Savremeni izazovi često testiraju ne samo našu veru, već i samu suštinu identiteta koji nas definiše kao narod i crkvu. Dok se društvo ubrzano menja i nove ideologije nameću svoje norme i vrednosti, jasno je da postoji vidljiva tenzija između onoga što je iskonsko i onoga što se predstavlja kao "napredak". Pojedini glasovi tvrde da nas tradicija sputava, da nas čuva u "mračnom srednjem veku", dok novo obećava svetlu budućnost. U takvoj klimi, lako je izgubiti vezu sa sopstvenim korenima, zaboraviti zašto svetosavski identitet nije obična tradicija, već živi temelj naše vere i zajedništva.
Identitet ne sme da bude prepreka, već temelj
U toj dilemi, rešenje ili makar jasan pogled na problem i pitanje "Kome je Sveti Sava trn u oku" nudi pouka sveštenika Aleksandra Milojkova, koji je nedavno gostovao u emisiji radija Slovoljubve.
– Pa trn je u oku nekim ideologijama ili toj ideologiji kojoj zapravo smeta naš identitet. Nije to sad u pitanju politika, pa sad, hoćemo levo-desno. U korenu je antiteizam i ti ljudi bi da brišu naš svetosavski, hrišćanski identitet. Kolektivno da ga brišu i da nas postavljaju na nešto novo, nešto drugo. I imate taj kvazi argument da to novo vodi u svetlu budućnost, a da nas naš identitet drži u nekom tamo mračnom srednjem veku i ne da nam napred. To su kvazi argumenti, da ne kažem neku težu reč – poručio je sveštenik Aleksandar Milojkov.
Svetosavlje kao životni put
Reči jereja dr Aleksandra Milojkova, koordinatora Odseka za dijalog u javnoj sferi Misionarskog odeljenja Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke, podsećaju da identitet nije prepreka, već temelj. U kontekstu pravoslavlja, očuvanje svetosavskog duha nije konzervativizam bez smisla, već čuvanje korena kroz koje se istinski meri svaki napredak.
Svetosavlje nije muzej; to je životni put koji povezuje veru, narod i duhovnost u jednu neraskidivu celinu. Očuvanje ovog nasleđa omogućava da se kroz izazove savremenog vremena prenese smisao i snaga naše crkve, ostajući verni korenima koji nas čine zajednicom i čuvarima vere.
U kripti zavetnog hrama vernici, prosvetitelji i akademici okupili su se da poslušaju reči patrijarha Porfirija o neiscrpnoj mudrosti prvog srpskog arhiepiskopa, njegovom prosvetiteljstvu i značaju za savremeni život i vrednosti zajednice.
Marko Jevtić objašnjava kako bogoslužbeni poredak, a ne puka računica datuma, određuje kada svetitelj zaista dobija svoje mesto u kalendaru i zašto je u tom izboru suština važnija od forme.
Govoreći o prvom arhiepiskopu srpskom kao mirotvorcu i duhovnom orijentiru, poglavar SPC podsetio je da se mir ne stvara dekretima, već u čoveku, i da se vera ne čuva u rečima, nego u životu.
Osnivač Srpske pravoslavne crkve prvobitno počivao u Velikom Trnovu, pre nego što su njegove mošti prenete u manastir Mileševu.
