Na Veliki četvrtak, iz Hrama Svetog Save, poglavar Srpske pravoslavne crkve najavio je da će Hristovo Vaskrsenje proslaviti u Pećkoj patrijaršiji, uprkos zabrani ulaska na teritoriju Kosova i Metohije iz maja prošle godine, poručivši da bez Boga nismo ništa, a s Njim postajemo učesnici večnog života.
Pod svodovima veličanstvenog Hrama Svetog Save na Vračaru, na dan kada je Gospod oprao noge učenicima i ustanovio svetu Tajnu pričešća, na Veliki četvrtak, srpski patrijarh Porfirije služio je svetu liturgiju i u duhu smirenja i duboke vere poručio – Vaskrs će dočekati sa svojim narodom na Kosovu i Metohiji, u drevnoj Pećkoj patrijaršiji.
Foto: preuzeto sa spc.rs
Na Veliki četvrtak, patrijarh Porfirije služio je liturgiju u hramu Svetog Save
U vremenu kada je svet rastrzan između nadmenosti i zaborava na Boga, reči Njegove Svetosti odzvanjale su kao podsetnik na ono istinsko i večno:
– Danas je Veliki četvrtak, dan kada je Gospod zaista svim onim što jeste pokazao da je smirenje jedini put koji vodi punoći, koji vodi smislu, koji ispunjava čoveka kao ličnost, kao pojedinca, ali i sve nas kao zajednicu... Ne možemo ništa steći sami... Ako se pouzdamo u svoju moć, znanje, duhovnost – bez Hrista, promašili smo – poručio je patrijarh, podsećajući vernike da se put spasenja ne gradi samouverenošću, već priznanjem da je sve dar Božji.
Foto: preuzeto sa spc.rs
Vernici na liturgiji u hramu Svetog Save
Ovaj sveti dan, prožet spomenom na Poslednju večeru, postao je i dan najave velike, smirene i junačke odluke:
– Neka je blagosloven praznik Vaskrsenja Hristovog. To vam poručujem sada, zato što, ako Bog da, neću služiti ovde u hramu na Vaskrs, nego sutra, uz Božju pomoć, idemo na Kosovo i Metohiju, u Pećku patrijaršiju. Tamo ću služiti liturgiju, proslaviti Vaskrsenje Hristovo, proslaviti život, pobedu nad grehom, smrću i đavolom... i moliti se za radost, mir i čitav naš narod – rekao je patrijarh Porfirije, uz podrhtavanje tišine među sabranima.
Foto: preuzeto sa spc.rs
Liturgija u hramu Svetog Save
Ta objava ima posebnu težinu kada se zna da je patrijarhu Porfiriju u maju 2024. godine zabranjen ulazak na Kosovo i Metohiju, uprkos najavi i poštovanju svih administrativnih procedura. Naime, 13. maja, dok je sa sedmoricom arhijereja bio u pohodu da prisustvuje redovnom zasedanju Svetog arhijerejskog sabora u Pećkoj patrijaršiji, iz Prištine je stigla zabrana prolaska, neposredno pred prelaz Merdare. Sabor je zbog toga prvi put u novijoj istoriji održan u Beogradu, umesto u vekovnom sedištu srpske duhovnosti.
Uprkos tome, patrijarh ne odustaje. Njegov put je put smirenja, ali i odlučne vere. Put koji ne traži sukob, već svedočenje istine. Njegova reč, i kada je prećutana u političkim strukturama, nalazi svoje mesto u srcima onih koji znaju da je Kosovo zavet, a ne teritorija. Da je Pećka patrijaršija ne samo zgrada, već duhovni dom srpskog naroda kroz vekove.
Foto: preuzeto sa spc.rs
Patrijarh srpski Porfirije
Podsećanja radi, patrijarh je poslednji put boravio na Kosovu i Metohiji povodom Božića 2024. godine, kada su ga s ljubavlju u Pećkoj patrijaršiji dočekali igumanija Haritina i bratija manastira Visoki Dečani. Tom prilikom se poklonio čudotvornoj ikoni Bogorodice Pećke i moštima svetih patrijarha.
Foto: preuzeto sa spc.rs
Liturgija u hramu Svetog Save
Njegovo svedočenje i sada dolazi ne kao politička poruka, već kao liturgijska istina: tamo gde su koreni naše vere, tamo mora biti i pastir – sa svojim narodom. Na svetom Kosovu, u Pećkoj patrijaršiji, gde se vekovima, uprkos progonima, uznosi molitva Hristu raspetome i vaskrslome.
Patrijarh Porfirije, duhovni naslednik Svetog Save, korača istim putem: smirenjem – do istine, služenjem – do večnosti, i Vaskrsom – do pobede života.
I ove godine pred Vaskrs društvene mreže i mediji preplavljeni su oprečnim savetima, a mnogi vernici prave istu grešku - vaskršnja jaja farbaju baš na dan kada to nije primereno. Protinica Višnja Kostić objašnjava šta nalažu tradicija i crkveni poredak.
Sa liturgijskog sabranja na Sretenje u Podgorici upućena je jasna poruka o odgovornosti, pokajanju i delima koja ostaju zapisana, ne pred ljudima, već pred Bogom, kao priprema za post koji traži više od forme i navike.
U besedi za ponedeljak siropusne sedmice Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća da oni ispunjeni Svetim Duhom postaju nepogrešivi glasnici Božjih tajni, čija skrušenost rađa moć i unutrašnji mir.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog Simeona Bogoprimca i Svetu prorokinju Anu po starom i Svetog Pamfila po novom kalendaru. Katolici proslavljaju Svetog Julija I, dok u judaizmu i islamu danas nema velikog verskog praznika.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Nedoumicu je za čitaoce portala religija.rs rešio sveštenik Nenad Stojanović, navodeći šta smemo, a šta ne bi trebalo da radimo sa pokvarenim vaskršnjim jajima.
U vaskršnjem intervjuu episkop budimljansko-nikšićki ne ostaje nem na pitanja savremenog čoveka, već otvoreno i sa apostolskom smelošću ukazuje na duhovne zablude koje su nas, kao narod, dovele do duhovnog sloma i identitetskog posrnuća.
Sa liturgijskog sabranja na Sretenje u Podgorici upućena je jasna poruka o odgovornosti, pokajanju i delima koja ostaju zapisana, ne pred ljudima, već pred Bogom, kao priprema za post koji traži više od forme i navike.
Vikarni episkop Stefan služio liturgiju, dok je jerej Miroslav Vasić u besedi podsetio da vera znači prepoznati Hrista u svakom gladnom, bolesnom i usamljenom, i živeti ljubav svakodnevno.
U selu Ljubižda, nakon gotovo tri decenije tišine, raseljeni meštani su se ponovo sabrali oko svog hrama, pretvarajući bogosluženje u snažnu poruku opstanka Srba na Kosovu i Metohiji.
Nakon niza tvrdnji o"„selidbi" i navodnoj nelegalnoj izgradnji, Eparhija raško-prizrenska prvi put sistematski iznosi odluke Sabora, zakonske dozvole i stručna mišljenja, odbacujući optužbe koje su uzburkale javnost.
Vikarni episkop Stefan služio liturgiju, dok je jerej Miroslav Vasić u besedi podsetio da vera znači prepoznati Hrista u svakom gladnom, bolesnom i usamljenom, i živeti ljubav svakodnevno.
