Crkva naglašava poštovanje prema upokojenima, molitvu za njihove duše i veru u vaskrsenje, a ne poistovećivanje smrti s groteskom.
Širom sveta 31. oktobra biće obeležena Noć veštica - praznik koji potiče iz zapadnih zemalja, a koji poslednjih godina postaje sve popularniji i među mladima u Srbiji.
Obeležava se maskenbalima, dekoracijom u vidu bundeva, kostura, duhova i drugim "strašnim" motivima, a deca i odrasli često organizuju tematske zabave i igre.
Iako mnogi Noć veštica doživljavaju kao veselu i zabavnu manifestaciju, bez dubljeg značenja, u osnovi je ovaj običaj povezan sa starim keltskim praznikom Samhain, koji je označavao kraj žetve i početak zime. Verovalo se da se tada briše granica između sveta živih i mrtvih, pa su se ljudi maskirali da bi "prevarili" zle duhove.
Schutterstock/Profimedia
Otac Bojan poziva decu da se okrenu pravoslavnim praznicima kojima se slavi život
U pravoslavnoj tradiciji, međutim, ne postoji običaj obeležavanja Noći veštica. Crkva naglašava poštovanje prema upokojenima, molitvu za njihove duše i veru u vaskrsenje, a ne poistovećivanje smrti sa strahom i groteskom.
O tome govori i otac Bojan Krstanović, koji ističe da obeležavanje Noći veštica ne pripada hrišćanskom duhovnom nasleđu i da može imati pogrešan uticaj na decu i mlade:
- Što se tiče Noći veštica (ili kako se već piše) biću stvarno kratak: Mislim, deco, kako god hoćete, ali to je ismevanje naših pokojnika. Nisu naše deke i bake, i svi naši upokojeni, nekakva čudovišta sa strašnim očima i krvavim zubima. Oni su duše najlepše u naručju Božijem. Ne napadaju nas, nego nas čuvaju, mole se za nas. Reći ćete mi da je to kultura nekih drugih naroda. Dobro, pa šta će vam onda to.
Otac Bojan poručuje da bi deca i mladi trebalo da se okrenu radosnim i svetlim tradicijama svog naroda, koje slave život, ljubav i zajedništvo, umesto da preuzimaju običaje koji veličaju strah i tamu.
- Zar mi nemamo prelepe običaje koji pozivaju na ljubav, radost, porodične vrednosti... šta će nam nešto gadno i strašno što unosi nemir. Ide nam najlepši deo godine, pun veličanstvenih praznika koji pozivaju na ljubav. Hajde da tu budemo kreativni. Deco, živite i slavite život.
U doba kada paganske manifestacije sve češće nalaze put do našeg društva, protojerej-stavrofor Stojan Pavlović poziva roditelje i nastavnike da odbace „noć veštica” i ostanu postojani u očuvanju hrišćanske svetlosti, prateći primer Svetog Petra Cetinjskog u odbrani vere i mira među ljudima.
Dan kada pravoslavni vernici slave Svetog Luku i Svetog Petra Cetinjskog, je ujedno i datum kada se proslavlja paganski praznik "Halovin", a koji iz godine u godinu postaje sve uobičajeniji događaj u Srbiji.
U trenucima kada se bolest vraća, nemir ne popušta, a rešenja blede, reči matuške Antonije otvaraju prostor za drugačiju vrstu borbe - onu koja zahteva istrajnost, a ne obećava brz ishod.
Od apostola Pavla do Svetog Nikolaja Žičkog – pravoslavno predanje pokazuje kako astrologija i okultizam ne nude znanje ni sigurnost, već tiho uvode u duhovno ropstvo i udaljavaju od slobode koju daruje Hristos.
Liturgija, reči patrijarha Porfirija i prisustvo verskih lidera i uglednih gostiju iz zemlje i inostranstva učinili su da se porodični praznik pretvori u događaj sa širim značenjem.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Protojerej Tarasije Zabudjko rasvetljava nedoumicu o kojoj se u parohijama najčešće govori tiho, objašnjavajući da se suština ove zabrane ne tiče vrednovanja žene, već svetosti mesta na kojem se savršava Bezkrvna Žrtva.
Dvodnevni skup posvećen Prvom vaseljenskom saboru – 1.700 godina trajnog nasleđa na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu okupio je teologe, istoričare i crkvene velikodostojnike, uz izložbu umetničkih dela i bogat program predavanja.
U trenucima kada se bolest vraća, nemir ne popušta, a rešenja blede, reči matuške Antonije otvaraju prostor za drugačiju vrstu borbe - onu koja zahteva istrajnost, a ne obećava brz ishod.
Od apostola Pavla do Svetog Nikolaja Žičkog – pravoslavno predanje pokazuje kako astrologija i okultizam ne nude znanje ni sigurnost, već tiho uvode u duhovno ropstvo i udaljavaju od slobode koju daruje Hristos.
Iguman Arsenije kroz poređenje sa svetiteljem iz Amerike upozorava da se duhovno stanje ne skriva - ono se oseti i onda kada mnogi misle da ga niko ne primećuje.
Skoro tri decenije ovaj zanatlija iz Ježevice izrađuje voštanice po manastirskom predanju, učeći nas da se prava sveća ne stvara mašinom, već strpljenjem, iskustvom i verom koja se ne gasi ni kada plamen dogori.
Kratak razgovor koji počinje bezazleno, a završava se neprijatnim ogledalom u kome se prepoznaju vera bez napora, pobožnost bez dela i razlog zbog kog mnogi beže od istine o sebi.
U besedi za 27. subotu po Duhovima, saznajte Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako svakodnevno preispitivanje i pokajanje mogu vratiti svetlost u život.
