Dok je njegova supruga bila u blagoslovenom stanju, sveštenik Predrag Popović doživeo je susret sa svetiteljkom koji je promenio život njegove porodice i potvrdu vere u Božiju promisao.
U danima kada se pravoslavni vernici širom Srbije pripremaju da proslave Petkovdan, praznik posvećen jednoj od najvoljenijih svetiteljki — Prepodobnoj mati Paraskevi, koju narod češće naziva Sveta Petka, priča sveštenika Predraga Popovića podseća da vera nije samo reč, već živa sila koja može dotaći i snove i javu.
Život oca Predraga i njegove supruge Ivane obeležen je molitvama upućenim svetoj Petki, ali i iskušenjima i čudima koja su kroz veru doživeli. Njihov porodični život, satkan od vere i ljubavi, svedoči da svako iskušenje može postati blagoslov ako se nosi sa nadom u Gospoda.
– Imali smo mnogo iskušenja u rađanju naše dece. Ali, sve se dešava s razlogom, uvek naučimo nešto novo. Prvo se rodila Teodora, a onda i mali Pera, u sedmom mesecu trudnoće, sa svega 1400 grama... Najvažnije je da se uzdamo u Gospoda – priseća se popadija Ivana, koja je uz supruga prolazila kroz teške trenutke, ali nikada nije posumnjala u Božiju milost.
Te noći, dok je njegova supruga nosila njihovo prvo dete, otac Predrag je usnio san koji će zauvek ostati urezan u njegovo srce.
– Imao sam priliku da razgovaram sa Svetom Petkom i da je vidim, što je ostavilo na mene dubok trag. U snu nije bilo pozadine, samo svetlost, a jedna monahinja je mazila i tešila moju trudnu suprugu – ispričao je ranije sveštenik, prenosi telegraf.rs.
U prvi mah, kao i svaki vernik, otac Predrag je posumnjao u ono što je video. Da li je to bio znak Božiji ili iskušenje? Na savet duhovnika, prisetio se pravila: „San se ne tumači ako u njemu nema krsta, jer đavo može uzeti oblik svetitelja, ali krst ne može.“
– Prilazim joj i pitam: „Ko ste vi?“ A ona odgovara: „Ja sam mati Paraskeva.“ Pitao sam je: „Imate li vi krst?“ Ona tada pomera odoru, a ispod nje – krst od orahovine. Ja sam se povukao, a ona je nastavila da teši moju suprugu – priseća se otac Predrag, ističući da je san bio toliko živ i stvaran da je ostao u njemu i kad se probudio.
Sledećeg jutra, pred odlazak na liturgiju, sveštenik je doživeo prizor koji je, kako kaže, bio potvrda Božije promisli.
– Krenuli smo u crkvu, a ja sam, kao i uvek, pomagao u oltaru. Pogledam – moja supruga sedi, a pored nje monahinja u crnom, mazi je i ljubi, baš kao u mom snu. Posle liturgije, Ivana mi prilazi sa monahinjom i kaže: „Ovo je mati Paraskeva iz manastira Svete Petke kod Šapca.“
Kada je čuo te reči, otac Predrag je zanemeo. Njegov san postao je stvarnost.
– Rekao sam joj šta sam video prethodne noći. A monahinja se okrenula mojoj supruzi i rekla: „Dušo, ne brini, tebe je mati Paraskeva uzela pod zaštitu. Biće sve u redu i porodićeš se bez problema.“
I tako je i bilo. Porodica Popović dobila je zdravu ćerku Teodoru, a san oca Predraga postao je živo svedočanstvo da su svetitelji tu, među nama – nevidljivi, ali prisutni, spremni da uteše i podignu svakoga ko veruje.
Danas, kada porodica Popović zajedno slavi Petkovdan, njihov dom odiše mirom i zahvalnošću. Otac Predrag kaže da ih je to iskustvo naučilo najvećoj lekciji – da nikada ne posumnjamo u Božiju volju, čak i kada se čini da su nevolje nepremostive.
– Svaka teškoća koju nam Gospod pošalje ima smisla. Vera nas uči da ne gledamo očima, već srcem. Jer, ako je Gospod sa nama – ništa nije nemoguće – poručuje sveštenik.
Pouka ove priče je jednostavna, ali duboka: kada se srce otvori veri, snovi mogu postati javljanje neba, a svetitelji – naši nevidljivi saputnici.
Na Petkovdan, više nego ikada, sećamo se da svetost nije daleka – ona diše sa nama, u tišini molitve, u snovima, i u svakom trenutku kada duša progovori:
– Uzdaj se u Gospoda, jer On nikada ne kasni.
I oni koji svesno odbacuju decu, i oni koji ih ne mogu imati, deo su iste društvene stvarnosti koja je u raskoraku s Božijom zapovešću.
U najmračnije doba sovjetskog progona, kada su im pretili smrt i glad, ocu Pavlu Bojku se, po svedočenju njegovog sina, takođe sveštenika, javio Sveti Nikola, a potom se pojavio tajanstveni starac koji mu je pokazao put spasenja.
Jedni od onih koji su svoje čudo pronašli u porti manastira, dok su molili svece - da umole Boga da im podari porod, su Slobodan i Jelena Gemaljević - supružnici iz Kragujevca.
Slavni glumac i reditelj oduševio je javnost u Srbiji svojom pričom.
Pravoslavci danas proslavljaju Svetog mučenika Jakova Persijanca po starom kalendaru, a po novom Sveti mučenici Mina, Hermogen i Eugraf. Katolici su u Drugoj nedelji Adventa, dok je u islamu i judaizmu dan posvećen redovnoj molitvi i svakodnevnim verskim obavezama.
Sura Et-Talak i ajeti 65:2-3 otkrivaju kako očuvati dostojanstvo, postupati ispravno i poveriti se Božijoj providnosti
Svetogorski starac objašnjava kako pronaći neuništivu radost usred greha, strasti i tuđe zlobe i doseći duhovni mir.
Posle hapšenja usvojenog sina, arhijerej Ukrajinske pravoslavne crkve javno govori o ličnoj tragediji, stotinama štićenika i granici ljudske izdržljivosti.
Kongresmenka Anna Paulina Luna optužuje ukrajinsku vlast za ograničavanje verskih prava i upozorava da američka finansijska podrška praktično učestvuje u progonu hrišćana, izazivajući odjek među konzervativcima i međunarodnim posmatračima.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Otkrijte kako su naši preci pravili majonez bez aditiva i pojačivača ukusa, prema receptu monaha iz Manastira Krušedol.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Od vizantijskog stila do lokalnih motiva, ikonografski prikazi Prepodobne mati Paraskeve čuvaju priču o njenom asketskom životu, zagovorništvu i vezi sa narodom kroz vekove.
Velika je sila reči upućenih ovoj prepodobnoj svetiteljki, čiji zagovor donosi utehu, snagu i mir duši, a vekovima je stub vere i nade u srcima srpskog naroda.
Zbog hrišćanskog i podvižničkog života zadobila je dar čudotvorenja.
Na praznik Prepodobne mati Paraskeve, u hramu na Dobroj vodi služena je arhijerejska liturgija, a vernici su u istom danu proslavili i prvu slavu fondacije "Sveta Petka“.
Svetogorski starac objašnjava kako pronaći neuništivu radost usred greha, strasti i tuđe zlobe i doseći duhovni mir.
Posle hapšenja usvojenog sina, arhijerej Ukrajinske pravoslavne crkve javno govori o ličnoj tragediji, stotinama štićenika i granici ljudske izdržljivosti.
Kongresmenka Anna Paulina Luna optužuje ukrajinsku vlast za ograničavanje verskih prava i upozorava da američka finansijska podrška praktično učestvuje u progonu hrišćana, izazivajući odjek među konzervativcima i međunarodnim posmatračima.
Onoga trenutka kada sin zasnuje svoju porodicu, oženi se i započne samostalan život u drugom domu, dužan je da odmah počne da slavi svoju krsnu slavu.
Iguman Arsenije kroz poređenje sa svetiteljem iz Amerike upozorava da se duhovno stanje ne skriva - ono se oseti i onda kada mnogi misle da ga niko ne primećuje.
Skoro tri decenije ovaj zanatlija iz Ježevice izrađuje voštanice po manastirskom predanju, učeći nas da se prava sveća ne stvara mašinom, već strpljenjem, iskustvom i verom koja se ne gasi ni kada plamen dogori.
Na manastirskom imanju, nakon požara i decenija bez uzgoja, bratstvo uz pomoć svetogorskih monaha i molitvu igumana Metodija obnavlja poljoprivrednu tradiciju, dajući novi život ekonomiji i duhovnom životu manastira.
U manastiru Mrkonjići, samo nekoliko metara od ulaza u hram, stoji košćela stara više od četiri veka - mesto gde se susreću vera, predanje i čudo prirode.
Crkva naglašava da se vaspitanje ne svodi samo na savete, zabrane i pravila – ono je mnogo više način života koji roditelji svakodnevno pokazuju sopstvenim primerom.
U nekim srpskim domovima se 9. decembra slavi Sveti Alimpije Stolpnik, ali stariji etnografski zapisi i hibridni nazivi poput „Sveti Đorđe Alimpije“ otkrivaju fascinantan spoj istorije, narodnog pamćenja i crkvenih običaja.
U besedi za 27. utorak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički otkriva kako različiti darovi i zvanja povezuju vernike u savršenu harmoniju i svetost.
