I oni koji svesno odbacuju decu, i oni koji ih ne mogu imati, deo su iste društvene stvarnosti koja je u raskoraku s Božijom zapovešću.
Gospod nas kroz Jevanđelja stalno podseća na značaj porodice. Dao je ljudima blagoslov da se rađaju, množe i napune zemlju. Ipak, danas se suočavamo s ozbiljnim problemom: dece je sve manje. Neki ih, nažalost, i ne žele, dok drugi ne mogu da ih imaju – iako bi želeli.
Kroz Jevanđelja i čitavo Sveto pismo jasno je da je porodica Božiji dar i osnovna jedinica ljudskog postojanja. Gospod nam je poručio: "Rađajte se, množite se i napunite zemlju“. Ovaj blagoslov ostaje nepromenjen – važi i danas, u svim vremenima i okolnostima. Gospod nas neprestano poziva da prihvatimo život, da budemo plodni, kako telesno, tako i duhovno, i da gradimo zajednicu u ljubavi.
Uprkos tome, stvarnost je drugačija. Demografska slika pokazuje da se broj novorođene dece iz godine u godinu smanjuje. Suočavamo se s ozbiljnim padom nataliteta. Sve je više onih koji odlažu roditeljstvo ili ga potpuno odbacuju. Život se sve češće posmatra kao lični projekat, u kojem za decu nema mesta.
S druge strane, veliki broj ljudi duboko pati jer ne može da ima decu. Neplodnost postaje sve češći problem. Medicinski razlozi, stres, kao i kasni ulazak u brak – sve to doprinosi sve većem broju parova koji, uprkos želji, ne uspevaju da postanu roditelji. I jedni i drugi - i oni koji svesno odbacuju decu, i oni koji ih ne mogu imati - deo su iste društvene stvarnosti koja je u raskoraku s Božijom zapovešću.
Otac Jelisej, iguman manastira Nimnik, jednom prilikom je, govoreći upravo o ovom problemu, istakao je da su mlade žene pod velikim pritiskom i da zbog toga odlažu roditeljstvo. Kad odluče, ipak, da imaju decu, zbog godina to ne mogu.
- Mlada žena ne može da postigne ništa. Ona će roditi jedno ili dvoje dece, u najboljem slučaju dvoje, zato što ne može da postigne ništa, jednostavno ne može. Potroši se vremenski. Ne može da stigne da odgaja decu, a da pritom radi, ima karijeru. Još pogotovo ako je završila neki fakultet. Uzmimo za primer medicinu, treba da ide na specijalizaciju, onda joj sve to odvlači vreme. Zato mlade žene često se i udaju, ali dugo odlažu rađanje. Dok završe specijalizaciju ili ne znam šta sve već da bi mogle da napreduju, tek onda dođe na red rađanje dece. I onda se često desi da posle toga imaju problem da ostanu u drugom stanju - istakao je otac Jelisej.
Deca žude za direktnim kontaktom sa roditeljima, a ne za mobilnim telefonima ili crtaćima... I ono što je važno, deca ne smeju da budu pritiskana nikad, kaže iguman Petar.
Brak i porodica su pozvani da budu slika Hristove ljubavi prema Crkvi: bezuslovna, verna i žrtvena.
Zadržavanje čistote misli i uzdržavanje u dane koje Crkva preporučuje – sredom i petkom, tokom velikih postova i prazničnih dana – nije samo tradicija, već čin slobodne volje da se živi u skladu s Božijom promisli.
Hrišćanski dom je mala crkva, u kojoj roditelji imaju zadatak da kroz ljubav, strpljenje i molitvu uvode dete u život vere i vrline.
Podvižnik iz skita Svetog Andreja kaže kako 33 jedinstvena sastojka u miru moštiju Svetog Dimitrija i ikona Bogorodice Malevske potvrđuju prisustvo Duha Svetoga i vekovima čudesno isceljuju vernike.
Vernici često veruju da izbor venčanog prstena odlučuje o bračnom životu, ali protojerej Andrej Efanov objašnjava zašto prava snaga braka leži u molitvi, ljubavi i međusobnom poštovanju, a ne u spoljašnjim simbolima.
U Apostolskoj palati predsednik Hrvatske uručio papi kopiju glagoljskog misala iz 1483. godine i uputio poziv Svetom Ocu da poseti Hrvatsku.
Posle trideset godina, prepodobni Prohor se u snu javio caru Diogenu i opomenuo ga rečima: "Zašto, Diogene, zaboravi svoje pređašnje haljine i mene starca? Postaraj se da mi podigneš makar mali hram".
Za Mitrovske zadušnice uvek bi pre izlaska na groblje trebalo otići na liturgiju.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Priča igumana manastira Nimnik otkriva potresnu sudbinu mlade mučenice, čije su mošti postale mesto molitve za roditelje iz svih krajeva. Vernici se mole da dobiju potomstvo ili za zdravlje svoje dece. Njena žrtva za Boga i Crkvu dirnula je generacije, dok se mnogi nadaju njenoj kanonizaciji.
Podvižnik iz skita Svetog Andreja kaže kako 33 jedinstvena sastojka u miru moštiju Svetog Dimitrija i ikona Bogorodice Malevske potvrđuju prisustvo Duha Svetoga i vekovima čudesno isceljuju vernike.
Vernici često veruju da izbor venčanog prstena odlučuje o bračnom životu, ali protojerej Andrej Efanov objašnjava zašto prava snaga braka leži u molitvi, ljubavi i međusobnom poštovanju, a ne u spoljašnjim simbolima.
Sveti oci uče da tuga može da zarobi dušu jače nego bilo koja druga strast.
Suština ovog čina nije u spoljašnjoj formi i pravilima, već u iskrenosti molitve i ljubavi s kojom se sveća pali.
Uz nekoliko sastojaka i malo strpljenja, svaka domaćica može da oblikuje ruže, listiće i cvetove od testa koji će slavski kolač pretvoriti u istinski simbol vere, lepote i porodičnog blagoslova.
Na blagoslovenom mestu gde se spajaju Dunav i Sava, patrijarh srpski služio je liturgiju i predvodio litiju do kapele Svete Petke, pozvavši vernike da se saberu u veri i Hristovu reč postave kao temelj života.
Od molitava za zdravlje i porodičnu sreću do isceljenja koja se prepričavaju generacijama — žene širom Srbije svedoče kako im je Sveta Petka vratila snagu, veru i mir u srcu.
Ova svetiteljka, koju Srbi naročito poštuju, smatra se zaštitnicom žena, bolesnih i siromašnih, ali i čuvarkom doma i porodice.
Suština ovog čina nije u spoljašnjoj formi i pravilima, već u iskrenosti molitve i ljubavi s kojom se sveća pali.
Spoj jednostavnosti i luksuza u jelu koje izgleda kao iz restorana, a pravi se lako kod kuće.
Srpska pravoslavna crkva 31. oktobra proslavlja Svetog Luku, apostola, lekara i slikara, koji je prvi naslikao ikonu Presvete Bogorodice i zapisao Jevanđelje puno saosećanja i milosti.
