Proslava "dolaska jeseni" u poznatom klubu pokazala je da se novi duhovni trendovi pod plaštom tradicije i "povratka korenima" uvlače među omladinu, dok pravoslavni autori upozoravaju da se iza tih rituala krije opasnost po veru i identitet.
Prošlog vikenda u jednom poznatom beogradskom noćnom klubu održana je „proslava dolaska jeseni“ – događaj koji je na prvi pogled izgledao kao bezazlena tematska žurka. Ipak, iza dekoracija i muzike krio se paganski obredni okvir, što je u crkvenim krugovima, ali i među širom javnošću, pokrenulo ozbiljno pitanje: da li se nad Srbijom nadvija nova duhovna opasnost – neopaganizam?
Između paganstva i neopaganizma ne treba stavljati znak jednakosti. Neopaganizam je po definiciji „moderna rekonstrukcija prehrišćanskih religija i spiritualnih pravaca“. Međutim, ono što zabrinjava jeste činjenica da se u Srbiji mnogi običaji i narodne tradicije često poistovećuju s paganstvom, što otvara prostor da mladi, nesvesno i u zabludi, budu privučeni ovim ideološkim talasom.
– Sve počinje bezazleno, kao ideja da treba poznavati „stare srpske običaje, kulturu i korene“, a zapravo vodi ka duhovnom zavođenju – piše portal Saveza pravoslavnih novinara.
U tekstu objavljenom na portalu Saveza pravoslavnih novinara naglašava se da se srpski neopaganizam mahom oslanja na ruske obrasce. U našoj zemlji su jedno vreme izlazila i dva časopisa posvećena ovoj temi – „Veles“ i „Slava“. Njihovi autori koristili su motive slovenske mitologije i lažne interpretacije istorije, pokušavajući da stvore osećaj „povratka izvornim korenima“.
Prema SPN, ključna meta neopaganskih grupa jesu mladi, posebno oni sa desničarskim uverenjima. Međutim, u Srbiji se većina njih identifikuje s pravoslavljem i srpskim nacionalnim jedinstvom, pa su pokušaji preusmeravanja prema neopaganizmu tim opasniji.
Opasnost od širenja starog slovenskog mnogoboštva ozbiljno je shvatila i Srpska pravoslavna crkva. Tako je, kako podseća SPN, Aleksandar Šargić odlukom episkopa kruševačkog Davida (Perovića) anatemisan, dok njegov saradnik Igor Milosavljević uopšte nije član Crkve jer nije kršten.
Profesor Radivoj Radić, koga portal citira, upozorava da se pseudoistoričari i njihovi sledbenici nalaze „na nesrećnom izboru između otvorene repaganizacije i neumerene nacionalne glorifikacije“. Na taj način, kako objašnjava, urušava se poverenje u Crkvu i istorijsku nauku, a time i sam nacionalni identitet.
SPN podseća da je 2011. godine u Beogradu osnovana Međunarodna paganska federacija Srbije, ogranak međunarodne organizacije sa sedištem u Engleskoj. Njihova deklarisana misija jeste „promocija paganizma i pomoć paganima širom sveta“.
– Neopaganizam se u slovenskim zemljama često naziva „rodna vera“ ili „rodnoverje“, termin koji je preuzet iz Rusije – navodi se u tekstu.
Nažalost, sve ovo nije ostalo samo na ideološkom planu. U Srbiji je zabeleženo i otvoreno nasilno ponašanje. Tako je Dragan Jovanović, tvorac svetilišta bogu Vidu kod Bele Palanke, u jednoj emisiji govorio o tome da bi zapalio oltar u obližnjem manastiru, ukoliko neko pokuša da uništi njegovo pagansko svetilište.
Neopagani koriste internet i društvene mreže kao glavno sredstvo širenja. Njihova propaganda često dolazi "upakovana" u brendove i modne simbole, pa mladima deluje privlačno i "autentično". Na taj način ideja o "povratku staroj veri predaka" postaje komercijalni proizvod.
Upozorava se i na stranputice ovakvih pokreta – najbolji primer je ukrajinski bataljon „Azov“. SUPN ističe da je ova jedinica počela kao paganska grupacija, da bi kasnije izrasla u paravojnu formaciju koja je ostavila dubok trag u aktuelnim sukobima.
Pojava paganskih žurki u srcu Beograda nije usputna zabava, već simptom ozbiljnijeg procesa. Kao što ističu pravoslavni novinari, „bolje je sprečiti nego lečiti“. Zato Crkva, ali i celokupno društvo, moraju na vreme da prepoznaju ovu opasnost i pruže mladima istinsku alternativu – Hrista, a ne obmanu koja se skriva iza "povratka starim korenima".
Pravoslavlje ne negira potrebu za lečenjem i brigom o telu, ali naglašava da pravo isceljenje obuhvata čitavog čoveka - i telo i dušu.
Njeni roditelji, pravedni Joakim i Ana, dugo nisu imali dece, te se njeno rođenje smatra darom od Boga.
Jednostavna priprema i bogat ukus čine ih savršenim rešenjem za doručak ili večeru kada je potrebno nešto zasitno i domaće.
U okviru projekta „Molitva kao lek“, u ustanovu u kojoj se leče najdublje rane psihe uneta je duhovna dimenzija koja je izbrisala granice između lekara i pacijenata i otvorila prostor za drugačije razumevanje ozdravljenja.
U besedi za sredu 5. sedmice Velikog posta, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički upozorava da svi narodi moraju stati pred Hrista, a ono što danas odlučimo o veri oblikuje večnu sudbinu svakog od nas.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Pravoslavlje ne negira potrebu za lečenjem i brigom o telu, ali naglašava da pravo isceljenje obuhvata čitavog čoveka - i telo i dušu.
Njeni roditelji, pravedni Joakim i Ana, dugo nisu imali dece, te se njeno rođenje smatra darom od Boga.
U besedi za sredu 5. sedmice Velikog posta, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički upozorava da svi narodi moraju stati pred Hrista, a ono što danas odlučimo o veri oblikuje večnu sudbinu svakog od nas.
Veliki pravoslavni svetitelj objašnjava zašto zlopamćenje uništava život.
Predsednik Vrhovnog sabora Islamske zajednice Srbije otvara lične i duhovne teme – od značenja praznika, preko tišine posta i borbe sa sopstvenim egom, do sećanja na svoje odrastanje i poruka o snazi zajedništva među ljudima.
Od zajedničke molitve na musali do susreta za porodičnom trpezom, praznični dani donose posebnu kulturu ophođenja u kojoj svaka izgovorena čestitka nosi poruku poštovanja, vere i bliskosti među ljudima
U manastiru Svetog Aleksandra Nevskog u Ugljeviku okupio se veliki broj vernika da se pokloni mirotočivoj ikoni „Umekšanje zlih srca“
Ketrin Krik je od audicija za filmove došla do punih arena i miliona pregleda, uz egzorcizme obećava isceljenja, dok verski analitičari upozoravaju da iza svega stoji zloupotreba vere i profit.
U Vranju je služen pomen stradalima, dok su reči poglavara Srpske pravoslavne crkve o ubijenim devojčicama, izgubljenom miru i savesti čovečanstva otvorile pitanje - kuda ide svet ako zaboravi vrednost života.
Godine 1009. morao se povući s ovog položaja u Hrizopolj blizu Carigrada zbog previše strogog upravljanja manastirom i zbog sukoba s carigradskim patrijarhom oko metoda duhovnosti.
Vest o prodaji proizvoda sa hrišćanskim simbolima izazvala je šok među vernicima, otvarajući pitanje granica poštovanja svetinje i zloupotrebe vere u ime „slobode izražavanja“.
