Dan kada pravoslavni vernici slave Svetog Luku i Svetog Petra Cetinjskog, je ujedno i datum kada se proslavlja paganski praznik "Halovin", a koji iz godine u godinu postaje sve uobičajeniji događaj u Srbiji.
Sveti Luka, praznik koji SPC proslavlja danas, na udaru je paralelne struje, nametnute u viduproslave Noći veštica. U pravoj borbi sa nakaradnim maseknbalom, koji nema veze sa hrišćanstvom i koji veliča kult demona bore se sveštennici i to doslovno.
Slučaj, u kojem je u znak protesta uništena dekoracija za praznik veštica, dolazi iz Češke, a glavni akter je tamošnji sveštenik. On je odlučio da uništi bundeve, na kojima su bile izrezbarene jezive grimase, specififične za ovu proslavu. Brzo su se na Fejsbuk staranici, češkog sela, pojavile fotografije polupanih bundeva.
"Naša povorka bundeva i fenjera protekla je u odličnoj atmosferi punoj dečjeg entuzijazma, a verujemo da su se i odrasli fantastično zabavili dok su gledali oduševljenje u očima mališana. Verovatno nećemo pronaći dotičnog vandala koji je deci pokvario radost, ali verujemo da čita ovu objavu i da mu je muka od samog sebe", napisali su organizatori Noći veštica, na društvenoj mreži.
Ubrzo je usledio odgovor. "Izlazeći iz župnog dvora u nedelju uveče ugledao sam brojne simbole sotonske svetkovine Noći veštica postavljene ispred naše svetinje. Postupio sam prema svojoj veri i dužnosti oca i zaštitnika dece koja su mi poverena i uklonio te simbole. Međutim, pokušajte da zapamtite da je moja dužnost kao autoriteta i sveštenika da zaštitim decu i porodicu od skrivenog zla", napisao je lokalni sveštenik.
Da situacija u Srbiji nije drugačija potvrđuje dekoracija u izlozima i tematski maskenbali koji se organizuju u različitim vrtićima, a čiji je povod upravo Noć veštica.
Odakle Noć veštica vuče korene
Poreklo označava praznik zaštite od nečistih sila i ima paganske korene koji sežu više od 2.000 godina u prošlost. Prvobitan naziv Noći veštica bio je "Sauina" i označavao je keltsku pagansku svetkovinu koja se obeležavala 1. novembra, odnosno na dan početka Nove kalendarske godine po verovanju Kelta. Ljudi su na ovaj dan palili lomače i nosili kostime u nameri da oteraju zle duhove, jer su verovali da u noći između oktobra i novembra mrtvi izlaze iz grobova.
Širenje ovih običaja među ostalim narodima dogodilo se nekoliko stotina godina kasnije, kada su Kelti naselili prostore Britanije i Francuske, pa su prihvatanjem hrišćanstva svoj praznik prilagodili prazniku Svih Svetih, koji se odlukom pape Grgura trećeg obeležavao upravo 1. novembra. Pretpraznično veče, odnosno 31. oktobar, dobilo je na engleskom naziv„All Hallows Eve”, što znači Veče svetih, da bi se na kraju prihvatilo za širu upotrebu samo„Halloween”.
printskrin youtube otac predrag popovic
Otac Predrag Popović
Otac Predrag Popović, ističe je da je ovaj običaj prikaz naširoko "rasprostranjene bolesti" u SAD, a čiji pipci se šire i po drugim kontinentima.
- Kada sam otišao u Ameriku i video da su već 20. oktobra tamo sve kuće okićene, shvatio sam razmere tog događaja. Dekoracija je prikazivala razne užase, groblja, kosturske glave... i sad pravim paralelu sa Ćele kulom u Nišu, za čiju istoriju znamo - dok se oni igraju horor filma obeležavajući svoje domove za znamo već koga. Na kuće stavljaju satanističke simbole, a ja znam da će ljudi reći kako je to samo igra, međutim nije. Takođe će reći da je to Dan svih svetih, ali nije ni to. Katolička crkva je prepoznala opasnost tog događaja i pokušala je da ga prilagodi hrišćanstvu, ali bezuspešno.
printskrin youtube Studio B
Otac Marko Jeftić
Otac Marko Jeftić, takođe, ističe da je važno da decu i mlade ne izlažemo nečemu što nije u duhu pravoslavne tradicije.
- Halovin, odnosno Noć veštica, u suprotnosti je sa našom hrišćanskom tradicijom. Taj praznik je promocija satanizma i strašno je što smo, iz čistog pomodarstva, pristali da našoj deci nešto ružno predstavimo kao lepo, nešto izopačeno kao normalno. Proslava Noći veštica u sebi nosi dozu opasnosti jer se deca na mala vrata uče satanističkim aktivnostima i navikavaju na nešto što je strano i strašno. Mnogi roditelji, ali i nastavnici to rade iz neznanja i kroz maskenbal pokušavaju da deci približe ovakve stvari - rekao je za Alo! sveštenik Marko Jeftić.
On naglašava da ne treba da čekamo školu ili državu da nam zaštiti i obrazuje decu jer taj posao treba da započnu roditelji.
- Oni su ti koji treba da kažu ne proslavi Halovina u vrtićima i školama, a ta praksa je vidljivija u većim sredinama. Zapadna civilizacija slavi Halovin, odnosno noć Svih svetih, a kod nas se taj praznik zove Zadušnice. Nama danas nisu Zadušnice, i nema razloga da se ponašamo kao da jesu. Ako treba da se upoznamo s drugom kulturom, možemo da učimo o tome, a ne da prihvatamo sve šta nam se servira sa Zapada - rekao je sveštenik Marko, i dodao da pravoslavni vernici danas slave dva velika sveca.
Dva sveca
Danas slavimo Svetog Luku, koji je bio apostol i jevanđelista. On je bio i jedan od prvih lekara i hroničara, živeo je pre dva milenijuma, a o njemu se i danas priča. Kao i o Svetom Petru Cetinjskom koji je mnogo učinio za srpski narod u Crnoj Gori, kako u duhovnom tako i u državnom smislu.
Manastir Kosijerevo, koji je pretrpeo je razaranja, potapanja i premeštanja, svojim relikvijama privlači brojne hodočasnike iz svih krajeva, koji u ovoj duhovnoj oazi pronalaze utehu, mir i doživljavaju čudesa.
U Hramu Hristovog Vakrsenja, vernici, arhijereji i sveštenstvo okupili su se da odaju počast duhovnom vođi, čija je posvećenost i ljubav prema narodu ostavila neizbrisiv trag.
U doba kada paganske manifestacije sve češće nalaze put do našeg društva, protojerej-stavrofor Stojan Pavlović poziva roditelje i nastavnike da odbace „noć veštica” i ostanu postojani u očuvanju hrišćanske svetlosti, prateći primer Svetog Petra Cetinjskog u odbrani vere i mira među ljudima.
Hodočasnici se za put pripremaju postom i molitvom, uvek odlaze s blagoslovom srpskog patrijarha, a najbolji period da se poseti Jerusalim je na Preobraženje Hristovo
U Hramu Vaskrsenja raspravljalo se o ograničenju pristupa hodočasnicima tokom silaska Svetog Ognja, kadrovskim promenama na svetim mestima i sve većim izazovima koje donosi rat u Svetoj zemlji.
Kako je naglasio, to se pre svega može postići ulaganjem u porodicu, zasnovanu na stabilnoj zajednici između muškarca i žene, "malo, ali pravo društvo, a pre svega građansko društvo".
U vreme strogog posta često ponestane ideja za ukusne obroke na vodi. Donosimo autentičan recept za paštetu od belog pasulja – kremastu, zasitnu i punu ukusa!
Uoči druge godišnjice od tragedije koja je odnela 57 života, otac Hristodulos Papaioanu kaže da je kroz ovaj neverojatan gubitak pronašao snagu da se nosi s patnjom.
U vreme mrsnih dana, kada se mirisi mlečnih jela i toplog hleba šire konacima, monahinje pripremaju salatu od sremuša — lekovitog zelenog dara prirode, koji u ovom receptu postaje hranljiv i lagan obrok, pogodan za doručak ili večeru.
Hodočasnici se za put pripremaju postom i molitvom, uvek odlaze s blagoslovom srpskog patrijarha, a najbolji period da se poseti Jerusalim je na Preobraženje Hristovo
U Hramu Vaskrsenja raspravljalo se o ograničenju pristupa hodočasnicima tokom silaska Svetog Ognja, kadrovskim promenama na svetim mestima i sve većim izazovima koje donosi rat u Svetoj zemlji.
Njegove duhovite opaske, britke dosetke i nenametljive poruke, izrečene s blagim osmehom i dubokom verom, ostale su zapamćene i prepričavaju se i danas. i.
Otkrijte kako se priprema ovo starinsko jelo koje je generacijama krasilo trpeze prizrenskih domaćinstava – jednostavni sastojci, bogat ukus i sećanja koja ne blede.
Tokom posete manastiru u Suroti, Elena Georgiadou zabeležila je neobjašnjivu svetlost iznad groba jednog od najvoljenijih svetitelja našeg vremena. Njena objava na društvenoj mreži rasplamsala je veru i izazvala snažne emocije među pravoslavnim vernicima.
