Hiljade vernika sabrale su se u kolevci srpske duhovnosti, gde je osveštan hram posvećen prvom srpskom arhiepiskopu, a poglavar SPC poslao poruku koja je dotakla duše svih prisutnih.
U Deževi, rodnom mestu Svetog Save, danas je ispisana još jedna svetla stranica u istoriji srpskog pravoslavlja. Patrijarh srpski Porfirije osveštao je novopodignuti hram posvećen prvom arhiepiskopu srpskom i u njemu služio svečanu arhijerejsku liturgiju povodom velikog jubileja – 850 godina od rođenja Svetog Save, utemeljivača duhovnog, kulturnog i nacionalnog identiteta srpskog naroda.
Svečanom bogosluženju prisustvovalo je više arhijereja Srpske pravoslavne crkve, veliki broj sveštenika i vernika, kao i predstavnici državnog vrha Srbije. Događaj u Deževi, mestu koje se s pravom naziva „kolevkom srpske duhovnosti“, postao je simbol sabornosti i duhovnog preporoda.
Foto: SPC
Svečani doček patrijarha u porti novopodignutog hrama
"Rodio nas je Duhom Svetim i uobličio kao narod Hristov"
U nadahnutoj besedi, patrijarh Porfirije je istakao duboki smisao svetosavske misije, podsećajući da je Sveti Sava „onaj koji je nas rodio – Duhom Svetim, u Hristu i za život večni“.
– Nalazimo se u svom rodnom mestu, jer je ovde rođen onaj koji je nas rodio, onaj koji nas je uobličio kao slovesni narod, narod koji nosi na sebi pečat Hristov i reč Jevanđelja Njegovog, reč koja rađa duhovnu kulturu – kulturu koja je sva umivena Jevanđeljem, kulturu pravoslavlja – rekao je patrijarh.
On je istakao da živeti rečju Svetog Save znači živeti Hristom, jer sve zapovesti Božje staju u jednu – zapovest ljubavi.
– Zapovest o ljubavi prema Bogu i bližnjem jeste zapovest o zajednici. Čovek je stvoren kao biće zajednice, a Srbin – kao biće zajednice, ne kao biće mržnje, isključivosti, zla i sebičnosti, nego kao biće ljubavi, biće svetosavsko, biće pravoslavno, biće Hristovo – poručio je poglavar Srpske pravoslavne crkve.
Foto: SPC
Hram Svetog Save u Deževi, njegovom rodnom mestu
Hram kao dar Bogu i narodu
U ime domaćina, mitropolit raško-prizrenski Teodosije zahvalio je patrijarhu i svim arhijerejima na zajedničkoj molitvi i prisustvu ovom istorijskom događaju.
– Ovo je delo ne samo naše eparhije, nego vascele naše Crkve, države, vernog naroda i svih ljudi dobre volje. Mi Gospodu prinosimo ovaj dar, a na izgradnji hrama mnogi su se potrudili svojim prilozima – rekao je mitropolit, podsećajući da je svaka žrtva, pa i ona najmanja, primljena pred Bogom „kao dve udovičine lepte“.
Patrijarh Porfirije odlikovao je jereja Ivana Jeremića činom protojereja, dok su na predlog mitropolita Teodosija dodeljena visoka crkvena odlikovanja i zahvalnice dobrotvorima i ktitorima hrama. Orden Svetog Save drugog stepena primio je Vujica Ćorović iz Dramića, a arhitekta hrama, Mirjana Slavković iz Kraljeva, odlikovana je arhijerejskom gramatom za ljubav prema Crkvi i postojanu veru.
Osvećenje hrama u Deževi nije bilo samo svečani događaj, već i duhovni poziv na obnovu zajedništva među Srbima. Poruka patrijarha Porfirija, upućena iz kolevke svetosavlja, odjeknula je kao snažan podsetnik da je vera jedini temelj trajne sabornosti i identiteta.
Na svečanosti su, pored crkvenih velikodostojnika, prisustvovali i ministri Vlade Republike Srbije: Nikola Selaković, Dejan Vuk Stanković, Dragan Glamočić, kao i direktor Uprave za saradnju sa crkvama i verskim zajednicama dr Vladimir Roganović. Njihovo prisustvo svedočilo je o povezanosti Crkve i države u očuvanju duhovnih vrednosti i kulturnog nasleđa.
U Deževi, gde se pre osam i po vekova rodio Sveti Sava, ponovo je progovorio njegov duh – duh jedinstva, ljubavi i molitve. Kako je istakao patrijarh Porfirije, "živeti rečju Svetog Save znači živeti Hristom" – a upravo je to poruka koja danas, više nego ikada, odzvanja u srcima vernog naroda.
Mitropoliti Nikanor i Lukijan služili su liturgiju pred prisustvom princa Nikolaja, dok patrijarh Porfirije poručuje da Bazjaš svedoči o vekovnoj veri i svetosavskim korenima Srba u Rumuniji.
Novoosvećeni hram Svetih Kirila i Metodija postao je simbol zajedništva i duhovnog mosta između naroda, dok patrijarhove reči podsećaju da ljubav nadilazi sve granice.
Na prazničnoj liturgiji u hramu Pokrova Presvete Bogorodice, poglavar Srpske pravoslavne crkve pozvao je vernike da svoj život utemelje na Hristu i u molitvi pronađu snagu i mir.
Centralna proslava velikog jubileja održaće se 24. i 25. oktobra u Deževi, uz svečanu akademiju i liturgijsko sabranje kojim će načalstvovati poglavar Srpske pravoslavne crkve.
U vremenu sve češće ravnodušnosti i pucanja porodičnih i društvenih veza, jedna misao sa Svete gore otkriva mehanizam koji tiho razgrađuje ljubav, pripadnost i odgovornost – od doma do otadžbine.
Uz molitve poglavara Srpske pravoslavne crkve, sveštenstva, porodice i prijatelja, na večni počinak ispraćena majka bivšeg predsednika Republike Srpske Milorada Dodika.
Dok jedni u njemu vide simbol zajedništva, drugi postavljaju pitanja o njegovom mestu u prostoru grada i značenju koje nosi u širem društvenom kontekstu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Mnoga deca u Beogradu, Nišu ili Novom Sadu nisu čula za Deževu i Miščiće. Vode ih na ekskurzije u Grčku i Tursku, a zaobilaze postojbinu Stefana Nemanje i Svetog Save, kazuje penzionisani profesor Mirko Popovac, koji svakodnevno prolazi pored ostataka Saborne crkve Nemanjića.
Uz molitve poglavara Srpske pravoslavne crkve, sveštenstva, porodice i prijatelja, na večni počinak ispraćena majka bivšeg predsednika Republike Srpske Milorada Dodika.
U hramu u Bresnici, pred mnoštvom vernika, otvorena su pitanja koja se retko izgovaraju naglas – šta u čoveku zaista živi, šta odumire i po čemu će ga, na kraju, Bog prepoznati
Bogosluženje mitropolit crnogorsko-primorskog u Baru još jednom je potvrdilo snagu zajedničke molitve, značaj pokloništva i trajno mesto ovog svetitelja u životu pravoslavnih vernika
U prisustvu predstavnika Srbije i Ambasade Rusije, kao i arhijereja Srpske pravoslavne crkve, svečanost u Novom Sadu prerastao je diplomatski protokol i dobio snažnu duhovnu i simboličku dimenziju kroz poruke o veri i jedinstvu.
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
U razgovoru koji nadilazi uobičajene novinarske priče, otac Dimitrije govori o smislu praznovanja, o radosti koja ne prolazi i o tome zašto se Vaskrs ne objašnjava, već prepoznaje u životu, odnosima i svakodnevnim susretima vernika.
Iako sveštenička služba pripada muškarcima, žene u praksi nose veliki deo života parohije – od pojanja i čitanja bogoslužbenih tekstova do brige o bogosluženju i rada sa vernicima.
