Dok je njegova supruga bila u blagoslovenom stanju, sveštenik Predrag Popović doživeo je susret sa svetiteljkom koji je promenio život njegove porodice i potvrdu vere u Božiju promisao.
U danima kada se pravoslavni vernici širom Srbije pripremaju da proslave Petkovdan, praznik posvećen jednoj od najvoljenijih svetiteljki — Prepodobnoj mati Paraskevi, koju narod češće naziva Sveta Petka, priča sveštenika Predraga Popovića podseća da vera nije samo reč, već živa sila koja može dotaći i snove i javu.
Život oca Predraga i njegove supruge Ivane obeležen je molitvama upućenim svetoj Petki, ali i iskušenjima i čudima koja su kroz veru doživeli. Njihov porodični život, satkan od vere i ljubavi, svedoči da svako iskušenje može postati blagoslov ako se nosi sa nadom u Gospoda.
– Imali smo mnogo iskušenja u rađanju naše dece. Ali, sve se dešava s razlogom, uvek naučimo nešto novo. Prvo se rodila Teodora, a onda i mali Pera, u sedmom mesecu trudnoće, sa svega 1400 grama... Najvažnije je da se uzdamo u Gospoda – priseća se popadija Ivana, koja je uz supruga prolazila kroz teške trenutke, ali nikada nije posumnjala u Božiju milost.
Te noći, dok je njegova supruga nosila njihovo prvo dete, otac Predrag je usnio san koji će zauvek ostati urezan u njegovo srce.
– Imao sam priliku da razgovaram sa Svetom Petkom i da je vidim, što je ostavilo na mene dubok trag. U snu nije bilo pozadine, samo svetlost, a jedna monahinja je mazila i tešila moju trudnu suprugu – ispričao je ranije sveštenik, prenosi telegraf.rs.
U prvi mah, kao i svaki vernik, otac Predrag je posumnjao u ono što je video. Da li je to bio znak Božiji ili iskušenje? Na savet duhovnika, prisetio se pravila: „San se ne tumači ako u njemu nema krsta, jer đavo može uzeti oblik svetitelja, ali krst ne može.“
– Prilazim joj i pitam: „Ko ste vi?“ A ona odgovara: „Ja sam mati Paraskeva.“ Pitao sam je: „Imate li vi krst?“ Ona tada pomera odoru, a ispod nje – krst od orahovine. Ja sam se povukao, a ona je nastavila da teši moju suprugu – priseća se otac Predrag, ističući da je san bio toliko živ i stvaran da je ostao u njemu i kad se probudio.
Sledećeg jutra, pred odlazak na liturgiju, sveštenik je doživeo prizor koji je, kako kaže, bio potvrda Božije promisli.
– Krenuli smo u crkvu, a ja sam, kao i uvek, pomagao u oltaru. Pogledam – moja supruga sedi, a pored nje monahinja u crnom, mazi je i ljubi, baš kao u mom snu. Posle liturgije, Ivana mi prilazi sa monahinjom i kaže: „Ovo je mati Paraskeva iz manastira Svete Petke kod Šapca.“
Kada je čuo te reči, otac Predrag je zanemeo. Njegov san postao je stvarnost.
– Rekao sam joj šta sam video prethodne noći. A monahinja se okrenula mojoj supruzi i rekla: „Dušo, ne brini, tebe je mati Paraskeva uzela pod zaštitu. Biće sve u redu i porodićeš se bez problema.“
I tako je i bilo. Porodica Popović dobila je zdravu ćerku Teodoru, a san oca Predraga postao je živo svedočanstvo da su svetitelji tu, među nama – nevidljivi, ali prisutni, spremni da uteše i podignu svakoga ko veruje.
Danas, kada porodica Popović zajedno slavi Petkovdan, njihov dom odiše mirom i zahvalnošću. Otac Predrag kaže da ih je to iskustvo naučilo najvećoj lekciji – da nikada ne posumnjamo u Božiju volju, čak i kada se čini da su nevolje nepremostive.
– Svaka teškoća koju nam Gospod pošalje ima smisla. Vera nas uči da ne gledamo očima, već srcem. Jer, ako je Gospod sa nama – ništa nije nemoguće – poručuje sveštenik.
Pouka ove priče je jednostavna, ali duboka: kada se srce otvori veri, snovi mogu postati javljanje neba, a svetitelji – naši nevidljivi saputnici.
Na Petkovdan, više nego ikada, sećamo se da svetost nije daleka – ona diše sa nama, u tišini molitve, u snovima, i u svakom trenutku kada duša progovori:
– Uzdaj se u Gospoda, jer On nikada ne kasni.
I oni koji svesno odbacuju decu, i oni koji ih ne mogu imati, deo su iste društvene stvarnosti koja je u raskoraku s Božijom zapovešću.
U najmračnije doba sovjetskog progona, kada su im pretili smrt i glad, ocu Pavlu Bojku se, po svedočenju njegovog sina, takođe sveštenika, javio Sveti Nikola, a potom se pojavio tajanstveni starac koji mu je pokazao put spasenja.
Jedni od onih koji su svoje čudo pronašli u porti manastira, dok su molili svece - da umole Boga da im podari porod, su Slobodan i Jelena Gemaljević - supružnici iz Kragujevca.
Slavni glumac i reditelj oduševio je javnost u Srbiji svojom pričom.
Ajet 49:13 iz sure El-Hudžurat jasno naglašava da nas razlike među narodima i plemenima uče poštovanju, moralnoj svesti i bogobojaznosti, otkrivajući pravi put ka istinskoj veličini.
Učenik Svetih Kirila i Metodija ostavio je pouku koja i danas razotkriva snagu vere i pokazuje šta znači stati na stranu istine dok svet gubi kompas.
Slučaj "Spomenika Pavlu Đurišiću" potresa Crnu Goru – dok sud vidi "bezbednosni rizik", vernici strahuju od novog talasa progona Srpske pravoslavne crkve.
Prisećajući se početnog udarca na utakmici Mejdžor Liga – otac Bendžamin Lenerc otkriva zašto je sveštenička služba za njega neuporedivo s bilo kojom zemaljskom slavom.
Sveštenomučenik Zinovije i njegova sestra Zinovija odrekli su se zemaljskog bogatstva i moći, ali su stekli neprolazno blago u Carstvu nebeskom.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Smederevska kapama od jagnjetine i zelja nije samo gastronomska retkost, već i simbol stare srpske gostoljubivosti, vere i porodičnog zajedništva.
Od vizantijskog stila do lokalnih motiva, ikonografski prikazi Prepodobne mati Paraskeve čuvaju priču o njenom asketskom životu, zagovorništvu i vezi sa narodom kroz vekove.
Velika je sila reči upućenih ovoj prepodobnoj svetiteljki, čiji zagovor donosi utehu, snagu i mir duši, a vekovima je stub vere i nade u srcima srpskog naroda.
Zbog hrišćanskog i podvižničkog života zadobila je dar čudotvorenja.
Na praznik Prepodobne mati Paraskeve, u hramu na Dobroj vodi služena je arhijerejska liturgija, a vernici su u istom danu proslavili i prvu slavu fondacije "Sveta Petka“.
Učenik Svetih Kirila i Metodija ostavio je pouku koja i danas razotkriva snagu vere i pokazuje šta znači stati na stranu istine dok svet gubi kompas.
Prema crkvenom poretku, proslavljanje sveca zaštitnika doma ne započinje trpezom, već molitvom na večernjoj službi, kada vernik sabira srce i misli u zahvalnosti Bogu i svom svetitelju.
Svetogorski starac Emilijan Simonopetritski objašnjava kako prepoznati pogubnu žalost koja razara dušu i svetu tugu koja vodi ka pokajanju, smirenju i duhovnom obnovljenju.
U besedi za dvadeset treći utorak po Duhovima, sveti Vladika Nikolaj Ohridski i Žički poziva nas da otvorimo srce za silu Hristovog imena koje oživljava, isceljuje i preobražava.
Kad su mu rekli da je jedina šansa transplantacija srca, brat Goran nije odustao. Iz bolničke sobe krenuo je na put duhovnog isceljenja ka Hilandaru, gde je pronašao snagu za novi život.
Na trpezi ljubavi u porti Crkve Ružica, poglavar Srpske pravoslavne crkve poručio je vernicima da najveća bitka svakog čoveka nije spoljašnja, već u srcu.
Sabrani verni narod zajedno sa državnim zvaničnicima u tišini i molitvi odali poštovanje stradalima dok su patrijarhove reči o miru i jedinstvu dirnule srca svih prisutnih.
Uz nekoliko sastojaka i malo strpljenja, svaka domaćica može da oblikuje ruže, listiće i cvetove od testa koji će slavski kolač pretvoriti u istinski simbol vere, lepote i porodičnog blagoslova.
U selu Višnjeva – Donji Grbalj, u obnovljenom hramu iz vremena Nemanjića, na praznik Svetog mučenika Nestora služena je prva liturgija posle više od jednog veka.
Kombinacija oraha, čokolade i glazure stvara savršen slavski kolač koji svi žele da probaju.
Prema jednoj legendi, srpski velmoža, koji je bežao od Turaka, svoju imovinu, koja je bila bogata ostavio je svojim kumovina koji su kasnije sagradili manastir Kumanicu.
