Marko Jevtić objašnjava kako bogoslužbeni poredak, a ne puka računica datuma, određuje kada svetitelj zaista dobija svoje mesto u kalendaru i zašto je u tom izboru suština važnija od forme.
U crkvenom kalendaru nema ničeg slučajnog, ali ima mnogo toga što se ne vidi na prvi pogled. Tako i Savindan - jedan od najsnažnijih stubova našeg pamćenja - ne stoji tamo gde bismo ga, vođeni prostom logikom datuma, očekivali. Sveti Sava se upokojio 25. januara, ali ga Crkva slavi 27. januara. Dva dana razlike deluju kao sitnica, a u stvari otvaraju važno pitanje: zašto se prvi arhiepiskop srpski ne proslavlja na dan smrti, kao gotovo svi drugi svetitelji?
Odgovor na to pitanje daje sveštenik Marko Jeftić, i on vodi pravo u samo središte crkvenog poretka i smisla bogosluženja.
Otac Marko podseća da je Sveti Sava preminuo 25. (12. po starom kalendaru) januara 1236. godine u tadašnjoj bugarskoj carskoj prestonici Velikom Trnovu, od posledica upale pluća. Ipak, datum molitvenog proslavljanja u Crkvi pomeren je na 27. januar. Razlog nije ni istorijski hir ni naknadna korekcija, već bogoslužbeni red: trebalo je da se do kraja završi praznični krug Bogojavljenja, čije je Odanije 26. januara.
- Datum molitvenog proslavljanja pomeren je sa 25. na 27. januar, kako bi prošla bogoslužbena proslava Bogojavljenja, čije je Odanije, tj. završetak proslavljanja, 26. januara. To je učinjeno da bi proslava Savindana bila bogoslužbeno kompletna i neometana himnografijom i bogoslužbenom proslavom Bogojavljenja - objašnjava otac Marko.
On zatim skreće pažnju na još jednu važnu stvar: Crkva ne meri praznike samo kalendarom, nego smislom koji nose.
- I kao što Božić ne proslavljamo na dan rođenja Gospoda Isusa Hrista, već na dan na koji je Crkva želela da pokaže da je Hristos jedino Nepobedivo Sunce, kao što datum Vaskrsa određujemo astronomski, tako i Savindan slavimo ne na dan smrti, već na dan u koji je ovaj svetitelj mogao da ima službu i proslavljanje koje zaslužuje. Suština je mnogo bitnija od forme.
U tome je i ključ cele stvari. Savindan nije pomeren da bi bio "zgodniji", već da bi bio potpun. Ne slavi se datum, nego svetitelj. Ne obeležava se trenutak smrti, nego prisustvo koje traje. I zato Sveti Sava u crkvenom kalendaru ne stoji tamo gde bi stajao po ljudskoj logici, nego tamo gde može da se proslavi onako kako dolikuje - bez žurbe, bez preklapanja, sa punim glasom Crkve. Ako je nečiji život bio u službi smisla, a ne forme, onda je prirodno da se i njegov praznik pamti na isti način.
Sava je izdejstvovao kod cara i patrijarha nezavisnost srpske crkve, i postao prvi arhiepiskop srpski. U kratkoj poruci prvog srpskog arhiepiskopa krije se odgovor na nemir, svađe i sitne pobede koje nas troše - pouka koja ne traži da budemo jači od drugih, već da pobedimo sebe. Stjuardesa koja je preživela nemoguće pronašla je snagu u veri i ikoni Svetog Save, čineći Savindan danom svog spasitelja. Na praznik prvog srpskog arhiepiskopa, vernici imaju priliku da kroz molitvu koju je napisao vladika Nikolaj Velimirović pronađu unutrašnji mir, snagu, zajedništvo i dobiju blagoslov.
Republika
Praznici i sveci
00:00 | 27.01.2026
ON JE SRPSKOM NARODU DAO HRIŠĆANSKU DUŠU: Danas slavimo Svetog Savu - prosvetitelja i prvog srpskog arhiepiskopa
Duhovna riznica
00:01 | 27.01.2026
SAMO OVE DVE STVARI KADA BI NAUČILI – SRBI BI ŽIVELI U MIRU, LJUBAVI I BLAGOSTANJU: Sveti Sava nam je ostavio amanet, još samo da ga poslušamo
Duhovna riznica
23:29 | 26.01.2026
ČUDO BOŽJE NA 10.000 METARA IZNAD ZEMLJE – KAKO JE SVETI SAVA SPASAO VESNU VULOVIĆ: Nakon što je jedina preživela pad aviona, svaki naredni Savindan je slavila
Duhovna riznica
05:00 | 27.01.2026
DANAS SE NAD SRBIJOM OTVARAJU VRATA NEBESKOG SVETA: Molitva Svetom Savi koju bi svaki Srbin bar jednom trebalo da pročita
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Pravoslavna vera uči da ljubav ne isključuje rasuđivanje, niti praštanje podrazumeva odsustvo mudrosti.
Sveštenik objasnio zašto su se kroz vekove sačuvale brojne zabrane vezane za praznike i gde se danas najčešće gubi istinska suština vere
Recept star više od dva veka krije spoj svinjskog vrata, šumskih pečuraka, sira i jaja, a danas se retko priprema, iako je nekada bio nezaobilazan specijalitet u imućnijim domaćinstvima.
Ime Marina nosi drevno značenje povezano sa morem, ali i priču o 15-godišnjoj devojci iz Antiohije koja je zbog vere u Hrista pretrpela mučeničko stradanje koje vekovima čuva crkveno predanje.
Sveta velikomučenica Marina smatra se jednom od najpoštovanijih svetiteljki u pravoslavlju, a vernici joj se obraćaju moleći za pomoć u iskušenjima, izbavljenje od greha, duhovno ukrepljenje i zastupništvo pred Gospodom.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
U poprazništvo Savindana, u Hramu Svetog Save patrijarh srpski Porfirije dočekao je očinskom rečju đake, pretvarajući svečanost u živi čas vere, istine i odgovornosti koji nadilazi praznični protokol.
Dok su zvona pozivala na prazničnu radost, nevidljiva ruka je pokušala da preseče vezu između Crkve i vernog naroda: organizovana akcija na mreži otvorila je pitanje ko bira upravo svetinje kao metu i zašto.
Govoreći o prvom arhiepiskopu srpskom kao mirotvorcu i duhovnom orijentiru, poglavar SPC podsetio je da se mir ne stvara dekretima, već u čoveku, i da se vera ne čuva u rečima, nego u životu.
Kroz predavanja, izložbe, recitale i svečane akademije, od 22. do 31. januara publika svih uzrasta učestvovaće u očuvanju i živom svedočenju svetosavskog nasleđa.
Pravoslavna vera uči da ljubav ne isključuje rasuđivanje, niti praštanje podrazumeva odsustvo mudrosti.
Sveštenik objasnio zašto su se kroz vekove sačuvale brojne zabrane vezane za praznike i gde se danas najčešće gubi istinska suština vere
Sveta velikomučenica Marina smatra se jednom od najpoštovanijih svetiteljki u pravoslavlju, a vernici joj se obraćaju moleći za pomoć u iskušenjima, izbavljenje od greha, duhovno ukrepljenje i zastupništvo pred Gospodom.
U snažnoj besedi za četvrtak 9. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava da duša, kao i telo, traži svakodnevnu hranu, a da se vera ne čuva jednim susretom sa istinom, već njenim stalnim življenjem.
Mnogi koji prolaze kroz Himaru zastaju da se pomole, zapale sveću i odaju poštovanje svetitelju čiji je život bio posvećen služenju Bogu i narodu.
Na mestu gde je Stefan Uroš IV Dušan Nemanjić prvobitno sahranjen, nakon manastirske slave služen je parastos prvom srpskom caru.
U porti manastira, nakon svete arhijerejske liturgije episkopa Teodosija, održan je program posvećen srpskoj kulturi i tradiciji, a umetnici su pesmom podsetili na duhovno nasleđe Kosova i Metohije.
Episkopa raško-prizrenskog Teodosija u drevnoj zadužbini cara Dušana dočekali su iguman Mihailo sa bratstvom i vernim narodom, nakon čega je počela sveta arhijerejska liturgija.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetu velikomučenicu Marinu – Ognjenu Mariju po starom kalendaru, i Svete apostole Silu, Siluana, Kriskenta, Epeneta i Andronika po novom kalendaru. Katolička crkva obeležava spomendan Svetog Petra Krizologa, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Pouka velikog svetogorskog duhovnika otkriva da životinje, prema pravoslavnom učenju, ne reaguju samo na čovekove postupke, već osećaju ljubav, blagost i ono što čovek nosi duboko u sebi.
Mala Sofija boluje od malignog limfoma, a njen otac zahvalio je svima koji su stali uz njih. Iako je novac za lečenje obezbeđen, pred devojčicom je još jedna velika borba.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
