Iza naizgled „tehničkog“ Zakona o strancima prištinskih vlasti krije se rizik od prinudnog izbacivanja Srba, a primer protosinđela Fotija iz manastira Devina voda pokazuje koliko komplikovan život čeka naše ljude na Kosmetu.
Kada se pažljivo čita novi "Zakon o strancima" koji je prištinska vlast, predvođena Aljbinom Kurtijem, donela po uzoru na evropske standarde, očigledno se vidi samo regulisanje boravka stranaca. Ipak, iza ove „dimne zavese“ krije se mnogo ozbiljnije pitanje - mogućnost direktnog udara na Srpsku pravoslavnu crkvu i njeno sveštenstvo na Kosovu i Metohiji.
Članovi zakona nalažu da svako ko boravi na Kosovu i Metohiji bez tzv. kosovske lične karte mora prvo da se prijavi policiji, a potom pribavi boravišnu dozvolu. Deo sveštenika i monaha, iz različitih razloga, nema odgovarajuće dokumente i time su automatski izloženi riziku od prisilne registracije, a u slučaju odbijanja dozvole i proterivanja.
Najilustrativniji primer dolazi iz manastira Devina voda kod Zvečana. Oktobra 2023. godine, protosinđel Fotije, rođen 1981. u Skoplju i monah Eparhije raško-prizrenske od 2004, praktično je deportovan sa KiM. U manastiru je boravio kontinuirano 13 godina, redovno aplicirao za boravišne dozvole i uspešno položio imigracioni test, ali mu je, bez obrazloženja, rečeno da odmah napusti teritoriju.
- Iako je imao odobreno boravište do 11. novembra, rečeno mu je da odmah ide u pritvor i da će biti deportovan, a sve prethodne dozvole su poništene. Nije imao nikakve probleme sa zakonom, a citirani su samo članovi koji se odnose na "razloge nacionalne bezbednosti" - navela je tada Eparhija raško-prizrenska. Otac Fotije je praktično u roku od nekoliko sati bio sproveden do granice sa Severnom Makedonijom, nakon što mu je oduzet pasoš i mobilni telefon, a vozilo detaljno pregledano.
Iako je slučaj prijavljen EU, Euleksu i ambasadorima Kvinte, reakcija je bila minimalna, dok eparhija upozorava da je ovakvim činom praktično započet otvoreni progon sveštenstva i monaštva Srpske pravoslavne crkve, što dodatno pogoršava međunacionalnu i međuversku situaciju na Kosovu i Metohiji.
Istoričar iz Gračanice Aleksandar Gudžić za RT Balkan ističe da će novi zakon ozbiljno otežati život sveštenika i monaha koji nisu rođeni na Kosovu i Metohiji, ali decenijama žive u manastirima.
- Koliko se tačno sveštenika i monaha može naći na udaru zakona nema preciznih procena, ali sigurno je značajan broj. Kurti će insistirati na detaljnoj, rigidnoj primeni zakona - upozorava Gudžić.
Posebno su ugroženi mladi bračni parovi među sveštenicima, čiji je jedan supružnik iz centralne Srbije.
- Ne mogu da srede dokumenta, a administracija traži papire koje ne mogu da pribave. To može dovesti do razdvajanja porodica, pa čak i dece - dodaje Gudžić.
Problem je i pravni haos na KiM, gde se propisi tumače različito, a diskreciono pravo službenika dodatno stvara pravnu nesigurnost.
Suočena sa najavom pojačane primene zakona, Eparhija raško-prizrenska apeluje da se propisi sprovode u skladu sa standardima vladavine prava i nediskriminacije, uz jasna administrativna uputstva i zaštitne mehanizme. Cilj je da studenti, nastavnici, zdravstveni radnici i sveštenici ne budu dovedeni u „pravni vakuum“.
- Osetljiva pitanja moraju se rešavati u dijalogu sa srpskom zajednicom. Rigidna primena bez prelaznog režima može proizvesti nesagledive posledice, pojačati neizvesnost i tenzije - poručuju iz Eparhije.
Sve ukazuje da novi zakon, ma koliko bio objašnjen kao tehnička mera, nosi potencijal da stvori ozbiljnu krizu za SPC na Kosovu i Metohiji. Pitanje je da li će međunarodna zajednica reagovati preventivno ili će slučajevi poput deportacije oca Fotija postati pravilo, a ne izuzetak.
Tokom noći odnet novac od priloga vernika, dok nadležni upozoravaju na stotine nerešenih etnički motivisanih incidenata i izostanak konkretne reakcije međunarodne zajednice.
Nepoznati počinioci razvalili su vrata crkve u Gornjoj Gušterici i odneli priloge vernika, što je među preostalim Srbima na Kosmetu izazvalo novu zabrinutost zbog bezbednosti njihovih mesta molitve.
Veliki srpski duhovnik kroz reči Svetog apostola Petra otkriva zašto gordost, srebroljublje i vlastoljublje udaljavaju čoveka od istinske službe i spasenja.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svete 45 mučenika iz Nikopolja po starom, dok se po novom kalendaru obeležavaju Sveti mučenici Trofim i Teofil. Katolička crkva obeležava spomendan Svete Brigite Švedske, dok Jevreji obeležavaju Tiša beav, a muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Veliki gruzijski svetitelj ostavio je snažnu poruku o osuđivanju, dobroti i ljudskim slabostima, otkrivajući zašto osuda ne popravlja onoga kome je upućena, već najpre menja naše sopstveno srce.
Sveti Leontije i još 44 mučenika iz Nikopolja pokazali su da vera može biti jača od straha, mučenja i pretnje smrću.
Političar iz Liverpula, odrastao u katoličkoj porodici irskih korena, ušao je u istoriju zemlje u kojoj su premijersku funkciju vekovima uglavnom obavljali anglikanci.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Škola je otvorena svetom liturgijom, pojanjem i zajedničkom molitvom, nastavljajući tradiciju koja već godinama povezuje mlade sa srpskim svetinjama na Kosovu i Metohiji.
Odbijen zahtev za oslikavanje lika blaženopočivšeg poglavara SPC, uz obrazloženje da bi predstavljao verski simbol u javnom prostoru.
Pravoslavni vernici u okolini Orahovca uznemireni zbog nestanka bogoslužbenog predmeta, dok Eparhija raško-prizrenska traži da se utvrdi da li slučaj ima elemente verske ili etničke netrpeljivosti.
Na manastirskim njivama održano je tradicionalno okupljanje tokom kojeg su, uz blagoslov mitropolita raško-prizrenskog Teodosija, uređivane njive i pripremana zemlja za nove plodove.
Veliki srpski duhovnik kroz reči Svetog apostola Petra otkriva zašto gordost, srebroljublje i vlastoljublje udaljavaju čoveka od istinske službe i spasenja.
Na praznik Svetog velikomučenika Prokopija u Boru služena je sveta Liturgija, a mitropolit timočki podsetio je da se najdragocenije vrednosti pronalaze i u dubini ljudske duše, kroz veru, trud i ljubav prema Bogu i bližnjima.
Policija sumnjiči 29-godišnjeg muškarca za krađu iz Sabornog hrama Svete Trojice, a pažnju javnosti privukao je snimak na kojem se vidi njegova navodna ravnodušnost dok zna da ga neko snima.
Poglavari pomesnih pravoslavnih crkava, državni zvaničnici, predstavnici kulture i javnog života, kao i verni narod, uputili su želje za zdravlje, snagu i blagosloven nastavak arhipastirskog služenja Srpskoj pravoslavnoj crkvi.
Policija sumnjiči 29-godišnjeg muškarca za krađu iz Sabornog hrama Svete Trojice, a pažnju javnosti privukao je snimak na kojem se vidi njegova navodna ravnodušnost dok zna da ga neko snima.
Dva brata na putu ka moru otkrila su da najveće blago nije ono koje se može poneti u rancu, već ono koje ostaje zauvek u srcu.
Istoričar Boris Stojkovski i osnivač fondacije Lazarica Aleksandar Avramov svedoče o tragovima pisanog nasleđa ostroškog čudotvorca u vatikanskim arhivima, dok pitanje njihove dostupnosti i dalje nema zvaničan odgovor.
Devojčica sa porodicom otkriva da se najlepši dar za veliki praznik svetih apostola Petra i Pavla ne krije u stvarima, već u ljubavi, dobroti i malim delima učinjenim od srca.
U dalmatinskom selu u zaleđu Splita, gde su generacije pravoslavnih Srba čuvale svoju veru, vernici su se okupili oko hrama Svete velikomučenice Nedelje.
Pravio se nakon berbe u mnogim krajevima Srbije, nije sadržao šećer, a njegova posebnost bila je u bogatom ukusu ukuvane šire.
Daleko od gradske gužve, domaćinstvo "Stari hrast" čuva ukuse ovog kraja kroz domaće namirnice, tradicionalna jela i atmosferu kakva se danas retko pronalazi.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
