Parastos, bele ruže i poruke crkvenih velikodostojnika obeležili godišnjicu Martovskog pogroma
Pod svodovima manastira Gračanica, gde freske pamte vekove i gde se molitva ne prekida ni kada je istorija potisne u stranu, okupio se narod da se seti - ne samo datuma, već rana koje još bole. Dvadeset dve godine od Martovskog pogroma 2004. godine, i tišina je govorila jednako snažno kao i reči.
Parastos su služili vladika Teodosije, vikarni episkop Ilarion Lupulović i iguman Mihailo iz manastira Svetih Arhangela, uz sasluženje sveštenstva i sveštenomonaštva Eparhije raško-prizrenske. U tom molitvenom sabranju, imena postradalih nisu bila samo izgovorena – vraćena su u živo pamćenje naroda.
Posle bogosluženja, vernici, porodice stradalih i predstavnici institucija krenuli su ka mestu koje nosi težinu tišine. Ispred instalacije „MISSING“, bele ruže polagane su pažljivo, kao da svaka čuva nečiju neizgovorenu priču. Nisu bili potrebni govori, svaki cvet govorio je dovoljno.
U Domu kulture u Gračanici otvorena je izložba „Jesen u Prizrenu“, tiha, ali uporna protivteža razaranju. Već deset godina umetnici odgovaraju onim što se ne može uništiti stvaranjem. Otvarajući izložbu, episkop Ilarion izgovorio je reči koje su ostale među prisutnima:
- Mi smo se sabrali da bismo zajedno sa Bogom stvarali novi svet. Nije slučajno što se taj pokret širi i van manastirske porte – nalazimo se u prostoru preobraženja, gde se sumorna stvarnost sveta preobražava, a okom umetnika sagledava u lepoti. Protiv rugla se borimo lepotom, protiv rušenja stvaralaštvom. Kada strada narod, stradaju i svetinje; kada stradaju svetinje, strada i narod, jer je Crkva Božija i narod Božiji- kazao je vladika Ilarion.
Centralni deo obeležavanja bila je komemorativna akademija – mesto gde se bol pretvara u reč, a reč u zavet. Mitropolit Teodosije nije govorio samo o prošlosti, već i o odgovornosti koja ostaje:
- Naša Crkva je i ranije, kao i danas, jasno osuđivala svako etničko nasilje, bez obzira sa koje strane dolazilo. Mi ne želimo drugome ono što sebi ne želimo. Tražimo mir i dostojanstven život za sve ljude na ovim prostorima. Na zlo ne smemo odgovarati istom merom, niti na mržnju mržnjom, jer bismo time izgubili ljudsko dostojanstvo. Ali ne smemo pristati ni na zaborav, ni na prekrajanje istine, niti na pokušaje da se stradanje žrtava relativizuje. Pružamo ruku pomirenja svakom čoveku dobre volje, ali istinu o Martovskom pogromu moramo čuvati jasno, trezveno i odgovorno - kazao je vladika Teodosije i dodao:
- Zato se danas molitveno sećamo svih nevino postradalih, prognanih, poniženih i uplašenih, svih koji su ostali bez svojih domova i svih koji i danas nose krst stradanja u svome srcu. Neka im Gospod podari Carstvo nebesko, a nama snagu da ostanemo u veri, slozi, istini i ljubavi Hristovoj, da čuvamo jedni druge, svoje svetinje, pamćenje i dostojanstvo, i da, uprkos svim iskušenjima, ostanemo narod ne očajanja, već obnove i vaskrsenja.
Na godišnjicu Martovskog pogroma u Gračanici je obnovljen zavet da se pamti bez mržnje, da se istraje bez osvete i da se ostane svoj – uprkos svemu. Jer tamo gde su svetinje ranjene, narod ne nestaje; u veri pronalazi snagu da opstane, da se sabere i da ponovo podigne ono što je porušeno – i u sebi i oko sebe.
Tokom noći odnet novac od priloga vernika, dok nadležni upozoravaju na stotine nerešenih etnički motivisanih incidenata i izostanak konkretne reakcije međunarodne zajednice.
Nepoznati počinioci razvalili su vrata crkve u Gornjoj Gušterici i odneli priloge vernika, što je među preostalim Srbima na Kosmetu izazvalo novu zabrinutost zbog bezbednosti njihovih mesta molitve.
Nakon akcije u Suvom Grlu, Crkva upozorava da se malobrojne zajednice dovode na ivicu izdržljivost i apeluje da se spreči produbljivanje straha među porodicama koje su odlučile da ostanu na svojim ognjištima.
Iza naizgled „tehničkog“ Zakona o strancima prištinskih vlasti krije se rizik od prinudnog izbacivanja Srba, a primer protosinđela Fotija iz manastira Devina voda pokazuje koliko komplikovan život čeka naše ljude na Kosmetu.
Jednostavan recept za mekano dizano testo i sočni mesni fil koji svaki iftar pretvara u trenutak zajedništva i uživanja.
Samo napredak koji se gradi na ljubavi ima čvrst temelj.
Parastos, bele ruže i poruke crkvenih velikodostojnika obeležili godišnjicu Martovskog pogroma
Svaka reč besede Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za sredu 4. sedmice Velikog posta pokazuje da bez prisustva Spasitelja, ni najveći trud ne donosi plod – a s Njim, i najdublja mora postaju izvor blagoslova.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog mučenika Konona Isavrijskog po starom i Svetog Kirila Jerusalimskog po novom kalendaru. Katolici slave spomendan Svetog Ćirila Jeruzalemskog, muslimani su u mesecu ramazana, dok Jevreji danas nemaju većeg opšteg praznika.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Tog 17. marta 2004. nasilje je prekinulo mir, spalilo domove i svetinje, a dok mnogi još nisu mogli da se vrate kući, snaga vere i sećanje opstaju kao jedini svetionik kroz tminu.
U Parohijskom domu hrama Svetog Save biće otvorena izložba radova studenata Akademije SPC koji kroz ikone i freske podsećaju na stradanje srpskih svetinja na Kosmetu.
Juče je navršena 21 godina od kada je iz AP Kosovo i Metohija u rušilačkim napadima albanskih ekstremista proterano 4.012 Srba, a većina njih se do danas nije vratila u svoje domove.
Na liturgiji pređeosvećenih darova u Manastiru Tresije, mitropolit šumadijski govorio o pričešću kao stvarnom susretu sa Bogom, značaju praštanja i postu kao putu ka unutrašnjem preobražaju.
Na duhovnoj tribini na Krstopoklonu nedelju arhimandrit Sergije govorio je o odricanju, unutrašnjoj slobodi i moći Hristovog krsta da preobrazi naše biće.
U poruci punoj poštovanja istaknuta je njegova predanost pastirskom služenju i očuvanju duhovnog jedinstva crkve.
Pripadnici elitnih policijskih jedinica i komandiri Okružnog zatvora 23. marta polaze peške ka svetinji Svetog Vasilija Ostroškog kako bi pomogli u lečenju dvoje mališana.
U manastiru Svetog Aleksandra Nevskog u Ugljeviku okupio se veliki broj vernika da se pokloni mirotočivoj ikoni „Umekšanje zlih srca“
Ketrin Krik je od audicija za filmove došla do punih arena i miliona pregleda, uz egzorcizme obećava isceljenja, dok verski analitičari upozoravaju da iza svega stoji zloupotreba vere i profit.
Dok istraživanja beleže rast broja onih koji se izjašnjavaju kao vernici, otac Vasilije podseća na razliku između spoljašnje discipline i istinskog preobražaja i pobožnosti.
Na univerzitetu u Kjotu napravljen je humanoid Budaroid koji odgovara na pitanja ljudi, učestvuje u obredima i prilagođava svoje odgovore svakom sagovorniku.
On je ženu preveo u hrišćanstvo i s njom živeo kao sa sestrom.
Gruzijska pravoslavna crkva, pod njegovim čvrstim vođstvom, tokom pandemije nije zatvarala crkve, nije prekidala bogosluženja, a ulice su bile osvećivane svetom vodom.
Katekumeni prolaze kroz duhovnu pripremu da na najveći hrišćanski praznik prime Svete Tajne i postanu članovi Pravoslavne crkve.
