"NE TREBA SE PLAŠITI VASKRSA SA KATOLICIMA - NISMO MI FILIJALA CARIGRADSKE PATRIJARŠIJE": Sveštenik Darko Đogo osvetljava ideju patrijarha Vartolomeja i pape Franje!

U vremenu kada su reči olako izgovorene, a istine razvodnjene do neprepoznatljivosti, Crkva ostaje svetionik koji ne prestaje da obasjava put onima što u molitvenom tihovanju traže odgovore dublje od svakodnevnog šuma sveta. Među onima koji umeju da te odgovore pretoče u reč – ne tek naučnu, već reč osvećenu liturgijom, patnjom i nadom – izdvaja se protojerej-stavrofor dr Darko Đogo.

Njegov glas odzvanja ne samo sa katedri Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta, već i iz beseda koje sabiraju ljude u iskrenoj potrazi za smislom, iz govora koji razgrću tamu lažnog jedinstva i otkrivaju svetlost istine, iz javnih istupa koji ne pristaju na tišinu kad Crkva i narod stradaju. Njegovo svedočenje – kako na naučnim skupovima, tako i na litijama, u besedama, i u dubokoj, često samokritičkoj, ali uvek verom prožetoj analizi stvarnosti – nosi pečat Hristovog krsta i Vaskrsenja.

Foto: Religija.rs

 

U intervjuu za portal religija.rs, dijalogu duše i razuma, prožetim mirom Svetih Otaca i dinamikom savremenih izazova. otac Darko, teolog duboke misli, sveštenik otvorenog srca i srpski rodoljub dubokog uvida, otvara teme koje su istovremeno lične i saborske, zemaljske i nebeske: o Crkvi kao čuvaru identiteta, o litijama kao vaskrsu narodne svesti, o opasnosti samoprevare i snazi jedinstva u Istini.

Poslednjih meseci mnogo se govori o ideji carigradskog patrijarha Vartolomeja da se 2025. godina iskoristi kao osnov za budućnost za zajedničku proslavu pravoslavne i katoličke crkve, praznika nad praznicima Vaskrsa. O odnosu između ekumenizma i autokefalne crkve i o mogućnosti pomirenja između različitih hrišćanskih tradicija, otac Darko Đogo kaže:

– Ovde imamo dva važna pitanja. Jedno se odnosi na trenutno stanje – na ono što se dešava 2025. godine – kaže sveštenik Darko Đogo, potom objašnjava da postoje određene inicijative, poput one patrijarha Vartolomeja i pape Franje, koji su, kako ističe, iz svojih razloga voljni da se upute ka jedinstvu.

VATICAN MEDIA / IPA / Sipa Press / Profimedia

 

– Obojica imaju svoje crkveno-političke razloge. Patrijarh Vartolomej se, neopravdano često, ponaša kao da je neka vrsta istočnog pape i da svojim autoritetom može da prejudicira i nameće odluke ostalim autokefalnim crkvama. Papa Franjo, s druge strane, suočen je s unutrašnjim problemima Rimokatoličke crkve – demografskim gubicima u Latinskoj Americi, nekonsolidovanošću i raslojavanjem na drugim planovima. On, na neki način, računa da bi jedinstvo sa Carigradskom patrijaršijom moglo biti korak koji bi pokazao da je Vatikan i dalje važno duhovno središte – kaže otac Darko za portal religija.rs

Naglašava da je važno razumeti kontekst u kojem se nalazimo:

– Živimo u medijski globalizovanom svetu, gde se takve vesti brzo prenose i izazivaju pažnju. Međutim, važno je da znamo da mi, kao Srpska pravoslavna crkva, već osam vekova nismo nikakva filijala Carigrada, pa da neko može nešto da učini i prihvati u naše ime, a da se to neminovno prelije i na nas. Nama Carigradski patrijarh nije nadređen.

Otac Darko dodaje i da postoji granica poštovanja:

– Poštujemo Carigradsku patrijaršiju u meri u kojoj ona ne pravi agresivne poteze ni prema nama, ni prema drugim pomesnim crkvama. Nažalost, Carigradska patrijaršija se u skorije vreme ponaša agresivno – u Ukrajini, ali i u Estoniji, što je manje propraćeno, a izrazito važno. Takođe i u Moldaviji Carigradska patrijaršija trenutno ima određene ambicije.

Foto: Religija.rs

 

Kao ključni trenutak otac Darko vidi raskol između Moskovske i Carigradske patrijaršije:

– Nalazimo se u stanju ozbiljnog raskola između Moskovske patrijaršije – najznačajnije, najbrojnije pravoslavne i najbrojnije slovenske pravoslavne crkve, sa kojom Srpska crkva ima ne samo bratske odnose, već i osećaj apsolutnog duhovnog jedinstva – i Carigradske patrijaršije. Ako one nisu u kanonskom jedinstvu, čak ni u sasluživanju, jasno je da ne postoji nikakva vrsta jedinstva. Nažalost, ni pravoslavlje nije jedinstveno, te govoriti o objedinjavanju pravoslavlja s rimokatolicima prevazilazi svaki domet.

Govoreći i o problemu savremenog sinkretizma, protojerej-stavrofor Darko Đogo kaže:

– Takvih pokušaja će sigurno još biti, jer živimo u vremenu kada postoji svojevrsni sinkretizam – ljudi slabo razlikuju stvari, sve im deluje slično i povezano. Duhovno su otupeli, teologija i vera ih malo zanimaju, pa im razlike deluju neznatne ili nevažne. Ljudi žele unutrašnji mir, pa sve što podseća na konflikt žele da izbrišu. Takav impuls naročito je prisutan na Zapadu.

Ipak, podseća da se pravoslavlje upravo na Zapadu širi:

– Moramo biti svesni da je pravoslavlje živa Crkva, koja je upravo na Zapadu u velikoj ekspanziji – zato što nije premlevena kompromisima s društvenim nametanjima koja su aktuelna.

Ova nepokolebljivost, smatra, razlog je zbog kojeg mnogi prelaze u pravoslavlje:

– Upravo zato što ne pristajemo na to da ne postoje muško i žensko, nego da postoji ceo spektar rodova, zato što ne prihvatamo ono što druge zapadnohrišćanske denominacije prihvataju – delimično i Rimokatolička crkva – ljudi masovno, milionima, u Severnoj Americi i Zapadnoj Evropi prelaze u pravoslavlje.

printskrin instagram/cathercharles

 

Zato upozorava da bi zamagljivanje razlika bilo pogubno:

– Ne vidim nikakvu potrebu da idemo putem zamagljivanja našeg predanja. Mislim da treba jasno da svedočimo pravoslavlje i u Zapadnoj Evropi i Severnoj Americi, jer su ljudi tamo duhovno gladni. Ali nećemo im pomoći ako zamaglimo ključne osobine Pravoslavne crkve koje je razlikuju od zapadnog hrišćanstva.

Podvlači da su upravo te osobine ono što pravoslavlje čini živim i hristocentričnim:

– Upravo te važne osobine su ono što je ostalo stabilno i istinski hrišćansko – ono što je srž Crkve, a što su mnoge zapadnohrišćanske i protestantske zajednice, pa i deo Katoličke crkve, izgubile i zamaglile. Dakle, ne vidim nikakvu perspektivu u takvom, nekritičkom ekumenizmu.

Govoreći iz ličnog iskustva, otac Darko podelio je i sveže utiske iz Barija:

– Nedavno sam se vratio iz Barija, gde sam služio nad moštima Svetog oca Nikolaja. To je bilo u rimokatoličkoj bazilici, koja u donjem delu ima kriptu s moštima Svetog Nikole. Četvrtkom u toj kripti Ruska pravoslavna crkva služi liturgiju. U Bariju postoji i ruska crkva, jer tamo živi brojna ruska emigracija, a dolaze i poklonici. Lep je i kolegijala gest što je Rimokatolička crkva ustupila jedan dan za pravoslavnu liturgiju nad moštima.

Foto: Religija.rs

 

Naglašava važnost međuhrišćanske pristojnosti i ljubavi, ali bez brisanja granica:

– Treba biti kolegijalan, dobar komšija, častan čovek i hrišćanin koji neće apriori gajiti mržnju ni netrpeljivost prema bilo kome – uključujući i hrišćane koji nisu pravoslavni. Ali, s druge strane, granice su važne. To ne znači da treba da zamaglimo razlike i kažemo – napravićemo neko međuhrišćansko bratstvo i jedinstvo u kojem će se te razlike izgubiti.

Upozorava da takvi pokušaji u istoriji nisu dali ploda:

– Istorija je pokazala da, kad god se krenulo tim putem, nije se stiglo nikuda. Tako da ne mislim da će uspeti ako se i deseti put pokuša ista stvar.

Ipak, sveštenik Darko Đogo, professor Pravoslavnog Bogoslovskog fakulteta u Foči zaključuje optimistično, podsećajući da su vrata Crkve uvek otvorena:

– S druge strane, pravoslavno predanje i Crkva uvek ostaju otvoreni za sve, pa i za zapadno hrišćanstvo. Zato i verujem da je ekspanzija pravoslavlja na Zapadu i u Severnoj Evropi toliko snažna.

VIDEO

Ostavite komentar

Пошаљи коментар

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

0 Komentara