Iza naizgled „tehničkog“ Zakona o strancima prištinskih vlasti krije se rizik od prinudnog izbacivanja Srba, a primer protosinđela Fotija iz manastira Devina voda pokazuje koliko komplikovan život čeka naše ljude na Kosmetu.
Kada se pažljivo čita novi "Zakon o strancima" koji je prištinska vlast, predvođena Aljbinom Kurtijem, donela po uzoru na evropske standarde, očigledno se vidi samo regulisanje boravka stranaca. Ipak, iza ove „dimne zavese“ krije se mnogo ozbiljnije pitanje - mogućnost direktnog udara na Srpsku pravoslavnu crkvu i njeno sveštenstvo na Kosovu i Metohiji.
Članovi zakona nalažu da svako ko boravi na Kosovu i Metohiji bez tzv. kosovske lične karte mora prvo da se prijavi policiji, a potom pribavi boravišnu dozvolu. Deo sveštenika i monaha, iz različitih razloga, nema odgovarajuće dokumente i time su automatski izloženi riziku od prisilne registracije, a u slučaju odbijanja dozvole i proterivanja.
Najilustrativniji primer dolazi iz manastira Devina voda kod Zvečana. Oktobra 2023. godine, protosinđel Fotije, rođen 1981. u Skoplju i monah Eparhije raško-prizrenske od 2004, praktično je deportovan sa KiM. U manastiru je boravio kontinuirano 13 godina, redovno aplicirao za boravišne dozvole i uspešno položio imigracioni test, ali mu je, bez obrazloženja, rečeno da odmah napusti teritoriju.
- Iako je imao odobreno boravište do 11. novembra, rečeno mu je da odmah ide u pritvor i da će biti deportovan, a sve prethodne dozvole su poništene. Nije imao nikakve probleme sa zakonom, a citirani su samo članovi koji se odnose na "razloge nacionalne bezbednosti" - navela je tada Eparhija raško-prizrenska. Otac Fotije je praktično u roku od nekoliko sati bio sproveden do granice sa Severnom Makedonijom, nakon što mu je oduzet pasoš i mobilni telefon, a vozilo detaljno pregledano.
Iako je slučaj prijavljen EU, Euleksu i ambasadorima Kvinte, reakcija je bila minimalna, dok eparhija upozorava da je ovakvim činom praktično započet otvoreni progon sveštenstva i monaštva Srpske pravoslavne crkve, što dodatno pogoršava međunacionalnu i međuversku situaciju na Kosovu i Metohiji.
Istoričar iz Gračanice Aleksandar Gudžić za RT Balkan ističe da će novi zakon ozbiljno otežati život sveštenika i monaha koji nisu rođeni na Kosovu i Metohiji, ali decenijama žive u manastirima.
- Koliko se tačno sveštenika i monaha može naći na udaru zakona nema preciznih procena, ali sigurno je značajan broj. Kurti će insistirati na detaljnoj, rigidnoj primeni zakona - upozorava Gudžić.
Posebno su ugroženi mladi bračni parovi među sveštenicima, čiji je jedan supružnik iz centralne Srbije.
- Ne mogu da srede dokumenta, a administracija traži papire koje ne mogu da pribave. To može dovesti do razdvajanja porodica, pa čak i dece - dodaje Gudžić.
Problem je i pravni haos na KiM, gde se propisi tumače različito, a diskreciono pravo službenika dodatno stvara pravnu nesigurnost.
Suočena sa najavom pojačane primene zakona, Eparhija raško-prizrenska apeluje da se propisi sprovode u skladu sa standardima vladavine prava i nediskriminacije, uz jasna administrativna uputstva i zaštitne mehanizme. Cilj je da studenti, nastavnici, zdravstveni radnici i sveštenici ne budu dovedeni u „pravni vakuum“.
- Osetljiva pitanja moraju se rešavati u dijalogu sa srpskom zajednicom. Rigidna primena bez prelaznog režima može proizvesti nesagledive posledice, pojačati neizvesnost i tenzije - poručuju iz Eparhije.
Sve ukazuje da novi zakon, ma koliko bio objašnjen kao tehnička mera, nosi potencijal da stvori ozbiljnu krizu za SPC na Kosovu i Metohiji. Pitanje je da li će međunarodna zajednica reagovati preventivno ili će slučajevi poput deportacije oca Fotija postati pravilo, a ne izuzetak.
Tokom noći odnet novac od priloga vernika, dok nadležni upozoravaju na stotine nerešenih etnički motivisanih incidenata i izostanak konkretne reakcije međunarodne zajednice.
Nepoznati počinioci razvalili su vrata crkve u Gornjoj Gušterici i odneli priloge vernika, što je među preostalim Srbima na Kosmetu izazvalo novu zabrinutost zbog bezbednosti njihovih mesta molitve.
Budi deo Religija.rs zajednice.
Od bogoslovskih dela i knjiga o svetiteljima do naslova posvećenih istoriji i kulturi, posetioci mogu da otkriju bogatstvo pravoslavne duhovne baštine.
Patrijarh Porfirije i iguman Jefrem saopštili su radosnu vest tokom razgovora koji su hiljade vernika pratile uživo.
Sofija Urukalo, koja je preživela Drugi svetski rat i decenijama čuva ljubav prema srpskom narodu, primila je blagoslov patrijarha Porfirija tokom njegovog susreta sa srpskom zajednicom u Australiji.
Književnik je odlikovanje primio kao priznanje za vernost Crkvi i doprinos očuvanju srpske kulturne i duhovne baštine u Crnoj Gori, ističući da ono za njega predstavlja krunu životnog truda na njivi Gospodnjoj.
U Crkvi Svetog kneza Lazara u Aleksandriji, u Sidneju, poglavar Srpske pravoslavne crkve pozvao je srpski narod da iskušenja savremenog doba prihvati kao priliku da se još više približi Crkvi i Bogu.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Iz srpske svetinje ukazuju na razliku između prvobitnih navoda o šest srušenih objekata i podataka sa terena o najmanje devet porušenih kuća, uz salu Svete Trojice koja je godinama bila mesto okupljanja meštana.
Sabrat Osovice upokojio se svega nekoliko sati nakon što je služio Svetu božanstvenu liturgiju, a njegov monaški i sveštenički put bio je neraskidivo vezan za ovu svetinju.
Vernici će se setiti svojih preminulih, a uz odlazak u hram i na groblje vezani su brojni običaji.
U pustinji Južne Australije srpski vernici podigli su jedinstveni podzemni hram sa ikonama na staklu i freskama isklesanim u kamenu, koji danas svedoči o snazi vere hiljadama kilometara daleko od otadžbine.
Prema pravoslavlju, roditeljska uloga ne svodi se samo na pružanje ljubavi i zaštite, već obuhvata i odgovornost da se dete usmerava, uči samokontroli i razvija osećaj za granice.
U pravoslavnoj tradiciji sveća je povezana sa Hristovim rečima: "Ja sam svetlost svetu; ko ide za mnom neće hoditi po tami, nego će imati svetlost života."
Od bogoslovskih dela i knjiga o svetiteljima do naslova posvećenih istoriji i kulturi, posetioci mogu da otkriju bogatstvo pravoslavne duhovne baštine.
Podsećajući na čuda iz Svetog pisma, veliki srpski duhovnik objašnjava šta znači glas Gospodnji na vodama i zašto su apostoli i svetitelji primer poslušnosti koju bi svaki hrišćanin trebalo da sledi.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog apostola Filipa, đakona, po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svetog velikomučenika Aretu. Katolička crkva obeležava spomen na Svetog Antonija Mariju Klareta, dok Jevreji proslavljaju Šabat, a muslimani nemaju veći praznik.
Pouka ruskog svetitelja ukazuje na razliku između želje da nas drugi poštede osude i spremnosti da se uz Božju pomoć uzdržimo od klevetanja, zlobe i osuđivanja bližnjih.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Otkrijte kako se priprema raskošna torta od beze kora, oraha i čokolade koja je obeležila generacije i svečane trenutke u našim domovima.
U ovu svetinju na Kosovu i Metohiji svakodnevno stižu poklonici iz svih krajeva, a gostoljubivi domaćini poručuju da im ništa nam ne trebate, samo Srbi posećuju svetinje u što većem broju.
Istoričarka umetnosti otkriva potresna svedočenja o tragovima benzina, zakašneloj reakciji medija i pritiscima na monaštvo nakon požara u kojem su nestali dragoceni manastirski letopisi.
Posle razaranja 2004. godine, u Prizren su se vratili učenici, nastava i crkveno pojanje, a obnovljeni kompleks danas ponovo služi svojoj prvobitnoj nameni.
Petnaestog juna 1999. godine krenuo je prema Prizrenu, a njegovi posmrtni ostaci pronađeni su tek 8. avgusta 2000. godine.
Od bogoslovskih dela i knjiga o svetiteljima do naslova posvećenih istoriji i kulturi, posetioci mogu da otkriju bogatstvo pravoslavne duhovne baštine.
Patrijarh Porfirije i iguman Jefrem saopštili su radosnu vest tokom razgovora koji su hiljade vernika pratile uživo.
Sofija Urukalo, koja je preživela Drugi svetski rat i decenijama čuva ljubav prema srpskom narodu, primila je blagoslov patrijarha Porfirija tokom njegovog susreta sa srpskom zajednicom u Australiji.
Književnik je odlikovanje primio kao priznanje za vernost Crkvi i doprinos očuvanju srpske kulturne i duhovne baštine u Crnoj Gori, ističući da ono za njega predstavlja krunu životnog truda na njivi Gospodnjoj.
U okviru pokloničkog putovanja, posetili smo manastir u podnožju Prokletija, poklonili se moštima Svetog kralja Stefana Dečanskog i upoznali se sa duhovnim i kulturnim nasleđem jedne od najznačajnijih srpskih zadužbina.
Na praznik Svetog apostola Tome, Teodora i Luka kreću u neobičnu avanturu koja će ih naučiti da iza tuđeg ćutanja ponekad stoji priča koju ne smemo da prekinemo pre nego što je saslušamo.
U ovu svetinju na Kosovu i Metohiji svakodnevno stižu poklonici iz svih krajeva, a gostoljubivi domaćini poručuju da im ništa nam ne trebate, samo Srbi posećuju svetinje u što većem broju.
Na Miholjdan su Vuk, Teodora i Lazar krenuli tragom neobičnog pisma, a susret sa usamljenim starcem i zapuštenim voćnjakom naučio ih je da se najveće bogatstvo krije u dobroti, prijateljstvu i delima ljubavi.
Pomagao je siromašnima i udovicama, a svojim svedočenjem Hrista priveo je veri i one koji su se ranije bavili čarobnjaštvom.
Relikvijar ukrašen biserima i kristalima naručili su Stefan i Lazar Musić za manastir Novu Pavlicu, gde je počivala njihova majka Teodosija, sestra kneza Lazara.
Patrijarh Porfirije i iguman Jefrem saopštili su radosnu vest tokom razgovora koji su hiljade vernika pratile uživo.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
Google News