Episkop bihaćko-petrovački Sergije služio je svetu Liturgiju u manastiru Uspenja Presvete Bogorodice u Himelstiru, svetinji podignutoj na ruševinama evangelističke crkve, koja danas okuplja srpsku dijasporu i čuva pravoslavni identitet daleko od domovine.
U mirnom nemačkom gradiću, na mestu nekadašnje evangelističke crkve, vek kasnije uzdiže se svetionik pravoslavlja – manastir Uspenja Presvete Bogorodice u Himelstiru. Upravo tu, u jedinom srpskom pravoslavnom manastiru u Nemačkoj, na Duhovski utorak, sabralo se sveštenstvo i verni narod da proslave Silazak Svetog Duha na apostole– praznik Pedesetnice.
Svetu liturgiju služio je episkop bihaćko-petrovački Sergije, uz molitveno učešće vikarnog episkopa humskog Jovana. Sasluživali su protojereji-stavrofori Marinko Radmilo i Radivoje Krulj, protoprezviter Goran Goranović i protonamesnik Aleksandar Perković. Bila je to Liturgija nadahnuća, utvrđenja u veri, ali i podsećanja na čudesni put jednog manastira koji stoji kao čuvar pravoslavlja na tlu zapadne Evrope.
Manastir u Himelstiru nije samo arhitektonska svetinja, već duboko ukorenjeni duhovni dom Srba u Nemačkoj. Osnovan 1979. godine, blagoslovom episkopa Lavrentija, na temeljima crkve iz 19. veka, ovaj manastir je izrastao u centar duhovnosti i kulturnog okupljanja. U njegovim zidovima odzvanjaju molitve za rasutu decu pravoslavlja, ali i za sve koji tragaju za smirenjem i istinom.
Parohija pri manastiru obuhvata Hildeshajm, Hameln, Goslar i Holcminden, sa oko 150 registrovanih domaćinstava. To su vernici koji manastir ne doživljavaju samo kao liturgijski prostor, već kao svoj drugi dom i mesto gde se krštavaju, venčavaju, mole, tuguju i raduju.
Wikimedia/ Rabanus Flavus/Hildesheim_Himmelthür_Orthodox_church.JPG: Qasinka
Srpski manastir Uspenja Presvete Bogorodice u Himelstiru
I dok je danas sedište Eparhije diseldorfske i nemačke u Minhenu, manastir u Himelstiru ostaje trajno središte sabornosti. U njemu se redovno održavaju crkveni skupovi, simpozijumi, izložbe i predavanja, ali i Sabor srpske omladine Zapadne Evrope – manifestacija koja povezuje generacije raseljenih, a duhovno vezanih.
U duhu praznika, pod svodovima hrama, odjekivale su reči molitve, dok su se prisutni podsećali na ono što Pedesetnica znači – silazak Svetog Duha na apostole, ali i silazak utehe i snage na sve one koji se u veri sabiraju, ma gde se nalazili.
Prethodno, na sam praznik Pedesetnice, vladika Sergije služio je svetu liturgiju u hramu Svetog kneza Lazara u Kaselu, uz sasluživanje protoprezvitera-stavrofora Marinka Radmila i prezvitera Marka Radmila, nastojatelja hrama.
Osim manastira u Himelstiru, Srpska pravoslavna crkva u Nemačkoj ima i jedan skit – isposničku zajednicu posvećenu Svetom Spiridonu u Geilnauu, osnovanu 1989. godine. Ipak, manastir Uspenja ostaje duhovno srce srpske dijaspore – svedok vere koja ne poznaje granice i most koji povezuje nebo i zemlju, Srbiju i Nemačku, prošlost i večnost.
Jer, kako i sam praznik Pedesetnice svedoči – Crkva je tamo gde se sabiramo u Duhu Svetome. A toga dana, u Himelstiru, sabranje je bilo potpuno.
Na praznik Svetih cara Konstantina i carice Jelene, patrijarh srpski služio je liturgiju u Beogradu i u nadahnutoj besedi poručio da prava sloboda ne znači činiti šta god poželimo, već biti oslobođen od đavola, smrti i greha kroz zajednicu sa Hristom.
Na slavu zimske kapele manastira Pokrova Presvete Bogorodice okupili su se arhijereji Siluan, Jefrem i Sava, brojne sveštene ličnosti i verni narod, pretvarajući ovu svetinju u središte molitve, sabornosti i bratske ljubavi.
U Vašingtonu, Srpkinja Tatjana Rajić i Amerikanac Kristofer Rou pronašli su zajednički put kroz pravoslavnu veru, spajajući tradiciju i novu porodicu u jedinstvenom venčanju koje je okupilo prijatelje i porodicu, jačajući mostove između dva kontinenta.
Mitropolit nemački Grigorije služio je svetu liturgiju u Hramu Vaskrsenja Hristovog u Berlinu i u nadahnutoj besedi podsetio vernike da Crkva nije skup ideologija i figura – već prostor u kome Bog stanuje među nama, ako Mu to dopustimo.
Društvene mreže, pa i neki sajtovi, puni su „pravila“ koja se predstavljaju kao pravoslavna tradicija. Otkud toliko zabrana, zašto ih ljudi prihvataju kao istinu i šta zapravo poručuje Crkva o postu, praznicima i hrani?
Nešad Durmić iz susednog sela podržao je podizanje pravoslavne crkve brvnare u Priboju, a njegov gest postao je primer dobrosusedstva, poštovanja i pomoći koja prevazilazi verske razlike.
Iz knjige "Ko posti, dušu gosti" monahinje Atanasije stiže recept za mirisno i zasitno jelo od povrća, pripremljeno bez komplikovanja, a sa svim čarima domaće posne kuhinje.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
U duhovnom utočištu Srba iz parohije štutgardske, mitropolit Grigorije je u besedi pozivao vernike da postanu „hleb Božiji“ – simbol ljubavi i služenja
Među parohijanima u Augsburgu najveći bol izazvalo je skrnavljenje svetog prostora, dok je parohija pozvala zajednicu da na ovaj događaj odgovori molitvom i razboritošću.
Poglavara SPC na aerodromu u Hamburgu svečano su ispratili mitropolit nemački Grigorije, episkopi vašingtonsko-njujorški i istočnoamerički Irinej i humski Jovan, a njegov višednevni boravak u rasejanju doneo je blagoslov vernom narodu u Nemačkoj.
Osvećenje Himelstira zakazano je za oktobar 2026. godine, a mitropolit nemački veruje da bi ova svetinja mogla da preraste u duhovno i kulturno središte Srba u Nemačkoj i mesto koje će ih učiniti vidljivijim u javnom životu.
Uz podršku Eparhije timočke i domaćina iz Grčke, porodice su devet dana uživale na obalama Egejskog mora, obilazile svetinje Olimpijske regije i iz Soluna ponele uspomene koje će dugo pamtiti.
Nakon pomena postradalima na Kosovu polju i vojnicima sa Sočanskog fronta, episkop je govorio o smislu sećanja na junake, ljubavi prema bližnjima i značaju očuvanja svetinja za buduće naraštaje.
Mozaična ikona Presvete Bogorodice Odigitrije, pred kojom je, prema predanju, poslednje trenutke proveo otac Svetog Save, prvi put je izneta iz riznice Manastira Hilandar i predstavljena javnosti u prestonom gradu Srbije.
Mozaična ikona Presvete Bogorodice Odigitrije, pred kojom je, prema predanju, poslednje trenutke proveo otac Svetog Save, prvi put je izneta iz riznice Manastira Hilandar i predstavljena javnosti u prestonom gradu Srbije.
Kada je mali Vukan odlučio da pomogne čoveku kome je pomoć bila potrebna, nije ni slutio da će njegovo delo pokrenuti stari zvonik i promeniti srca svih ljudi oko njega.
Posetioci će 27. i 28. juna moći besplatno da vide najstariju sačuvanu srpsku ćiriličnu rukopisnu knjigu, dragoceni spomenik duhovnosti, pismenosti i umetnosti koji se retko izlaže javnosti.
U pouci za petak 4. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohriski i Žički upozorava na opasnost pogrešnih izbora i podseća da se vrednost puta vidi po cilju kojem vodi, a ne po prolaznom uspehu.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
