Na Veliki četvrtak, iz Hrama Svetog Save, poglavar Srpske pravoslavne crkve najavio je da će Hristovo Vaskrsenje proslaviti u Pećkoj patrijaršiji, uprkos zabrani ulaska na teritoriju Kosova i Metohije iz maja prošle godine, poručivši da bez Boga nismo ništa, a s Njim postajemo učesnici večnog života.
Pod svodovima veličanstvenog Hrama Svetog Save na Vračaru, na dan kada je Gospod oprao noge učenicima i ustanovio svetu Tajnu pričešća, na Veliki četvrtak, srpski patrijarh Porfirije služio je svetu liturgiju i u duhu smirenja i duboke vere poručio – Vaskrs će dočekati sa svojim narodom na Kosovu i Metohiji, u drevnoj Pećkoj patrijaršiji.
Foto: preuzeto sa spc.rs
Na Veliki četvrtak, patrijarh Porfirije služio je liturgiju u hramu Svetog Save
U vremenu kada je svet rastrzan između nadmenosti i zaborava na Boga, reči Njegove Svetosti odzvanjale su kao podsetnik na ono istinsko i večno:
– Danas je Veliki četvrtak, dan kada je Gospod zaista svim onim što jeste pokazao da je smirenje jedini put koji vodi punoći, koji vodi smislu, koji ispunjava čoveka kao ličnost, kao pojedinca, ali i sve nas kao zajednicu... Ne možemo ništa steći sami... Ako se pouzdamo u svoju moć, znanje, duhovnost – bez Hrista, promašili smo – poručio je patrijarh, podsećajući vernike da se put spasenja ne gradi samouverenošću, već priznanjem da je sve dar Božji.
Foto: preuzeto sa spc.rs
Vernici na liturgiji u hramu Svetog Save
Ovaj sveti dan, prožet spomenom na Poslednju večeru, postao je i dan najave velike, smirene i junačke odluke:
– Neka je blagosloven praznik Vaskrsenja Hristovog. To vam poručujem sada, zato što, ako Bog da, neću služiti ovde u hramu na Vaskrs, nego sutra, uz Božju pomoć, idemo na Kosovo i Metohiju, u Pećku patrijaršiju. Tamo ću služiti liturgiju, proslaviti Vaskrsenje Hristovo, proslaviti život, pobedu nad grehom, smrću i đavolom... i moliti se za radost, mir i čitav naš narod – rekao je patrijarh Porfirije, uz podrhtavanje tišine među sabranima.
Foto: preuzeto sa spc.rs
Liturgija u hramu Svetog Save
Ta objava ima posebnu težinu kada se zna da je patrijarhu Porfiriju u maju 2024. godine zabranjen ulazak na Kosovo i Metohiju, uprkos najavi i poštovanju svih administrativnih procedura. Naime, 13. maja, dok je sa sedmoricom arhijereja bio u pohodu da prisustvuje redovnom zasedanju Svetog arhijerejskog sabora u Pećkoj patrijaršiji, iz Prištine je stigla zabrana prolaska, neposredno pred prelaz Merdare. Sabor je zbog toga prvi put u novijoj istoriji održan u Beogradu, umesto u vekovnom sedištu srpske duhovnosti.
Uprkos tome, patrijarh ne odustaje. Njegov put je put smirenja, ali i odlučne vere. Put koji ne traži sukob, već svedočenje istine. Njegova reč, i kada je prećutana u političkim strukturama, nalazi svoje mesto u srcima onih koji znaju da je Kosovo zavet, a ne teritorija. Da je Pećka patrijaršija ne samo zgrada, već duhovni dom srpskog naroda kroz vekove.
Foto: preuzeto sa spc.rs
Patrijarh srpski Porfirije
Podsećanja radi, patrijarh je poslednji put boravio na Kosovu i Metohiji povodom Božića 2024. godine, kada su ga s ljubavlju u Pećkoj patrijaršiji dočekali igumanija Haritina i bratija manastira Visoki Dečani. Tom prilikom se poklonio čudotvornoj ikoni Bogorodice Pećke i moštima svetih patrijarha.
Foto: preuzeto sa spc.rs
Liturgija u hramu Svetog Save
Njegovo svedočenje i sada dolazi ne kao politička poruka, već kao liturgijska istina: tamo gde su koreni naše vere, tamo mora biti i pastir – sa svojim narodom. Na svetom Kosovu, u Pećkoj patrijaršiji, gde se vekovima, uprkos progonima, uznosi molitva Hristu raspetome i vaskrslome.
Patrijarh Porfirije, duhovni naslednik Svetog Save, korača istim putem: smirenjem – do istine, služenjem – do večnosti, i Vaskrsom – do pobede života.
I ove godine pred Vaskrs društvene mreže i mediji preplavljeni su oprečnim savetima, a mnogi vernici prave istu grešku - vaskršnja jaja farbaju baš na dan kada to nije primereno. Protinica Višnja Kostić objašnjava šta nalažu tradicija i crkveni poredak.
Dok svet strepi pred katastrofama i neizvesnošću, ruski monah i duhovnik otkriva pouku koja pokazuje da vera i unutrašnja predanost mogu stvoriti nevidljivu zaštitu – događaj koji su vlasti pokušale da izbrišu iz istorije.
Vernici svih generacija dobijaju priliku da zakorače u novi život po Hristovoj milosti - sveštenici pozivaju zainteresovane da se prijave do Velikog petka i pripreme sve što je potrebno za Svetu tajnu
Dok jedni izvori tvrde da je povod bila koreografija sa likom Svetog Simeona, drugi ukazuju na niz disciplinskih prekršaja, a različita tumačenja dodatno podgrevaju sumnje u kriterijume evropske kuće fudbala.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Nedoumicu je za čitaoce portala religija.rs rešio sveštenik Nenad Stojanović, navodeći šta smemo, a šta ne bi trebalo da radimo sa pokvarenim vaskršnjim jajima.
U vaskršnjem intervjuu episkop budimljansko-nikšićki ne ostaje nem na pitanja savremenog čoveka, već otvoreno i sa apostolskom smelošću ukazuje na duhovne zablude koje su nas, kao narod, dovele do duhovnog sloma i identitetskog posrnuća.
Vernici svih generacija dobijaju priliku da zakorače u novi život po Hristovoj milosti - sveštenici pozivaju zainteresovane da se prijave do Velikog petka i pripreme sve što je potrebno za Svetu tajnu
U rečima koje su odjeknule daleko izvan hrama Vaskrsenja Hristovog u Valjevu, episkop valjevski podseća da se istinska promena ne meri danima posta, već davanjem ljubavi i osloncem na Crkvu.
Izložba "Game changers2 uvodi decu u učenja stranog duhovnog sveta, dok Eparhija zvorničko-tuzlanska upozorava na opasnost od duhovne obmane i psiholoških posledica, pozivajući nastavnike da preispitaju ovakve odluke.
Godinama je dolazio i bez objašnjenja zastajao na istom mestu u hramu u Libertivilu, sve dok nije razumeo šta ga tamo uporno vraća i odlučio da promeni svoj život.
Predsednik Vrhovnog sabora Islamske zajednice Srbije otvara lične i duhovne teme – od značenja praznika, preko tišine posta i borbe sa sopstvenim egom, do sećanja na svoje odrastanje i poruka o snazi zajedništva među ljudima.
Od zajedničke molitve na musali do susreta za porodičnom trpezom, praznični dani donose posebnu kulturu ophođenja u kojoj svaka izgovorena čestitka nosi poruku poštovanja, vere i bliskosti među ljudima
Iza pomeranja kroz kalendar stoji precizan spoj crkvenih odluka, lunarnog ciklusa i razlika između kalendarskih sistema, zbog čega se datum svake godine iznova određuje prema strogim pravilima utvrđenim još u 4. veku.
Poglavar Rimokatoličke crkve poziva lidere da se vrate dijalogu, upozorava na stradanje nevinih i najavljuje lično učešće u Krsnom putu na Veliki petak kao simbol solidarnosti sa svima koji pate.
