Na Veliki četvrtak, iz Hrama Svetog Save, poglavar Srpske pravoslavne crkve najavio je da će Hristovo Vaskrsenje proslaviti u Pećkoj patrijaršiji, uprkos zabrani ulaska na teritoriju Kosova i Metohije iz maja prošle godine, poručivši da bez Boga nismo ništa, a s Njim postajemo učesnici večnog života.
Pod svodovima veličanstvenog Hrama Svetog Save na Vračaru, na dan kada je Gospod oprao noge učenicima i ustanovio svetu Tajnu pričešća, na Veliki četvrtak, srpski patrijarh Porfirije služio je svetu liturgiju i u duhu smirenja i duboke vere poručio – Vaskrs će dočekati sa svojim narodom na Kosovu i Metohiji, u drevnoj Pećkoj patrijaršiji.
Foto: preuzeto sa spc.rs
Na Veliki četvrtak, patrijarh Porfirije služio je liturgiju u hramu Svetog Save
U vremenu kada je svet rastrzan između nadmenosti i zaborava na Boga, reči Njegove Svetosti odzvanjale su kao podsetnik na ono istinsko i večno:
– Danas je Veliki četvrtak, dan kada je Gospod zaista svim onim što jeste pokazao da je smirenje jedini put koji vodi punoći, koji vodi smislu, koji ispunjava čoveka kao ličnost, kao pojedinca, ali i sve nas kao zajednicu... Ne možemo ništa steći sami... Ako se pouzdamo u svoju moć, znanje, duhovnost – bez Hrista, promašili smo – poručio je patrijarh, podsećajući vernike da se put spasenja ne gradi samouverenošću, već priznanjem da je sve dar Božji.
Foto: preuzeto sa spc.rs
Vernici na liturgiji u hramu Svetog Save
Ovaj sveti dan, prožet spomenom na Poslednju večeru, postao je i dan najave velike, smirene i junačke odluke:
– Neka je blagosloven praznik Vaskrsenja Hristovog. To vam poručujem sada, zato što, ako Bog da, neću služiti ovde u hramu na Vaskrs, nego sutra, uz Božju pomoć, idemo na Kosovo i Metohiju, u Pećku patrijaršiju. Tamo ću služiti liturgiju, proslaviti Vaskrsenje Hristovo, proslaviti život, pobedu nad grehom, smrću i đavolom... i moliti se za radost, mir i čitav naš narod – rekao je patrijarh Porfirije, uz podrhtavanje tišine među sabranima.
Foto: preuzeto sa spc.rs
Liturgija u hramu Svetog Save
Ta objava ima posebnu težinu kada se zna da je patrijarhu Porfiriju u maju 2024. godine zabranjen ulazak na Kosovo i Metohiju, uprkos najavi i poštovanju svih administrativnih procedura. Naime, 13. maja, dok je sa sedmoricom arhijereja bio u pohodu da prisustvuje redovnom zasedanju Svetog arhijerejskog sabora u Pećkoj patrijaršiji, iz Prištine je stigla zabrana prolaska, neposredno pred prelaz Merdare. Sabor je zbog toga prvi put u novijoj istoriji održan u Beogradu, umesto u vekovnom sedištu srpske duhovnosti.
Uprkos tome, patrijarh ne odustaje. Njegov put je put smirenja, ali i odlučne vere. Put koji ne traži sukob, već svedočenje istine. Njegova reč, i kada je prećutana u političkim strukturama, nalazi svoje mesto u srcima onih koji znaju da je Kosovo zavet, a ne teritorija. Da je Pećka patrijaršija ne samo zgrada, već duhovni dom srpskog naroda kroz vekove.
Foto: preuzeto sa spc.rs
Patrijarh srpski Porfirije
Podsećanja radi, patrijarh je poslednji put boravio na Kosovu i Metohiji povodom Božića 2024. godine, kada su ga s ljubavlju u Pećkoj patrijaršiji dočekali igumanija Haritina i bratija manastira Visoki Dečani. Tom prilikom se poklonio čudotvornoj ikoni Bogorodice Pećke i moštima svetih patrijarha.
Foto: preuzeto sa spc.rs
Liturgija u hramu Svetog Save
Njegovo svedočenje i sada dolazi ne kao politička poruka, već kao liturgijska istina: tamo gde su koreni naše vere, tamo mora biti i pastir – sa svojim narodom. Na svetom Kosovu, u Pećkoj patrijaršiji, gde se vekovima, uprkos progonima, uznosi molitva Hristu raspetome i vaskrslome.
Patrijarh Porfirije, duhovni naslednik Svetog Save, korača istim putem: smirenjem – do istine, služenjem – do večnosti, i Vaskrsom – do pobede života.
I ove godine pred Vaskrs društvene mreže i mediji preplavljeni su oprečnim savetima, a mnogi vernici prave istu grešku - vaskršnja jaja farbaju baš na dan kada to nije primereno. Protinica Višnja Kostić objašnjava šta nalažu tradicija i crkveni poredak.
Dok Srpska pravoslavna crkva 3. juna slavi Svetog cara Konstantina i caricu Jelenu, tiho i dostojanstveno slavi se i sveta podvižnica iz Dečana - kćerka kralja Milutina i sestra Svetog Stefana Dečanskog, čije su svete mošti vekovima svedočile čuda i čuvale svetinju od zla.
U neposrednoj blizini čuvenog zamka i Malkoč-begove džamije, ova crkva čuva arhitektonske vrednosti i istorijska sećanja, i svedoči o duhovnoj snazi i istrajnosti srpske zajednice koja vekovima neguje veru i identitet u mađarskoj Baranji.
U vreme mrsnih dana, kada se mirisi mlečnih jela i toplog hleba šire konacima, monahinje pripremaju salatu od sremuša — lekovitog zelenog dara prirode, koji u ovom receptu postaje hranljiv i lagan obrok, pogodan za doručak ili večeru.
U vreme strogog posta često ponestane ideja za ukusne obroke na vodi. Donosimo autentičan recept za paštetu od belog pasulja – kremastu, zasitnu i punu ukusa!
Ne morate se odricati bogatih ukusa ni tokom posta – kombinacija crvenog pasulja, prepečenih oraha i začina trpezu će učiniti bogatom vitaminima i vlaknima.
Nedoumicu je za čitaoce portala religija.rs rešio sveštenik Nenad Stojanović, navodeći šta smemo, a šta ne bi trebalo da radimo sa pokvarenim vaskršnjim jajima.
U vaskršnjem intervjuu episkop budimljansko-nikšićki ne ostaje nem na pitanja savremenog čoveka, već otvoreno i sa apostolskom smelošću ukazuje na duhovne zablude koje su nas, kao narod, dovele do duhovnog sloma i identitetskog posrnuća.
Arhimandrit Metodije prvi put u istoriji posetio je Mitropoliju dabrobosansku, donevši blagoslov sa Svete gore, a njegov dolazak dočekan je sa dubokim poštovanjem, molitvenim sabranjem i dodelom najvišeg crkvenog priznanja.
Na praznik Vaznesenja Gospodnjeg, u prisustvu vernika i predstavnika vlasti, soveštani su temelji hrama Hrista Spasitelja koji će, kako je poručeno, svedočiti veru, ljubav i identitet srpskog naroda u ovom delu Republike Srpske.
U jedinstvenoj liturgijskoj svečanosti, popred presvlačenja moštiju Svetog Zosima Tumanskog, patrijarh srpski u nadahnutoj besedi poručio da bez vere nema ni znanja, ni zajednice, ni života – jer vera otvara vrata čudima i večnosti.
U prvu nedelji posle Spasovdana, manastir Tumane domaćin je jedinstvenog sabranja – liturgije, litije i osvećenja novog konaka, događaja koji je spojio predanje, veru i živu potrebu savremenog čoveka za mirom i isceljenjem.
U neposrednoj blizini čuvenog zamka i Malkoč-begove džamije, ova crkva čuva arhitektonske vrednosti i istorijska sećanja, i svedoči o duhovnoj snazi i istrajnosti srpske zajednice koja vekovima neguje veru i identitet u mađarskoj Baranji.
Više od dve decenije nakon upokojenja oca Gavrila (Antonijeviča), njegove reči – o krvavom mesecu nad Kosovom, Beogradu bez blagoslova i sudbini pravoslavlja – i dalje bude snažne emocije, tumačenja i poziv na pokajanje.
Više od dve decenije nakon upokojenja oca Gavrila (Antonijeviča), njegove reči – o krvavom mesecu nad Kosovom, Beogradu bez blagoslova i sudbini pravoslavlja – i dalje bude snažne emocije, tumačenja i poziv na pokajanje.
Uprkos rasprostranjenoj slici iz udžbenika i umetnosti, Biblija nigde ne pominje jabuku kao „zabranjeni plod“ – ovo tumačenje poteklo je iz lingvističke igre reči i srednjovekovnih zapadnih predstava, dok Pravoslavna crkva uporno čuva dublji smisao priče o padu čoveka.
