zime. Verovalo se da se tada briše granica između sveta živih i mrtvih, pa su se ljudi maskirali da bi "prevarili" zle duhove.
Schutterstock/Profimedia
Otac Bojan poziva decu da se okrenu pravoslavnim praznicima kojima se slavi život
U pravoslavnoj tradiciji, međutim, ne postoji običaj obeležavanja Noći veštica. Crkva naglašava poštovanje prema upokojenima, molitvu za njihove duše i veru u vaskrsenje, a ne poistovećivanje smrti sa strahom i groteskom.
O tome govori i otac Bojan Krstanović, koji ističe da obeležavanje Noći veštica ne pripada hrišćanskom duhovnom nasleđu i da može imati pogrešan uticaj na decu i mlade:
- Što se tiče Noći veštica (ili kako se već piše) biću stvarno kratak: Mislim, deco, kako god hoćete, ali to je ismevanje naših pokojnika. Nisu naše deke i bake, i svi naši upokojeni, nekakva čudovišta sa strašnim očima i krvavim zubima. Oni su duše najlepše u naručju Božijem. Ne napadaju nas, nego nas čuvaju, mole se za nas. Reći ćete mi da je to kultura nekih drugih naroda. Dobro, pa šta će vam onda to.
Otac Bojan poručuje da bi deca i mladi trebalo da se okrenu radosnim i svetlim tradicijama svog naroda, koje slave život, ljubav i zajedništvo, umesto da preuzimaju običaje koji veličaju strah i tamu.
- Zar mi nemamo prelepe običaje koji pozivaju na ljubav, radost, porodične vrednosti... šta će nam nešto gadno i strašno što unosi nemir. Ide nam najlepši deo godine, pun veličanstvenih praznika koji pozivaju na ljubav. Hajde da tu budemo kreativni. Deco, živite i slavite život.
U doba kada paganske manifestacije sve češće nalaze put do našeg društva, protojerej-stavrofor Stojan Pavlović poziva roditelje i nastavnike da odbace „noć veštica” i ostanu postojani u očuvanju hrišćanske svetlosti, prateći primer Svetog Petra Cetinjskog u odbrani vere i mira među ljudima.
Dan kada pravoslavni vernici slave Svetog Luku i Svetog Petra Cetinjskog, je ujedno i datum kada se proslavlja paganski praznik "Halovin", a koji iz godine u godinu postaje sve uobičajeniji događaj u Srbiji.
Tuga može da postane duhovno korisna ako čoveka vodi ka pokajanju, smirenju i molitvi, ali može i da postane pogubna ako ga odvede u očajanje i beznađe.
U saopštenju koje odjekuje kao opomena Mitropolija crnogorsko-primorska poziva na razboritost, smirenost i vraćanje temeljnim hrišćanskim vrednostima, ističući da je nasilje uvek lični, a ne kolektivni greh.
U besedi za 21. sredu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako Božja pravda nadilazi vreme i prostor, a pravednici iz večnosti vode nas kroz iskušenja i otkrivaju smisao života.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Tuga može da postane duhovno korisna ako čoveka vodi ka pokajanju, smirenju i molitvi, ali može i da postane pogubna ako ga odvede u očajanje i beznađe.
Četrdesti dan mora biti na 40. dan, jer, ukolko duša ode u pakao, na nama je velika obaveza da je do drugog Hristovog dolaska isčupamo iz ada, objasnio je otac Stefan.
Tuga može da postane duhovno korisna ako čoveka vodi ka pokajanju, smirenju i molitvi, ali može i da postane pogubna ako ga odvede u očajanje i beznađe.
U besedi za 21. sredu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako Božja pravda nadilazi vreme i prostor, a pravednici iz večnosti vode nas kroz iskušenja i otkrivaju smisao života.
Dok svakodnevica vuče na sve strane, pouka igumana manastira Vitovnica nas podseća da mir nije u okolnostima, već u unutrašnjem predavanju Bogu – lek koji danas svi traže, a retko nalaze.
Iguman manastira Moštanica otkriva tragičnu priču o monahu koji je zbog ljubavi napustio Hrista, izgubio mir i postao simbol duhovne borbe između čoveka i iskušenja koje razara dušu.
Na blagoslovenom mestu gde se spajaju Dunav i Sava, patrijarh srpski služio je liturgiju i predvodio litiju do kapele Svete Petke, pozvavši vernike da se saberu u veri i Hristovu reč postave kao temelj života.
Od molitava za zdravlje i porodičnu sreću do isceljenja koja se prepričavaju generacijama — žene širom Srbije svedoče kako im je Sveta Petka vratila snagu, veru i mir u srcu.
Uz svetlost sveća i miris tamjana, verni narod se okuplja da prinese darove, osvešta slavske kolače i pokloni se moštima najpoštovanije svetiteljke u srpskom narodu.
Dok svakodnevica vuče na sve strane, pouka igumana manastira Vitovnica nas podseća da mir nije u okolnostima, već u unutrašnjem predavanju Bogu – lek koji danas svi traže, a retko nalaze.
Iguman manastira Moštanica otkriva tragičnu priču o monahu koji je zbog ljubavi napustio Hrista, izgubio mir i postao simbol duhovne borbe između čoveka i iskušenja koje razara dušu.
Dok milioni širom sveta tragaju za životom izvan Zemlje, jerej Ruske pravoslavne crkve objašnjava da "vanzemaljska vera" nije nauka – već nova duhovna zamka savremenog čoveka.
