Hiljade vernika sabrale su se u kolevci srpske duhovnosti, gde je osveštan hram posvećen prvom srpskom arhiepiskopu, a poglavar SPC poslao poruku koja je dotakla duše svih prisutnih.
U Deževi, rodnom mestu Svetog Save, danas je ispisana još jedna svetla stranica u istoriji srpskog pravoslavlja. Patrijarh srpski Porfirije osveštao je novopodignuti hram posvećen prvom arhiepiskopu srpskom i u njemu služio svečanu arhijerejsku liturgiju povodom velikog jubileja – 850 godina od rođenja Svetog Save, utemeljivača duhovnog, kulturnog i nacionalnog identiteta srpskog naroda.
Svečanom bogosluženju prisustvovalo je više arhijereja Srpske pravoslavne crkve, veliki broj sveštenika i vernika, kao i predstavnici državnog vrha Srbije. Događaj u Deževi, mestu koje se s pravom naziva „kolevkom srpske duhovnosti“, postao je simbol sabornosti i duhovnog preporoda.
Foto: SPC
Svečani doček patrijarha u porti novopodignutog hrama
"Rodio nas je Duhom Svetim i uobličio kao narod Hristov"
U nadahnutoj besedi, patrijarh Porfirije je istakao duboki smisao svetosavske misije, podsećajući da je Sveti Sava „onaj koji je nas rodio – Duhom Svetim, u Hristu i za život večni“.
– Nalazimo se u svom rodnom mestu, jer je ovde rođen onaj koji je nas rodio, onaj koji nas je uobličio kao slovesni narod, narod koji nosi na sebi pečat Hristov i reč Jevanđelja Njegovog, reč koja rađa duhovnu kulturu – kulturu koja je sva umivena Jevanđeljem, kulturu pravoslavlja – rekao je patrijarh.
On je istakao da živeti rečju Svetog Save znači živeti Hristom, jer sve zapovesti Božje staju u jednu – zapovest ljubavi.
– Zapovest o ljubavi prema Bogu i bližnjem jeste zapovest o zajednici. Čovek je stvoren kao biće zajednice, a Srbin – kao biće zajednice, ne kao biće mržnje, isključivosti, zla i sebičnosti, nego kao biće ljubavi, biće svetosavsko, biće pravoslavno, biće Hristovo – poručio je poglavar Srpske pravoslavne crkve.
Foto: SPC
Hram Svetog Save u Deževi, njegovom rodnom mestu
Hram kao dar Bogu i narodu
U ime domaćina, mitropolit raško-prizrenski Teodosije zahvalio je patrijarhu i svim arhijerejima na zajedničkoj molitvi i prisustvu ovom istorijskom događaju.
– Ovo je delo ne samo naše eparhije, nego vascele naše Crkve, države, vernog naroda i svih ljudi dobre volje. Mi Gospodu prinosimo ovaj dar, a na izgradnji hrama mnogi su se potrudili svojim prilozima – rekao je mitropolit, podsećajući da je svaka žrtva, pa i ona najmanja, primljena pred Bogom „kao dve udovičine lepte“.
Patrijarh Porfirije odlikovao je jereja Ivana Jeremića činom protojereja, dok su na predlog mitropolita Teodosija dodeljena visoka crkvena odlikovanja i zahvalnice dobrotvorima i ktitorima hrama. Orden Svetog Save drugog stepena primio je Vujica Ćorović iz Dramića, a arhitekta hrama, Mirjana Slavković iz Kraljeva, odlikovana je arhijerejskom gramatom za ljubav prema Crkvi i postojanu veru.
Osvećenje hrama u Deževi nije bilo samo svečani događaj, već i duhovni poziv na obnovu zajedništva među Srbima. Poruka patrijarha Porfirija, upućena iz kolevke svetosavlja, odjeknula je kao snažan podsetnik da je vera jedini temelj trajne sabornosti i identiteta.
Na svečanosti su, pored crkvenih velikodostojnika, prisustvovali i ministri Vlade Republike Srbije: Nikola Selaković, Dejan Vuk Stanković, Dragan Glamočić, kao i direktor Uprave za saradnju sa crkvama i verskim zajednicama dr Vladimir Roganović. Njihovo prisustvo svedočilo je o povezanosti Crkve i države u očuvanju duhovnih vrednosti i kulturnog nasleđa.
U Deževi, gde se pre osam i po vekova rodio Sveti Sava, ponovo je progovorio njegov duh – duh jedinstva, ljubavi i molitve. Kako je istakao patrijarh Porfirije, "živeti rečju Svetog Save znači živeti Hristom" – a upravo je to poruka koja danas, više nego ikada, odzvanja u srcima vernog naroda.
Mitropoliti Nikanor i Lukijan služili su liturgiju pred prisustvom princa Nikolaja, dok patrijarh Porfirije poručuje da Bazjaš svedoči o vekovnoj veri i svetosavskim korenima Srba u Rumuniji.
Novoosvećeni hram Svetih Kirila i Metodija postao je simbol zajedništva i duhovnog mosta između naroda, dok patrijarhove reči podsećaju da ljubav nadilazi sve granice.
Na prazničnoj liturgiji u hramu Pokrova Presvete Bogorodice, poglavar Srpske pravoslavne crkve pozvao je vernike da svoj život utemelje na Hristu i u molitvi pronađu snagu i mir.
Centralna proslava velikog jubileja održaće se 24. i 25. oktobra u Deževi, uz svečanu akademiju i liturgijsko sabranje kojim će načalstvovati poglavar Srpske pravoslavne crkve.
Trud, molitva i podvig imaju svoje mesto, ali bez Božje blagodati ono što je posejano u srcu može ostati jalovo, dok se čak i vrlina može pretvoriti u novu priliku za gordost i samoljublje.
Praznik počinje u petak, 11. septembra, a završava se u nedelju, 13. septembra. Tokom tih dana vernici se sećaju stvaranja, preispituju svoje postupke, izgovaraju posebne molitve i kroz drevne običaje simbolično ostavljaju grehe iza sebe.
Mnoga deca u Beogradu, Nišu ili Novom Sadu nisu čula za Deževu i Miščiće. Vode ih na ekskurzije u Grčku i Tursku, a zaobilaze postojbinu Stefana Nemanje i Svetog Save, kazuje penzionisani profesor Mirko Popovac, koji svakodnevno prolazi pored ostataka Saborne crkve Nemanjića.
Plamen se širi planinskim područjem u blizini jedne od najvećih pravoslavnih svetinja na Balkanu, dok se sa posebnom pažnjom prati situacija oko manastirskog kompleksa i dalje širenje požara.
Pojedini mediji objavili da bi rad Mitropolije mogao da bude predmet posebne provere, dok izvor blizak mitropolitu Joanikiju tvrdi da nikakva zvanična najava nije stigla i da se takav potez za sada ne očekuje.
Na praznik Prenosa moštiju Svetog kneza Lazara okupili su se mitropoliti, sveštenstvo, monahinje, monasi i gosti iz više eparhija, a jubilej je obeležen svetom liturgijom, predstavljanjem životopisa znamenitih igumanija i dragocenog zapisa srpskog crkvenog pojanja.
Posle ocene odlazećeg poglavara Islamske zajednice u BiH da je beseda patrijarha Porfirija „ponovo otvorila“ ratne rane, episkop bihaćko-petrovački odgovorio je autorskim tekstom.
Beseda iz manastira Ćelije iz 1964. godine donosi duboko promišljanje o stradanju Preteče, Irodovom zločinu, ljudskom odnosu prema istini i tajni pravednikove smrti.
U besedi za petak 15. sedmice po Duhovima svetitelj govori o ljudskoj nemoći, Hristovoj čistoti i sili Njegove žrtve, objašnjavajući zašto samo ono što je čisto može da isceli ono što je ranjeno grehom.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
