U doba kada paganske manifestacije sve češće nalaze put do našeg društva, protojerej-stavrofor Stojan Pavlović poziva roditelje i nastavnike da odbace „noć veštica” i ostanu postojani u očuvanju hrišćanske svetlosti, prateći primer Svetog Petra Cetinjskog u odbrani vere i mira među ljudima.
U savremenom svetu, sveprisutne uticaje drugih kultura možemo uočiti u svakodnevnom životu, ali pravoslavna vera ostaje postojana u očuvanju svojih duhovnih vrednosti i tradicija. Uoči praznovanja poznatog kao „noć veštica”, pravoslavlje postavlja važna pitanja o duhovnim vrednostima i granicama koje bi vernici trebalo da postave prema manifestacijama koje nisu u skladu s hrišćanskim učenjem.
Ovaj svetovni „praznik”, koji svoj koren vuče iz paganskih običaja, u pravoslavlju je doživljen kao strano telo koje ne donosi radost ni blagu vest, već predstavlja, kako mnogi veruju, manifestaciju koja skreće pažnju sa pravih duhovnih vrednosti.
Profimedia Schutterstoc/Printskrin
Otac Stojan Pavlović
Protojerej-stavrofor Stojan Pavlović, direktor Patrijaršijske upravne kancelarije SPC, osvetljava pravoslavni stav prema „noći veštica” i daje smernice za vernike. On pozdravlja sve roditelje, nastavnike i učitelje koji odlučuju da odbace učešće u ovoj, kako kaže, nametnutoj manifestaciji. Pavlović ističe primer majke koja je, pod inicijalima DN, uputila pismo školi svog deteta, obaveštavajući ih da njeno dete neće učestvovati u obeležavanju „noći veštica”.
- Svedoci smo u svim vremenima da nam u hrišćansku državu, hrišćanski svet, dolaze druge vesti koje nisu Hristove, koje nisu vesti radosne, koje nisu vesti blage - naglašava otac Stojan, pozivajući roditelje na budnost i hrabrost u očuvanju vere.
- Neka su blagoslovene sve majke, svi roditelji i svi nastavnici, profesori i učitelji koji tako razmišljaju - dodaje on.
Schutterstock/Profimedia
Otac Stojan Pavlović upozorava roditelje da ne šalju decu na paganske manifestacije poput maskenbala za "noć veštica"
Pavlović upozorava na „nastup demona” koji, prema njegovim rečima, dolazi sa manifestacijama poput „noći veštica.” Pozivajući na molitvu i čvrstu veru, podseća na reči Hristovih sedamdeset učenika, te poziva vernike da prenesu Hristu izveštaj o stanju sveta:
- Važno je da i u ovo vreme imamo ljude kakav je bio Sveti Petar Cetinski, koga takođe danas proslavljamo, i za koga je važilo, kao mitropolita i gospodara Crne Gore, da je mirio zavađenu braću i da je branio Crnu Goru od stranih napadača.
Zaključujući svoj poziv na sabranost i molitvu, otac Stojan poziva sve vernike da se suprotstave ovakvim izazovima kroz liturgiju i druge bogougodne aktivnosti.
- Mi smo danas zavađeni međusobno i na različite načine nas napadaju naši neprijatelji izvan naših granica - kaže otac Stojan, ohrabrujući sabornost i molitveno jedinstvo svih vernika. S njegovim rečima odzvanja poziv na postojanost u veri i oslanjanje na „blagu jevanđelsku vest,” koja treba da osvetli puteve pravoslavnih vernika u izazovnim vremenima.
Danas širom Srbije vernici proslavljaju dan zaštitnice i utešiteljke, a u Crkvi Svetih cara Konstantina i carice Jelene u Konjevićima verni narod se okuplja kako bi se poklonio česticama moštiju svetiteljke.
Dva dana nakon smrti, kako naglašava protojerej-stavrofor profesor doktor Vladimir Stupar, duša pokojnika luta, obilazi ona mesta koja je volela i posećivala tokom života. Ona se oslobađa time, ističe, tereta telesnosti i postaje pokretljiva da velikom brzinom pređe s jednog mesta na drugo.
Sveti apostol Luka je naslikao tri ikone Bogorodice sa Hristom koje su postale uzor svim kasnijim ikonama majke Božije, pa se smatra osnivačem hrišćanskog ikonopisa
Manastir Kosijerevo, koji je pretrpeo je razaranja, potapanja i premeštanja, svojim relikvijama privlači brojne hodočasnike iz svih krajeva, koji u ovoj duhovnoj oazi pronalaze utehu, mir i doživljavaju čudesa.
U 23. subotu po Duhovima, vladika Nikolaj vodi čitaoce kroz večni Božji plan, pokazujući kako kroz Hrista i ličnu slobodnu volju svaki čovek može živeti u pravdi, ljubavi i svetosti – još pre nego što je svet stvoren.
Ajeti 50:15-16, izdvojeni za 15. novembar, podsećaju na neprekidnu Božiju pažnju i moć stvaranja, izazivajući razmišljanje o odgovornosti, sudbini i unutrašnjem životu svakog čoveka.
Od modelinga i Jutjuba do neočekivane hirotonije, brzog raščinjenja i hapšenja koje je otvorilo „Pandorinu kutiju“ - šta krije telefon oca Partenija i kako bi njegovi podaci mogli da razotkriju čitavu kriminalnu strukturu.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Proslava "dolaska jeseni" u poznatom klubu pokazala je da se novi duhovni trendovi pod plaštom tradicije i "povratka korenima" uvlače među omladinu, dok pravoslavni autori upozoravaju da se iza tih rituala krije opasnost po veru i identitet.
Dan kada pravoslavni vernici slave Svetog Luku i Svetog Petra Cetinjskog, je ujedno i datum kada se proslavlja paganski praznik "Halovin", a koji iz godine u godinu postaje sve uobičajeniji događaj u Srbiji.
U 23. subotu po Duhovima, vladika Nikolaj vodi čitaoce kroz večni Božji plan, pokazujući kako kroz Hrista i ličnu slobodnu volju svaki čovek može živeti u pravdi, ljubavi i svetosti – još pre nego što je svet stvoren.
Od modelinga i Jutjuba do neočekivane hirotonije, brzog raščinjenja i hapšenja koje je otvorilo „Pandorinu kutiju“ - šta krije telefon oca Partenija i kako bi njegovi podaci mogli da razotkriju čitavu kriminalnu strukturu.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
U najvećoj medicinskoj ustanovi u zemlji proslavljena je krsna slava, a priča o hramu koji je preživeo rat, zaborav i preobražaj u mrtvačnicu otkriva koliko je ovo mesto važno za bolesnike, lekare i grad.
Kad su mu rekli da je jedina šansa transplantacija srca, brat Goran nije odustao. Iz bolničke sobe krenuo je na put duhovnog isceljenja ka Hilandaru, gde je pronašao snagu za novi život.
Na trpezi ljubavi u porti Crkve Ružica, poglavar Srpske pravoslavne crkve poručio je vernicima da najveća bitka svakog čoveka nije spoljašnja, već u srcu.
Vernici im se obraćaju u trenucima bolesti, straha i nevolja — njihovo besplatno služenje i zagovor kod Hrista donose zdravlje, utehu i snagu za životne borbe.
Tribina o AI tehnologiji u Crkvi izazvala je oštre reakcije monaha svetinje kraj Golupca, koji tvrde da su kritike zlonamerne i da dodatno remete crkveno jedinstvo.
