Proslava "dolaska jeseni" u poznatom klubu pokazala je da se novi duhovni trendovi pod plaštom tradicije i "povratka korenima" uvlače među omladinu, dok pravoslavni autori upozoravaju da se iza tih rituala krije opasnost po veru i identitet.
Prošlog vikenda u jednom poznatom beogradskom noćnom klubu održana je „proslava dolaska jeseni“ – događaj koji je na prvi pogled izgledao kao bezazlena tematska žurka. Ipak, iza dekoracija i muzike krio se paganski obredni okvir, što je u crkvenim krugovima, ali i među širom javnošću, pokrenulo ozbiljno pitanje: da li se nad Srbijom nadvija nova duhovna opasnost – neopaganizam?
Između paganstva i neopaganizma ne treba stavljati znak jednakosti. Neopaganizam je po definiciji „moderna rekonstrukcija prehrišćanskih religija i spiritualnih pravaca“. Međutim, ono što zabrinjava jeste činjenica da se u Srbiji mnogi običaji i narodne tradicije često poistovećuju s paganstvom, što otvara prostor da mladi, nesvesno i u zabludi, budu privučeni ovim ideološkim talasom.
– Sve počinje bezazleno, kao ideja da treba poznavati „stare srpske običaje, kulturu i korene“, a zapravo vodi ka duhovnom zavođenju – piše portal Saveza pravoslavnih novinara.
U tekstu objavljenom na portalu Saveza pravoslavnih novinara naglašava se da se srpski neopaganizam mahom oslanja na ruske obrasce. U našoj zemlji su jedno vreme izlazila i dva časopisa posvećena ovoj temi – „Veles“ i „Slava“. Njihovi autori koristili su motive slovenske mitologije i lažne interpretacije istorije, pokušavajući da stvore osećaj „povratka izvornim korenima“.
Prema SPN, ključna meta neopaganskih grupa jesu mladi, posebno oni sa desničarskim uverenjima. Međutim, u Srbiji se većina njih identifikuje s pravoslavljem i srpskim nacionalnim jedinstvom, pa su pokušaji preusmeravanja prema neopaganizmu tim opasniji.
Opasnost od širenja starog slovenskog mnogoboštva ozbiljno je shvatila i Srpska pravoslavna crkva. Tako je, kako podseća SPN, Aleksandar Šargić odlukom episkopa kruševačkog Davida (Perovića) anatemisan, dok njegov saradnik Igor Milosavljević uopšte nije član Crkve jer nije kršten.
Profesor Radivoj Radić, koga portal citira, upozorava da se pseudoistoričari i njihovi sledbenici nalaze „na nesrećnom izboru između otvorene repaganizacije i neumerene nacionalne glorifikacije“. Na taj način, kako objašnjava, urušava se poverenje u Crkvu i istorijsku nauku, a time i sam nacionalni identitet.
SPN podseća da je 2011. godine u Beogradu osnovana Međunarodna paganska federacija Srbije, ogranak međunarodne organizacije sa sedištem u Engleskoj. Njihova deklarisana misija jeste „promocija paganizma i pomoć paganima širom sveta“.
– Neopaganizam se u slovenskim zemljama često naziva „rodna vera“ ili „rodnoverje“, termin koji je preuzet iz Rusije – navodi se u tekstu.
Nažalost, sve ovo nije ostalo samo na ideološkom planu. U Srbiji je zabeleženo i otvoreno nasilno ponašanje. Tako je Dragan Jovanović, tvorac svetilišta bogu Vidu kod Bele Palanke, u jednoj emisiji govorio o tome da bi zapalio oltar u obližnjem manastiru, ukoliko neko pokuša da uništi njegovo pagansko svetilište.
Neopagani koriste internet i društvene mreže kao glavno sredstvo širenja. Njihova propaganda često dolazi "upakovana" u brendove i modne simbole, pa mladima deluje privlačno i "autentično". Na taj način ideja o "povratku staroj veri predaka" postaje komercijalni proizvod.
Upozorava se i na stranputice ovakvih pokreta – najbolji primer je ukrajinski bataljon „Azov“. SUPN ističe da je ova jedinica počela kao paganska grupacija, da bi kasnije izrasla u paravojnu formaciju koja je ostavila dubok trag u aktuelnim sukobima.
Pojava paganskih žurki u srcu Beograda nije usputna zabava, već simptom ozbiljnijeg procesa. Kao što ističu pravoslavni novinari, „bolje je sprečiti nego lečiti“. Zato Crkva, ali i celokupno društvo, moraju na vreme da prepoznaju ovu opasnost i pruže mladima istinsku alternativu – Hrista, a ne obmanu koja se skriva iza "povratka starim korenima".
Vojska je upala u Mileševu na Veliki Petak 1594. godine, uzela mošti Svetog Save i donela ih u Beograd Sinan paši.
Iskušenik iz Manastira Svetog Pavla tokom medicinskog prevoza iskočio je iz sanitetskog vozila, zadobio višestruke povrede i završio na respiratoru, dok monasi i lekari pokušavaju da razjasne okolnosti neobičnog incidenta.
Prvi snimak nastao spontano brzo je postao omiljen među vernicima, dok nova verzija donosi pun umetnički izraz i snažnu duhovnu poruku uoči manastirske slave.
Višednevno obeležavanje gradske slave Podgorice završeno je tradicionalnom litijom koju su predvodili mitropolit Joanikije i episkop Pajsije, uz prisustvo velikog broja vernika, sveštenstva i predstavnika javnog života.
Pravoslavlje uči da prava snaga nije u tome da čovek pobedi drugoga, već sebe.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Iskušenik iz Manastira Svetog Pavla tokom medicinskog prevoza iskočio je iz sanitetskog vozila, zadobio višestruke povrede i završio na respiratoru, dok monasi i lekari pokušavaju da razjasne okolnosti neobičnog incidenta.
Pravoslavlje uči da prava snaga nije u tome da čovek pobedi drugoga, već sebe.
Nisu svaka tuga i svako ganuće znak duhovnog napretka.
Redžinald Tremblej, reditelj dokumentarnih filmova iz SAD, od 2020. godine živi na Krimu, gde je nedavno prihvatio pravoslavlje i započeo novi život.
Maramice ostaju na ovom mestu sedam dana, a zatim se zakopavaju i muka večno ostaje u zemlji.
U Sabornom hramu Hristovog Vaskrsenja služena zaupokojena liturgija za Jovana Kneževića, uz prisustvo mitropolita Joanikija i brojnih vernika; emotivni oproštaj nastavljen molitvom i ispraćajem ka manastiru Kosijerevo.
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
Redžinald Tremblej, reditelj dokumentarnih filmova iz SAD, od 2020. godine živi na Krimu, gde je nedavno prihvatio pravoslavlje i započeo novi život.
U besedi za subotu 4. sedmice po Vaskrsu Sveti Nikolaj Ohridski i Žički naglašava da čovek ne stoji između svetlosti i tame, već pred jasnim izborom koji ne ostavlja prostor za kolebanje.
Kada se duhovna disciplina sudari sa užurbanošću jutra i iscrpljenošću večeri, rešenje ne dolazi iz strožeg pravila, već iz jednostavne misli koja, prema protojereju Andreju Tkačovu, vraća čoveka suštini vere i oslobađa ga krivice i sujete.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
