Episkop bihaćko-petrovački Sergije služio je svetu Liturgiju u manastiru Uspenja Presvete Bogorodice u Himelstiru, svetinji podignutoj na ruševinama evangelističke crkve, koja danas okuplja srpsku dijasporu i čuva pravoslavni identitet daleko od domovine.
U mirnom nemačkom gradiću, na mestu nekadašnje evangelističke crkve, vek kasnije uzdiže se svetionik pravoslavlja – manastir Uspenja Presvete Bogorodice u Himelstiru. Upravo tu, u jedinom srpskom pravoslavnom manastiru u Nemačkoj, na Duhovski utorak, sabralo se sveštenstvo i verni narod da proslave Silazak Svetog Duha na apostole– praznik Pedesetnice.
Svetu liturgiju služio je episkop bihaćko-petrovački Sergije, uz molitveno učešće vikarnog episkopa humskog Jovana. Sasluživali su protojereji-stavrofori Marinko Radmilo i Radivoje Krulj, protoprezviter Goran Goranović i protonamesnik Aleksandar Perković. Bila je to Liturgija nadahnuća, utvrđenja u veri, ali i podsećanja na čudesni put jednog manastira koji stoji kao čuvar pravoslavlja na tlu zapadne Evrope.
Manastir u Himelstiru nije samo arhitektonska svetinja, već duboko ukorenjeni duhovni dom Srba u Nemačkoj. Osnovan 1979. godine, blagoslovom episkopa Lavrentija, na temeljima crkve iz 19. veka, ovaj manastir je izrastao u centar duhovnosti i kulturnog okupljanja. U njegovim zidovima odzvanjaju molitve za rasutu decu pravoslavlja, ali i za sve koji tragaju za smirenjem i istinom.
Parohija pri manastiru obuhvata Hildeshajm, Hameln, Goslar i Holcminden, sa oko 150 registrovanih domaćinstava. To su vernici koji manastir ne doživljavaju samo kao liturgijski prostor, već kao svoj drugi dom i mesto gde se krštavaju, venčavaju, mole, tuguju i raduju.
Wikimedia/ Rabanus Flavus/Hildesheim_Himmelthür_Orthodox_church.JPG: Qasinka
Srpski manastir Uspenja Presvete Bogorodice u Himelstiru
I dok je danas sedište Eparhije diseldorfske i nemačke u Minhenu, manastir u Himelstiru ostaje trajno središte sabornosti. U njemu se redovno održavaju crkveni skupovi, simpozijumi, izložbe i predavanja, ali i Sabor srpske omladine Zapadne Evrope – manifestacija koja povezuje generacije raseljenih, a duhovno vezanih.
U duhu praznika, pod svodovima hrama, odjekivale su reči molitve, dok su se prisutni podsećali na ono što Pedesetnica znači – silazak Svetog Duha na apostole, ali i silazak utehe i snage na sve one koji se u veri sabiraju, ma gde se nalazili.
Prethodno, na sam praznik Pedesetnice, vladika Sergije služio je svetu liturgiju u hramu Svetog kneza Lazara u Kaselu, uz sasluživanje protoprezvitera-stavrofora Marinka Radmila i prezvitera Marka Radmila, nastojatelja hrama.
Osim manastira u Himelstiru, Srpska pravoslavna crkva u Nemačkoj ima i jedan skit – isposničku zajednicu posvećenu Svetom Spiridonu u Geilnauu, osnovanu 1989. godine. Ipak, manastir Uspenja ostaje duhovno srce srpske dijaspore – svedok vere koja ne poznaje granice i most koji povezuje nebo i zemlju, Srbiju i Nemačku, prošlost i večnost.
Jer, kako i sam praznik Pedesetnice svedoči – Crkva je tamo gde se sabiramo u Duhu Svetome. A toga dana, u Himelstiru, sabranje je bilo potpuno.
Na praznik Svetih cara Konstantina i carice Jelene, patrijarh srpski služio je liturgiju u Beogradu i u nadahnutoj besedi poručio da prava sloboda ne znači činiti šta god poželimo, već biti oslobođen od đavola, smrti i greha kroz zajednicu sa Hristom.
Na slavu zimske kapele manastira Pokrova Presvete Bogorodice okupili su se arhijereji Siluan, Jefrem i Sava, brojne sveštene ličnosti i verni narod, pretvarajući ovu svetinju u središte molitve, sabornosti i bratske ljubavi.
U Vašingtonu, Srpkinja Tatjana Rajić i Amerikanac Kristofer Rou pronašli su zajednički put kroz pravoslavnu veru, spajajući tradiciju i novu porodicu u jedinstvenom venčanju koje je okupilo prijatelje i porodicu, jačajući mostove između dva kontinenta.
Mitropolit nemački Grigorije služio je svetu liturgiju u Hramu Vaskrsenja Hristovog u Berlinu i u nadahnutoj besedi podsetio vernike da Crkva nije skup ideologija i figura – već prostor u kome Bog stanuje među nama, ako Mu to dopustimo.
Liturgija pred moštima Svetog Nikolaja obeležena je dodelom crkvenih odlikovanja, osvećenjem novog duhovno-kulturnog doma i porukama patrijarha o veri, isceljenju i duhovnoj obnovi čoveka.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
U duhovnom utočištu Srba iz parohije štutgardske, mitropolit Grigorije je u besedi pozivao vernike da postanu „hleb Božiji“ – simbol ljubavi i služenja
Među parohijanima u Augsburgu najveći bol izazvalo je skrnavljenje svetog prostora, dok je parohija pozvala zajednicu da na ovaj događaj odgovori molitvom i razboritošću.
Poglavara SPC na aerodromu u Hamburgu svečano su ispratili mitropolit nemački Grigorije, episkopi vašingtonsko-njujorški i istočnoamerički Irinej i humski Jovan, a njegov višednevni boravak u rasejanju doneo je blagoslov vernom narodu u Nemačkoj.
Od prvih zajednica iz vremena Habzburške monarhije do današnjih hramova i desetina hiljada vernika - priča o usponu Pravoslavne crkve u zemlji u kojoj skoro svaka porodica iz Srbije ima nekoga svog.
Liturgija pred moštima Svetog Nikolaja obeležena je dodelom crkvenih odlikovanja, osvećenjem novog duhovno-kulturnog doma i porukama patrijarha o veri, isceljenju i duhovnoj obnovi čoveka.
U izjavi saučešća upućenoj porodici Knežević nema lakih uteha ni objašnjenja za prerani odlazak deteta, već tiho saosećanje i priziv vere u trenutku kada bol prevazilazi svaku ljudsku meru.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
U Sabornom hramu Hristovog Vaskrsenja služena zaupokojena liturgija za Jovana Kneževića, uz prisustvo mitropolita Joanikija i brojnih vernika; emotivni oproštaj nastavljen molitvom i ispraćajem ka manastiru Kosijerevo.
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
Bakina sveska otkriva recept koji se priprema za manje od sat vremena, savršen za nedeljna okupljanja i neočekivane goste koji dolaze baš kada kuća najlepše miriše.
U jednoj od svojih pouka Svetogorac otkriva gde počinje gubitak unutrašnjeg mira i zašto se upravo tu krije prekretnica između rasutosti i molitvenog spokojstva.
