OTAC PREDRAG OTKRIVA - U SNU MU SE JAVILA SVETA PETKA, A SLEDEĆEG DANA DOŽIVEO JE ČUDO: U svetlosti sam video monahinju kako mazi moju trudnu suprugu

U danima kada se pravoslavni vernici širom Srbije pripremaju da proslave Petkovdan, praznik posvećen jednoj od najvoljenijih svetiteljki — Prepodobnoj mati Paraskevi, koju narod češće naziva Sveta Petka, priča sveštenika Predraga Popovića podseća da vera nije samo reč, već živa sila koja može dotaći i snove i javu.

Život oca Predraga i njegove supruge Ivane obeležen je molitvama upućenim svetoj Petki, ali i iskušenjima i čudima koja su kroz veru doživeli. Njihov porodični život, satkan od vere i ljubavi, svedoči da svako iskušenje može postati blagoslov ako se nosi sa nadom u Gospoda.

– Imali smo mnogo iskušenja u rađanju naše dece. Ali, sve se dešava s razlogom, uvek naučimo nešto novo. Prvo se rodila Teodora, a onda i mali Pera, u sedmom mesecu trudnoće, sa svega 1400 grama... Najvažnije je da se uzdamo u Gospoda – priseća se popadija Ivana, koja je uz supruga prolazila kroz teške trenutke, ali nikada nije posumnjala u Božiju milost.

San koji je postao poruka sa neba

Te noći, dok je njegova supruga nosila njihovo prvo dete, otac Predrag je usnio san koji će zauvek ostati urezan u njegovo srce.

– Imao sam priliku da razgovaram sa Svetom Petkom i da je vidim, što je ostavilo na mene dubok trag. U snu nije bilo pozadine, samo svetlost, a jedna monahinja je mazila i tešila moju trudnu suprugu – ispričao je ranije sveštenik, prenosi telegraf.rs.

 

 

U prvi mah, kao i svaki vernik, otac Predrag je posumnjao u ono što je video. Da li je to bio znak Božiji ili iskušenje? Na savet duhovnika, prisetio se pravila: „San se ne tumači ako u njemu nema krsta, jer đavo može uzeti oblik svetitelja, ali krst ne može.“

– Prilazim joj i pitam: „Ko ste vi?“ A ona odgovara: „Ja sam mati Paraskeva.“ Pitao sam je: „Imate li vi krst?“ Ona tada pomera odoru, a ispod nje – krst od orahovine. Ja sam se povukao, a ona je nastavila da teši moju suprugu – priseća se otac Predrag, ističući da je san bio toliko živ i stvaran da je ostao u njemu i kad se probudio.

Jutro koje je potvrdilo san

Sledećeg jutra, pred odlazak na liturgiju, sveštenik je doživeo prizor koji je, kako kaže, bio potvrda Božije promisli.

– Krenuli smo u crkvu, a ja sam, kao i uvek, pomagao u oltaru. Pogledam – moja supruga sedi, a pored nje monahinja u crnom, mazi je i ljubi, baš kao u mom snu. Posle liturgije, Ivana mi prilazi sa monahinjom i kaže: „Ovo je mati Paraskeva iz manastira Svete Petke kod Šapca.“

Kada je čuo te reči, otac Predrag je zanemeo. Njegov san postao je stvarnost.

– Rekao sam joj šta sam video prethodne noći. A monahinja se okrenula mojoj supruzi i rekla: „Dušo, ne brini, tebe je mati Paraskeva uzela pod zaštitu. Biće sve u redu i porodićeš se bez problema.“

I tako je i bilo. Porodica Popović dobila je zdravu ćerku Teodoru, a san oca Predraga postao je živo svedočanstvo da su svetitelji tu, među nama – nevidljivi, ali prisutni, spremni da uteše i podignu svakoga ko veruje.

Snaga vere koja prevazilazi strah

Danas, kada porodica Popović zajedno slavi Petkovdan, njihov dom odiše mirom i zahvalnošću. Otac Predrag kaže da ih je to iskustvo naučilo najvećoj lekciji – da nikada ne posumnjamo u Božiju volju, čak i kada se čini da su nevolje nepremostive.

– Svaka teškoća koju nam Gospod pošalje ima smisla. Vera nas uči da ne gledamo očima, već srcem. Jer, ako je Gospod sa nama – ništa nije nemoguće – poručuje sveštenik.

Pouka ove priče je jednostavna, ali duboka: kada se srce otvori veri, snovi mogu postati javljanje neba, a svetitelji – naši nevidljivi saputnici.

Na Petkovdan, više nego ikada, sećamo se da svetost nije daleka – ona diše sa nama, u tišini molitve, u snovima, i u svakom trenutku kada duša progovori:

– Uzdaj se u Gospoda, jer On nikada ne kasni.

Ostavite komentar

Пошаљи коментар

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

0 Komentara