U doba kada paganske manifestacije sve češće nalaze put do našeg društva, protojerej-stavrofor Stojan Pavlović poziva roditelje i nastavnike da odbace „noć veštica” i ostanu postojani u očuvanju hrišćanske svetlosti, prateći primer Svetog Petra Cetinjskog u odbrani vere i mira među ljudima.
U savremenom svetu, sveprisutne uticaje drugih kultura možemo uočiti u svakodnevnom životu, ali pravoslavna vera ostaje postojana u očuvanju svojih duhovnih vrednosti i tradicija. Uoči praznovanja poznatog kao „noć veštica”, pravoslavlje postavlja važna pitanja o duhovnim vrednostima i granicama koje bi vernici trebalo da postave prema manifestacijama koje nisu u skladu s hrišćanskim učenjem.
Ovaj svetovni „praznik”, koji svoj koren vuče iz paganskih običaja, u pravoslavlju je doživljen kao strano telo koje ne donosi radost ni blagu vest, već predstavlja, kako mnogi veruju, manifestaciju koja skreće pažnju sa pravih duhovnih vrednosti.
Profimedia Schutterstoc/Printskrin
Otac Stojan Pavlović
Protojerej-stavrofor Stojan Pavlović, direktor Patrijaršijske upravne kancelarije SPC, osvetljava pravoslavni stav prema „noći veštica” i daje smernice za vernike. On pozdravlja sve roditelje, nastavnike i učitelje koji odlučuju da odbace učešće u ovoj, kako kaže, nametnutoj manifestaciji. Pavlović ističe primer majke koja je, pod inicijalima DN, uputila pismo školi svog deteta, obaveštavajući ih da njeno dete neće učestvovati u obeležavanju „noći veštica”.
- Svedoci smo u svim vremenima da nam u hrišćansku državu, hrišćanski svet, dolaze druge vesti koje nisu Hristove, koje nisu vesti radosne, koje nisu vesti blage - naglašava otac Stojan, pozivajući roditelje na budnost i hrabrost u očuvanju vere.
- Neka su blagoslovene sve majke, svi roditelji i svi nastavnici, profesori i učitelji koji tako razmišljaju - dodaje on.
Schutterstock/Profimedia
Otac Stojan Pavlović upozorava roditelje da ne šalju decu na paganske manifestacije poput maskenbala za "noć veštica"
Pavlović upozorava na „nastup demona” koji, prema njegovim rečima, dolazi sa manifestacijama poput „noći veštica.” Pozivajući na molitvu i čvrstu veru, podseća na reči Hristovih sedamdeset učenika, te poziva vernike da prenesu Hristu izveštaj o stanju sveta:
- Važno je da i u ovo vreme imamo ljude kakav je bio Sveti Petar Cetinski, koga takođe danas proslavljamo, i za koga je važilo, kao mitropolita i gospodara Crne Gore, da je mirio zavađenu braću i da je branio Crnu Goru od stranih napadača.
Zaključujući svoj poziv na sabranost i molitvu, otac Stojan poziva sve vernike da se suprotstave ovakvim izazovima kroz liturgiju i druge bogougodne aktivnosti.
- Mi smo danas zavađeni međusobno i na različite načine nas napadaju naši neprijatelji izvan naših granica - kaže otac Stojan, ohrabrujući sabornost i molitveno jedinstvo svih vernika. S njegovim rečima odzvanja poziv na postojanost u veri i oslanjanje na „blagu jevanđelsku vest,” koja treba da osvetli puteve pravoslavnih vernika u izazovnim vremenima.
Danas širom Srbije vernici proslavljaju dan zaštitnice i utešiteljke, a u Crkvi Svetih cara Konstantina i carice Jelene u Konjevićima verni narod se okuplja kako bi se poklonio česticama moštiju svetiteljke.
Dva dana nakon smrti, kako naglašava protojerej-stavrofor profesor doktor Vladimir Stupar, duša pokojnika luta, obilazi ona mesta koja je volela i posećivala tokom života. Ona se oslobađa time, ističe, tereta telesnosti i postaje pokretljiva da velikom brzinom pređe s jednog mesta na drugo.
Sveti apostol Luka je naslikao tri ikone Bogorodice sa Hristom koje su postale uzor svim kasnijim ikonama majke Božije, pa se smatra osnivačem hrišćanskog ikonopisa
Manastir Kosijerevo, koji je pretrpeo je razaranja, potapanja i premeštanja, svojim relikvijama privlači brojne hodočasnike iz svih krajeva, koji u ovoj duhovnoj oazi pronalaze utehu, mir i doživljavaju čudesa.
Proterivanje otvara neprijatno pitanje dvostrukih aršina, selektivne tolerancije i toga kome je dozvoljeno da peva, a kome ne — čak i na praznik koji bi trebalo da nosi poruku mira i praštanja.
U mladosti je bio vojnik, a pošto je bio veoma obrazovan i hrabar, veoma se dopao caru Dioklecijanu, koji ga je postavio za načalnika svoje dvorske garde.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Proslava "dolaska jeseni" u poznatom klubu pokazala je da se novi duhovni trendovi pod plaštom tradicije i "povratka korenima" uvlače među omladinu, dok pravoslavni autori upozoravaju da se iza tih rituala krije opasnost po veru i identitet.
Dan kada pravoslavni vernici slave Svetog Luku i Svetog Petra Cetinjskog, je ujedno i datum kada se proslavlja paganski praznik "Halovin", a koji iz godine u godinu postaje sve uobičajeniji događaj u Srbiji.
Proterivanje otvara neprijatno pitanje dvostrukih aršina, selektivne tolerancije i toga kome je dozvoljeno da peva, a kome ne — čak i na praznik koji bi trebalo da nosi poruku mira i praštanja.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Sam čin rađanja deteta nije samo biološki događaj, već duboko duhovni podvig, jer se kroz njega žena udostojava da postane saradnik Božiji u delu stvaranja.
Dok se pred doček 2026. godine figurice po istočnom kalendaru nude kao amajlije za sreću, njihovo biblijsko značenje otvara neprijatna, ali važna pitanja o granici između dekoracije, sujeverja i hrišćanske savesti.
