Dan kada pravoslavni vernici slave Svetog Luku i Svetog Petra Cetinjskog, je ujedno i datum kada se proslavlja paganski praznik "Halovin", a koji iz godine u godinu postaje sve uobičajeniji događaj u Srbiji.
Sveti Luka, praznik koji SPC proslavlja danas, na udaru je paralelne struje, nametnute u viduproslave Noći veštica. U pravoj borbi sa nakaradnim maseknbalom, koji nema veze sa hrišćanstvom i koji veliča kult demona bore se sveštennici i to doslovno.
Slučaj, u kojem je u znak protesta uništena dekoracija za praznik veštica, dolazi iz Češke, a glavni akter je tamošnji sveštenik. On je odlučio da uništi bundeve, na kojima su bile izrezbarene jezive grimase, specififične za ovu proslavu. Brzo su se na Fejsbuk staranici, češkog sela, pojavile fotografije polupanih bundeva.
"Naša povorka bundeva i fenjera protekla je u odličnoj atmosferi punoj dečjeg entuzijazma, a verujemo da su se i odrasli fantastično zabavili dok su gledali oduševljenje u očima mališana. Verovatno nećemo pronaći dotičnog vandala koji je deci pokvario radost, ali verujemo da čita ovu objavu i da mu je muka od samog sebe", napisali su organizatori Noći veštica, na društvenoj mreži.
Ubrzo je usledio odgovor. "Izlazeći iz župnog dvora u nedelju uveče ugledao sam brojne simbole sotonske svetkovine Noći veštica postavljene ispred naše svetinje. Postupio sam prema svojoj veri i dužnosti oca i zaštitnika dece koja su mi poverena i uklonio te simbole. Međutim, pokušajte da zapamtite da je moja dužnost kao autoriteta i sveštenika da zaštitim decu i porodicu od skrivenog zla", napisao je lokalni sveštenik.
Da situacija u Srbiji nije drugačija potvrđuje dekoracija u izlozima i tematski maskenbali koji se organizuju u različitim vrtićima, a čiji je povod upravo Noć veštica.
Odakle Noć veštica vuče korene
Poreklo označava praznik zaštite od nečistih sila i ima paganske korene koji sežu više od 2.000 godina u prošlost. Prvobitan naziv Noći veštica bio je "Sauina" i označavao je keltsku pagansku svetkovinu koja se obeležavala 1. novembra, odnosno na dan početka Nove kalendarske godine po verovanju Kelta. Ljudi su na ovaj dan palili lomače i nosili kostime u nameri da oteraju zle duhove, jer su verovali da u noći između oktobra i novembra mrtvi izlaze iz grobova.
Širenje ovih običaja među ostalim narodima dogodilo se nekoliko stotina godina kasnije, kada su Kelti naselili prostore Britanije i Francuske, pa su prihvatanjem hrišćanstva svoj praznik prilagodili prazniku Svih Svetih, koji se odlukom pape Grgura trećeg obeležavao upravo 1. novembra. Pretpraznično veče, odnosno 31. oktobar, dobilo je na engleskom naziv„All Hallows Eve”, što znači Veče svetih, da bi se na kraju prihvatilo za širu upotrebu samo„Halloween”.
printskrin youtube otac predrag popovic
Otac Predrag Popović
Otac Predrag Popović, ističe je da je ovaj običaj prikaz naširoko "rasprostranjene bolesti" u SAD, a čiji pipci se šire i po drugim kontinentima.
- Kada sam otišao u Ameriku i video da su već 20. oktobra tamo sve kuće okićene, shvatio sam razmere tog događaja. Dekoracija je prikazivala razne užase, groblja, kosturske glave... i sad pravim paralelu sa Ćele kulom u Nišu, za čiju istoriju znamo - dok se oni igraju horor filma obeležavajući svoje domove za znamo već koga. Na kuće stavljaju satanističke simbole, a ja znam da će ljudi reći kako je to samo igra, međutim nije. Takođe će reći da je to Dan svih svetih, ali nije ni to. Katolička crkva je prepoznala opasnost tog događaja i pokušala je da ga prilagodi hrišćanstvu, ali bezuspešno.
printskrin youtube Studio B
Otac Marko Jeftić
Otac Marko Jeftić, takođe, ističe da je važno da decu i mlade ne izlažemo nečemu što nije u duhu pravoslavne tradicije.
- Halovin, odnosno Noć veštica, u suprotnosti je sa našom hrišćanskom tradicijom. Taj praznik je promocija satanizma i strašno je što smo, iz čistog pomodarstva, pristali da našoj deci nešto ružno predstavimo kao lepo, nešto izopačeno kao normalno. Proslava Noći veštica u sebi nosi dozu opasnosti jer se deca na mala vrata uče satanističkim aktivnostima i navikavaju na nešto što je strano i strašno. Mnogi roditelji, ali i nastavnici to rade iz neznanja i kroz maskenbal pokušavaju da deci približe ovakve stvari - rekao je za Alo! sveštenik Marko Jeftić.
On naglašava da ne treba da čekamo školu ili državu da nam zaštiti i obrazuje decu jer taj posao treba da započnu roditelji.
- Oni su ti koji treba da kažu ne proslavi Halovina u vrtićima i školama, a ta praksa je vidljivija u većim sredinama. Zapadna civilizacija slavi Halovin, odnosno noć Svih svetih, a kod nas se taj praznik zove Zadušnice. Nama danas nisu Zadušnice, i nema razloga da se ponašamo kao da jesu. Ako treba da se upoznamo s drugom kulturom, možemo da učimo o tome, a ne da prihvatamo sve šta nam se servira sa Zapada - rekao je sveštenik Marko, i dodao da pravoslavni vernici danas slave dva velika sveca.
Dva sveca
Danas slavimo Svetog Luku, koji je bio apostol i jevanđelista. On je bio i jedan od prvih lekara i hroničara, živeo je pre dva milenijuma, a o njemu se i danas priča. Kao i o Svetom Petru Cetinjskom koji je mnogo učinio za srpski narod u Crnoj Gori, kako u duhovnom tako i u državnom smislu.
Manastir Kosijerevo, koji je pretrpeo je razaranja, potapanja i premeštanja, svojim relikvijama privlači brojne hodočasnike iz svih krajeva, koji u ovoj duhovnoj oazi pronalaze utehu, mir i doživljavaju čudesa.
U Hramu Hristovog Vakrsenja, vernici, arhijereji i sveštenstvo okupili su se da odaju počast duhovnom vođi, čija je posvećenost i ljubav prema narodu ostavila neizbrisiv trag.
U doba kada paganske manifestacije sve češće nalaze put do našeg društva, protojerej-stavrofor Stojan Pavlović poziva roditelje i nastavnike da odbace „noć veštica” i ostanu postojani u očuvanju hrišćanske svetlosti, prateći primer Svetog Petra Cetinjskog u odbrani vere i mira među ljudima.
Od dovratnika do vitrine, neke navike u rasporedu svetinja potiču iz pogrešnih tumačenja, a prema učenju Crkve, mesto koje im dajemo otkriva koliko razumemo njihovu pravu ulogu u svakodnevnom životu.
Dok je javnost gledala glamur, iza zatvorenih vrata vodila se tiha borba za starateljstvo, pravo na izbor i detinjstvo oslobođeno uticaja kontroverzne verske organizacije kojoj je bivši suprug glumice Kejti Holms ostao veran.
Gotovo četiri decenije otac Slobodan bio je oslonac parohijanima, predvodio sveštenstvo kao arhijerejski namesnik i ostavio snažan trag u crkvenom životu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Bez miksera, bez čekanja i bez raskoši, ovaj recept čuva duh porodičnih okupljanja i dana kada crkveni kalendar dopušta da se radost podeli i kroz desert koji nije postan.
Od dovratnika do vitrine, neke navike u rasporedu svetinja potiču iz pogrešnih tumačenja, a prema učenju Crkve, mesto koje im dajemo otkriva koliko razumemo njihovu pravu ulogu u svakodnevnom životu.
Dok je javnost gledala glamur, iza zatvorenih vrata vodila se tiha borba za starateljstvo, pravo na izbor i detinjstvo oslobođeno uticaja kontroverzne verske organizacije kojoj je bivši suprug glumice Kejti Holms ostao veran.
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
U razgovoru koji nadilazi uobičajene novinarske priče, otac Dimitrije govori o smislu praznovanja, o radosti koja ne prolazi i o tome zašto se Vaskrs ne objašnjava, već prepoznaje u životu, odnosima i svakodnevnim susretima vernika.
Desert iz hercegovačkog kraja nastaje spajanjem voćnog namaza, brašna i vode, zatim se kratko peče i preliva toplim šećernim sirupom, čime dobija prepoznatljivu tamnu aromu.
