Dok je njegova supruga bila u blagoslovenom stanju, sveštenik Predrag Popović doživeo je susret sa svetiteljkom koji je promenio život njegove porodice i potvrdu vere u Božiju promisao.
U danima kada se pravoslavni vernici širom Srbije pripremaju da proslave Petkovdan, praznik posvećen jednoj od najvoljenijih svetiteljki — Prepodobnoj mati Paraskevi, koju narod češće naziva Sveta Petka, priča sveštenika Predraga Popovića podseća da vera nije samo reč, već živa sila koja može dotaći i snove i javu.
Život oca Predraga i njegove supruge Ivane obeležen je molitvama upućenim svetoj Petki, ali i iskušenjima i čudima koja su kroz veru doživeli. Njihov porodični život, satkan od vere i ljubavi, svedoči da svako iskušenje može postati blagoslov ako se nosi sa nadom u Gospoda.
– Imali smo mnogo iskušenja u rađanju naše dece. Ali, sve se dešava s razlogom, uvek naučimo nešto novo. Prvo se rodila Teodora, a onda i mali Pera, u sedmom mesecu trudnoće, sa svega 1400 grama... Najvažnije je da se uzdamo u Gospoda – priseća se popadija Ivana, koja je uz supruga prolazila kroz teške trenutke, ali nikada nije posumnjala u Božiju milost.
Te noći, dok je njegova supruga nosila njihovo prvo dete, otac Predrag je usnio san koji će zauvek ostati urezan u njegovo srce.
– Imao sam priliku da razgovaram sa Svetom Petkom i da je vidim, što je ostavilo na mene dubok trag. U snu nije bilo pozadine, samo svetlost, a jedna monahinja je mazila i tešila moju trudnu suprugu – ispričao je ranije sveštenik, prenosi telegraf.rs.
U prvi mah, kao i svaki vernik, otac Predrag je posumnjao u ono što je video. Da li je to bio znak Božiji ili iskušenje? Na savet duhovnika, prisetio se pravila: „San se ne tumači ako u njemu nema krsta, jer đavo može uzeti oblik svetitelja, ali krst ne može.“
– Prilazim joj i pitam: „Ko ste vi?“ A ona odgovara: „Ja sam mati Paraskeva.“ Pitao sam je: „Imate li vi krst?“ Ona tada pomera odoru, a ispod nje – krst od orahovine. Ja sam se povukao, a ona je nastavila da teši moju suprugu – priseća se otac Predrag, ističući da je san bio toliko živ i stvaran da je ostao u njemu i kad se probudio.
Sledećeg jutra, pred odlazak na liturgiju, sveštenik je doživeo prizor koji je, kako kaže, bio potvrda Božije promisli.
– Krenuli smo u crkvu, a ja sam, kao i uvek, pomagao u oltaru. Pogledam – moja supruga sedi, a pored nje monahinja u crnom, mazi je i ljubi, baš kao u mom snu. Posle liturgije, Ivana mi prilazi sa monahinjom i kaže: „Ovo je mati Paraskeva iz manastira Svete Petke kod Šapca.“
Kada je čuo te reči, otac Predrag je zanemeo. Njegov san postao je stvarnost.
– Rekao sam joj šta sam video prethodne noći. A monahinja se okrenula mojoj supruzi i rekla: „Dušo, ne brini, tebe je mati Paraskeva uzela pod zaštitu. Biće sve u redu i porodićeš se bez problema.“
I tako je i bilo. Porodica Popović dobila je zdravu ćerku Teodoru, a san oca Predraga postao je živo svedočanstvo da su svetitelji tu, među nama – nevidljivi, ali prisutni, spremni da uteše i podignu svakoga ko veruje.
Danas, kada porodica Popović zajedno slavi Petkovdan, njihov dom odiše mirom i zahvalnošću. Otac Predrag kaže da ih je to iskustvo naučilo najvećoj lekciji – da nikada ne posumnjamo u Božiju volju, čak i kada se čini da su nevolje nepremostive.
– Svaka teškoća koju nam Gospod pošalje ima smisla. Vera nas uči da ne gledamo očima, već srcem. Jer, ako je Gospod sa nama – ništa nije nemoguće – poručuje sveštenik.
Pouka ove priče je jednostavna, ali duboka: kada se srce otvori veri, snovi mogu postati javljanje neba, a svetitelji – naši nevidljivi saputnici.
Na Petkovdan, više nego ikada, sećamo se da svetost nije daleka – ona diše sa nama, u tišini molitve, u snovima, i u svakom trenutku kada duša progovori:
– Uzdaj se u Gospoda, jer On nikada ne kasni.
I oni koji svesno odbacuju decu, i oni koji ih ne mogu imati, deo su iste društvene stvarnosti koja je u raskoraku s Božijom zapovešću.
U najmračnije doba sovjetskog progona, kada su im pretili smrt i glad, ocu Pavlu Bojku se, po svedočenju njegovog sina, takođe sveštenika, javio Sveti Nikola, a potom se pojavio tajanstveni starac koji mu je pokazao put spasenja.
Jedni od onih koji su svoje čudo pronašli u porti manastira, dok su molili svece - da umole Boga da im podari porod, su Slobodan i Jelena Gemaljević - supružnici iz Kragujevca.
Slavni glumac i reditelj oduševio je javnost u Srbiji svojom pričom.
Sveta Tatijana je bila rimska hrišćanka i đakonisa pri Crkvi, s početka 3. veka.
Psaltir bi trebalo da ima svaki pravoslavni dom.
Pravoslavna mudrost podseća da se istinski oslonac ne traži u prolaznom, već u večnom, jer samo ono što je ukorenjeno u Bogu ne može biti iznevereno.
Od Morinja do Kotora, život i mučeništvo Mihaila Barbića dobija večnu slavu – uz liturgijsko prisustvo mitropolita Joanikija i arhijereja, vera i hrabrost ovog sveštenika zasijali su kao svetionik za generacije vernika.
Poseta učenika Bogoslovije Svetog Save Sremskoj Kamenici pretvorila se u susret koji je deci doneo radost, a svima ostalima tiho podsećanje da se vera najpre prepoznaje po delima, a ne po rečima.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Od vizantijskog stila do lokalnih motiva, ikonografski prikazi Prepodobne mati Paraskeve čuvaju priču o njenom asketskom životu, zagovorništvu i vezi sa narodom kroz vekove.
Velika je sila reči upućenih ovoj prepodobnoj svetiteljki, čiji zagovor donosi utehu, snagu i mir duši, a vekovima je stub vere i nade u srcima srpskog naroda.
Zbog hrišćanskog i podvižničkog života zadobila je dar čudotvorenja.
Na praznik Prepodobne mati Paraskeve, u hramu na Dobroj vodi služena je arhijerejska liturgija, a vernici su u istom danu proslavili i prvu slavu fondacije "Sveta Petka“.
Psaltir bi trebalo da ima svaki pravoslavni dom.
Pravoslavna mudrost podseća da se istinski oslonac ne traži u prolaznom, već u večnom, jer samo ono što je ukorenjeno u Bogu ne može biti iznevereno.
Sama reč "krštenje" znači pogruženje i zato Crkva od apostolskih vremena poznaje samo jedan puni i ispravan način vršenja ove Svete tajne.
U besedi za 33. subotu po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje kako mali izbori oblikuju put ka svetlu i spasenju.
Zavetni hram na Vračaru večeras je centar molitve i svetlosti, gde se kroz ikone, sveće i melodije proživljava Hristov prvi susret sa Zakonom, duhovno obrezanje srca i početak nove godine po julijanskom kalendaru – događaji koji ne ostavljaju nikog ravnodušnim.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poslao snažnu božićnu poruku o miru, srcu koje treba da se promeni i veri koja ne počinje od spoljašnje veličine, već iznutra.
Crkva Hristovog Rođenja jedna je najstarijih sačuvanih hrišćanskih crkava na svetu, podignuta u 4. veku, u vreme cara Konstantina.
Broj zlatnika simbolizuje godine Isusa Hrista, a vernici veruju da pronalazak dukata donosi blagoslov i napredak za narednu godinu.
Recept za domaću štrudlu sa orasima kakva se pravila u danima kada je dozvoljen beli mrs - savršena za sedmicu pred početak Vaskršnjeg posta i za svaki sto oko koga se okuplja porodica.
U besedi za 33. subotu po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje kako mali izbori oblikuju put ka svetlu i spasenju.
Pravoslavni vernici slave Svetog Teodosija Velikog po starom kalendaru i Svetu Kseniju Rimljanku po novom. Katolici se sećaju Svetog Franje Saleškog, dok muslimani i Jevreji danas nemaju veliki verski praznik.
