Protivnici ekumenizma upozoravaju na opasnost od presedana, novih podela i napuštanja ustaljene paschalije bez saglasnosti svih pomesnih Crkava.
Ponovo se otvorilo pitanje koje u pravoslavlju nikada nije bilo samo tehničko, već duboko identitetsko. Inicijativa o zajedničkom datumu Vaskrsa sa rimokatolicima i protestantima izazvala je talas negodovanja među onima koji ekumenizam vide kao put postepenog razvodnjavanja pravoslavnog predanja. Ovoga puta predlog dolazi iz krugova bogoslova povezanih sa Carigradskom patrijaršijom – i ide dalje nego ranije slične ideje.
Izjava koju prenosi izdanje „Fos fanariou“ nastala je posle susreta grupe sveštenika i naučnika u Bostonu, a u njoj se predlaže uspostavljanje jedinstvenog datuma proslavljanja Vaskrsa za pravoslavne, katolike i protestante. Autori dokumenta smatraju da je sadašnji način izračunavanja praznika po julijanskom kalendaru vremenom postao manje precizan i da više ne odražava u potpunosti odluku Prvog vaseljenskog sabora u Nikeji iz 325. godine.
Taj sabor ustanovio je pravilo da se Vaskrs slavi prve nedelje posle prvog punog meseca nakon prolećne ravnodnevice. Međutim, bogoslovi bliski Fanaru smatraju da bi savremeniji, astronomski precizniji proračuni omogućili vernije pridržavanje nikejskog načela – ali i uklanjanje razlike u datumima u odnosu na zapadne hrišćane.
Upravo ta „slučajna podudarnost ciljeva“, kako je vide protivnici ekumenizma, izaziva najviše sumnje. Jer, ukoliko bi pravoslavci prihvatili katolički način računanja, to bi značilo napuštanje dosadašnje paschalije i usklađivanje sa praksom Katoličke crkve. Za mnoge tradicionaliste, to nije pitanje astronomije, već kontinuiteta: kalendar doživljavaju kao deo živog crkvenog iskustva, a ne kao matematičku formulu koju je moguće prilagođavati bez dubljih posledica.
Bogoslovi iz Carigradske patrijaršije naglašavaju da pitanje kalendara „nije dogmatsko“, već pastirsko. Smatraju da bi jedinstveni datum doneo konkretne koristi, posebno takozvanim mešovitim porodicama u Severnoj Americi, gde supružnici često pripadaju različitim hrišćanskim tradicijama. Različiti datumi Vaskrsa, navode, stvaraju praktične poteškoće; zajedničko slavlje moglo bi da ojača porodično jedinstvo i postane simbol šireg hrišćanskog približavanja.
Kritičari, međutim, odgovaraju da se crkveni poredak ne može prilagođavati sociološkim okolnostima bez rizika da se izgubi jasna granica između Crkve i savremenih tokova. Podsećaju da je već i sama promena kalendara u 20. veku izazvala raskole i stvaranje starokalendarnih zajednica, te da bi novo približavanje Zapadu moglo otvoriti stare rane.
Posebnu pažnju izaziva deo dokumenta u kojem se navodi mogućnost da Carigradska patrijaršija dozvoli svojim parohijama na Zapadu da Vaskrs slave po gregorijanskom kalendaru, i to bez obavezne saglasnosti svih pomesnih Crkava. Kao primer navodi se Finska pravoslavna crkva, koja već koristi gregorijanski kalendar za izračunavanje datuma Vaskrsa.
U tome protivnici ekumenizma vide presedan koji zadire u načelo sabornosti. Ako bi jedna patrijaršija jednostrano promenila praksu, postavlja se pitanje kakav bi to signal bio upućen ostalim pomesnim Crkvama – i da li bi se time dodatno produbile već postojeće podele u pravoslavnom svetu.
Hiljadu godina nakon Velike šizme, Carigradska patrijaršija i katolička crkva ponovo se približavaju. Mitropolit zborničko-tuzlanski u svom autorskom tekstu objašnjava kako Pashalna unija otvara pitanje budućnosti pravoslavlja, crkvene politike i uticaja Vatikana na Istok. Profesorskim umom i pastirskim srcem, otac Darko razotkriva savremene zablude o jedinstvu crkava, govori o raskolu Moskve i Carigrada, veri u doba sinkretizma i zašto su ljudi sve češće u potrazi za nepokolebljivim. Četvorodnevni simpozijum u Vatikanu obeležio 1700 godina od Prvog vaseljenskog sabora: papa Lav XIV pozivao na jedinstvo i sinodalnost svih hrišćana, dok pravoslavni glasovi upozoravaju na opasnosti relativizacije vere i gubitka svetootačkog nasleđa. Uprkos najavama o međunarodnoj i višejezičnoj proslavi Duhova, ispred berlinske većnice pojavio se mali broj vernika. Dok jedni govore o simboličnoj snazi zajedništva, drugi upozoravaju na sve dublji zamor ekumenske misije i gubitak vere u njenu svrhu. Budi deo Religija.rs zajednice.
Shutterstock/Dimitrina Lavchieva
Pastirsko pitanje ili udar na predanje?
Može li jedna patrijaršija sama da promeni praksu?
UNIJA IZMEĐU CARIGRADA I VATIKANA JE REALNOST KOJA MENJA TOK PRAVOSLAVLJA! Vladika Fotije otkriva: “I Srpska crkva će morati da se opredeli”
"NE TREBA SE PLAŠITI VASKRSA SA KATOLICIMA - NISMO MI FILIJALA CARIGRADSKE PATRIJARŠIJE": Sveštenik Darko Đogo osvetljava ideju patrijarha Vartolomeja i pape Franje!
OVO JE IZDAJA, ILI DIJALOG? Koje pravoslavne vladike su bile kod pape na simpozijumu o ujedinjenju sa katolicima
NEMCI ORGANIZOVALI ZAJEDNIČKU MOLITVU SVIH HRIŠĆANA NA DUHOVE, DOŠLO JEDVA 250 LJUDI: Ekumensko bogosluženje u Berlinu izazvalo podeljene reakcije
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
U pravoslavnoj tradiciji sveća je povezana sa Hristovim rečima: "Ja sam svetlost svetu; ko ide za mnom neće hoditi po tami, nego će imati svetlost života."
Podsećajući na čuda iz Svetog pisma, veliki srpski duhovnik objašnjava šta znači glas Gospodnji na vodama i zašto su apostoli i svetitelji primer poslušnosti koju bi svaki hrišćanin trebalo da sledi.
Pouka ruskog svetitelja ukazuje na razliku između želje da nas drugi poštede osude i spremnosti da se uz Božju pomoć uzdržimo od klevetanja, zlobe i osuđivanja bližnjih.
Relikvijar ukrašen biserima i kristalima naručili su Stefan i Lazar Musić za manastir Novu Pavlicu, gde je počivala njihova majka Teodosija, sestra kneza Lazara.
Poglavaru Carigradske patrijaršije dodeljeno je počasno zvanje doktora teologije na Univerzitetu Angelikum u Rimu.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Odgovor sveštenika otvara i važnije pitanje: kako da uspomena na preminule bude podsticaj za molitvu, a ne predmet sujeverja.
Peticija je predata crnogorskim državnim zvaničnicima, dok istorijski navodi i pismo mitropolita Amfilohija svedoče o starom hramu Svete Trojice i litijskoj tradiciji koja je vekovima okupljala vernike na vrhu Rumije.
U pravoslavnoj tradiciji sveća je povezana sa Hristovim rečima: "Ja sam svetlost svetu; ko ide za mnom neće hoditi po tami, nego će imati svetlost života."
Od bogoslovskih dela i knjiga o svetiteljima do naslova posvećenih istoriji i kulturi, posetioci mogu da otkriju bogatstvo pravoslavne duhovne baštine.
Podsećajući na čuda iz Svetog pisma, veliki srpski duhovnik objašnjava šta znači glas Gospodnji na vodama i zašto su apostoli i svetitelji primer poslušnosti koju bi svaki hrišćanin trebalo da sledi.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog apostola Filipa, đakona, po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svetog velikomučenika Aretu. Katolička crkva obeležava spomen na Svetog Antonija Mariju Klareta, dok Jevreji proslavljaju Šabat, a muslimani nemaju veći praznik.
Pouka ruskog svetitelja ukazuje na razliku između želje da nas drugi poštede osude i spremnosti da se uz Božju pomoć uzdržimo od klevetanja, zlobe i osuđivanja bližnjih.
Pomagao je siromašnima i udovicama, a svojim svedočenjem Hrista priveo je veri i one koji su se ranije bavili čarobnjaštvom.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Priprema se bez komplikovanih postupaka, a najvažniji korak dolazi kada se izvadi iz rerne i prelije mirisnom mešavinom peršuna, ulja i belog luka.
Dok svet prati simboličan korak ka miru i dijalogu, deo pravoslavlja izražava rezerve zbog brzog približavanja Rimu i straha od ustupaka u veri i tradiciji.
Inicijativa za zajedničko praznovanje najvažnijeg hrišćanskog praznika između pravoslavnih i rimokatolika otvorio je raspravu o očuvanju vekovne tradicije. Dok Carigradska patrijaršija vidi priliku za približavanje, ostale pomesne pravoslavne crkve upozoravaju na moguće narušavanje duhovnog identiteta.
Profesor Bogoslovskog fakulteta u Foči upozorava na moguću promenu odnosa među pomesnim crkvama i novo približavanje Zapadu.
Carigradski patrijarh poručio da očekuje obnovu punog jedinstva pravoslavnih i rimokatolika, pozivajući se na poredak prvog milenijuma, dok se otvara pitanje granica njegove crkvene nadležnosti.
U pravoslavnoj tradiciji sveća je povezana sa Hristovim rečima: "Ja sam svetlost svetu; ko ide za mnom neće hoditi po tami, nego će imati svetlost života."
Podsećajući na čuda iz Svetog pisma, veliki srpski duhovnik objašnjava šta znači glas Gospodnji na vodama i zašto su apostoli i svetitelji primer poslušnosti koju bi svaki hrišćanin trebalo da sledi.
Pouka ruskog svetitelja ukazuje na razliku između želje da nas drugi poštede osude i spremnosti da se uz Božju pomoć uzdržimo od klevetanja, zlobe i osuđivanja bližnjih.
Relikvijar ukrašen biserima i kristalima naručili su Stefan i Lazar Musić za manastir Novu Pavlicu, gde je počivala njihova majka Teodosija, sestra kneza Lazara.
U okviru pokloničkog putovanja, posetili smo manastir u podnožju Prokletija, poklonili se moštima Svetog kralja Stefana Dečanskog i upoznali se sa duhovnim i kulturnim nasleđem jedne od najznačajnijih srpskih zadužbina.
Na praznik Svetog apostola Tome, Teodora i Luka kreću u neobičnu avanturu koja će ih naučiti da iza tuđeg ćutanja ponekad stoji priča koju ne smemo da prekinemo pre nego što je saslušamo.
U ovu svetinju na Kosovu i Metohiji svakodnevno stižu poklonici iz svih krajeva, a gostoljubivi domaćini poručuju da im ništa nam ne trebate, samo Srbi posećuju svetinje u što većem broju.
Na Miholjdan su Vuk, Teodora i Lazar krenuli tragom neobičnog pisma, a susret sa usamljenim starcem i zapuštenim voćnjakom naučio ih je da se najveće bogatstvo krije u dobroti, prijateljstvu i delima ljubavi.
Relikvijar ukrašen biserima i kristalima naručili su Stefan i Lazar Musić za manastir Novu Pavlicu, gde je počivala njihova majka Teodosija, sestra kneza Lazara.
Jerej Hrama Svetog Ilije u Mirijevu objašnjava zašto su vera i praštanje važniji od raskošne trpeze i velikih troškova i kako porodično okupljanje može da pomiri i one koji godinama ne razgovaraju.
Patrijarh Porfirije i iguman Jefrem saopštili su radosnu vest tokom razgovora koji su hiljade vernika pratile uživo.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
Google News