Crkva naglašava poštovanje prema upokojenima, molitvu za njihove duše i veru u vaskrsenje, a ne poistovećivanje smrti s groteskom.
Širom sveta 31. oktobra biće obeležena Noć veštica - praznik koji potiče iz zapadnih zemalja, a koji poslednjih godina postaje sve popularniji i među mladima u Srbiji.
Obeležava se maskenbalima, dekoracijom u vidu bundeva, kostura, duhova i drugim "strašnim" motivima, a deca i odrasli često organizuju tematske zabave i igre.
Iako mnogi Noć veštica doživljavaju kao veselu i zabavnu manifestaciju, bez dubljeg značenja, u osnovi je ovaj običaj povezan sa starim keltskim praznikom Samhain, koji je označavao kraj žetve i početak zime. Verovalo se da se tada briše granica između sveta živih i mrtvih, pa su se ljudi maskirali da bi "prevarili" zle duhove.
Schutterstock/Profimedia
Otac Bojan poziva decu da se okrenu pravoslavnim praznicima kojima se slavi život
U pravoslavnoj tradiciji, međutim, ne postoji običaj obeležavanja Noći veštica. Crkva naglašava poštovanje prema upokojenima, molitvu za njihove duše i veru u vaskrsenje, a ne poistovećivanje smrti sa strahom i groteskom.
O tome govori i otac Bojan Krstanović, koji ističe da obeležavanje Noći veštica ne pripada hrišćanskom duhovnom nasleđu i da može imati pogrešan uticaj na decu i mlade:
- Što se tiče Noći veštica (ili kako se već piše) biću stvarno kratak: Mislim, deco, kako god hoćete, ali to je ismevanje naših pokojnika. Nisu naše deke i bake, i svi naši upokojeni, nekakva čudovišta sa strašnim očima i krvavim zubima. Oni su duše najlepše u naručju Božijem. Ne napadaju nas, nego nas čuvaju, mole se za nas. Reći ćete mi da je to kultura nekih drugih naroda. Dobro, pa šta će vam onda to.
Otac Bojan poručuje da bi deca i mladi trebalo da se okrenu radosnim i svetlim tradicijama svog naroda, koje slave život, ljubav i zajedništvo, umesto da preuzimaju običaje koji veličaju strah i tamu.
- Zar mi nemamo prelepe običaje koji pozivaju na ljubav, radost, porodične vrednosti... šta će nam nešto gadno i strašno što unosi nemir. Ide nam najlepši deo godine, pun veličanstvenih praznika koji pozivaju na ljubav. Hajde da tu budemo kreativni. Deco, živite i slavite život.
U doba kada paganske manifestacije sve češće nalaze put do našeg društva, protojerej-stavrofor Stojan Pavlović poziva roditelje i nastavnike da odbace „noć veštica” i ostanu postojani u očuvanju hrišćanske svetlosti, prateći primer Svetog Petra Cetinjskog u odbrani vere i mira među ljudima.
Dan kada pravoslavni vernici slave Svetog Luku i Svetog Petra Cetinjskog, je ujedno i datum kada se proslavlja paganski praznik "Halovin", a koji iz godine u godinu postaje sve uobičajeniji događaj u Srbiji.
Molitva u Beogradu služena za pokoj duše velikog duhovnog vođe gruzijskog naroda – reči poglavara Srpske Pravoslavne Crkve osvetlile su snagu vere i nasleđe koje nadživljava vreme.
Milioni vernika širom pravoslavnog sveta čekaju da saznaju hoće li Blagodatni oganj zasvetleti dok sukobi u Jerusalimu prete da prekinu vekovne tradicije.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Životni put od trenutka kada mu je episkop nagovestio patrijaraški put, preko godina provedenih u jedinoj bogosloviji pod pritiskom režima, do vremena kada je krštavao hiljade i mirio zavađene.
Milioni vernika širom pravoslavnog sveta čekaju da saznaju hoće li Blagodatni oganj zasvetleti dok sukobi u Jerusalimu prete da prekinu vekovne tradicije.
Ketrin Krik je od audicija za filmove došla do punih arena i miliona pregleda, uz egzorcizme obećava isceljenja, dok verski analitičari upozoravaju da iza svega stoji zloupotreba vere i profit.
Dok istraživanja beleže rast broja onih koji se izjašnjavaju kao vernici, otac Vasilije podseća na razliku između spoljašnje discipline i istinskog preobražaja i pobožnosti.
Na univerzitetu u Kjotu napravljen je humanoid Budaroid koji odgovara na pitanja ljudi, učestvuje u obredima i prilagođava svoje odgovore svakom sagovorniku.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog mučenika Konona Isavrijskog po starom i Svetog Kirila Jerusalimskog po novom kalendaru. Katolici slave spomendan Svetog Ćirila Jeruzalemskog, muslimani su u mesecu ramazana, dok Jevreji danas nemaju većeg opšteg praznika.
Svaka reč besede Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za sredu 4. sedmice Velikog posta pokazuje da bez prisustva Spasitelja, ni najveći trud ne donosi plod – a s Njim, i najdublja mora postaju izvor blagoslova.
