Kroz predavanja, izložbe, recitale i svečane akademije, od 22. do 31. januara publika svih uzrasta učestvovaće u očuvanju i živom svedočenju svetosavskog nasleđa.
Krajem januara, srpski narod se sabira oko jednog od svojih najdubljih i najsmislenijih praznika - Savindana. Sveti Sava, prvi arhiepiskop srpski, prosvetitelj i utemeljitelj Srpske pravoslavne crkve, ostavio je za sobom delo koje ne pripada prošlosti, već neprestano traje u životu Crkve, škole i naroda. Povodom njegove slave, od 22. do 31. januara 2026. godine biće održani Svetosavski dani i svetosavske akademije u brojnim gradovima Srbije i rasejanja, okupljajući verni narod, učenike, umetnike i crkvene poslenike oko iste misli: da se svetosavsko predanje ne čuva samo sećanjem, već i življenjem.
Svetosavski dani u Hramu Svetog Save
U Hramu Svetog Save na Vračaru, Svetosavski dani trajaće od 22. do 31. januara, uz bogat duhovno-kulturni program. Posetioci će moći da prisustvuju duhovnim i bogoslovskim predavanjima posvećenim ličnosti i delu Svetog Save, izložbi „Hram Svetog Save – od ideje do kupole“, kao i promociji „Zbornika radova povodom 850 godina od rođenja Svetog Save“. Centralni događaj biće svečana Svetosavska akademija. Program je namenjen svim uzrastima i svima koji žele da se dublje upoznaju sa smislom i trajnošću svetosavskog nasleđa.
Svečana akademija u Šabačkom pozorištu
Sa blagoslovom Njegovog Preosveštenstva episkopa šabačkog g. Jeroteja, Svetosavska akademija u Šapcu biće održana 27. januara 2026. godine u Šabačkom pozorištu, sa početkom u 19 časova. Organizator je Eparhija šabačka, a program će okupiti predstavnike Crkve i lokalne zajednice u svečanom i umetnički osmišljenom obeležavanju praznika prvog arhiepiskopa srpskog.
Svetosavska akademija u Domu Vojske
U Nišu će Svetosavska akademija biti održana u Domu Vojske. Okupiće verni narod, predstavnike kulturnog i crkvenog života, kao i umetnike koji će kroz recitacije, besede i muzičke tačke izraziti poštovanje prema Svetom Savi i njegovom značaju za srpsku duhovnost i prosvetu.
Svečanost u Pravoslavnoj gimnaziji
U Zagrebu će u Srpskoj pravoslavnoj opštoj gimnaziji „Kantakuzina Katarina Branković“ Savindan biti obeležen kao Dan škole i školska slava, u utorak, 27. januara. Program počinje u 9 časova Svetom Liturgijom, koju će služiti Njegovo Preosveštenstvo episkop buenosajreski i južno-centralnoamerički, dr Kirilo, dok će u 12 časova uslediti svečana priredba učenika Gimnazije i Svetosavska beseda prof. dr Bogdana Lubardića. Ova proslava svedoči neraskidivu vezu prosvete i Crkve u duhu svetosavskog predanja.
Akademija u parohijskom domu
U Ljubljani će svečana Svetosavska akademija biti održana 25. januara 2026. godine u Parohijskom domu Crkvene opštine, sa početkom u 19 časova. Program će okupiti verni narod i sveštenstvo, a centralni deo biće posvećen molitvenom i kulturnom obeležavanju praznika Svetog Save, prvog arhiepiskopa srpskog i zakonodavca crkvenog poretka.
Poetičko-muzičko veče „Savinin stopama ka Savinom izvoru“
U Nikšiću će 27. januara 2026. godine, sa početkom u 19 časova, biti održano poetičko-muzičko veče „Savinin stopama ka Savinom izvoru“, u okviru tribine „Svobodijada“, u organizaciji JU „Zahumlje“ i Matice srpske - Društva članova u Crnoj Gori. Program obuhvata besedu i poeziju književnika Đorđa Sladoja, nastupe recitatora i hora Pravoslavne gimnazije „Sveti Sava“ iz Podgorice. Prisustvovaće i prof. dr Dušan Krcunović, predsednik Matice srpske – Društva članova u Crnoj Gori, dok je urednik programa pesnikinja Milica Bakrač.
Svetosavske akademije i prateći programi u Beogradu, Šapcu, Nišu, Zagrebu, Ljubljani i Nikšiću svedoče da praznik Svetog Save nije tek obeležavanje uspomene, već živo sabranje oko smisla koji ne prolazi. Kroz molitvu, reč, pesmu i znanje, svetosavsko nasleđe nastavlja da povezuje pokolenja i potvrđuje da ono što
Hiljade vernika sabrale su se u kolevci srpske duhovnosti, gde je osveštan hram posvećen prvom srpskom arhiepiskopu, a poglavar SPC poslao poruku koja je dotakla duše svih prisutnih.
Svečanom akademijom u Domu kulture, uz besede mitropolita Atanasija i umetnički program, u Prijepolju je obeleženo 850 godina od rođenja prvog srpskog arhiepiskopa.
Na uzvišenju kod Novog Pazara nalazi se drevni hram čiji slojeviti zidovi, jedinstvena osnova i živopis pamte odricanje vladara, rađanje monaštva i kontinuitet vere duži od jednog milenijuma.
Povodom 850 godina od rođenja Svetog Save, u Hramu Svetog Save od 22. do 31. januara biće održana velika manifestacija sa bogosluženjima, predavanjima, izložbom i svečanom akademijom.
U Beogradu se upokojila Mirjana Šakota, žena koja nije tražila slavu, ali je zauvek zadužila srpsku kulturu, Crkvu i pamćenje jednog naroda.
Kroz predavanja, izložbe, recitale i svečane akademije, od 22. do 31. januara publika svih uzrasta učestvovaće u očuvanju i živom svedočenju svetosavskog nasleđa.
Upokoji se mirno u kada je imao sto pet godina.
Pravoslavno učenje naglašava da Bog dopušta iskušenja radi duhovne koristi čoveka, jer se upravo u trenucima bola i nemoći najjasnije pokazuje stanje ljudske vere.
Od dečaka koji se suprotstavio zabrani posta do arhijereja sa najdužim stažom u Srpskoj pravoslavnoj crkvi – podizao je hramove tamo gde ih nije bilo, vratio mošti Svetog vladike Nikolaja u otadžbinu i ostavio delo koje i danas živi.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Vernici su se okupili u Sabornom hramu u Novom Sadu na molitvenom slavlju u čast Svetog Save, dok su mitropolit bački Irinej i episkop Tihon govorili o njegovom delu i duhovnoj zaostavštini.
U molitvenoj atmosferi sabranja, poglavar Srpske pravoslavne crkve je poslao snažnu poruku o ljubavi, veri i zajedništvu, podsećajući da svetosavlje nije samo prošlost, već putokaz za svakodnevni život.
U zavetnom hramu srpskog naroda patrijarh je mladima govorio o Svetom Savi kao meri života, o identitetu koji se gradi bez straha i o ljubavi kao snazi koja čuva posebnost, ali otvara prostor za susret i zajedništvo.
Na praznik Pedesetnice, u prisustvu patrijarha Porfirija i vladike Siluana, sveta relikvija – leva ruka prvog srpskog arhiepiskopa – ispraćena je iz Hrama Svetog Save ka svetinji kraj Prijepolja.
Od dečaka koji se suprotstavio zabrani posta do arhijereja sa najdužim stažom u Srpskoj pravoslavnoj crkvi – podizao je hramove tamo gde ih nije bilo, vratio mošti Svetog vladike Nikolaja u otadžbinu i ostavio delo koje i danas živi.
Srpska pravoslavna parohija Svete Trojice u Kolumbiji bila je svedok snažnog duhovnog preobražaja: mladi ljudi iz Medeljina, zakoračili su u drevnu tradiciju i primili dar Duha Svetoga.
Spor u parohiji Sabornog hrama Svetog Save u Klivlendu prerastao je u višemesečni sukob zbog smene sveštenika i pitanja finansijske odgovornosti u Eparhiji istočnoameričkoj.
Bez pompe i velikih reči, u molitvi i sabranosti, Sabor Svetog Jovana Krstitelja u ostroškoj svetinji protekao je kao retka prilika da se vera ne objašnjava - već doživi.
Zavetni hram na Vračaru večeras je centar molitve i svetlosti, gde se kroz ikone, sveće i melodije proživljava Hristov prvi susret sa Zakonom, duhovno obrezanje srca i početak nove godine po julijanskom kalendaru – događaji koji ne ostavljaju nikog ravnodušnim.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poslao snažnu božićnu poruku o miru, srcu koje treba da se promeni i veri koja ne počinje od spoljašnje veličine, već iznutra.
Crkva Hristovog Rođenja jedna je najstarijih sačuvanih hrišćanskih crkava na svetu, podignuta u 4. veku, u vreme cara Konstantina.
Broj zlatnika simbolizuje godine Isusa Hrista, a vernici veruju da pronalazak dukata donosi blagoslov i napredak za narednu godinu.
Osnovne ikone u svakom pravoslavnom domu jesu ikona Gospoda Isusa Hrista, ikona Presvete Bogorodice i ikona porodične krsne slave.
Kremasta kombinacija oraha, belog luka i začina donosi bogat ukus i jednostavnu pripremu za svaki sto.
Moskovljanin Igor Pribilov otvoreno priča o povratku u svetlost Hrista i svom putu od budističkog reikija do služenja u pravoslavnom hramu.
